Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnikom, pred nama su danas dva sporazuma o kojim raspravljamo. Jedan od njih je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti krijumčarenja, borbe protiv krijumčarenja migranata.

Migranska kriza je jedan od ključnih bezbednosnih izazova u današnje vreme. Republika Srbija od samog početka ove krize 2015. godine, pokazala je da je u stanju da se nosi sa posledicama migrantske krize. Naša zemlja koristi sve neophodne resurse za kontrolu priliva i kretanja migranata.

Za rešavanje ovog međunarodnog problema neophodna je i međunarodna saradnja, a pre svega i regionalna. Kroz našu zemlju je prošlo blizu milion ljudi zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, nadležnim državnim organima, kao i MUP, svima onima koji su dali ogroman doprinos da migrantska kriza na našu zemlju ostavi najmanje moguće posledice. Mi pored toga svega možemo da kažemo da smo danas najuspešnija zemlja kada je u pitanju borba sa posledicama migrantske krize.

Naša zemlja je pokazala i pokazuje koliko je organizovana i humana, prihvatni centri za migrante tokom najveće Kovid krize, bili su izuzetno organizovani. U njima nije bio nijedan slučaj zaraze Kovidom virusom, što je jedini takav slučaj, jedini takav organizovan smeštaj u celoj Evropi koji smo mogli da imamo.

Republika Srbija se prema migrantima ponašala i ponaša dostojanstveno, poštujući njihova prava, za razliku od većine evropskih zemalja. U pograničnim delovima i na ruti kretanja migranata, shodno potrebama, povećano je prisustvo pripadnika ministarstva unutrašnjih poslova.

U pojedinim slučajevima remećenja javnog reda i mira, ugrožavanjem bezbednosti života imovine naših građana, snage bezbednosti naše zemlje reaguju profesionalno u cilju zaštite života i imovine naših građana, ali takve reakcije kao što smo mogli da čujemo su bile i biće mnogo blaže nego što su to reakcije bezbednosnih snaga zemalja u regionu.

Svež primer nedostojnog postupanja prema migrantima je Republika Hrvatska, koja je inače članica EU, koja je uz potrebu sile vraćala i vraća migrante u BiH.

Deo poslanika u Evropskom parlamentu oštro je kritikovao postupanje hrvatskih vlasti prema migrantima. Evropski poslanici su istakli da je hrvatska policija prema migrantima postupila kršeći njihova prava i nazvali su to sramnim potezom. Uz to, ta ista hrvatska policija je četvoro poslanika Evropskog parlamenta vratila sa svoje granice, ne dopuštajući im da vide tretman hrvatskih vlasti prema migrantima.

Zamislite da se to desilo u Srbiji? Kakva bi reakcija bila EU i evropskih parlamentaraca? Da li bi ostalo samo na pukim sugestijama ili bi došlo do nekih malo krupnijih za nas problema?

Međutim, očigledno je da je Srbija, iako još uvek na putu ka EU, mnogo brže, bolje izučila sve evropske vrednosti od nekih punopravnih članica EU. Srbija se ponaša izuzetno odgovorno, demokratski, uz poštovanje ljudskih prava prema tim istim migrantima.

Migrantska kriza je dovela i do toga da mnogi pokušavaju da zarade na ovoj situaciji krijumčareći migrante. Cilj zaključivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije je upravo zajednička borba protiv krijumčarenja migranata. Ovaj Sporazum učiniće našu saradnju još boljom i što je najbitnije, dovešće do povećanja bezbednosti građana Republike Srbije.

U Danu za glasanje glasaću za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade, ministre Vulin ja i vi ne pripadamo istoj političkoj opciji. Međutim, kada godinama pratite i kontinuirano pratite nečiji rad, bez obzira kojoj političkoj opciji on pripada, ukoliko radi dobre i važne stvari za ovu zemlju, ne ostaje vam ništa drugo do da zdušno podržite taj njegov rad, ne praveći razliku kojoj političkoj opciji on pripada. Ovde govorim o vama.

