Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Što reče malopre ministar Vulin, mnogi su očekivali da ćemo mi da se sukobljavamo sa migrantima, a ja samo da vas podsetim da smo mi u našoj istoriji veoma često branili Evropu, između ostalog, i od Otomanske imperije, pa su oni koje smo branili na kraju priznali rezultate etničkog čišćenja Otomanske imperije upravo na Kosovu. Tako da, neka prođe ovo bez nas.
Što se tiče daljeg redosleda, narodni poslanik Samir Tandir se javio za reč.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Želim da se zahvalim na odgovoru ministru. Nisam ni spominjao ovaj incident kod Sinan-beogove džamije, jer je Ministarstvo policije, zaista reagovalo odgovorno i predstavnici islamske zajednice, takođe, nisu dozvolili nikakvo politikanstvo, iako je bilo pokušaja sa raznih strana.

Ono što se tiče migranata, jasno sam rekao u prvom delu govora. Znači, država Srbija, naša Vlada, organi naše zemlje su položili ispit. To ne možemo da kažemo za Evropsku uniju i to hoću da istaknem kao građanin ove zemlje.

Znači, kada nam govorite neke stvari, mislim da treba prvo da se pogledate u ogledalo. Sve ono što treba da uradimo od evropskih standarda, predani smo integracijama i evrointegracijama, implementaciji suštinske demokratije, međutim, ovde je nešto na čemu apsolutno treba odati priznanje.

Što se tiče jasne discipline, poštovanja zakona, tu se jasno odnosi apsolutno na sve.

Takođe, ono što sam i istakao, imamo dobru situaciju u Novom Pazaru, ali ono što mislim, ministre, da je jako važno, jeste da kroz dijalog radimo na dovođenju odgovornih, stručnih, mladih ljudi i da obratimo pažnju na procentualnu zastupljenost da građanki i građani koji žive na tom prostoru svi preuzmu odgovornost za stabilnost tog prostora.

Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Ne znam da li smo rekli, čini mi se da nismo, da je Lesoto glasao protiv prijem Kosova u Interpol i to je bio rezultat te naše politike, jer oni su u prethodnom krugu, da tako kažem, kada je UNESKO bio na dnevnom redu, bili na drugoj strani. Tako da, čisto samo kao dodatak onome što smo pričali o tim novim odnosima koje smo izgradili.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković.
...
Srpska napredna stranka

Dušica Stojković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, mi danas u Domu Narodne Skupštine diskutujemo o jednom važnom Sporazumu između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, čijim ćemo potvrđivanjem ostvariti dve ključne stvari i dva cilja koja utiču na korist građanima naše zemlje.

Uspostavićemo intenzivniju saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, ali i obezbedićemo veći stepen bezbednosti svim našim građanima, znači svim građanima Republike Srbije.

Svet je danas suočen sa brojnim tradicionalnim izazovima, pretnjama i rizicima, od aktivnih kriznih žarišta na Bliskom istoku i severu Afrike, ali rekla bih, i do onih novih asimetričnih izazova na kojima nije imun čitav XXI vek.

Iregularne migracije su jedan od ključnih bezbednosnih rizika, pored sajber kriminala, terorističkih napada, pojave novih virusa i ostalih bezbednosnih izazova novijeg doba.

Srbija nije neko izolovano ostrvo i nije imuna na brojne bezbednosne izazove i rizike. Tokom migrantske krize, rekla bih o tome, više mojih kolega je danas ukazivalo na to, zajedno sa ministrom Vulinom i najbližim saradnicima, slažem se da se Srbija na jedan dostojanstven i human način odnosila prema migrantima i tokom 2015. godine kada je bio taj najveći migratorni talas u našoj zemlji.

Reč je o zapadno-balkanskoj ruti, kopnenoj ruti gde prema različitim podacima prošlo više od milion ljudi, ali rekla bih da taj trend nismo gubili ni tokom 2020. godine, kada se Srbija na jedan odgovoran način i tokom pandemije korona virusa odnosila prema migrantima na svojoj teritoriji, obezbeđujući im neophodnu zdravstvenu negu, psihološku i socijalnu podršku i smeštaj.

