Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, narodni poslanici, prvo da vam se zahvalim za strpljenje što ste bili ovde svo vreme i što na najbolji način takvim ponašanjem demantujete one glupe i uvredljive priče kako nema parlamenta, kako u parlamentu sede neki slučajni, usputni ljudi, kako naš parlament nema šta da kaže.
Vi, odnosno, naša koalicija ima apsolutnu većinu u ovom parlamentu, a disciplinovano dolazi, govori, diskutuje, proučava, daje predloge, kao da je razlika između vlasti i opozicije u jednom glasu. To govori o vašem poštovanju prema građanima koji su vas izabrali. Želim da vam se zahvalim na takvom pristupu i želim da vam se zahvalim što ste tu, što tako strpljivo i uporno radite, što pokazujete građanima Srbije da su bili u pravu kada su glasali za vas, baš takve, i da su bili u pravu što su vas izabrali i dali poverenje da odlučujete i o njihovim sudbinama. Vi odlučujete o njihovim sudbinama, vi odlučujete o mojoj sudbini, vi ste važniji i moćniji od bilo koga u ovoj zemlji, bez vas nema ni zakona, nema ni borbe protiv mafije, bez vas nema politike, nema države. Zato vam hvala što se tako dostojanstveno odnosite prema visokoj dužnosti koje su vam poverili građani Srbije.
Ovde smo se doticali brojnih laži koje su imale za cilj da građane Srbije zbune, uznemire, uplaše, nateraju na reakciju, na nešto ružno, da pokažu kako je srpsko lice kada su migranti u pitanju ružno lice, da smo narod koji se boji, da smo narod koji ne razume, da smo narod koji je sklon nasilju kada je jači. Mi to nismo.
Da li se sećate kada samo slušali 400 hiljada već naseljenih migranata na jugu Srbije, gotovo naseljeno, tu negde Trgovište, tu se već pravili gradovi. Rešeno. Boško Obradović. Gotovo. Četristo hiljada u sred Kovida, kaže – migranti se autobusima dovoze na beogradski sajam gde kopaju mrežu za 5G. Ludilo. Sećate se svih tih gluposti, laži, koje smo morali da trpimo i slušamo.
Aleksandar Vučić potpisao obavezu da naseli milion migranata u Srbiji isto kao što je potpisao obavezu da će priznati Kosovo, pa evo osam godina, devet godina ni korak ka priznanju. Morali smo da slušamo laži, gluposti. Sve ono što je bilo pravljeno sa idejom da izazove sukob, pa onda na društvenim mrežama vidite snimak tuče migranata, njih trojica, ispod piše, i to znate kako internet ume da bude ne kritičan, samo puste, ispod piše – dva migranta ubijaju srpskog dečaka, niko ne sme da prijavi. Tuča trojice Sirijaca, sva trojica pohapšeni, niko nikog nije ubio, ni ozbiljnije povredio, ali dok to ne stigne, dok to ne javite, dok ne proverite prođe sat vremena. U tih sat vremena vi mržnjom otrujete ko zna koliko ljudi koji ni ne pogledaju demanti, koji ne pokušaju da saznaju šta je stvarno bilo i onda su spremni na nasilje.
Znate, fašizam je uvek počinjao jako jednostavno samo je radio neke popularne stvari koje eto neka država nije htela da radi i ona počnu da pričaju kako će oni da štite naše žene, decu, to država ne radi ništa, država ne štiti nikoga, oni će da izađu na ulice ovakvi, onakvi, pa prete kako će da rasture državu, a onda na kraju završe tako što tuku ljude koji govore drugačije, koji nose naočare. To bude tako. Kad jednom dopustite da svako može da uzima ono što on misli da je pravda i zakon onda sačekajte da vam jednog dana dođu u vašu kuću, u vaš dom, u ovaj parlament da ga sruše i zapale. E, to tako bude na kraju.
Država Srbija radi dobro svoj posao. Kroz ovu zemlju je prošlo milion ljudi sad ih nema šest hiljada. Gde su? Podneli zahtev za azil? Postali naši državljani ili zahvaljujući našoj dobroj, mudroj politici koju je formulisao i sprovodio predsednik Vučić, bili smo i jesmo zemlja na putu, ali nismo zemlja u kojoj se nekontrolisano ostaje.