Tim pre ako je politika i politički ciljevi koje on zastupa na tragu onoga što je proklamovano još 2014. godine kada je Vladu preuzeo današnji predsednik države, iako su ti politički ciljevi i političke i uopšte politike iste, onda ne preostaje ništa drugo nego da vam kažemo da ćemo i ove sporazume podržati u Danu za glasanje.

Vi ste, ministre Vulin, zajedno sa Vladom i predsednikom i ne znam da li ste toga svesni, kao malo ko u modernoj srpskoj istoriji imali priliku da se prilikom preuzimanja vlasti sudarite sa ozbiljnim stvarima koje su opterećivale ovu državu. Ja ću vas vratiti malo u prošlost. Ja bih rekao da to i nisu čak ni ozbiljne stvari, nego više pošasti. Ne sećam se da je neka politička struktura imala priliku da Srbiju vodi kroz takve probleme.

Bankrot 2012. godine koji je pretio da Srbiju povuče u ambis, jedna od najtežih zima na kraju 2013. godine i početkom 2014. godine, istorijske poplave 2014. godine gde se Srbija ne seća da se sudarila u novijoj istoriji sa takvom jednom nepogodom. Migrantska kriza 2015. godine, pandemija 2020. godine. Treba li još? Na sve to nefer i zluradi politički protivnici u samoj državi.

To je naravno zadatak činilo težim. Iz svih ovih nepogoda vi kao Vlada, predsednik države, Srbiju ste izvodili kao pobednika i ne samo kao pobednika. Srbija je kroz sve ove nepogode i jačala svoj međunarodni ugled i postojala sve jača i jača na ponos i onih koji danas žive u Srbiji, ali i svih ljudi koji Srbiju drže za svoju maticu, a žive u okruženju.

Ne bih posebno obrazlagao sve ove stvari, obzirom da smo i ograničeni Poslovnikom, ali tema je Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, pa ću vas podsetiti da ste i vi kao šef vladine radne grupe imali ozbiljan zadatak i možda bili jedan od važnih nosilaca borbe kada je u pitanju migrantska kriza, za koju vi jutros kažete da je počela 2015. godine. Ja bih se složio sa vama da je ona poslata globalni problem 2015. godine, ali počeci migrantske krize u Srbiji su mnogo ranije i nažalost i sa njom smo se susretali 2012, 2013. godine. Znaju to najbolje ljudi koji žive na severu Srbije u blizini mađarske granice.

Iz ovog problema Srbija je izlazila kao pobednik. Uspeli ste osnovne stari da jedan ceo državni sistem prilagodite tom problemu koji je u to vreme bio nov i uspeli ste u tri glavna cilja. Sama po sebi migrantska kriza nije mnogo uticala na svakodnevni život građana u Srbiji, naravno onoliko koliko je to moralo. Uspeli smo da sačuvamo bezbednost svakog čoveka u Srbiji, pa i onih koji su bili u prolazu i sprečili smo humanitarnu katastrofu. Tri najvažnije stvari, ali ni manje važna - podignut je međunarodni ugled Srbije. To je zaista bilo teško u ovoj situaciji, a pogotovo ako uzmete u obzir neke stvari koje su govorile moje kolege pre mene, kako se to dešava u nekim zemljama mnogo razvijenim i zemljama EU.

Kada sve to imate u vidu, svakako pravili ste kroz sve to i prijatelje i u međunarodnoj zajednici i u nekim državama koje možda nisu bile naklonjene političkom sistemu Srbije, jer su činjenice bile nepobitne. Šta je ovo danas, ovi sporazumi? Nastavak toga. Jedna ozbiljna diplomatska zahvalnost jednoj maloj afričkoj zemlji koja je rešila da priznanje srpske južne pokrajine povuče i da je više ne gleda kao nezavisnu zemlju i ovaj drugi sporazum kada je u pitanju Severna Makedonija, rad na bezbednosti i regionalna saradnja.

Regionalna saradnja je danas možda jedna od najvažnijih tema svih političkih dešavanja na Balkanku. Tim pre što u regionu i u zemljama koje okružuju Republiku Srbiju živi ne mali broj naših državljana, odnosno naših sunarodnika i biće da je i ovo na tragu politike koju proklamuje predsednik države.