Priliv tražilaca azila i migranata dostigao je svoj vrhunac, upravo te 2015. godine kada je zapadno-balkanska migraciona ruta postala jedan od glavnih ruta za ulazak migranata u Evropsku uniju.

Prema zvaničnim podacima i procenama socio-ekonomskog uticaja koje je objavila i Međunarodna organizacija za migraciju organizacije Ujedinjenih nacija, zvanična brojka registrovanih migranata bila je 579.518 osoba, migranata koji su prošli kroz našu zemlju. Ovaj broj, tih regularnih migranata, bio je 30 puta veći u odnosu na prethodnu godinu, tu 2014. godinu.

Zatvaranjem Zapadno-balkanske rute u martu 2016. godine, broj tražilaca azila značajno je opao na 12.800 u 2016. godini, dok je u 2019. godini bio na nivou oko 12.000 osoba koji su izrazile nameru da traže azil.

Takođe, treba naglasiti da je ukupan broj migranata, uključujući i ilegalne migrante koji su bili registrovani u centrima za migrante i koji su prošli kroz centar u prethodnih nekoliko godina bio znatno veći.

Tokom pandemije Korona virusa rekla bih da je odgovor naše države na borbu protiv pandemije Korona virusa bio zaista adekvatan, brz i efikasan i kada je reč o brizi prema svim našim građanima kroz različite pakete finansijskih mera, gde smo želeli da pomognemo našim građanima, ne samo u finansijskom smislu, već i da pružimo svu neophodnu zdravstvenu zaštitu.

Isto tako, želeli smo da ostvarujemo ravnopravno, odnosno paralelno sa tim i borbu za očuvanje svih radnih mesta i pomagali smo na različite načine i našoj privredi.

Rekla bih da smo se isto tako sa brigom i pažnjom odnosili i prema migrantima, obezbeđujući im otvoren pristup zdravstvenoj zaštiti bez diskriminacije.

Obezbedili smo pristup informacijama o kovid centrima, pružajući na različite načine kako mogu da se ispoštuju procedure za traženje o azilu, ali kako da integrišemo migrante na našoj teritoriji i da im obezbedimo sve one neophodne uslove za obrazovanje, za smeštaj, za pružanje socijalne zaštite, a i za pružanje besplatne pravne pomoći.

Sve je ovo u cilju održivog razvoja i Programa održivog razvoja Agende 2030, u delu koji se odnosi na …

Rekla bih, kod postupanja prema migrantima Srbija ni na koji način nije povredila jedan međunarodni standard, jednu normu međunarodnog prava, čak, naprotiv, mi smo i pre pojave 2015. godine, zaista kroz proces evropskih integracija, dosta propisa harmonizovali i uskladili i sa samom Evropskom unijom, ali i sa Savetom Evrope i brojne preporuke OEBS-a smo primenili u naš zakonodavni sistem.

Takođe, želim da kažem da pružajući podršku svim građanima Republike Srbije, ali i svim građanima koji borave na teritoriji naše zemlje, mi smo, zaista, vodili računa i o bezbednosti naših granica. Želeli smo da ni na koji način ne zaboravimo i da štitimo interese naše nacionalne bezbednosti.

Rekla bih da su se mnoge vlade suočene sa pandemijom širom sveta, upravo koristile ove nove alatke, nove programske alatke za upravljanje migracijama, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U Srbiji je zabeleženo, prema podacima procene socio-ekonomskog uticaja, uticaja Kovid 19 na migracije i mobilnost u Srbiji, međunarodne organizacije za migracije u okviru organizacije UN, zabeleženo je četiri pozitivna slučaja testirana na Kovid 19, u populaciji izbeglica i migranata od početka pandemije virusa. Oni su se sada zaista uspešno oporavili, na svu sreću. Ovo su podaci koji su sastavni deo izveštaja UNHCR koji su objavljeni i publikovani avgusta prošle godine, 2020. godine.

Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova se na jedan odgovoran način ponašao prema migrantima. Tokom vanredne situacije MUP je želeo da pomogne ovoj populaciji, ljudi koji su u našoj zemlji, pripremljene su višejezične brošure na jezicima migranata sa korisnim informacijama o pristupu centrima zdravstvene zaštite, psihološkoj podršci, restrikcijama kretanja i merama zdravstvene prevencije putem različitih postera, letaka, otvoreni su i telefoni gde su migranti mogli da kontaktiraju nadležne službe, takođe, rađena je i jedna dobra kampanja preko društvenih mreža.

