Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom.

Hteo sam da se osvrnem samo na sporazum koji smo potpisali između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto. Vi ste dobro upoznati sa time, na polju odbrane, što je bio do skoro vaš resor.

Kada smo već kod odbrane hteo sam da kažem, to je sada resor koji vodi ministar Stefanović. Ministar Stefanović je posetom Vojno-tehničkom institutu poslao jasnu poruku da Srbija i dalje ima domaću pamet na razvoju odbrambene industrije i na razvoju složenih borbenih sistema.

Namenska industrija kao što dobro znate se razvija, namenska industrija napreduje i pokazuje odlične rezultate. Kad smo već kod VTI hteo sam da se podsetimo 2006. godine, ne samo da se podsetimo 2006. godine, nego da zapamtimo 2006. godinu. To je period trojice jahača apokalipse. To je bio tada Ponoš, Šutanovac i Tadić. Tada je VTI, u toj 2006. godini za samo jedan kratak vremenski period ostao bez preko 600 stručnih lica i više, za jedan dan. Za jedan dan su ostali bez 600 inženjera i stručnih lica. To je tada unakazilo razvoj namenske industrije. Vojska nam je isto tada devastirana. Maltene svela se na nivo jedne malo jače straže.

Ministar Stefanović je rekao, ako želimo da imamo Vojsku moramo da imamo i vojnika. To je bila jasna poruka svima onima koji znaju šta je Vojska i čemu služi Vojska i da je njena uloga da čuva slobodu i nezavisnost i teritorijalnih integritet. Vojska je faktor odvraćanja svima onima koji žele da nam prete i da nas uslovljavaju na bilo koji način, sa bilo koje pozicije i ona zato služi.

Nedavno smo uspeli, odnosno ministar Stefanović je uspeo da otvori još jednu temu, temu o kojoj se ne razgovara, tema koja je na marginama ili čak nije više ni na marginama, jednostavno laički pretpostavimo da niko o tome i ne govori. To je nešto bez čega Vojska ne može da funkcioniše. Ni jedna vojska na svetu ne može da funkcioniše bez toga. To je logistika.

Prisustvovao je ministar tada primopredaji kontingenta vozila i na taj način je otvorio tu temu i podsetio nas na značaj logistike za Vojsku. Prisustvovao je primopredaji kontingenta vozila za potrebe logistike Vojske Srbije. Vi ministre to dobro znate. U tom sastavu su bila transportna vozila, dostavna vozila, ambulantna vozila i ako se dobro sećam bile su i dve cisterne.

Da se vratim malo na temu. Dobro je da potpisujemo sporazume sa prijateljskim državama kao što je Kraljevina Lesoto. Taj sporazum je potpisan 2019. godine. Ako se sećamo 2018. godine potpisali smo sporazum sa Kraljevinom Lesoto, ali to je uradio ministar Nedimović na polju poljoprivrede.

Geografski gledano Kraljevina Lesoto je nešto malo po površini manja zemlja od Srbije, odnosno sa svojih tridesetak hiljada kvadratnih kilometara ona je negde oko trećine kvadrature Republike Srbije, sa svojih 2,2 miliona stanovnika ona je opet negde tu oko trećine populacije Republike Srbije. Inače Kraljevina Lesoto se nalazi u Africi, skroz dole na jugu. Inače kontinentalna zemlja, nema izlazak na more. Interesantna je po tome što se graniči, onako podseća na ostrvo. Graniči se samo sa jednom državom. Ona je skroz okružena Južnoafričkom Republikom.

Inače, ovaj sporazum koji smo potpisali sa Kraljevinom Lesoto se odnosi na odbrambene i bezbednosne vojno-ekonomske, naučno-tehničke i vojno-obrazovne obuke vojne medicine i veterine i na svim poljima koji će biti interesantni za obe zemlje. Sporazum je potpisan na neograničeno vreme i što je još interesantno, sve razmene podataka će biti dostupne javnosti.

