Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika, prijavljenih.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno trenutno 149 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Uglješa Marković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o 2. i 3. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Živković, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Zoran Lazić, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Milan Ranković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra odbrane, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, načelnik Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje i pukovnik Miroslav Glišić iz Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.
Pretpostavljam da će predstavnik predlagača, ministar Vulin, da se obrati. Ja bih želeo da pre početka rasprave o ovoj temi, da čestitam svim državnim organima na čelu sa predsednikom Republike, naravno, Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA i Tužilaštvu na uspešnoj akciji hapšenja velike organizovane kriminalne grupe.
Mafija je naravno kancer za celo društvo i Narodna skupština može samo da pozdravi i da da podršku ovakvim aktivnostima.
Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi. Ja naravno želim da se zahvalim i svakome od vas, jer borba protiv mafije, borba protiv organizovanog kriminala ne može da se vodi bez Narodne skupštine i bez podrške i aktivnog učešća svakog od vas.
Narodna skupština kao najviši dom, kao dom koji ne samo što donosi zakone, nego i vodi računa o tome da ti zakoni budu i pravedni i održivi, jeste mesto bez koga ne može biti uspešne borbe protiv organizovanog kriminala.
Ja se svakom od vas pojedinačno i iskreno zahvaljujem na tome i pripadnicima MUP i BIA, Tužilaštvu za organizovani kriminal beskrajno znači vaša podrška i znači priznanje kada stigne sa ovako visokog mesta.
Danas ćemo vašoj pažnji preporučiti dva međunarodna sporazuma. Jedan je sa Vladom Republike Severne Makedonije, a drugi je sa Vladom Kraljevine Lesoto. Oboje imaju svoj značaj. Neka u našem životu više, manje u praktičnom smislu, ali jedan i drugi imaju svoj praktični, ali i svoj politički značaj.
Daljina koju imamo između nas i Kraljevine Lesoto nije nešto što treba da nas obeshrabri u smislu naše saradnje i u smislu pokazivanja jednog iskrenog odnosa poštovanja za nešto što je Kraljevina Lesoto učinila u jednom važnom trenutku. Povukla je priznanje lažne države „Kosovo“. Ovo je između ostalog način da naša država pokaže koliko poštuje taj gest i koliko poštuje hrabrost da se drži međunarodnog prava.
Lesoto nije velika zemlja. Nema velike potencijale koje imaju neke druge afričke zemlje koje su brojnije, bogatije, naoružanije ako hoćete tako da kažem, ali je pokazala hrabrost baš zato što je tako mala, pokazala je hrabrost da poštuje međunarodno pravo.
Naš današnji sporazum, odnosno onaj trenutak kada vi budete glasali za njega biće naš način da kažemo jedno veliko hvala, jedno veliko poštovanje za malu zemlju, ali veliku po svojoj hrabrosti da poštuje međunarodno pravo.
Kada je u pitanju Sporazum između naše Vlade i Vlade Republike Severne Makedonije u saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata jasna je njegova značajna praktična primena. Migrantska kriza koja je počela 2015. godine nije prestala. Kako stvari stoje, neće ni prestajati.
Dokle god su ovakvi ekonomsko-politički odnosi u svetu, dokle god EU nije u stanju da formuliše zajedničku politiku kada su migranti u pitanju, dokle god velike i moćne zemlje ne budu uspele da postignu stav po pitanju ove velike krize, migrantska kriza će se nastaviti, a Srbija se nalazi na migrantskom putu. Da to odmah razjasnimo.
Ne koristimo slučajno termin migranti, ne koristimo termin izbeglice. Po međunarodnom pravu, po našem pravu migranti i izbeglice nisu isto i upravo je zbog toga posebno važno da sarađujemo sa našim okruženjem, da sarađujemo sa našim susedima kako bismo se borili protiv posledica iregularnih migracija.
Svakog čoveka na našoj teritoriji štiti zakon, štiti međunarodno pravo, ali pod uslovom da on poštuje zakon i da poštuje međunarodno pravo nikao drugačije. Ne može Srbija da postane parking za migrante. Ne može Srbija da bude mesto gde će ulaziti kako ko hoće i izlaziti kako ko hoće, a vreme dok se nalazi na našoj teritoriji voditi kako god hoće. To država Srbija ne može da dozvoli i nije dozvolila i vi ste svi, verujem, svedoci koliko MUP ulaže napora da se iregularni migranti sklanjaju sa ulica, da se obezbede u kampovima, gde im je sve obezbeđeno, sve što je potrebno, ali ne mogu da budu nekontrolisano na našim ulicama. Mi to naravno radimo uz minimum minimuma primene sile, za razliku od mnogih drugih zemalja koje su i veće i razvijenije od nas. Skoro da niste mogli da vidite upotrebu sile kada je u pitanju MUP i kada su u pitanju naši bezbednosni organi.