Rekla bih da su i centri za smeštaj migranata opremljeni sa svom onom neophodnom opremom i maskama i rukavicama, ali i higijenskim paketima i proizvoda i sve je to bio deo dobrog odgovora, odnosno brze reakcije države na prevenciju i sprečavanje daljeg širenja Kovida–19 i u populaciji azilanata, migranata i izbeglica u Republici Srbiji.

Rekla bih da, usvajanjem ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, pored tog univerzalnog sistema zaštite koji se ogleda u Konvenciji i organizaciji UN protiv trasnacionalnog organizovanog kriminala iz 2020. godine i dodatnog Protokola o sprečavanju i suzbijanja, kažnjavanja trgovine ljudima, naročito ženama i deci, postoje još tri regionalna sistema zaštite, Američki i Afrički i Evropski.

Naša zemlja kao pristupajuća zemlja EU teži implementaciji svih onih evropskih standarda regionalne zaštite kada je reč o zaštiti slobode i ljudskih prava na čitavoj našoj teritoriji i upravo su tri regionalne organizacije prepoznate, a to su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Savet Evrope i EU.

Srbija je, rekla bih, zaista dosta napredovala, o čemu svedoči stepen usklađenosti i u Poglavlju 24, kada je reč o implementaciji svih onih evropskih standarda, direktiva, ali i harmonizaciji propisa sa propisima EU. Sve je to učinjeno kako bi zaštitili naše građane, ali i kako bi obezbedili i zaštitu onih prava ljudi koji borave na našoj teritoriji, i migranata, i dece, i žena i stranaca koji privremeno borave u našoj zemlji.

Glavni razlog zašto je važno da usvojimo danas ovaj sporazum u danu za glasanje jeste to što smo i te kako razmišljali o bezbednosti naših građana i osnovni cilj ovog Sporazuma je zaštita i bezbednost naših građana i povećanje te bezbednosti u godinama pred nama.

Rekla bih da su se bilateralni odnosi između Beograda i Skoplja menjali u decenijama iza nas, ali da sada Beograd i Skoplje imaju jako intenzivnu saradnju i dobre odnose, koji su, pre svega, zasnovani i na međusobnom poverenju i u uvažavanju i da je politički dijalog fokusiran na bilateralna pitanja, ali i jačanja regionalne saradnje. Upravo se ta regionalna saradnja odvija kroz inicijativu „Mini Šengen“, čiji je glavni inicijator i pokretač predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i da su promoteri „Mini Šengena“ na Zapadnom Balkanu upravo Srbija i Albanija, ali i da je i Severna Makedonija značajan partner.

Pored ekonomskih odnosa koji čine okosnicu bilateralnih odnosa, jako su važni i ekonomski odnosi i to međusobno povezivanje kroz izgradnju ključnih infrastrukturnih projekata. Tih projekata je bilo u prethodnom mandatu Vlade premijerke Ane Brnabić i oni se, reklo bi se, nastavljaju i danas u ovih prvih 100 dana Vlade.

Ti ekonomski kapitalni projekti koji se odnose na učvršćivanje ekonomskih odnosa naše dve zemlje baziraju se na projektima završetka Koridora 10, izgradnja železničke pruge Budimpešta – Beograd – Skoplje, rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš, Niš – Preševo, pa sve do granice sa Severnom Makedonijom.

Želela bih sve građane i sve narodne poslanike da podsetim da je 2016. godine realizovan i dalekovod Niš – Štip, dužine od 70 kilometara.

Takođe, u prethodnom periodu izgrađen je i integrisani prelaz Preševo – Tabanovci, koji je u mnogome doprineo povećanju brzine protoka robe, ljudi, usluga i kapitala. Reč je o četiri slobode na kome je bazirano i samo jedinstveno tržište EU.

Svi ovi projekti su, kao što sam rekla, rezultati prethodne Vlade premijerke Ane Brnabić, ali i predsednika Aleksandra Vučića.

U prvih 100 dana Vlade nova Vlada je obeležila nastavak u uspešne borbe protiv korona virusa. Zaista smo beležili sjajne rezultate i u nabavci vakcina, izgradnju novih kovid bolnica, ali i nabavke sve neophodne opreme u cilju pružanja adekvatne zdravstvene zaštite svim našim građanima.