Završio bih samo sa jednom rečenicom, a to je – hvala Kraljevini Lesoto što je povukla priznanje lažne države Kosovo. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Hvala gospodine Dačiću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine ministre, najpre želim da vam čestitam na akciji hapšenja i razbijanja organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji i da kažem da koliko budemo odlučni u ovoj borbi, toliko će Srbija biti bolja i uspešnija u narednom periodu.

„Budi human kao što je Srbija bila 1885. godine.“ To je citat koji se dugo decenija nalazio u zgradi, u holu zgrade međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi. Podsećam na jedan događaj sa kraja 19. veka, na jedan presedan koji je ne zabeležen u istoriji ratovanja i nije više nikada zabeležen od tada. Naime, radi se o trenutku kada je prilikom rata sa Bugarskom Srbija na jedan da prekinula ratovanje i omogućila prelazak konvoja međunarodnoj Crvenog krsta kroz našu teritoriju u Bugarsku.

Zašto sam počeo svoje izlaganje ovim citatom i ovom rečenicom? Zato što sam ubeđen da je migrantsku krizu, ako tako možemo nazvati, u Srbiji u prethodnih par godina obeležila humanost. Obeležila je humanost Srbije i srpskog naroda, a ono u šta sam posebno ubeđen jeste da je u genetskom kodu našeg naroda svakako altruizam, filantropija i humanost.

Srbija se silom prilika, ni kriva, ni dužna, kao država koja se nalazi na ruti migranata koji su na putu ka zemljama EU i zapadne Evrope, našla u jednom problemu i uspela je da na adekvatan i dobar način odgovori na sve one izazove koji su se pred njom našli.

Uspeli smo da budemo humani, uspeli smo u nečemu što nisu uspele ni neke države EU. Nismo zatvarali migrante, nismo ih prebijali, nismo bacali suzavac na njih, nismo podizali ograde, nismo podizali zidove. Omogućili smo tim ljudima da prođu kroz našu državu, da je iskoriste kao tranzitnu stanicu i tu se cela priča i završila.

Da li je na tom putu bilo incidenata i problema? Svakako jeste, posebno u onim mestima koji su direktno na toj ruti, ali ono što je potrebno naglasiti što je jako bitno jeste da je država i njene institucije, da su na najbolji mogući način odgovorile na te situacija i da su u mnogome uspeli da zaštite naše stanovništvo i naše građane koji žive na tim područjima.

S tim u vezi, s obzirom da svaka nesreća vuče novu nesreću, u ovoj situaciji konkretno, pojedinci i pojedine grupe su pokušale da iskoriste celu ovu situaciju i da na neki nelegalan način profitiraju iz cele situacije tako što bi krijumčarili te migrante od granice naše zemlje do izlaska iz naših granica.

Upravo zbog toga i dolazimo do ovog sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom. Mi smo i u prethodnom periodu zaista imali jednu dobru saradnju sa Severnom Makedonijom, dokazujemo to i kroz program "mini šengen". Zaista poslali smo i osam hiljada doza vakcina Severnoj Makedoniji i to je zaista za svaku pohvalu, jer ko će kome priskočiti u pomoć ako neće najbliži komšija svom komšiji u nevolji?

Ono takođe na šta bih podsetio jeste da smo pre par dana na Odboru za dijasporu i Srbe u regionu ugostili predstavnike srpskog naroda iz Makedonije i iz Albanije. Jedna od poruka koja je meni ostala u sećanju i koju bih istakao jeste da su se naši prijatelji i naši sunarodnici iz Makedonije i Albanije složili u tome da je položaj srpskog naroda u tim državama dobar onoliko koliko je država Srbija jaka. Istakli su i da u prethodnih par godina postoji tendencija popravljanja tog položaja, što znači da naša država sve više i više dobija na značaju kako u ovom delu Evrope i regionu, tako i na Balkanskom poluostrvu.

Znači, kako dolazimo do te situacije da Srbija toliko može da brine i o svojim sunarodnicima i o svojim građanima? Pa podsetiću vas samo da je jedan od glavnih ciljeva ove Vlade, o čemu je pričala i premijerka Brnabić pre neki dan kada se obeležavalo sto dana Vlade Republike Srbije, briga o zdravlju i zaštiti stanovništva, pa mi smo jedina država u svetu, mislim, u kojoj građani imaju priliku da izaberu kojom će vakcinom da se vakcinišu.