Neko od vas je pitao – koliko državljanstava smo dali? Od 2015. godine do danas smo dali migrantima nula. Evo i kolege iz Mladenovca, kakav Mladenovac, kakav kamp u Mladenovcu? Ko će da pretvori Selters banju u kamp? Vidite, ti migranti bi morali da beže iz UAE da pretvorimo Selters banju u kamp. Ko bi to radio? Kakve su to gluposti i laži?
Ali kada se to kaže u Mladenovcu, pa kažu ima tu nešto sigurno, mora da ima, voleli bi oni da uzmu našu banju i to će oni iskoristiti, prođu godine niti je ko došao, niti se ko doselio.
Vi ste predstavnici čitave Srbije, čitave naše zemlje. Većinu vas imam čast i zadovoljstvo da vas poznajem, znam odakle ste. Većina vas nikada u svojim mestima odakle dolazi nije videla migranta. Ogromna većina vas nikad migranta kod svoje kuće videla nije. Zna se tačno kuda prolaze, zna se tačno u kojim su opštinama. Koliko migranata je u Čačku video neko? Pa se skupljaju peticije protiv migranata u Čačku. Nema migranata u Čačku, Kraljevu, Kragujevcu, nema. Zna se tačno kuda prolaze i gde su.
Najviše su pogođeni Beograd, Subotica, Šid, Obrenovac. To su delovi gde ih ima i gde ih vidite, gde možete da pričate o problemima, a da pričate u Rumi, nemate šta o tome da pričate, ali dobro. Dobro je da smo imali ovu priliku i da građani Srbije u živom prenosu mogu da čuju ovu jednostavnu istinu, ništa drugo, samo jednostavna istina.
Pominjala se ovde i bezbednost predsednika Republike i njegove porodice. Bezbednost predsednika Republike i njegove porodice se uvek prvo ugrožava lažima. Uvek krenete da govorite da stvorite atmosferu da zapravo većinska Srbija je ta koja bi želela da tog čoveka nema, da Aleksandra Vučića i njegove porodice nema. Onda samo treba da se javi hrabri pojedinac koji će ući u zahvalno sećanje nacije time što će učiniti ono što nacija želi. Eto, ne možemo da ga pobedimo na izborima, to je neka čudna prevara, ali možemo da ga ubijemo. Da, to je tvoj zadatak, da to treba da uradiš i nemoj da staneš na tome. Ima decu, nemoj da mu dete preživi. I to postaje legitimna stvar, to postoje nešto što se gotovo podrazumeva.
Vi ste prikazali ovde naslovnu stranu nedeljnika „Nin“ gde su Aleksandra Vučića stavili pred snajper. Bio sam na tom sajmu kada je to fotografisano, obilazio štand „Zastava oružje“. Dakle, nije to bila slučajna fotografija. Ta fotografija je morala da bude prilagođena, moralo je da se radi na njoj u fotošopu ili već nekom programu da bi se taj snajper baš tako postavio da bi poruka bila jasna i nije ni prvi, ni poslednji put. I to se radi svakodnevno.
Tako se vrši priprema. Tako se priprema da neko jednog dana dođe i kaže – ja ću učiniti taj veliki zadatak. Nemojte da vas podsećam na istoriju i na prošlost ove zemlje i da bi bar u ovoj zemlji na takvu gadost svako šta god politički mislio o Aleksandru Vučiću morao da odreaguje, odmah. Pre samo nekoliko godina jedan čovek je ubijen snajperom u ovoj zemlji. Pre samo nekoliko godina.
Takođe i to da kažem, ovo je moje mišljenje, ovo je moj stav. Znam da će me napadati, uvek me napadaju, ništa ne obično. Kažu da ja konkretno ovakvim svojim izjavama činim sve da izjednačim Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića. Ne, Aleksandar Vučić ne može da se poredi sa Zoranom Đinđićem, uspešniji je i bolji nego što je Zoran Đinđić ikad bio. I znam da u srpskoj politici ne smeš da kažeš dve stvari. Ne smeš da kritikuješ Zorana Đinđića i ne smeš da hvališ Aleksandra Vučića. Evo ja sam uradio obe stvari, zato što znam da je to istina i tako jeste. I nema nikakvih lažnih simetrija i nikakvih lažnih poređenja, nema ih.
Ovo je u pitanju bezbednost i život jednog čoveka i njegove porodice. Nemojte da poredite ni sa čim. Ni sam čim nemojte da poredite, ali nemojte da stavljate snajper ispred slike jednog čoveka i da dajete ideje raznim idiotima koji bi to voleli da urade, a onda počnemo da pronalazimo snajpere na ulicama i onda se pitamo za koga su. Videćemo, istraga će utvrditi za koga, ali znam za koga bi mnogi voleli da jeste i iskreno pate što taj snajper nije upotrebljen, što smo ga prerano našli, pa za koga god da smo ga našli i šta god istraga bude pokazala.