Rekla bih da svaka ona porodica koja se prethodnim meseci suočavala ili imala nekog bolesnog člana svoje porodice zaraženog korona virusom je zaista mogla da potvrdi koliko je Republika Srbija i koliko je njen zdravstveni sistem zaista bio žilav i otporan na taj pritisak tokom više pandemijskih talasa.

Nama nije nedostajala nijedna zdravstvena oprema. Zaista smo se trudili kao Vlada Republike Srbije da svim svojim građanima obezbedimo neophodnu zdravstvenu zaštitu. Nije nedostajalo ni kiseonika, ni respiratora, ni bilo kakvih lekova, ali rekla bih da, paralelno sa ovom borbom za očuvanje zdravlja i života građana Republike Srbije, tekla je i ta borba za očuvanje radnih mesta i za oporavak naše ekonomije.

Rekla bih da je Srbija danas tema svetskih medija i da je dobar primer i zemlja lider po broju vakcinisanih građana i po uspešno organizovanoj imunizaciji.

Zaista sam ponosna na našu zemlju po pitanju vakcinacije i imunizacije našeg stanovništva, jer se zaista ponašala na jedan ozbiljan i posvećen način, brinući i o ekonomiju, beležeći zaista sjajne rezultate i najveći rast i u 2020. godini. Nadam se da će sa ovakvim trendovima nastaviti i u ovoj 2021. godini.

Takođe, želim da kažem da nas je juče obradovala informacija predsednika Vučića koji je, rekla bih, najzaslužniji zašto Srbija ima ovako dobre vesti o kojima pišu brojni svetski mediji kada je reč o broju vakcinisanih osoba i o broju nabavljenih vakcina, ali i uopšte na koji način smo dobro organizovali čitav proces imunizacije u našoj zemlji i nabavka obe doze jedne od tri vakcine koje su u ovom trenutku dostupne našim građanima.

Juče nas je obradovala vest da vakcina ima dovoljno za sve naše građane, da stiže još 500.000 doza kineske vakcine, da će do kraja februara „Fajzer“ isporučiti 80.000 doza. Juče je stiglo 50 doza prve doze ruske vakcine „Sputnjik V“, a u naredne dve nedelje očekuje se još 50.000 druge doze ove ruske vakcine.

Ovo sve svedoči i potvrđuje kako kada se na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa ovom problemu i kada se, rekla bih, 24 sata zaista pokazuje briga i pažnja o svakom građaninu naše zemlje, to na kraju će dovesti do vraćanja poverenja građana u institucije Republike Srbije i u politiku predsednika Republike Srbije, za čiji mandat smo i dobili poverenje i mi ovde kao narodni poslanici iz Srpske napredne stranke.

Ohrabruje vest i da će do kraja godine naša zemlja početi sa proizvodnjom ruske vakcine, da će naš Institut „Torlak“ sarađivati sa našim ruskim partnerima i da će se do kraja godine i vakcina „Sputnjik V“ proizvoditi u našoj zemlji.

Danas je Srbija primer drugim zemljama i mnogo bogatijim zemljama od Srbije, brojnim zemljama članicama EU, koje se porede sa nama, koji nam se i obraćaju za pomoć ili prepisuju naše iskustvo i kada je reč o borbi protiv pandemije korona virusa, ali i kada je reč o beleženju tih sjajnih rezultata u oblasti ekonomije. Zasluga za to pripada svakako rukovodstvu Vlade Republike Srbije, ali i predsedniku naše države gospodinu Aleksandru Vučiću.

Rekla bih, i to je neki opšti zaključak koji nas navodi da se tokom pandemije korona virusa jako važno je bilo da pokažemo da je naš sistem otporan, da nećemo ni u jednom trenutku pokleknuti i da zaista na razne načine kao zemlja trudimo da očuvamo zdravlje i živote svih ljudi u našoj zemlji.