Zbog čega je to bitno? Pa nije tu pitanje samo zdravlja stanovništva, tu je u pitanju i ekonomski napredak ove zemlje, tu je u pitanju i društveni i privredni rast, tu su u pitanju i mnogi, mnogi kilometri auto-puteva, železnica, pruga, bolnica, domova zdravlja. Podsetiću vas samo da smo za samo četiri meseca napravili dve potpuno nove kovid-bolnice u Kruševcu i u Beogradu. Sve je to pokazatelj koliko je Srbija jaka i koliko jača, a masovnom imunizacijom stanovništva dovešćemo sebe u situaciju da što pre izađemo iz ove krize i da se posvetimo još jačanju i podizanju kapaciteta Srbije na svim nivoima.

Država je pokazala odlučnost i u borbi protiv organizovanog kriminala i to je ono što će i dalje biti u vrhu liste prioriteta. Poslali smo jasnu poruku da je Srbija jaka i bezbedna zemlja u kojoj nema zaštićenih.

I na kraju, gospodine ministre, samo bih želeo da kažem da će ovaj parlament i narodni poslanici u njemu uvek biti partner i saveznik u svakoj akciji koja je na dobrobit Republike Srbije i građana Republike Srbije. Imaćete našu iskrenu podršku za svaki potez koji će doprineti da Srbija bude bolja i uspešnija u budućnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Spasojević.
Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što kažem bilo šta novo ili nešto što nisu govorili moji prethodnici vezano za današnja dva sporazuma, moram da čestitam i izrazim zahvalnost svim bezbednosnim službama, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Savetu za nacionalnu bezbednost i svima koji su učestvovali u ovoj akciji i svima koji su radili na ovako teškom i zahtevnom zadatku, a znamo koliko je zahtevno i teško napraviti ovakav jedan rezultat i to je ono što vraća veru građanima Srbije i u državu i u našu zemlju i u Vladu Republike Srbije. Setimo se kada smo govorili prilikom formiranja Vlade i prilikom postavljanja ciljeva politike za naredni period, jedan od šest stubova i principa najvažnijih je bila borba protiv kriminala i korupcije i organizovane mafije.

Ovo ste, ministre, pokazali da smo spremni da se suočimo sa najtežim izazovima, a svakako je borba protiv kriminala i korupcije jedan od najtežih. Pored svih ovih stvari koje su zadesile i neko od kolega reče da ne pamtimo u istoriji da smo imali teže izazove i trenutke i da na ovakav način se nosimo sa njima.

Ono što je jako bitno i važno, građani Srbije i građani Mladenovca komentarišu da ne stanemo na ovome, da potpuno do kraja idemo svi zajedno i da vi znate da imate apsolutnu podršku svakog poslanika i ovog parlamenta i javnosti da do kraja demontiramo sve ono što je bilo velika pošast naše zemlje i našeg društva.

Sada bih se kratko vratio samo da kažem za prvi sporazum vezan za saradnju za Kraljevinom Lesoto, pominjući kao malu zemlju, veliku zemlju, veliki broj stanovnika, mali broj stanovnika. To uopšte nije merilo. To je međunarodno priznata zemlja, članica Ujedinjenih nacija, koja je pokazala i hrabrost i pokazala koliko joj je stalo do međunarodnog prava, bez obzira, kaže, da li će imati određene pritiske, ne da li će imati, imaće sigurno, već ih je imala, ali za nju je bilo najvažnije da poštuje međunarodno pravo i rezolucije Ujedinjenih nacija.

Zato što se tiče tog sporazuma velika zahvalnost, velika zahvalnost što su povukli priznanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo. Što se tiče Srbije, ovo je samo, rekao bih, mali znak i zahvalnosti i svega onoga što treba da uradimo za ono što je Lesoto uradio za nas.