Tokom prvog talasa kovida, kao što se sećate svi, migrantski kampovi u našoj zemlji su bili jedini oblik kolektivnog stanovanja u Evropi u kome nije bilo ni jednog zaraženog, samo zahvaljujući tome što smo ih na vreme zaključali, medicinski obezbedili i omogućili da nesmetano provode to vreme, ali bez komunikacije sa našim stanovništvom i na taj način nisu predstavljali pretnju ni za naše građane, ali ni za sebe.
Vlada Republike Srbije i MUP će uvek učiniti sve da se naš način života ni na koji način ne poremeti, pa i kada je u pitanju migrantska kriza. Zato nam je potrebna saradnja sa našim susedima. Ti migranti ne dođu sa neba, oni prođu nekoliko zemalja, ali vrlo često prođu i zemlje EU, pa onda iz njih ulaze da li na prostor Severne Makedonije, naše zemlje i onda ponovo pokušavaju da uđu u EU i to je jedan od paradoksa, koji je i politički i tehnički paradoks, ali to je svet u kome živimo. Zato moramo da učinimo sve kako bismo njihovo kretanje kontrolisali, kako bismo zaštitili svoje granice.
Ovaj sporazum uređuje pitanje koja se tiču saradnje između nadležnih državnih organa Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije u prevenciji u borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa za krijumčarenje migranata, kao i unapređenja saradnje između naših organa u toj oblasti. Ovaj sporazum se odnosi i na svaki drugi oblik krijumčarenja migranata u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije.
Nije teško pretpostaviti da kada kroz jednu zemlju, a 2015. godine je kroz Republiku Srbiju prošlo oko milion ljudi, da je tu sigurno bilo mnogo kriminalnih bandi, da je tu bilo mnogo krijumčara, ali sa velikim ponosom moram da kažem da se naša zemlja najuspešnije na migrantskoj ruti bori protiv krijumčara.
Nadležni državni organi naše dve države u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom razmenjivaće relevantne informacije i podatke o pitanjima koja se odnose na rute, način delovanja i identitet članova organizovanih kriminalnih grupa koje su uključene u krijumčarenje migranata. Međusobno ćemo razmenjivati dobra iskustva i praksu, naučna i tehnička iskustva, sve ono što može biti od značaja za sprovođenje zakona. Formiraćemo i zajedničke istražne timove, organizovati zajedničke obuke, radionice i seminare i razmenjivati iskustva u cilju sprečavanja i jačanja kapaciteta za borbu protiv krijumčarenja migranata.
Najbliži smo susedi, imamo isti problem, ovo je način da se sa tim problemom nosimo i ovo je način da budemo još efikasniji, još organizovaniji i da još ozbiljnije i efikasnije štitimo našu zemlju i štitimo naš način života.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da u danu za glasanje podržite predložene sporazume i da date Ministarstvu unutrašnjih poslova još jedan mehanizam, još jedan alat kojim ćemo štiti našu zemlju i naše građane. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Želim samo da dodam na ovo što je ministar Vulin rekao, imajući u vidu da sam ja u prethodnom periodu bio ministar spoljnih poslova i da smo u tom periodu imali velikih uspeha i zajednički kontinuirano radili kao državnu akciju, da tako kažem, svih državnih organa na povlačenju priznanja tzv. države Kosovo, mi smo u svemu tome imali alate potpisivanja raznih međunarodnih sporazuma, od ukidanja viza pa do sporazuma u oblasti saradnje u oblasti bezbednosti, odbrane itd.
Lesoto je jedna od zemalja koja je među prvima povukla priznanje. Želim da se zahvalim kada se pogleda u pravcu nekih poslanika koji su pomagali u tome sa nekim zemljama gde smo radili na povlačenju priznanja, ali u Lesotu se sada promenila vlast. Treba nastaviti dalje i pratiti da ne bi došlo do promene u stavu prema ovom za nas veoma važnom pitanju.
Pre svega sam se javio zbog toga što me je potpredsednik Orlić podsetio da smo mi sada kao Narodna skupština formirali poslaničke grupe prijateljstva sa svim zemljama koje su povukle priznanje lažne države Kosovo, tako da imamo sada čak i poslaničku grupu prijateljstva sa Lesotom i sa drugim zemljama, što znači da imamo poslaničke grupe sa svim zemljama koje nisu nikada priznavale Kosovo i koje su povukle priznanje Kosova kao nezavisne države.
Narodna skupština će u svakom slučaju pratiti aktivnosti Vlade u ovom domenu i govorim o ovom prvom međunarodnom sporazumu.
Pošto se na listi nalaze i predstavnici izvestioca, samo bih pitao Aleksandra Markovića da li ste se javili u ime Odbora?
Izvolite.
Aleksandar Marković, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.