Nažalost živimo u zemlji u kojoj ove jednostavne istine koje izgovorim su veoma teške i proći ćete kroz medijskog toplog zeca i bićete pljuvani, vređani, ponižavani, a rekli ste samo jednu jednostavnu istinu – nemoj da stavljaš predsednika republike i njegovu decu pred snajper. A kad to već radiš, pa potpiši se ispod toga, pa kaži zašto to radiš.
Potpiši se i pokaži da čitava Srbija vidi ko si i šta si, odakle si, šta je tvoja ideja, šta je tvoj cilj.
U ovoj zemlji da to uradite bilo kom drugom čoveku, bili biste s pravom i napadani i kažnjeni, osim kad to uradite Aleksandru Vučiću, onda je u redu. Onda je u redu. Onda, prosto, imate to pravo i to pravo se pravi već godinama. Apsolutno odbijam da prihvatim da je to moguće i apsolutno odbijam da o tome treba ćutati, smatram da to treba i kažnjavati. Vi ste zakonodavci, možda ćete jednom doneti zakon kojim će se ovakve stvari regulisati, kojim će se to kažnjavati. Ovo ne može.
Pre nego što pređem na ono što želim takođe da vam kažem, samo hoću da zamolim sve građane Srbije koji ovo slušaju da na toj slici sa tim snajperom zamisle sebe, svog sina, svoju suprugu, svoju ćerku, sestru, da ispod rečenice „Dabogda crklo Vučićevo pašče“ dopišu ime svog trogodišnjeg unučeta i da malo osete kako je to kada pročitate ime stvorenja koje najviše volite da neko za njega napiše - trogodišnje pašče. Samo vas to molim građani Srbije, pođite od sebe kako biste se vi osećali. Evo, kako god se vi budete osećali neka bude tako. Neka država ide u pravcu onoga što vi osetite u trenutku kada pročitate - crklo, dabogda. Odvratno je što ovo pričam.
Ja sam dugo u politici, duže od većine od vas. Toliko sam dugo da je sramota i govoriti koliko smo stari, mnogi od nas se ovde znamo čitav život. Nikada srpski javni, politički život nije bio ovako zagađen. U ovom parlamentu je svašta bilo, ali ova količina mržnje, nekažnjenih gadosti koje mogu da se izgovaraju nikada nije bila, nikada, u vreme najvećih sukoba. Jednostavno, ta ludačka mržnja je dobila pravo građanstva i postala prihvatljiv oblik ponašanja, sve je dozvoljeno i sve je moguće.
Molim vas, uložite svoj autoritet, trud koji ste pokazali danas, da ovo prođe, da prestane, da se kazni ili da se urazumi, ne znam, bolje znate od mene, pametniji ste od mene, ali ovo mora prestati. Ovaj snajper mora da bude sklonjen. Ovog ne sme da bude.
Strpljivo sam čekao do kraja radnog vremena, odnosno do kraja naše današnje sednice čekajući da se gospodin Kamberi pojavi. Nisam rekao nijednu jedinu reč o onome što je on juče rekao. Dobio sam prevod, znao sam šta je rekao, prevedeno mi je odmah, strpljivo sam čekao da dođe da mu kažem u lice, kako i dolikuje narodnom poslaniku, šta imam da mu kažem. Nije došao, ali ja neću propustiti priliku da kažem to što mislim, ja sam bio ovde ceo dan i čekao sam da dođe.
Svako ima pravo da govori na svom jeziku, ja sam beskrajno ponosan zbog toga što svako ima pravo da govori na svom jeziku. Bez obzira što Srbi u Albaniji ili Šćipriji, kako oni kažu, nemaju ni poslanike, niti mogu da govore u parlamentu, ja to pravo mojim zemljacima, Šiptarima, nikad ne bih uskratio u mom parlamentu, nikad. Šiptar ima pravo da govori na svom jeziku, ja ga poštujem zbog toga i boriću se uvek da ima pravo da govori na svom jeziku. Nije baš korektno što nam nije omogućio prevod ali to govori o njemu.