Od migrantske krize na tlu Evrope te 2015. godine kada je bio taj najveći talas migrantske krize, preko sajber napada na infrastrukturne objekte i različite hibridne napade, do pandemije korona virusa koja u ozbiljnim razmerama i dalje ugrožava živote i zdravlje ljudi i koja se direktno odražava i na naš sektor bezbednosti su teme kojima će se MUP i mi kao država i kao narodni poslanici, članovi brojnih odbora i delegacija, baviti u narednim mesecima i narednim godinama pred nama. Zbog toga je danas više nego ikada važnije da uspostavimo i da razumemo zašto je važno uspostaviti saradnju i solidarnost sa drugima, jer današnji karakter tih tradicionalnih izazova, pretnji i rizika jasno pokazuje da bezbednosne probleme ne možemo samostalno rešavati, već ih možemo rešavati isključivo u saradnji sa drugima, isključivo u saradnji sa drugim subjektima međunarodnog prava, sa drugim međunarodnim organizacijama, sa Evropolom, sa Interpolom, a i sa Fronteksom.

Kolega Unković je u svom izlaganju spomenuo taj sporazum sa Fronteksom. Želela bih da informišem građane Republike Srbije da je Savet EU 27. marta prošle 2020. godine doneo Odluku o zaključivanju Sporazuma sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu - Fronteksom i sa državama Republikom Srbijom i Crnom Gorom u cilju prevencije i sprečavanja iregularnih migracija. U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koju je donela Evropska komisija za 2020. godinu i koju smo mi u plenumu prvi put i raspravljali, govori se i na jedan pozitivan način predstavlja, daje se za primer kako se Srbija u Poglavlju 24. odnosila prema legalnim i iregularnim migracijama, ali kroz formiranje i jačanje kapaciteta različitih institucionalnih struktura tokom 2019. godine, kao i jačanje Uprave kriminalističke policije. Sa tim, ministre, ne možemo stati moramo nastaviti i u budućnosti.

Na osnovu svega iznetog, ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže usvajanje i potpisivanje jednog ovako važnog sporazuma. Reč je o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije po pitanju sprečavanja krijumčarenja migrantima i trgovine ljudima. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Boris Bursać

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona i sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Da budemo precizni, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije iz decembra 2020. godine u 19 prihvatnih centara i centara za azil na teritoriji Srbije nalazi se 6.015 migranata, od toga su 660 deca. Najveći deo migranata i izbeglica koji se nalazi u Srbiji dolazi iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša.

Samo 984 migranta je izrazilo nameru da zatraži azil. Ponavljam, izrazilo nameru, što ne znači da je to i učinilo. Ovi podaci nam govore da većinski deo migranata, koji se nalazi na tlu Srbije, Srbiju i dalje vidi kao tranzitnu zemlju.

Ono što je zabrinjavajuće, što je svakako rizik za bezbednost naših građana, jesu upravo oni migranti koji se kreću van kontrole centara i prihvatnih kampova i naravno oni koji su u našu zemlju ušli ilegalno, odnosno putem grane organizovanog kriminala koje se zove krijumčarenje migranata.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata ima za cilj jasno definisanu saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i to saradnju upravo sa Severnom Makedonijom, jer najveći deo migranata u Srbiju ulazi upravo iz pravca Severne Makedonije.

Moram, takođe, napomenuti ovom prilikom da je Srbija kao odgovorna država značajno unapredila kapacitete naše granične policije, što u ljudstvu, što kroz nabavku dronova, termovizijskih kamera i druge opreme. Dakle, zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika i naše Vlade, Srbija je sposobna da u potpunosti zaštiti naše državne granice. Čak šta više, u cilju zaštite od ulaska ilegalnih migranata, upućen je jedan broj srpskih policajaca na granicu Severne Makedonije i Grčke kako bi pomogli u odvraćanju migranata da nezakonito prelaze ovu granicu i potom nastave, između ostalog, ka Srbiji.

Ovaj predlog sporazuma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje sa Severnom Makedonijom koji se ogledaju u razmeni informacija i podataka, formiranja zajedničkih timova, sprovođenja zajedničkih projekata, kao i edukaciji lica koja direktno učestvuju u borbi protiv krijumčarenja migranata. Naravno, sve u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv krijumčarenja migranata.

Srbija nije, niti će biti parking za migrante kako to neki kvazi političari navode, a upravo gore pomenuti podaci govore o tome.