Što se tiče ovog drugog sporazuma vezano za migrante, kada se pomenu migranti, to kod nas da kažem posebno izaziva jednu emociju i ljudi prate i parlament i prate dešavanja i naše diskusije i govore i zvali su me već nekoliko njih sa molbom da vidimo i da porazgovaramo na tu temu, jer migrantska kriza jeste eskalirala 2015. godine, ali ona traje mnogo duže, tu je kolega potpuno u pravu. Od samog početka migrantske krize Mladenovac je nekako bio u fokusu, jer od prvog trenutka je postojala mogućnost da jedan od sabirnih centara za migrante bude u Mladenovcu, Maloj Vrbici, u gradu za koji mi volimo da kažemo – kapija Šumadije, kapija Beograda, jedina banja na teritoriji grada Beograda, sa Kosmajem, sa svim tim istorijskim i kulturnim znamenitostima. Ceo region kompletno, ne samo Mladenovac, već i Topola, Aranđelovac, nekako smo se borili da se ta stvar ne desi, a da budemo dobri domaćini i da budemo ono što je Srbija bila u ovoj migrantskoj krizi, humana i prema svim tim nesrećnim ljudima, ne zloupotrebljavajući njihovu nesreću.

Zašto sada ovo govorim i zašto sam hteo to da kažem? To je zato što su neke političke stranke i poslanici iz prošlog saziva opozicioni pokušali da iskoriste i vodili kampanju upravo na migrantskoj krizi, sa temom da će u Mladenovac doći migranti, a da će se kompletan Mladenovac i taj region iseliti zbog svega toga što se dešava kod nas.

Naravno da u tome nema nikakve istine, naravno da je to zloupotreba, kao što je bila zloupotreba i ove velike kovid pandemije u kojoj je Srbija pokazala kako se nosi sa velikim problemima i velikim nedaćama i mogu da kažem da smo, da ne ponavljam svoje kolege, ali da kažem da smo ubedljivo najbolje i u Evropi i u svetu izneli te dve velike, rekao bih, i nesreće i tragedije.

Nadam se da će što se tiče migranata ovaj sporazum sa Saveznom Republikom Makedonijom definisati jasno mnoge stvari i da ćemo tim sporazumom onemogućiti veliki dotok migranata u našu zemlju, jer da ne zaboravimo taj paradoks da nama migranti dolaze iz Evropske unije i odlaze, žele da odu u Evropsku uniju, a da sav teret i sve probleme, ne postavljajući ni žice ni barijere ni zidove, nosi Republika Srbija.

Iskreno se nadam da ćemo ovim sporazumom samo još više poboljšati bezbednost naših građana, da ćemo omogućiti službama, i našim bezbednosnim službama i svim ljudima koji se bave ovim problemom, da potpuno drugačije i lakše rešavaju te probleme, a da ćemo jednom zauvek u ovom parlamentu, evo sada i javno, staviti tačku na to da jedan od tih centara bude u Maloj Vrbici, gde se nadamo da će nakon uvođenja služenja redovnog vojnog roka, za šta sam i ja, a vidim i većina građana i Mladenovca i Srbije, i da će Vrbica ponovo biti mesto za obuku i odbranu grada Beograda, kao što je to nekada bila, na ponos građana Mladenovca i građana Srbije.

Naravno da nema dilema da li ću podržati u danu za glasanje sve ove sporazume, oni su apsolutno u interesu svih nas, pre svega u bezbednosti i životu naših građana. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre sa svojim saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjem Drugom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o dva jako bitna sporazuma. Ti sporazumi se tiču politike odbrane, politike bezbednosti, a to su sporazumi između Republike Srbije i Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane i između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije u oblasti borbe, odnosno sprečavanja krijumčarenja migranata.

Što se tiče Sporazuma sa Kraljevinom Lesoto moramo imati na umu da je ovo jedan tipski sporazum, tipski međunarodni ugovor. Lesoto je jedna prijateljska zemlja, jako nam je bliska, dosta nam je pomogla i u Interpolu, a takođe nam je pomogla jer je povukla priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Lesoto jeste udaljena zemlja, Lesoto jeste mala zemlja, može se reći da je ostrvo na kopnu, odnosno jedna enklava unutar Južnoafričke Republike, ali Lesoto je zemlja koja ima tradiciju, koja je međunarodno priznata u okvirima međunarodnog ili javnog prava i dobro je za Republiku Srbiju da razvija što bolje odnose sa Kraljevinom Lesoto, naravno i sa drugim zainteresovanim prijateljskim zemljama.