Na lične uvrede nema potrebe da odgovaram. Poređenje sa Geringom vređa, ali na prvom mestu vređa žrtve Geringa. Znate, u ozbiljnom svetu primeri iz Drugog svetskog rata, iz Holokausta, retko se koriste, pogotovo ovako lako i neutemeljeno, jer na taj način vređate sve Geringove žrtve. Ako sam ja Gering, koji nikog nisam ubio, koji nikog nisam poslao u koncentracioni logor, koji nikog nisam povredio, pa onda ni onaj Gering iz Drugog svetskog rata i nije tako loš čovek. To su zaključci koje svetske antifašističke organizacije apsolutno ne dopuštaju da se izvlače. To govori sa koliko lakoće se koriste reči koje ne bi smele da se koriste.
Znate, ja gospodina Kamberija neću uporediti sa Šabanom Polužom, vođom Bali Kombetara, Balista, saveznikom Nemaca, naravno ubicom, krvolokom, neću ga uporediti sa njim. Žao mi je što ga on nikad nije javno osudio, ali, evo, ja mislim da ga je javno osudio, pa će on reći ako nisam u pravu. Dakle, ne upoređujem ga sa šiptarskim fašistom, ja hoću da ga uporedim sa Esad-pašom Toptanijem, Šiptarom koji je hteo da napravi federaciju sa Srbijom, Šiptarom koji je hteo da ta dva naroda Šiptari i Srbi budu najbliži saveznici na Balkanu.
Hoću da ga poredim sa Šiptarom Esad-pašom Toptanijem, koji tamo gde je bio na vlasti, tamo gde se srpska vojska povlačila 1915. godine bilo je i hleba i vatre, bilo je i skloništa i dobrote. Sa takvim Šiptarom hoću da ga poredim i ne želim mu, naravno, nikako, samo to poređenje odbijam, znate, Esad-paša Toptani je ubijen u Parizu kada je trebao da potpiše sporazum sa Srbijom, on je bio Šiptar koji je tražio da bude sahranjen na srpskom vojničkom groblju. E, sa takvim Šiptarom hoću da ga poredim.
Ne razumem šta je problem u tome da jedan narod zovem onako kako ga je zvao moj deda, pradeda, čukundeda. Neko od vas se sa pravom setio da sam proveo nekoliko godina svog života na Kosovu i Metohiji i sa Srbima i sa Šiptarima. Jako je teško naći Srbina koji ne kaže - Šiptar, kao što je jako teško naći Šiptara koji ne kaže - Šiptar. To je jednostavno tako i ne možete zabraniti jedino Srbima na svetu da govore svojim jezikom. To je naš jezik.
Znate, Nemci nisu Nemci. Oni su Germani. Sloveni ih zovu Nemci zato što su u davna vremena kada su se susreli, to je jedno od objašnjenja, nisu razumeli jedni druge, pa su Sloveni rekli - ovi su nemi, Nemci, jer se ne razumeju. Pa imali bi više onda razloga Germani da kažu - ovo je uvredljivo, ali nikad nisu rekli zato što je tako prirodno govoriti svojim jezikom.
Znate, Šiptari su u 20. veku tri puta promenili svoje ime što je legitimno. Posle sloma Otomanske imperije rekli su - mi više nismo Arnauti, to je turska reč, ne opisuje nas, mi imamo svoj jezik, mi smo Šiptari, naša zemlja Šćiperija. Legitimno, potpuno prihvatljivo.
Inače, njihova književnost i gramatika je pratila upravo ovu promenu. Nigde ne pišu za sebe mi Arnauti, nego pišu - mi Šiptari. U redu, Srbi su dobili tu reč iz njihovog jezika, bukvalno bez prevoda, izgovarali je tako kako jeste.
Srbi, Mađari, Turci kažu - za Vijenu Beč, samo ta tri naroda. To je prevod. Ovde nismo ni prevodili. Ovde smo rekli - kako vi kažete tako jeste. Do dana današnjeg tako ih zovemo i vidimo ljutnju. Zanimljivo, pre nekoliko nedelja Pardogan je držao konferenciju za štampu, imali su neki samit sa premijerom Ramom i rekao je - Arnauti, zato što se u turskom jeziku i danas kaže - Arnaut, a zemlja se kaže Arnautija. Čekajte sad, kako sada to nije uvredljivo? Što se ne ljutite na Erdogana, što ne tražite od Erdogana da prestane da vas zove Arnautima, jer vi sebe nećete da zovete Arnautima, vi ste Šiptar? Zašto se ne ljutite na njega, a ljutite se na mene? Što se ljutite na sve Srbe samo zato što govore svojim jezikom?
