Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, pre nego što počnem da govorim o tačkama dnevnog reda, posebno sporazumu sa Republikom Severnom Makedonijom, osvrnuo bih se na par dešavanja koja su se desila pre nekoliko dana, a koja mislim da zaslužuju pažnju da se o njima kaže par reči.
Prvo, država je pokazala svoju beskompromisnu ozbiljnost u borbi protiv organizovanog kriminala, i uz svo poštovanje prezumpcije nevinosti sa moje strane, usuđujem se da kažem da je privela pravdi jednu od najorganizovanijih i najopasnijih kriminalnih grupa u ovom delu Evrope.
Želeo bih da čestitam svim učesnicima u postupku, posebno predsedniku Aleksandru Vučić bez čije inicijative i odluke, videli smo, malo šta može da se pokrene, a nakon toga i uvaženi ministre da čestitam vama koji ste još jednom pokazali svoju požrtvovanost, hrabrost i visok nivo profesionalizma u rešavanju svih problema koji se pred vama postave u svim oblastima kojima ste se bavili do sada. Za kratko vreme vašeg rukovođenja ovim ministarstvom ništa se manje ne može reći nego svaka čast ministre.
Sledeće što mislim da je vredno pomena to je da je pored rekordnog broja vakcinisanih, kontinuiranog jačanja ekonomije, koja se može videti u permanentnom postepenom jačanju plata i penzija, koje se jasno može videti kroz smanjenje stope nezaposlenosti i drugih pokazatelja, realizacija kapitalnih projekata kao što je izgradnja autoputeva, izgradnja bolnica u rekordno kratkom roku, otvaranja novih fabrika, sada i plan otvaranja metroa, ono što je jasno, pored svega što sam naveo, pokazuje da je bolji život naših građana fundament u bavljenju politikom ove vladajuće nomenklature, to je da je ova vlast u ovoj svekolikoj krizi izdvojila tri milijarde dinara za lečenje obolelih od retkih bolesti. Ako to uporedimo sa 2008. godinom, kada su bili na vlasti oni koji govore da sada kada ponovo uzjašu državno sedlo da će biti bolje, videćemo da je razlika znatna jer su oni tada ulagali u ovu oblast nula dinara.
Treće, svedoci smo permanentnog jačanja međunarodnog ugleda Republike Srbije koje se nastavlja mudro vođenom spoljnom politikom pre svega gospodina Aleksandra Vučića, isključivo u interesu naše države i naroda, što možemo videti po poslednjoj poseti predsedniku Francuske, Emanuelu Makronu, i njegovog odnosa prema našem predsedniku i prema našoj državi uopšte, do toga što uvaženi predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, želi da u partnerskom odnosu sa Republikom Srbijom proizvodi vakcine Sputnjik, što je par ekselans političko pitanje na svetskom nivou.
Ono što je meni onako jako značajno i što bih mogao da istaknem, to je što je predsednik Republike Severne Makedonije gospodin Zoran Zajev najavio ponovo vraćanje i izučavanje srpskog jezika i kulture u njihove škole, kao i otvaranje srpskog kulturnog centra u Skoplju.
Osvrnuo bih se na još jednu činjenicu koja je prethodnih nedelja podigla buru u javnosti, a to je iznošenje, odnosno intervju akademika Kostića iz SANU, po pitanju predsednika Vučića, po pitanju Kosova i Metohije. Veliki pisac Dante Aligijeri je rekao da su najmračniji krugovi pakla rezervisani za one koji se u vreme moralne krize drže rezervisano i suzdržano.
Kada se desio na Kosmetu martovski pogrom 2004. godine, Akademija se nije baš oglašavala. Isto tako, kada je Kosovo nelegalno proglasilo nezavisnost 2008. godine ili kada je Vuk Jeremić, dijalog Kosova i Metohije preneo iz UN u EU i doveo Euleks na KiM, ili kada je Borko Stefanović započeo pregovore sa ovom tzv. državom 2011. godine.