Mislim da je već očigledno da i vi kao Vlada i predsednik ulažete ozbiljne napore kada je u pitanju poboljšanje statusa naše zajednice u regionu i to je svakako nešto što će imati podršku i ovoga parlamenta, ali najvažnije naroda u Srbiji.

Malo smo ograničeni Poslovnikom, ali, poštovani ministre Vulin, uzevši u obzir sve ovo što sam vam rekao i uzevši u obzir iskustvo koje nosite iz ovih teških situacija, o kojima sam malopre govorio, nadam se da ćete i na poziciji na kojoj ste danas kao ministar unutrašnjih poslova, koristeći jedno takvo iskustvo, biti odlučni do kraja i obračunati se sa onim što je danas verovatno gorući problem Srbije, a poslednjih dana je to izbilo na površinu, do kraja se obračunati sa kriminalom i mafijom u Srbiji.

Svakako, neću ni da sumnjam, da ćete ispuniti naša očekivanja i opravdati poverenje koje vam je dao i ovaj parlament i narod u Srbiji, jer je to stvar koja se ne tiče verujte samo naroda u Srbiji. To je star stvar koja se tiče svakog našeg čoveka na Balkanu.

Ovim bih završio i nemojte da sumnjate da ćemo mi, poslanici SNS, podržati i ove sporazume koji su danas pred nama, ali i sve buduće stvari koje budu doprinosile i bezbednosti Srbije i napretku svih njenih građana u celini. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Marković.

Hvala.

Pre nego što se osvrnem na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, moram da naglasim da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava i da pogađa gotovo sve zemlje bez obzira na to da li su nerazvijene ili razvijene i trgovina ljudima podrazumeva prodaju, kupovinu, držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, bilo da je reč o ostvarivanju zarade ili neke druge koristi. To može da uključuje i prevoz, skrivanje, čuvanje i slično. Pristanak žrtve na eksploataciju, ne menja činjenice da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo. Stereotip koji vlada je to da su najčešće žene i devojčice ugrožene, dok se zanemaruju drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci i žrtva trgovine ljudima može da bude svako nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja ili neke druge osobine.

Postoji razlika između trgovine ljudima, na koji se odnosi sporazum o kome danas govorimo, i krijumčarenje ljudi. Trgovina ljudima može biti lokalnog karaktera, dok krijumčarenje ljudi uglavnom se uvek odnosi na prelazak državne granice. U praksi ova dva pitanja mogu da budu povezana jer najčešće ljudi koji zavise isključivo od krijumčara postaju žrtve trgovine ljudima. Iregularni migranti su potencijalne žrtve trgovine ljudima jer nemaju slobodu kretanja, vezani su isključivo za krijumčara koji koristi situaciju u kojoj se oni nalaze.

Srbija je tranzitna zemlja kada su u pitanju iregularne migracije i ovo pitanje je kulminiralo, posebno u našem regionu za vreme velikog migrantskog talasa 2015. godine i migrantska kriza smatram da predstavlja najveći izazov za EU od njenog osnivanja. Mi smo kao zemlja kandidat očekivali zajedničku strategiju po ovom pitanju koja je evo do dan danas izostala. Neke zemlje su zatvarale svoje granice jer nisu želele da prihvate predlog Evropske komisije o kvotama kojima bi se migranti rasporedili po svim zemljama članicama. Tako da još uvek nema pravog odgovora na ovo pitanje.

Međutim, u ovom trenutku, odnosno od početka pandemije Kovida 19 ovo pitanje je palo u drugi plan, što ne znači da će tako i ostati. Mislim da ovaj problem neće nestati, da će verovatno u jednom trenutku ponovo biti veoma visoko na agendi EU.