Ovo je borba da Srbi imaju pravo da govore svojim jezikom tako kako ga govore. Znači, ako ja kažem - albanski lekar, albanski terorista, to nije uvreda, a ako kažem - šiptarski lekar, to je uvreda. Čekajte ljudi, oko čega se mi ovde uopšte raspravljamo i svađamo? Oko prava mog naroda, srpskog naroda da govori srpskim jezikom onako kako se srpskim jezikom govori.
Nema uvrede, beskrajno poštujem Šiptare, beskrajno poštujem njihovu istoriju, civilizaciju, tradiciju, imam ozbiljan problem sa tim da recimo Srbi na prostoru KiM na teritoriji pod privremenom upravom UN, u skladu sa Rezolucijom 1244, ne smeju da koriste termin - Metohija. Ne smete da kažete Kosovo i Metohija, samo Kosovo. Kako sada to? Ko se to setio toga?
Gospodin Kamberi kaže da on ne koristi službeni termin - Albanci. Koje službe? Ko je to odlučio?
U rečniku „Matice srpske“ koja je malo obrazovanija od mene i njega kaže – Šiptar – sinonim za Albanac, Albanac – sinonim za Šiptar. Šta je problem? Hoćete da nam prekrečite, prepišete, dopišete i „Maticu srpsku“, da vam damo da nam napišete jezik možda neki drugi, bolji. Nema ni mržnje ni uvrede. Nije sramota biti Šiptar, naprotiv, treba da budeš ponosan što si Šiptar, ali je sramota da misliš da možeš Srbima da odlučuješ kako će da govore. Sramota je da se povede medijska haranga protiv našeg suda zato što nije presudio u prvom stepenu, izvinite, još nije ni pravosnažna presuda, zato što nije presudio onako kako Kamberi i „Žene u crnom“ misle.
Ko ste vi to da odlučujete šta će sud u Republici Srbiji da sudi i kako će da sudi? Još ni ne znate, presuda nije pravosnažna. Kako se niko, nijedna sudijska organizacija se nije oglasila da kaže – e sačekajte, pustite, polako, sudija je nezavisan, samostalan, ima pravo na svoj stav? Svi ćute. Svi puštaju da se vrši haranga nad našim sudom. Ko sme da kritikuje naš sud i da mu preti Strazburom, u samostalnoj i slobodnoj državi Srbiji?
Oprostiću lične uvrede, ali gadosti o tome da je Slobodan Milošević masovni ubica i da je moj narod genocidan neću. Da se poredi Aleksandar Vučić, da se uvodi u kontekst nasilja i ubistava. To neću dopustiti. Te laži neću dopustiti. I neću dopustiti da tako tiho prođe da se sudovima u Srbiji odlučuje šta će i kako će suditi, da se vrši pritisak na naše pravosuđe i da niko ne kaže nijednu reč.
Gospodin Kamberi nije pošao dobrim putem iz ovog parlamenta, iz ovog visokog doma. Ja poštujem sve Šiptare u ovoj zemlji, poštujem njegove birače, radujem se susretima s njima, radujem se da pomognem ako mogu kao ministar unutrašnjih poslova da se svi osećaju bolje i bezbednije. Kada uhapsimo i razbijemo šiptarsku narko-bandu da li mislite da nisu Šiptari sigurniji i bezbedniji nego što su bili? Kao što kada razbijete bilo koju narko-bandu svako ljudsko biće je bolje i sigurnije.
Dakle, nema uvrede, nema mržnje, ali ima i uvrede i mržnje u tome da Srbima određujete kako će da govore i šta će da govore. Poslednji put samo da se osvrnem, „škija“ nije izraz koji koriste Srbi za sebe, nego je „škija“ izraz koji otprilike znači svinja. Izvinite, Šiptar znači – čovek iz Ćiprije, ne nikakva životinja, nikakva uvreda. Prema tome, nemojte da poredite uopšte te dve stvari, jer ne mogu da se porede. Vi se ovako zovete, ja vas sa poštovanjem tako zovem. Ako budete u svojoj gramatici, u svojoj književnosti promenili ime države, naroda i počeli da se oslovljavate međusobno engleskom verzijom vaše zemlje, jezik je živa materija, verovatno će i Srbi vremenom početi da vas tako zovu.
Ali do tada, gospodo, nema uvrede u reči Šiptar. Šiptar je sinonim za Albanac, Albanac je sinonim za Šiptar i prestanite da nas učite kako govorimo i pišemo. Piši kao što je napisano, čitaj kao što govoriš. Hvala vam.