Što se tiče konkretno ovog sporazuma, on se tiče pre svega vojno-tehničke saradnje, vojno-medicinske, ali i vojno-ekonomske saradnje, što je odličan podstrek za našu vojnu namensku industriju, za naše lekare koji su često u Africi na mirovnim misijama, koji su vrhunski priznati u svetu, jedni od najboljih u svom poslu. Naravno, moramo imati na umu da smo mi jedna vojno neutralna zemlja i da je naš cilj da sarađujemo i sa zemljama na zapadu i sa zemljama na istoku.

Kada je borba protiv krijumčarenja migranata u pitanju, a koja se tiče ovog Sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom moramo imati na umu da smo mi već ostvarili jednu značajnu saradnju i značajnu policijsku saradnju i da već imamo nekoliko potpisanih sporazuma sa Republikom Severnom Makedonijom, naročito kada je u pitanju borba protiv krijumčarenja migranata ili kada je u pitanju organizovani kriminalitet ili neki drugi vidovi kriminaliteta, poput nasilničkog kriminaliteta.

Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom nam omogućava da predupredimo svaki od vidova kriminaliteta. Područje Severne Makedonije jeste pogođeno migrantskom krizom i kada gledamo na karti ceo taj deo jugoistočnog Balkana, preko Grčke, Bugarske, Severne Makedonije, sve su to područja koja su, prosto našla su se pod udarom još od 2015. godine ilegalnih migracija. Često ti migranti prelaze preko granica Republike Srbije i idu dalje ka zapadnoj Evropi koja im je često krajnji cilj.

Među tim migrantima šta je taj bezbednosni rizik? Šta je taj izazov? Među tim migrantima često su jako dobri ljudi, vredni ljudi, radni ljudi, često su to učeni ljudi intelektualci. Imamo primer sirijaca lekara koji su nekada studirali u Beogradu, sedamdesetih i osamdesetih godina. Opet, sa druge strane tu se mogu naći neki potencijalni teroristi. Setimo se samo Francuske, setimo se samo Austrije.

Zato, da bismo razumeli taj fenomen terorizma najbolje je da konsultujemo najveće stručnjake, svetski priznate stručnjake za terorizam. Jedan od njih je svakako i Dragan Simeunović koji daje odličnu definiciju terorizma. Ona glasi – više dimenzionalni, politički fenomen savremeni terorizam se može teorijski najopštije odrediti kao složeni oblik organizovanog grupnog i ređe individualnog ili institucionalnog političkog nasilja obeležen ne samo zastrašujućim brahijalno fizičkim i psihološkim metodama, već i sofisticirano tehnološkim metodama političke borbe kojima se obično u vreme političkih i ekonomskih kriza, a retko i u uslovima ostvarene ekonomske i političke stabilnosti jednog društva sistematski pokušavaju ostvariti veliki ciljevi na morbidno spektakularan način, a ne primereno datim uslovima, pre svega u društvenoj situaciji istorijskih mogućnostima onih koji ga kao političku strategiju i upražnjavaju.

Taj društveno ugrožavajući opus tog terorizma, tog savremenog političkog problema obuhvata i pretnju silom u okviru intenzivne psihološke propagandne delatnosti, zloupotrebu interneta u terorističke svrhe, otmice, ucene, psihofizičko zlostavljanje, odnosno torturu, atentate, sabotaže, diverzije, samoubilačke napade, pojedinačna i masovna politička ubistva i intenciju ispoljavanja ređe nad stvarnih i potencijalnim političkim protivnicima, a češće nad predstavnicima sistema i nevinim žrtvama. Kao vid individualnog, ne legitimnog, nelegalnog i ne institucionalnog nasilja savremeni terorizam je uvek okrenut protiv neke države. Upravo iz ove obimne ali i ozbiljne definicije Dragana Simeunovića, našeg najvećeg stručnjaka za terorizam, možemo da izvučemo strah kao osnovni element terorizma. Takođe i u njegovom latinskom nazivu, odnosno korenu – teror, terorist.