Zahvaljujem predsedniče.

Jako kratko u ovom delu.

Uvaženi gospodine Vulin, uvaženi gospodine Lazarov, uvaženi gospodine Glišiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na jučerašnjoj sednici odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predložena zakona – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Oba ova važna sporazuma doprinose razvoju celokupnih bilateralnih odnosa sa Kraljevinom Lesoto, o čemu ste i vi, gospodine Vulin, govorili, odnosno Republikom Severnom Makedonijom.

Primetićete, dame i gospodo narodni poslanici, da je ključna reč za oba ova sporazuma reč – saradnja. Saradnjom sa drugim zemljama po pitanju, odnosno po raznim pitanjima iz delokruga odbrane, odnosno unutrašnjih poslova, naročito kada je reč o zemljama regiona, poput Severne Makedonije, unapređujemo naše kapaciteta u borbi protiv kriminala, u ovom slučaju u borbi protiv organizovanih grupa koje se bave kriminalom vrste krijumčarenja migranata, a što direktno utiče na povećanje bezbednosti građana, o čemu ćemo svakako detaljnije pričati u nastavku sednice.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo što se ova sednica na kojoj razmatramo predložene sporazume iz delokruga odbrane i unutrašnjih poslova odvija u danima kada država vodi borbu, važnu i snažnu borbu protiv organizovanog kriminala i ja bih se ovom prilikom pridružio čestitkama vama, gospodine ministre, na uspešnoj akciji koja je ovih dana sprovedena u kojoj smo pokazali da država ima snage da se obračuna sa svim vidovima organizovanog kriminala, da u ovoj borbi nema zaštićenih, da u ovoj borbi nema povlašćenih i nema nedodirljivih i da niko nije jači od države.

Gospodine ministre, izuzetno je važno da budemo odlučni i istrajni u ovoj borbi protiv mafije, protiv organizovanog kriminala, jer to je borba za uređenu, uspešnu i pristojnu Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge zakona.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Dačiću što ste mi dali reč.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali predloge zakona o potvrđivanju dva sporazuma i to između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije i drugi između Vlade Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o značaju ovih sporazuma danas ćemo moći da govorimo i u plenumu.

Regionalno povezivanje i saradnja sa zemljama regiona važni su za Srbiju, pa će Sporazum sa Vladom Severne Makedonije upotpuniti saradnju i ojačati veze državnih organa dveju zemalja koje su nadležne za borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem migranata.

Vlada Srbije je već pokazala istrajnost u borbi protiv kriminala i poslala jasnu poruku da nema zaštićenih i da niko nije jači od države.

Sa druge strane i ovim poslednjim hapšenjima poslata je snažna poruka da je Srbija jaka i bezbedna zemlja.

Vladavina prava i borba protiv kriminala su svakako visoko na listi prioriteta Vlade Republike Srbije i ako se osvrnemo na prvih 100 dana rada ove aktuelne Vlade, videćemo da je borba protiv mafije jednako prisutna kao i borba protiv Korona virusa i borba za našu ekonomiju i privredu.

Kao što će ovi sporazumi obeležiti današnju sednicu, tako su i mnogi izazovi, ali i brojni uspesi obeležili prvih 100 dana rada Vlade.

U borbi protiv Korona virusa prednjačimo među zemljama Evrope kada je reč pre svega o stabilnosti zdravstvenog sistema o očuvanju života i zdravlja građana.

Za samo četiri meseca, podsetiću vas izgradili smo dve nove bolnice i sada je imunizacija stanovništva na visokom nivou po organizaciji i efikasnosti.

I to što postoje rezultati u borbi protiv kriminala i to što smo prvi ili drugi u Evropi po borju vakcinisanih i prvi u Evropi po ekonomskim rezultatima, sve su to rezultati predanog rada Vlade i predsednika Republike ne samo ovih 100 dana, već i u proteklim godinama.

Želim da kažem da je i Narodna skupština imala veliku ulogu donoseći pre svega zakone čija primena će imati očekivane pozitivne efekte.

Vlada Srbije će i danas od narodnih poslanika iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu dobiti podršku za usvajanje sporazuma koji će doprineti većoj efikasnosti nadležnih organa po pitanju bezbednosti.

Na kraju imate i našu bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala. Hvala.

Zahvaljujem.
Nema više izvestilaca.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i ostali predstavnici Vlade, narodni poslanici, dame i gospodo, narodni poslanici iz Stranke pravde i pomirenja sa radošću učestvuju u diskusiji kada su u pitanju sporazumi o saradnji.