Pominjem ovo jer je Srbija kao evropska zemlja zemlja koja geografski pripada Evropi, suočava se sa istim izazovima kao i države članice i mi smo okruženi sa zemljama članica EU sa čije teritorije ulaze migranti na našu teritoriju i mi smo za razliku od nekih država pokazali visok stepen solidarnosti. Dobili smo pohvale za jedan human i odgovoran odnos, ukazivanje pomoći u hrani, smeštaju, medicinskoj pomoći svim migrantima koji su se našli na našoj teritoriji. Mi smo ih čak prvi registrovali u tom trenutku, u trenutku tog prvog velikog talasa koji sam pomenula.

Međutim, sve ovo je sprečilo i trgovinu ljudima i krijumčarenje, ali i saradnja koja je kasnije uspostavljena sa Frontekstom, na zajedničkoj kontroli graničnih prelaza. Pitanje migranata nije uvek povezano sa trgovinom ljudima, ali situacija u kojoj se oni nalaze, kao i često nelegalni načini na koje pokušavaju da stignu na krajnju destinaciju, a to su uglavnom najrazvijenije zemlje EU, mogu da postanu i jedan deo postaju žrtve krijumčara, odnosno trgovine ljudima. Jasno je sada zašto je ovaj sporazuma sa Severnom Makedonijom značajan, baš zbog tog tranzitnog položaja naše dve zemlje i rizika kojima su migranti i iregularni migranti izloženi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Duško Tarbuk.

Zahvaljujem.

Poštovanje, pre svega, gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane kolege i građani Srbije, pre nego što bilo šta kažem na temu sporazuma koji su danas pred nama, hteo da se uključim u govor gospodina poslanika Torbice i koleginice iz SPS-a.

Dakle, ovo je srpski parlament i svako ima pravo da govori na svom maternjem jeziku, to ništa nije sporno, ali bi isto tako molili, zbog ugleda našeg parlamenta, da nam sledeći put simultani prevod i da na licu mesta možemo da reagujemo na bilo čiji govor, a ne da posle tri dana razmišljamo jel to bilo kako treba ili nije. Ta stvar je tehnički moguća i ja bih molio sekretarijat da sledeći put na to posebno obrati pažnju.

U sklopu današnjeg govora i u sporazumima koji su pred nama, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto doprinosi razvoju celokupnim bilateralnim odnosima dve države, posebno u saradnji u oblasti odbrane i bezbednosne politike, vojne, ekonomske i naučno-tehnološke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, vojne medicine i veterine. Posebno podržavam saradnju i razvoj odnosa Kraljevine Lesoto, jer su oni jedni od onih koji su nas podržali i u očuvanju naše južne pokrajine Kosovo i Metohija, tako što su 2018. godine povukli sve odluke koje su se mogle interpretirati kao priznanje nezavisne tzv. države Kosovo.

Sad bih samo jednu malu digresiju, danas je par mojih kolega poštovanih govorilo o tome kako je Kraljevina Lesoto mala država. Ne, Kraljevina Lesoto je pre svega država kojoj je međunarodno pravo Sveto pismo i oni se nisu stideli da pred moćnicima kažu da je Kosovo južna srpska pokrajina. Možda zbog toga budu trpeli i neke posledice. Dakle, za nas je Kraljevina Lesoto pre svega država, a onda u našim srcima može da bude i velika država, što sigurno jeste za većinu od nas. Samo bih molio da u budućem periodu kažemo Kraljevina Lesoto je država.

Ciljevi međunarodne saradnje su usmereni na zaštitu suverenosti, nezavisnosti, teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanju mira, bezbednosti u regionu u svetu u saradnji i partnerstvu sa državama, u međunarodnim organizacijama i u oblasti bezbednosti i odbrane. Republika Srbija je neutralna država izgrađena na partnerstvu između istoka i zapada, prepoznata kao pouzdani i odgovorni partner u ostvarivanju vojnih ciljeva, uz zadržavanje svoje vojne neutralnosti i neutralnosti uopšte.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i obostranoj volji da dve države urede savršeno u toj oblasti, ja to potpuno podržavam, jer koliko se ja sećam nešto sam pre neki dan u listao i čitao, migracije nisu počele juče. U nekim novinskim izveštajima iz 1980. sam skoro našao kako je jedan naš vozač kamiona švercovao migrante i to njih više od deset.