Srbija je jedna od retkih država u regionu, ali šire, koja je pokazala human pristup prema ljudima koji su se privremeno našli na teritoriji, bilo bežeći od ratnih stihija ili nemaštine i time očitala lekciju mnogim evropskim demokratijama. Srbija je ulagala u graničnu policiju, u vojsku i druge službe bezbednosti, stoga je kao odgovorna država spremna da zaštiti svoje interese, sačuva bezbednost naših građana ako dođe do značajnijeg novog migratornog talasa.

Reč je o važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države i naših građana, a kroz borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno ilegalnog krijumčarenja migranata zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavam i glasaću za ovaj, kao i ostale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, za razliku od većine zemalja EU Srbija je pokazala da je organizovana i humana kada su migranti u pitanju. Kroz našu zemlju je prošlo više od milion ljudi koje treba zbrinuti, nahraniti i iznad svega kontrolisati. Migranti u našoj zemlji imaju mogućnost da budu u prihvatnim centrima i tamo im je obezbeđena medicinska i svaka druga zaštita. Srbija se uvek prema migrantima ponašala dostojanstveno i poštuje ljudska, nacionalna, verska prava svih, ne samo migranata, ali je vrlo važno da u vreme pandemije migranti ne mogu da napuštaju kampove, jer predstavljaju pretnju i po sebe i po druge i sve suprotno tome znači nepoštovanje zakona Republike Srbije.

Niko ne može da krši zakon a da za to ne bude kažnjen i da za to ne naiđe na odgovarajuću reakciju države. Ni jedan migrant ne može da bude van naših kampova bez odgovarajuće dozvole. Uvek, a posebno u vreme kovida, mi moramo da čuvamo njihovo zdravlje i da čuvamo zdravlje naše nacije. U pomoć su uključene mnoge humanitarne organizacije i zaista se na tome zahvaljujem, jer veliki teret je pao na našu zemlju, jer ničim nismo ni zaslužili migracije. Međutim, naš geostrateški položaj nam je uvek bio ujedno i dar i osuda.

Istakla bih dobrotvornu fondaciju SPC „Čovekoljublje“ koja je osnovana 1991. godine, kao odgovor na humanitarne potrebe stanovništva, ali ne samo državljana Republike Srbije, nego i svih onih koje je mogu naterala da napuste svoju zemlju, odnosno pružanje pomoći svima onima kojima je potrebna, bez obzira na njihovo rasno, polno, nacionalno ili versko opredeljenje.

Ne može se reći da baš sve zemlje imaju takav odnos. Mi se graničimo sa zemljama EU, sa više strana, i vidimo da nemaju isti stav kao mi. Što je njihov stav gori, utoliko je pritisak na našu zemlju veći.

U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi i danas stoji tabla sa natpisom: „Budi human, kao što je humana Srbija 1885. godine“. To što je srpska vojska uradila više se nije ponovilo u istoriji ratova. Bugarska je u to vreme prekršila Berlinski sporazum, jer je krenula da se širi na teritoriju Balkana i kralj Milan, nakon neuspelih pregovora je objavio rat ovoj zemlji. U to vreme Srbija je već imala uređene bolnice i Crveni krst, ali to nije bio slučaj sa Bugarima koji su sad u EU, te njihove ranjenike nije imao ko da zbrine i da im pruži medicinsku pomoć. Međunarodni Crveni krst je prikupio pomoć iz svih krajeva Evropi, a koja je trebala da se dopremi ovoj državi. Ironično, ali jedini put do Bugarske je vodio preko Srbije i tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video. Vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Transportu Međunarodnog Crvenog Krsta dodala je lekove, ćebad, krevete i iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice. Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen. Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju.

Ljudima u pograničnim oblastima nije uopšte svejedno kada se formira kamp za migrante i to je potpuno razumljivo. Znamo za više nemilih događaja, od tuča, preko požara i drugo.

U Mladenovcu je formirana jedna grupa pod sloganom „Banja da, azil ne“, jer je svojevremeno bilo reči da će se formirati još jedan migracioni centar u centru Šumadije. Apsolutno se protivim tome, jer mi ne možemo uništavati svoju ekonomiju.

Mladenovac je jedina beogradska banja, to je Selters banja u koju najviše dolaze pacijenti zbog lečenja reumatskih bolesti, ali imamo nameru i da širimo komercijalne kapacitete. To uporedo sa formiranjem centra za azilante uopšte ne ide.