Evo, danas pred nama zapravo imamo dva sporazuma, jedan od njih se tiče uspostave saradnje sa jednom malom i veoma dalekom zemljom koja na geografskoj karti izgleda kao ostrvo na kopnu. To za mene ima veoma važnu simboliku, jer zapravo potvrđuje kapacitet ove zemlje da dosegne i do takvih država i da im ukaže važnost i zapravo potvrdi sopstvenu sposobnost i opredeljenost da se uspostavi saradnja sa svakom zemljom u svetu koja za to iskaže želju i spremnost, bez obzira kolike mogućnosti te države bili.

U ovom slučaju je u pitanju jedna mala afrička zemlja i to je ono što bi po meni trebalo biti intencija naše diplomatije i svih ostalih kapaciteta međunarodne saradnje. Afrika je zapravo jedan nedovoljno istražen potencijal za buduću saradnju.

O tome mogu govoriti, polazeći od sopstvenog iskustva iz studentskih dana. Naime, ja sam četiri godine boravio u jednoj afričkoj zemlji, u Alžiru, u jednoj velikoj ozbiljnoj divnoj zemlji na severu Afrike i to su iskustva koja su i dan danas nezaboravna, ne samo u pogledu odnosa tih ljudi, njihove dobrote, njihove gostoljubivosti, već zapravo i sve ono što sam upoznao tokom te četiri godine i u pogledu njihovom odnosu prema nama ovde, prema našoj zemlji. Istina, tada sve to je bazirano na temeljima odnosa prema Jugoslaviji.

Dakle, ja sam tokom tog boravka imao prilike upoznati ljude koji su recimo imali prilike da se leče u Beogradu. Naime, dok je trajao taj oslobodilački rat u Alžiru koji je bio jako surov, koji je trajao osam godina protiv kolonijalne vlasti, tokom tog rata oko milion i petsto hiljada ljudi Alžiraca je poginulo. Jedinu destinaciju izvan zemlje u kojoj su mogli da se leče je bila VMA ovde u Beogradu.

U pitanju su stotine ljudi koji su prošli lečenje na VMA ovde u Beogradu. Zamislite sada kakva su njihova osećanja, kakva su njihova iskustva. Neke od tih ljudi sam upoznao, oni su već bili u starijim godinama, ali oni su o Beogradu, o tom periodu lečenja, o tome kako su bili ovde primljeni, kakva im je pomoć ukazana, oni su pričali u suzama, oni su govorili sa ushićenjem. Dakle, ta emocija i posle nekoliko desetina godina je tamo trajala. To se prenosilo na njihova pokolenja, na njihovu decu.

Dakle, to je onaj najupečatljiviji detalj, ali svakako još je jako puno pozitivnih iskustava njihovog odnosa koga sam tamo iskusio. Uveren sam da i posle tri decenije od mog boravka tamo i dalje imamo jako puno pozitivne emocije, ne samo u Alžiru, već u svim onim zemljama sa kojima je tada Jugoslavija, ali istina sa Beogradom kao glavnim gradom te zemlje imala odlične i dobre odnose.

Znam da je puno toga oživljeno u proteklim godinama, ali ono što želim da naglasim, da na tome treba još značajnije poraditi.

Svaku mogućnost oživljavanja ili uspostave dobrih odnosa treba iskoristiti. Tu je Alžir i dalje jedna od zemalja na koju treba posebno staviti akcenat. Mi između ostalog, narodni poslanici SPP čak i u našem programu stranke, potenciramo važnost saradnje dodatno i sa muslimanskim zemljama i zapravo stavljamo sebe na raspolaganje. Vidimo sebe na raspolaganju kao pripadnike Islama koji žive u ovoj zemlji, a činjenica je da smo imali i razne druge odnose i saradnju sa raznim faktorima širom muslimanskog sveta. Spremni smo se staviti na raspolaganje ovoj zemlji i dalje pomoći da se ti odnosi unapred.

Mogućnosti su ogromne, samo je neophodno regrutovati sve potencijale ove zemlje i ovde nas u Narodnoj skupštini, naravno sve potencijale Ministarstva spoljnih poslova, odnosno Vlade, ali isto tako i druge kulturne i sve organizacione potencijale kako bi imali puni kapacitet saradnje, ne samo u nekim simboličkim odnosima već i u konkretnom smislu ozbiljne privredne saradnje. Namenska industrija je tu izvan svake konkurencije i možda jedan od najboljih potencijala, ali i druge mogućnosti i dalje otvorene za privredu.