A za izvršenje tih krivičnih dela terorističkih akata ali i vršenja terorističkih aktivnosti da bi se izvršila teroristička krivična dela mi možemo da razumemo to da jedna mala grupa ljudi može da izvrši takve akte. To bi se u našem narodu reklo, traženje igle u plastu sena. Zato su bitni ovi sporazumi, zato je bitno da naše službe bezbednosti, da naša država sarađuje i sa zemljama u regionu po pitanju bezbednosti i sa Interpolom i sa Fronteskom i sa EU i sa mnogim drugim svetskim silama. Upravo se u ovome ogleda značaj svih ovih sporazuma jedne mudre politike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Aleksandar Vučić na najodgovorniji mogući način vodi ovakvu politiku. Setimo se kako su neki predstavnici određenih ekstremno desnih, ekstremnim levih organizacija ranije komentarisali ovu migrantsku krizu. Setimo se samo kako onaj fašista, onaj najodvratniji fašista Boško Obradović komentarisao migrante, šta je on za njih govorio sve. Setimo se samo onog njegovog famoznog eksperimenta kada je mešao tečnost odnosno vodu sa nekom crnom tečnošću. On je na taj način pokušao da ne fašistički nego nacističkim metodama sve migrante stavi u isti koš. Sa druge strane imamo ekstremno leve ideje, ideologije, poput imamo i te opskurne organizacije poput „Ne davimo Beograd“ koji su kompletno ignoranti kada je u pitanju ovaj problem.

Za razliku od svih njih Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, oprezno postupaju sa svim migrantima, štiteći naše građane i poštujući ljudska prava tih migranata. Mi poštujemo sve evropske deklaracije i konvencije i konvencije i deklaracije UN kada su u pitanju ljudska prava. To je odgovorna, ozbiljna politika.

Hteo bih još pošto je oblast jako slična da čestitam pre svega ministru Aleksandru Vulinu, direktoru BIA Bratislavu Gašiću i predsedniku Aleksandru Vučiću na hapšenju Veljka Belivuka, tzv. Velje Nevolje i njegove organizovane kriminalne grupe, odnosno bande jer smo na taj način pokazali da smo mi u potpunosti rešeni da se obračunamo sa organizovanim kriminalitetom u našoj zemlji. Ali kao stručnjak za bezbednost moram da primetim jednu stvar, ovde se ne radi samo o organizovanoj kriminalnoj grupi Velje Nevolje.

Smatram da je to kriminalna organizacija. To je jako bitno, jer kriminalne organizacije su često onaj viši i opasniji stupanj, one su složenije i imaju ozbiljnije političke ciljeve koji se često kose sa terorizmom. Zamislite samo da vi kod te jedne organizovane kriminalne grupe pronađete snajper i to ne samo jedan snajper nego više snajpera od kojih je jedan snajper koji može da probije oklope.

Znači, takvog kalibra, takve proizvodnje da on može da probije oklop, da može da probije pancir, vozilo ili zid. Šta će to nekoj običnoj organizovanoj kriminalnoj grupi ili nekim sitnim dilerima droge? Kome je namenjen taj snajper? Kako se vrše atentati? Jasno je, preko snajpera. Snajperi se koriste za atentate. Ko su tu mete? Najviši državni funkcioneri, dame i gospodo. Oni koji se bore protiv organizovanog kriminaliteta.

Setimo se samo kako su neke opskurne novine, kako su crtale razne karikature gde su našem predsedniku stavljale metu na čelo, metu na grudi, a druge strane je bio uperen snajper. Poruka je jasna. Ovde je jasno ko je bio meta. Ovde je sve jasno.

Zato predsedniče, Aleksandar Vučiću, vi imate podršku svih nas. Ceo narod Srbije je uz vas, i siguran sam da ćete, ne samo maljem, kao što ste najavili, nego ćete u potpunosti zgaziti sve organizovane kriminalne grupe i kriminalne organizacije u ovoj zemlji. Živela Srbija!

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku, ako mi dozvolite, ja bih podsetio koje su to države koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova.