Srbija nije velika zemlja ali oduvek pokazuje da ima veliko srce za ljude u nevolji, ali to ne sme činiti protiv svojih interesa.

Međutim, mora da se zna red i ne smemo da ugrozimo našu bezbednost. Zbog toga je vrlo važan ovaj Sporazum sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti krijumčarenja migranata, jer najviše migranata dolazi odatle. Ovaj sporazum podrazumeva razmenu podataka i informacija i omogućava formiranje istražnih timova, zajedničke obuke i radionice.

Ako druge zemlje podižu ograde i samo prosleđuju migrante, moramo i mi da se zaštitimo. Ukoliko je značaj ovog sporazuma i mora regionalno da se povezujemo, jer mi nismo odgovorni za ratove u njihovim zemljama i nismo krajnja destinacija migranata.

Od 2015. godine puno je vremena prošlo i velike sile da su imale volje, našle bi način da se zaustavi migracija.

Još jedanput, pozdravljam ovaj sporazum i što više se zemalja u regionu bude povezalo, to će i lakše biti da stanemo na put migracijama.

Zahvaljujem na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nataši Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Uglješa Mrdić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre i uvaženi predstavnici MUP i Ministarstva odbrane, uvaženi građani Srbije, naravno da podržavam ova dva sporazuma koja su danas ovde pred nama.

O sporazumima su dosta toga rekle moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu, ali ono što bih ja želeo ovom prilikom da istaknem je Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa državom Lesoto. To je jako dobar sporazum i Lesoto je to zaslužio.

Lesoto se u dva navrata pokazao kao prijatelj Srbije, prvi put kada je povukao priznanje tzv. nepostojeće „države Kosovo“, a drugi put kada je glasao protiv prijema isto tako izmišljene države Kosovo u Interpolu.

Što se tiče Sporazuma Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti suzbijanja, tj. borbe protiv krijumčarenja migranata, znate šta, migrantska kriza je jedan od velikih evropskih problema i to je nešto sa čime se borimo i sa čime ćemo se boriti u narednom periodu i ja verujem i da vaše MUP u saradnji sa drugim delovima Vlade Srbije čini maksimum kako bi se suzbilo krijumčarenje migranata što se tiče zapadnog Balkana i Republike Srbije.

Ono što bih želeo posebno da istaknem je, pored ovih svih sjajnih rezultata koje je Republike Srbija, vlada Srbije, Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem, našim predsednikom, čini i što se tiče i velikih rezultata u oblasti ekonomije i što se tiče borbe protiv korona virusa je i velika borba protiv mafije.

Što se tiče borbe protiv korona virusa, prvo bih želeo sa vama da podelim jednu divnu sliku jutros iz Pekinga, kada je oko pola miliona vakcina, kako se utovaruje u avion „Er Srbije“ i očekujemo te vakcine da će do kraja večeri da dođu u Beograd, u Srbiju. Na taj način će Srbija do kraja februara obezbediti dva miliona vakcina što govori samo i ozbiljnost države u borbi protiv korona virusa i zato smo u vrhu i Evrope i sveta.

Ali, da bi Srbija mogla da beleži rezultate u oblasti ekonomije, da bi Srbija imala finansijskih sredstava da nabavlja i vakcine kada imamo ovako tešku borbu protiv ozbiljnog virusa, korona virusa, i da bi Srbija sebi mogla da dozvoli i da lobira protiv priznanja Kosova i protiv prijema tzv. „države Kosovo“ u Interpol i da bi bili u prilici da imamo dobre odnose sa državama i potpisujemo sve ove sporazume, mi pre svega treba da se izborimo sa mafijom. Sve ono što je predsednik Aleksandar Vučić najavio pre više od sto dana, kako je energično najavio, mi imamo već energične rezultate.

Ovom prilikom bih želeo da čestitam predsedniku, Aleksandru Vučiću, na rezultatima u borbi protiv mafije. Ministre Vulin, želeo bih da čestitam vama, vašim saradnicima. Želeo bih da čestitam svim čestitim ljudima u MUP, BIA i Tužilaštvu, koji ste svi zajedno prepoznali značaj borbe protiv mafije, ali prepoznali i značaj jačine kriminalnog klana koji je protiv vas, protiv nas, protiv svih onih koji žele poštenu uređenu i dobru Srbiju.