Potenciram zemlje severne Afrike i Alžira. Tu su ogromne mogućnosti. To je zemlja koja sada izdvaja milijarde u investicije, infrastrukturu, sa ozbiljnom tradicijom saradnje sa građevinskim preduzećima i firmama sa područja bivše Jugoslavije. Mislim da tu možemo mnogo više i zato smo spremni bodriti svaku inicijativu pomoći i u njoj učestvovati.

Svakako, već smo i pominjali. Za pohvalu je i podršku sve ono što je poslednjih godina učinjeno u poboljšanju odnosa sa muslimanskim svetom, posebno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Znamo dobro kakve efekte u investicionom smislu donosi ta saradnja. Ali, verujte efekti su mnogo viši. Dakle, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno saradnje koja je uspostavljena otvorena širom prema zemljama zaliva, prema zemljama Bliskog Istoka. Evo, ja kao jedan musliman, građanin ove zemlje mogu da svedočim koliko je to imalo efekte i u pogledu jedne, ako tako mogu da kažem, muslimansko-pravoslavne saradnje.

Mislim, da pored onoga što je nama ovde nama izuzetno važno, a to je privredna saradnja od velike važnosti je i opšta kulturno-civilizacijska saradnja. Naravno, sa naše tačke gledišta Stranke pravde i pomirenja, kako već i potenciramo u samom imenu između ostalog jednu od odrednica naše ideološke orijentacije, to je pomirenje. Naravno da pomirenje podrazumeva razumevanje. Razumevanje podrazumeva upoznavanje, jer bez upoznavanja nema mogućnosti uspostavljanja saradnje. Kada kažem pomirenje, ne mislim samo na pomirenje posle sukoba, ono uvek prvo upada u oči.

Međutim, pomirenje je pojam koji ima mnogo širi značaj i važnost od samog smirivanja ili pomirenja posle sukoba. Pomirenje je zapravo uspostavljanje mirnih relacija. Pomirenje se najpre treba desiti unutar nas samih, sa nama samima, u našim individualnim ličnostima, potom pomirenje je potrebno unutar samih naših naroda i zajednica. Zapravo, pomirenje je mogućnost mirne komunikacije sa sobom, unutar svoje porodice, unutar svoje zajednice, unutar svog naroda, između naroda koji žive zajedno, ali isto tako i između naroda, kultura i civilizacija na međunarodnoj sceni.

Zato, eto sa zadovoljstvom sam sa svojim kolegama pre dve godine učestvovao na Interparlamentarnoj konferenciji pravoslavlja u Libanonu. Nekima je bilo začudo zašto sam ja kao musliman prihvatio da učestvujem na konferenciji na kojoj su primarno bili pozvani narodni poslanici pravoslavci, odnosno narodni poslanici iz pravoslavnih zemalja. Ja sam bio pozvan kao gost ovde od naših narodnih poslanika. Sa radošću sam to prihvatio, ali su i efekti trodnevne konferencije i sudelovanja u Bejrutu na toj konferenciji bili izuzetno.

Pogotovo sam bio i kao musliman možda jedinka kao gost na toj konferenciji bio izuzetno uvažen. To je zapravo bila prilika da govorimo o važnim temama i da pokažemo tu širinu, da nije samo sposobnost praviti komunikaciju i saradnju unutar sebi sličnih i unutar istih. To mogu svaki. Biti sposoban da budeš samo dobar sa svojim, sa istim, sa sličnim, to je više neki životinjski poriv, to je neka ideja krda, dakle to je više instinkt, ali biti sposoban da praviš dobre odnose sa različitim, to je prava etička, kulturna i civilizacijska vrednost.

Mi tu imamo velikog potencijala. Prvo imamo i ozbiljnu tradiciju kroz istoriju i ovoga prostora. Istina, imamo i divnih iskustava, na žalost imamo i iskustava sukoba i ratova, ali to je sve dovoljno, po meni, da shvatimo da imamo dovoljno lekcija kako bismo izvukli prave pouke. Istorija je previše promovisana kao učiteljica života, možda pretenciozno, ali definitivno nije jedina učiteljica života. Ima mnogo još učiteljica života. I ukoliko samo istoriju prihvatimo kao jedinu učiteljicu života onda rizikujemo da se potpuno okrenemo unazad.

Dakle, treba potpuno hladnokrvno prošlost uzeti kao lekciju, ono što je dobro nastaviti razvijati, ali ono u čemu smo pogrešili nije sramota reći – ovo je pogrešno. Nije sramota reći da nije dobro što se slični, srodni, različiti narodi na Balkanu preko stotinu godina biju, svađaju, ratuju i progone. To nije dobro. Nije dobro da tvrdoglavo nastavljamo u tome po istom modelu, po istom konceptu čekajući da dođe vreme kada ćemo biti mnogo jači pa sve ostale pobediti. To nije dobra politika.