Znači, samo nismo pre obraćali pažnju, jer smo imali druge stvari ne koje smo bili usredsređeni. Znači, migracije postoje više decenija, ali ovaj sporazum će nešto da pomogne da se to uredi, da mi možemo usredsređeni da budemo da sa našim partnerima u regionu što bolje i što bezbednije na tu temu damo odgovor.

U svakom slučaju, u danu za glasanje ja ću podržati ova dva predloga, mislim da su dobri za našu državu, mislim da su dobri za region i moje kolege u danu za glasanje, evo, molim da podrže ove sporazume i naravno ako za to budemo imali snage i vremena. Živela Srbija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas imamo dva sporazuma na dnevnom redu koji su veoma važni sa aspekta sveobuhvatne bezbednosti naše države i svih građana Republike Srbije.

Posebno bih izdvojio sporazum koji danas ovde parafiramo sa Severnom Makedonijom, a koji se tiče zajedničke borbe protiv krijumčarenja migranata, zašto je nama Severna Makedonija u tom procesu možda i najvažnija država u okruženju.

Upravo zato što čak 95% migranata dolazi u Srbiju iz te države, iz Severne Makedonije i mi na ovaj način ovde sada podižemo sveukupnu bezbednost sarađujući i podižući saradnju na jedan viši nivo između naše dve države i na taj način siguran sam da će se sprečiti ilegalni ulasci migranata u našu državu.

Takođe, jako je važno reći da se Srbija do sada zaista ponašala na jedan odgovoran način, na jedan, rekao bih možda i najodgovorniji način u celoj Evropi kada je reč o toj migrantskoj ruti. Mi ovde imamo 19 prihvatnih centara koji su sve ovo vreme funkcionisali kao jedna celina. Milion migranata je do sada prošlo kroz našu državu bez većih incidenata. Kažem bez većih incidenata, naravno da je bilo sporadičnih problema i tu je naš MUP reagovao pravovremeno. Imamo takođe situaciju da je negde i vojska bila uključena u te sve aktivnosti naše države i na taj način smo podigli bezbednost pre svega naših građana.

Ovde kada govorimo o tome da eventualno imamo nekih i problema, kažemo još jednom, da, dešavali su se razni problemi gde je naša država uspevala da izađe na kraj.

Vi ste ministre prethodne nedelje obelodanili da je država uspela da 97 regularnih migranata iz Beograda vrati u Preševo. To je stvarno nešto što je za svaku pohvalu. Na taj način se pokazalo da država ozbiljno radi i da postoji sistem koji ne možete prosto prevariti kao što neki misle da će eventualno trgovinom ljudima danas da zarade neki novac. Dakle, država je tu da spreči sve te probleme koji se javljaju.

Opet kažem, samo oni migranti koji se prijave i koji legalno uđu u našu zemlju imaju status koji im omogućuju sve te konvencije. Dakle, to su oni koji mogu da nose status migranata, svi ostali su i regularni migranti koji će biti vraćeni odande odakle su došli i 90% tih migranata koje danas imamo u Srbiju jesu legalni migranti. Cilj je da oni što pre kada uđu u našu državu i napuste istu, da se apsolutno složim sa većinskim stavom naših građana je neupitno, dakle, da ti ljudi ovde treba da budu maksimalno ispoštovani. Dakle, da ne bude nikakvih problema na celoj trasi.

To je nešto što je nama interes, ali da oni ovde ostaju i da oni ovde imaju bilo kakve privilegije, to su samo još jedni spinovi upravo onih medija koji pokušavaju da kroz tu temu napadnu našu državu, napadnu naše rukovodstvo, da govore o tome kako eventualno ovde neko planira da ostane da doseli milion ili dva miliona migranata je apsolutna neistina, laž i protiv toga se svakodnevno treba boriti.