Nadam se, a to ste i najavili vi, to je najavio i predsednik i očekujemo nove rezultate u borbi protiv mafije. Očekujemo da ćete vi, ministre, zajedno sa svojim saradnicima i sa bezbednosnom službom, sprovesti i druge akcije kao što ste najavili, da tu neće biti zaštićenih. Da li se oni nalaze u sportu, politici, bivšem režimu, da li se oni nalaze u privredi, među policajcima, ja znam da neće niko biti zaštićen od njih, što pokazuju i poslednja hapšenja i pripadnika MUP što se tiče borbe protiv mafije.

Ova slika svih ovih hapšenja pokazuje sliku Srbije, pokazuje sliku Srbije koja se bori protiv mafije. Nekada, ne tako davno, za vreme bivšeg režima kojem su pripadali i Boris Tadić i Dragan Đilas i Vuk Jeremić i njihovi saradnici, mi smo imali neku drugu sliku.

Imali smo sliku takvu, a naročito u Beogradu da smo imali vladavinu zemunskog, surčinskog, novobeogradskog, zvezdarskog klana, naročito zemunskog klana. Imali smo situaciju da Beograd nije bio prepoznat po investicijama, po „Beogadu na vodi“, nego imali smo situaciju da su krajevi glavnog grada Srbije, srpske prestonice bili deljeni po kriminalnim klanovima za vreme bivšeg režima.

Imali smo situaciju da je zemunski klan vladao, maltene, državom. Imali smo situaciju da je zemunski klan imao svoje ljude u svim strukturama, u svim državnim strukturama Republike Srbije. To je i pokušao i ovaj klan, klan Velje nevolje, kako ga zovu, i njegovih saradnika. Ali, država je odgovorila, kako MUP, BIA i Tužilaštvo, tako i svi koji su sarađivali sa njima.

Ovim potezom smo rekli stop mafiji i ja se nadam da će država i u narednom periodu nastaviti sa ovim hapšenjem, jer znate šta? I ovim hapšenjem i nekim drugim hapšenjima koje očekujemo da će biti, mi pokazujemo da smo ne samo najozbiljnija država što se tiče razvoja ekonomije i borbe protiv korona virusa, nego pokazujemo da ćemo biti i prvi u Evropi i što se tiče rezultata u borbi i protiv organizovanog kriminala i korupcije, to je što se tiče rezultata protiv svih oblika mafije.

Prema tome, ministre, predsedniče Vučiću, samo napred u ovoj borbi i nadam se da ćemo i u narednom periodu biti svedoci ne novih hapšenja, jer znate kako, mafija će verovatno odgovarati i mafija je odgovara u prethodnom periodu na svoj način, ali mi imamo situaciju da nisu samo ovi članovi kriminalnih klanova ti koji žele, ružno je što ću to reći, smrt predsednika naše države, što je i potvrdio kriminalac Čaba Der, kome su nudili dva kriminalna klana veliki novac da likvidira našeg predsednika i lidera Aleksandra Vučića. Nego, mi imamo situaciju da pored tih mafijaških klanova i pripadnici bivšeg režima žele zlo i predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovim saradnicima.

Onda se dogodi situacija da smo jutros imali situaciju da je izvesni M.Z, 42 godine, zvao centralnu SNS i pretio smrću predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom sinu Danilu i zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću. Ovom prilikom želim da čestitam policiji na brzoj akciji. Taj četrdesetdvogodišnji M.Z. je uhapšen. On se tereti za ugrožavanje sigurnosti.

Nadam se da će isto ovako, kao i ovaj četrdesetdvogodišnji M.Z. biti uhapšeni svi oni koji prete i koji su pretili i Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i najbližim saradnicima našeg predsednika. Ova jutrošnja akcija hapšenja M.Z. i hapšenje 19 članova kriminalnog klana Velimira Belivuka, Velje nevolje zvanog, i njegovih saradnika i sva hapšenja i ovih policajaca ovih dana samo pokazuju da je država Srbija odgovorna država i da je predvođena Aleksandrom Vučićem rekla jedno veliko ne mafiji. Hvala.