Zadovoljan sam što se ova Vlada i ova zemlja sve više okreće pametnoj politici, politici koja će biti bazirana na realnom iskustvu, politici koja će biti okrenuta budućnosti, gde ćemo doživeti da mi ovde na Balkanu koji, kako kažem, imamo mnogo srodnosti. Imamo takođe i različitosti, ali niti jedno, niti drugo ne treba da bude nešto što će nas deliti. To sve može da bude zapravo potencijal kojim ćemo se mi ponositi.

Ono u čemu smo slični, srodni baštiniti svoje slobodno, ali isto tako ne možemo, ja se nikada neću složiti sa opredeljenjem da ono čemu pripadam, ne po mojoj volji, ne po mom izboru, već po sili sudbine. Rođena sam u jednom narodnom korpusu i šta treba, da tražim nagradu za to što pripadam jednoj naciji ili jednom narodu. Ne, sa etičke tačke gledišta, sa kulturne tačke gledišta ljudi ne mogu biti niti kažnjavani, niti nagrađivani za ono za šta nisu odlučivali. Ne možete se smatrati ni vrednijim, ni manje vrednim zato što pripadate jednoj naciji, jednoj zajednici, jednoj kulturi. Ne, ne možete. Možete se samo dičiti sa onim što ste postigli, sa onim što je vrednost, što je prava vrednost, sa onim što se vi odlikujete bilo u znanju, bilo u kulturi, bilo u etici, bilo u dobrom delu.

Dakle, kada budemo više imali glasova ove orijentacije, kada budemo glasniji u kvalitativnoj promociji lestvice kvaliteta ili gradacije, gradacija je jedino dozvoljena u vrednosnom smislu. Nema gradacije u boji kože, nema gradacije u pripadnosti naciji. Najniži stepen identitetske pripadnosti je ono što te je zadesilo, ono što nisi birao, ono što jednostavno je pitanje o kome ti nisi odlučivao. Ja nisam pitam da li ću da budem rođen kao Bošnjak ili pripadnik neke druge nacija. Da, drago mi je što sam Bošnjak, ali ne tražim da zato budem odlikovan. Nemam pravo da budem vrednovan i kažem – ne, pripadnici drugih nacija su manje vredni. Nemam na to pravo.

To je ono što mi treba ovde da značajnije podignemo iznad. To je realnost. Srbi, Bošnjaci, Crnogorci, Albanci, Hrvati, bilo ko, to je realnost. To je naše pravo i naša nacionalna i kulturna realnost dozvoliti svima da to svoje razvijaju ne na način da im mi nametnemo, ne na način da ih mi oblikujemo i kažemo – ne, vi ste takvi, vi ste to, vi niste to. To je nepristojno. Nepristojno je da se pripadnici jedne nacije bave drugom nacijom. Nepristojno je da ja kao Bošnjak držim vama lekcije Srbima koliko ste Srbi, da li ste Srbi, od kada ste, od kada niste, šta je sa vašim jezikom, šta je sa vašom kulturom i obrnuto.

Mi moramo tu da uspostavimo kvalitetne kulturne odnose, da svako odluči da sebe profilira. Moramo da isključimo kategoriju priznanja. Priznajem ti naciju, ne priznajem ti naciju. Pa, to je najviši stepen nekulture i zaostalosti. Šta ima mene neko da prizna ili ne prizna? Meni čak to ne smeta. Ja sam se naslušao i ovde i na drugim mestima - te nepostojeća nacija, te nepostojeći jezik. Meni čak neki moji sunarodnici kažu - pa, dobro, zašto ne reaguješ? Ne dodiruje me, čoveče. Šta to mene briga da li mene neko priznaje? Jer, ako mene neko prizna, šta ću ja biti, više Bošnjak, je li? Ili, ako me ne prizna ili ne prizna moj jezik, ja sam manje Bošnjak?

Apsolutno me ne zanima, zato što sam ja onoliko u svojoj nacionalnoj, kulturnoj i verskoj pripadnosti koliko stvarno jesam. Ako stvarno jesam, ja sam u tome siguran. Veliki problem jeste što mnogi pokušavaju da uspostave sopstveni identitet u negaciji drugoga. To rade samo oni koji zapravo imaju krizu svog identiteta. Onaj ko ima sigurnost u svom kulturnom, nacionalnom, duhovnom ili svakom drugom identitetu, on nema potrebe negirati drugoga. Dakle, to su neki postulati koji su jako važni i za lokalnu i za regionalnu, ali isto tako i za celokupnu međunarodnu saradnju.