Ma koliko, da neko prema tome, što uvaženi akademik Kostić ima ili nema simpatija, on se bar ne drži po strani i ima stav o najkompleksnijem pitanju koje opterećuje Srbiju u ovom trenutku. On ne gura glavu u pesak kao mnogi drugi, znajući da mu ovo teško pitanje neće doneti slavu i da će ga šta god on rekao, to naići na odobravanje jednog dela javnog mnjenja.
I ovo njemu nije bio prvi put da iznosi stav o ovoj temi, već je to uradio pre nekoliko godina, ali sada smo svi svedoci organizovane i orkestrirane kampanje protiv njega. Kako je rekao slavni Volter - mrzim ono što govoriš, ali ću životom braniti tvoje pravo da pokažeš. A mi moramo da primetimo da je to za sve one koji se kunu u slobodu i ljudska prava, a da pritom ovaj vladajući režim optužuju kao despotski, tiranski i dalje stran kodeks ponašanja.
Srbija je danas, poštovana gospodo, slobodna zemlja u kojoj svako ima pravo da kaže ono što želi, a naročito ličnosti kao što je akademik Kostić. U javnom mnjenju izgovoreno je mnogo teških reči na njegov račun. Ne želim sad da ulazim u to što je on rekao, ali smatram da je dobro što se u dijalogu tom po bitnom pitanju uključuje i akademik i Akademija koja iznosi svoje stavove ili stavove pojedinaca koji su u njoj. U društvenom dijalogu o ovoj temi, takođe značajano je i učešće SPC i univerziteta i intelektualne kulturne elite. Treba da se afirmiše pravi javni dijalog u kome će institucije i pojedinci slobodno iznositi svoje mišljenje, tako pružiti doprinos sveobuhvatnom sagledavanju problema.
Samo najširi mogući javni dijalog može da ponudi kvalitetna rešenja i zato moramo razvijati međusobnu toleranciju svih učesnika dijaloga, a omalovažavanje, vređanje učesnika samo usložnjava ionako kompleksnu situaciju po ovom pitanju.
Svejedno da li se slažemo sa stavovima akademika Kostića, učešće prvog čoveka ove ugledne institucije po pitanju Kosova i Metohije možemo samo da pozdravimo, jer je motivisano željom da se pruži doprinos u donošenju važnih odluka koje su bez presedana bremenito u istoriji Srbije. Svakako teško je o Kosovu i Metohiji o toj temi pričati suzdržano, hladno i bez emocija, međutim ovaj istorijski trenutak zahteva upravo takav napor i princip.
Uveren sam da smo kao društvo sazreli da utvrdimo našu nacionalnu poziciju i da vremenom donesemo odluku koja će biti u interesu današnjih i budućih žitelja Srbije.
Sada bih se vratio na dnevni red. Kao što je uvaženi ministar Vulin danas rekao, razgovaramo o jednoj vrlo važnoj temi, a to je potvrđivanje međunarodnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti protiv krijumčarenja migranata.
Pošto sam ja ceo svoj radni vek proveo u Upravi carina baveći se baš ovim poslovima suzbijanja krijumčarenja, kako narkotika, akciznih i drugih roba, tako i ljudi, istakao bih samo da smo mi postizali značajne rezultate. U 2019. osujećeno je krijumčarenje 1331 migranta, u 2020. godini skoro sličan broj. Smatram da je ovo jedna posebno važna tema, jer ovaj sporazum ima specifičnu težinu zato što je jedan od najvažnijih bezbednosnih izazova u današnje vreme, problem i regularnih migracija.
Ovaj put bih takođe iskoristio da čestitam novopostavljenom direktoru, gospodinu Branku Radujku mesto direktora Carine, sa željom da nastavi sa vrhunskim rezultatima koje je Uprava carina postizala u prethodnom periodu.