Pravo da vam kažem, non-stop imate takve medije koji se trude da kroz celu tu krizu izvuku eventualno neku korist koja bi bila. Oni danas plasirajući lažne vesti pokušavaju da podignu tiraž u svojim medijima. Evo, pre neki dan se pojavila slika sa Hrama Sv. Save gde su dva radnika izašla na terasu, a određeni mediji su to preneli da se radi o migrantima i onda znate, određeni broj građana Srbije poveruje. Verujte mi i ja sam u početku poverovao da je to istina. Kada vidite onu sliku, zaista ti ljudi deluju kao da su zaista migranti koji su se popeli na Hram Sv. Save i onda automatski budite određene emocije u ljudima. Nije dobro na taj način raspirivati mržnju gde je i nema.

Još jednom kažem, imate u bezbroj situacija kada se dešavaju određeni incidenti među samim migrantima da naši mediji prenose tendenciozno kako su migranti napali nekog mladića, ne navodeći da je upravo bila tuča među samim migrantima i da oni nisu napali građane Srbije, nego su imali određene razmirice među sobom.

Opet kažem, to su mediji koji danas šire mržnju prema tim ljudima. To ne treba da rade i zasta to nije na čast bilo kome ko to danas radi. Mi smo u Srbiji pokazali da smo humana država, da smo odgovorna država, nismo kao određene druge države u okruženju podizali ograde, nismo imali nikakve masovne deportacije, prebijanja migranata, kao što je recimo slučaj u Hrvatskoj, pa je čak i Evropski parlament morao da reaguje zbog njihovog divljanja tamo nad migrantima, ali opet, kada govorimo o svemu tome, treba reći da onde gde postoje problemi, a svakako ih ima, država reaguje na pravi način.

Imali smo situaciju da su migranti napravili određene probleme skoro u centru Beograda, imali ste onaj snimak kada se videlo da grupa migranata pljačka prodavnicu u centru Beograda i to je zaista uznemirilo javnost. Treba o tim stvarima pričati.

Apelujem ministre na vas da, gde znamo da se pojavljuju određeni incidenti, a oni se pojavljuju tamo gde se nalaze prihvatni centri. Imate incidente tamo gde oni borave. Ovde u Beogradu kada govorimo o Karađorđevoj ulici, o Savskoj, tamo gde oni tradicionalno borave, tu treba pojačati prisustvo policije. Kao što ste nedavno u Šidu poslali žandarmeriju koja je smirila situaciju, koja je uspela da zavede red, tako treba na svim onim tačkama gde smatramo da je problematično gde može da dođe do incidenata da sprečimo da se takvi incidenti dešavaju. Najbolje ćemo sprečiti ako našu Vojsku i našu policiju, odnosno žandarmeriju, snage bezbednosti pošaljemo na te tačke koje su kritične gde može da dođe do određenih incidenata.

Još jednom kažem, najmanje smo imali incidenata u celoj Evropi kada je reč o nasilju nad migrantima i obrnuto od migranata ka građanima zemlje domaćina. To je za svaku pohvalu. Mi smo uspeli da pokažemo kako se tretiraju ti ljudi, da pokažemo da nismo kao svi ostali i da pokažemo da možemo da se borimo sa celom tom krizom.

Što se tiče ministre, borbe protiv kriminala i korupcije želim da pohvalim vaš rad. U prethodnom periodu ste pokazali da država ima snage, da može da se izbori sa svim nedaćama koje zadese našu državu, da ne postoji niko u našoj državi ko može da kaže da je jači od zakona, da je jači od države, da postoji bilo kakva druga struktura u okviru naše zemlje koja može da parira službama naše države, dakle službama bezbednosti, snagama bezbednosti. Na taj način smo pokazali još jednom da smo respektabilno društvo, što je svakako zasluga pre svega predsednika Aleksandra Vučića koji ima rekordnu podršku građana Srbije, zahvaljujući tome što se beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije, što beskompromisno istrajava na tome da se standard građana Srbije sve više podiže i da mi dođemo do jednog evropskog kvaliteta života, što je svima nama cilj.

Još jednom želim vam puno sreće u narednom periodu u borbi protiv kriminala i korupcije. Srbija treba da bude bezbedna država. Upravo zato su nam građani dali ovako veliku podršku. Hvala.

Hvala gospodine Dabiću.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski. Izvolite.