Druga tema je svakako važna, tiče se migranata, tiče se uređenja odnosa sa Republikom Severnom Makedonijom. To je izuzetno važna tema i treba zapravo napraviti sporazume, urediti zakone po tom pitanju. Ali, istini za volju, treba istaći da je ova zemlja pokazala izuzetno dostojanstven odnos kada su u pitanju migranti i to je nešto što je za pohvalu. Migranti i migrantska kriza su veliko iskušenje i jako je teško ostati uravnotežen u pogledu jednog etičkog, ljudskog odnosa prema tim napaćenim ljudima, a s druge strane opet ne ugroziti sopstveni sistem bezbednosti i opšte sistem funkcionisanja države i adminstrativnog aparata.

Drago mi je da je, uprkos težini tog iskušenja, ova zemlja uspela da nađe tu meru, da je pokazala svoje humano lice, ali isto tako i da ne beži od odgovornosti, da pomno prati sve rizike, sve opasnosti, sve probleme koji mogu da proizađu iz toga. Ja bodrim ovu zemlju i njenu vlast da nastave sa humanim odnosom prema migrantima, ali svakako i da se do kraja uredi odnos prema ovom pitanju i prema ovom iskušenju i spreči svakako zloupotreba ovog pitanja, koja bi mogla da ugrozi bezbednost građana na bilo kom delu ove zemlje.

U tom pogledu, naši narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja, poslanici našeg poslaničkog kluba će u Danu za glasanje dati podršku ovim sporazumima i time, verujem, doprineti da ova zemlja nastavi putem otvaranja širom sveta, na sve strane i putem uspostave saradnje, dakle, putem koji će nam, ako Bog da, doneti mnogo bolju, kvalitetniju i srećniju budućnost nego što nam je bila prošlost. Hvala vam.

Zahvaljujem se dr Muameru Zukorliću, potpredsedniku Narodne skupštine.
Sledeći je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nepuna dva meseca, tačnije 18. decembra, obeležen je Međunarodni dan migranata. Možda je i to bio dan, ali i kao svaki drugi dan u godini, da se preispitamo kakva je pozicija Srbije i kakav je odnos Srbije prema migrantima i prema migrantskoj krizi.

Kada je pre nešto više od pet godina, pet i po godina, migrantska kriza zahvatila Evropu, Srbija je odlično reagovala. Srbija je pokazala da je dobro organizovana i, što je najvažnije, pokazala je jedan human odnos prema migrantima. U tom svetlu posmatram i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migrantima. Ovaj sporazum ima za cilj da se unapredi saradnja, u smislu da se spreči trgovina ljudima. Konkretno, u ovom smislu se odnosi na krijumčarenje migranata. To podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava, naravno, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.

Ratovi na teritoriji Sirije, sukobi u državama na severu Afrike, sukobi u Iraku, sukobi u Avganistanu pokrenuli su pre pet godina jednu lavinu ljudi prema Evropi i to je najveća migrantska kriza još od Drugog svetskog rata. Među ovim ljudima nalaze se i izbeglice i moramo ih razlikovati od migranata, od ekonomskih migranata. Izbeglice koje su pobegle od rata, koje su došle sa teritorija gde se vode jake oružane borbe, ali ima i ekonomskih migranata koji su iskoristili ovu situaciju da bi došli do krajnjih destinacija, do razvijenih zapadnoevropskih zemalja gde vide šansu da zasnuju jedan bolji život na bezbednijem mestu.

Očigledno je da su još 2015. godine dve odluke doprinele da ova ruta kojom migranti prolaze, takozvana balkanska ruta, postane atraktivna. Najpre, to je odluka nemačke vlasti koje su poručile da neće vraćati izbeglice iz Sirije u njihovu zemlju. Druga odluka je makedonske vlasti da dozvole tranzit migranata kroz njihovu teritoriju, odnosno preko njihove teritorije, jer je veliki broj migranata preko Sredozemnog mora dolazio do Grčke, zatim do Makedonije, a onda su nastavili preko Srbije dalje ka Zapadnoj Evropi.

Čini se da na sve to EU nije našla adekvatan odgovor, da nije dobro reagovala. Države članice EU nisu imale zajednički stav po ovom pitanju. Imali su različito mišljenje. Sa druge strane, države Jugoistočne Evrope imale su samo jedan cilj, a to je da migranti što brže prođu kroz njihove teritorije. Od 2015. godine, prema nekim podacima, kroz našu zemlju je prošlo preko milion migranata. Oni su svoj put nastavili ka severu, ka zapadu Evrope. Karakteristika je svega toga bila da su koristili ovu rutu da bi što brže došli do krajnjih destinacija. Karakteristična je bila njihova rešenost da se ne zadržavaju ovde, već da nastave dalje.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije organi dve države će se sastajati najmanje dva puta godišnje, a po potrebi i više, da bi se sprečila trgovina ljudi, sa posebnim osvrtom na ranjive grupe kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, od ukupnog broja ljudi koji su došli u Evropu iz Severne Afrike i sa Bliskog Istoga trećinu čine deca. Zaista, svi ti ljudi su se sa porodicama uputili na jedan rizičan put, u jednu rizičnu avanturu, gde su deca i žene fizički uglavnom iscrpljeni, traumatizovani i većini je potrebna hospitalizacija, zdravstvena pomoć, nega.