Da nastavim, mi kao država i sve njene institucije smo pokazali da se uspešno nosimo sa migrantskom krizom još od 2015. godine kada je ona bila u svom začetku. Pored toga što smo uspeli da sačuvamo bezbednost naših građana, što jasno možemo ustanoviti komparacijom prekršajnih i krivičnih dela učinjenih od strane migranata na našoj teritoriji i u zemljama u okruženju, Srbija treba da se pohvali time što se na najbolji način stara o tim da tako kažem uglavnom nesrećnim ljudima, jer sam bio na terenu lično, kakve oni sve strahote prolaze, muškarci, žene, starci, deca, kroz ceo taj vid krijumčarenja njihovog od tačke jedan do tačke dva.
Kao što je rečeno, a valja ponoviti, Srbija je organizovala prihvatne centre za migrante i ti prihvatni centri su jedini takvi u Evropi u kojima se prema migrantima odnosi sa poštovanjem, sa uvažavanjem, poštujući i uvažavajući sve njihove nacionalne, verske, istorijske i ostale osobenosti, kao i životne okolnosti u kojima se oni nalaze. Mnoge zemlje koje se kunu u ljudska prava i slobode i koje celom svetu drže predavanja o njima, nisu uradile to, ni najmanji deo kako je uradila Republika Srbija.
Naravno, bez ikakve razlike od naših građana, migranti moraju da se povinuju zakonima ove države, postupaju u skladu sa njima, jer im nećemo dozvoliti da se gostoprimstvo i čast koju smo im ukazali zloupotrebi na bilo koji način. Kao i krijumčarenje narkotika, akcizne robe i svih ostalih roba na kojima može da se ostvari velika zarada, tako je i krijumčarenje ljudi, naročito od početka migrantske krize postalo jasan, unosan i veliki kriminalni biznis.
Kako organizovane kriminalne grupe znatno brže ostvaruju kontakte od zvaničnih institucija, kako njima ne predstavljaju prepreku ni granice, ni različiti jezici i kako oni uvek nađu svoj zajednički imenitelj, a to je ostvarivanje velike zarade, trebalo bi istaći da je ovaj vid sporazuma potreban kako bi se saradnja između naše dve zemlje ostvarila i osujetila borba protiv krijumčarenja i ona bila znatno lakša i efikasnija.
Granica sa Republikom Severnom Makedonijom je izuzetno frekventno područje za različite oblike krijumčarenja. To je linija tzv. balkanske rute za krijumčarenje narkotika, ali ti kanali se često koriste i kada je reč o trgovini ljudima. Iz tog razloga je sporazum sa našim južnim susedom koji obuhvata saradnju u cilju prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja i saradnje u krivičnim i drugim postupcima ili pomoću funkcije dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima, što možemo videti u članu 9. posebno značajan ne samo za države potpisnice, već u daleko širem evropskom kontekstu.
Potpisivanje ovog sporazuma, odnosno intenziviranje aktivnosti Republike Srbije na prevencije trgovine ljudima, što možemo videti u članu 5, identifikovanju žrtava ove nelegalne aktivnosti, što možemo videti u članu 6. i zaštiti žrtava trafikinga u članu 8. predstavlja još jedan jasan pokazatelj da je delovanje organa vlasti u Republici Srbiji usmereno na očuvanje zdravlja, života i prava, kako naših državljana, tako i svih onih koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom, kao i svi slični sporazumi koji će biti potpisivani, štiteći razume se, nacionalne interese Srbije treba posmatrati kao potez koji ide u pravcu odlučne odbrane sa organizovanim kriminalom i huliganskim grupama.
Narod u Srbiji jasno uviđa ko radi u njegovom interesu, a da aktuelna vlast neće odstupiti od svoje odanosti i posvećenosti nacionalnim interesima govori i ovaj Sporazum o kome danas raspravljamo.
Napominjući da je ovaj Sporazum u skladu sa međunarodnim propisima, što možemo videti u članu 4, i da je napisan na takav način da onemogućuje političku zloupotrebu, što možemo videti u članovima 1. i 11. i štiti nacionalne interese, pozivam sve da u Danu za glasanje glasamo jednoglasno za njega. Hvala.