Ne možemo na te ljude nikada da gledamo samo kao na brojeve. To su ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi koji imaju svoje profesije. Oni su često žrtve krijumčarenja. Upravo ono čime se ovaj sporazum bavi. Žrtve krijumčarenja postaju tako što svesno, nekada sami ulaze u mrežu krijumčara da bi ilegalno prešli granice i došli do država Zapadne Evrope.

Srbija je od početka nastajanja migrantske krize reagovala adekvatno. Srbija je pokazala da je dobro organizovana, sačuvala je, sa jedne strane, bezbednost, a sa druge strane pokazala je ono najvažnije, pokazala je humanost. Mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati jednu ovako odgovornu politiku. Na izbeglice uvek gledamo kao na ljude koji su pobegli od rata, kojima treba pružiti pomoć. Ali, u isto vreme, treba sačuvati i bezbednost u našoj zemlji, kao zemlji koja je jedna na putu do krajnjih destinacija izbeglica.

Nažalost, u jeku migrantske krize dolazilo je i do zloupotreba, često je plasirano mnogo lažnih vesti, nekih dezinformacija i to su činili obično određeni politički akteri koji su želeli da grade rejting na ovim lažnim vestima.

Građani Srbije ne tretiraju migrante kao neku opasnost, ali opet sa druge strane istina je da je stepen tolerancije niži u onim mestima gde se nalaze prihvatni centri za migrante. Najveći problem jeste što radikalizovana manjina plasira nekada lažne vesti, plasira izmišljene događaje da bi ostvarila određen politički profit. Izmišljene vesti su išle i do toga da je namera navodno Vlade Srbije bila da migrantima naseli prazna sela, da država navodno pruža veliku finansijsku pomoć migrantima, a jedina istina je da su oni finansijsku pomoć dobijali od humanitarnih međunarodnih organizacija, a da su se u našoj državi zadržavali najkraće moguće.

Ne treba ni ovo ništa da čudi, s obzirom da su ovakve pojave bile izražene i u drugim evropskim državama. Određene političke grupacije su regrutovale svoje pristalice da vode hajku protiv migranata igrajući na kartu ugroženog identiteta. Naravno, treba reći da je bilo incidenata, kada govorimo o migrantskoj krizi. Uglavnom su ti incidenti bili između samih migranata, ali mislim da je država odreagova adekvatno i da je sačuvan mir i sačuvan je poredak.

Zanemarljiv je broj migranata koji traži azil u Srbiji, a možda bi prema nekim podacima UN čak 80% njih u skladu sa međunarodnim pravom imalo pravo na azil. To je zapravo podatak koji ukazuje da migranti ne žele da se zadržavaju ni u Grčkoj, ni u Makedoniji, ni u Srbiji, a na nama je da obezbedimo da oni u tom tranzitu ne naruše ni pravni poredak naše zemlje. Teško je zaustaviti ljude koji beže od rata, a pritom šansu za boljim životom traže na nekom drugom mestu.

Nemačka je zemlja, opet se vraćam na početak, koja je otvorila vrata migrantima. To je zemlja koja je samo u jednoj godini uložila preko 20 milijardi evra da bi integrisala ove ljude u svoju društvenu zajednicu. Naravno, oni su u tome videli svoj interes. Činjenica je da mi nećemo sami rešiti migrantsku krizu. Činjenica je da to mora da bude dogovor svih evropskih država, a da mi svoju politiku uskladimo sa našim interesima i sa politikom ostalih evropskih zemalja.

Mi smo pokazali pozitivan odnos i empatiju prema migrantima i mislim da je to negde i posledica toga što smo u bliskoj prošlosti i sami bili suočeni sa sličnim problemima.

Socijaldemokratska partija Srbija podržaće ovaj sporazum jer je to sporazum koji na jedan civilizovan način tretira pitanje migranata, kao što ćemo i podržati sve mere koje su usmerene na borbu protiv kriminala, na borbu protiv korupcije, kao jedne pošasti koja u svakom svom obliku nagriza društvo. To je jedna borba koja mora biti istrajna, da bi pokazali da su svi građani Srbije jednaki pred zakonom. Hvala.