Jednostrana deklaracija o priznanju Kosova suprotno je Rezoluciji UN Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine. Mnoge države su to uvidele i povukle su priznanje Kosova, među njima su, zbog građana Srbije da se podsete, zbog narodnih poslanica da se podsete, Sjeraleone, Nauru, Gana, Togo, Centralnoafrička republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Surinam, Granada, Unija komora, Burundi, Komonvelt, Dominikana, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja i Kraljevina Lesoto.

Namerno sam Kraljevinu Lesoto nabrojao kao poslednju, ali ona nije bila poslednja država koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova, ona je to učinila još 2018. godine.

Dobri odnosi Srbije sa Kraljevinom Lesoto koje danas imamo i danas se odnosni na današnji Predlog zakona, odnosno Sporazuma koji je danas pred nama narodnim poslanicima, a tiče se Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane. Obnavljanje dobrih odnosa sa zemljama afričkog kontinenta je od ogromnog značaja za našu državu.

Kraljevina Lesoto je punopravni član UN i ona je 2018. godine, povukla apsolutno sve odluke koje mogu da se tumače tako da su priznale nezavisnost Kosova. Njihov stav je da je pitanje državnosti Kosova preuranjen, da status Kosova može da se definiše tek kada se završe pregovori, odnosno dijalog Beograda i Prištine. Kada se obe strane usaglase do tada je Kosovo neraskidiv deo Srbije.

Ovaj Sporazum između Kraljevine Lesoto i Srbije sadrži određene odredbe. Prvenstveni cilj ovog zakona je Sporazum, znači saradnja u oblasti odbrane, vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja, vojne medicine i veterine, kao i u drugim oblastima.

Inače, Kraljevina Lesoto, kako smo i čuli nalazi se na samom jugu afričkog kontinenta, broji oko dva miliona stanovnika, ona je bila Engleska kolonija do 1966. godine, službeni jezik je pored maternjeg jezika i engleski jezik.

Sledeći Predlog zakona je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Pojedina lica migrantsku krizu vide tako kao neku dobru šansu da zarade tako što će da krijumčare migrante. Srbija i Severna Makedonija se nalaze na takvom geografskom položaju da predstavljamo vrata ka Evropi za migrante.

Mi pokazujemo, na primeru migrantske krize, koliko smo humani, koliko smo organizovani, ali i koliko vodimo računa o bezbednosti naših građana. Najbitnije je da ostanemo svi pribrani, da bezbednost bude na visokom nivou i da se ponašamo dostojanstveno. Ali, očekujemo i to da migranti poštuju našu državu i da migranti poštuju naše zakone. Na svako ugrožavanje bezbednosti naših građana, država mora da reaguje.

Srbija i Severna Makedonija imaju odlične odnose. Ovaj Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranta će našu saradnju učiniti još boljom. Cilj ovog sporazuma je da se poveća bezbednost naših građana.

Republika Srbija sa Severnom Makedonijom do sada ima zaključen veći broj međunarodnih sporazuma, takođe, ima odličnu policijsku saradnju i razmenu informacija. Na graničnom prelazu Tabanovci, mi imamo i mešovite patrole granične policije.

Zahvaljujući predsedniku, Aleksandru Vučiću, Srbija je danas veoma cenjena i u inostranstvu, i svuda gde se pominje naše ime. Ona je potpisnica sve više međunarodnih sporazuma sa različitim državama. Zašto je to tako? Zato što ove države vide da im je Srbija ozbiljan partner, koji ubrzano napreduje.

Tako je pre dva dana predsednik, Aleksandar Vučić, primio i ministra spoljnih i evropskih poslova, Slovačke Republike, Ivana Korčoka, gde je izrazio zahvalnost što Slovačka, kao članica EU je istrajala u stavu postojanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, nepriznavanjem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Saradnja među državama je sve veća, kako ekonomski, tako i u svim drugim oblastima, a jedna od njih je to da Slovačka pomaže Srbiji na putu da Srbija postane član EU.

Gospodine ministre, moram da napomenem da su mi se obraćali Srbi sa KiM, vi znate, vi ste tamo bili dugo godina prisutni, i žalili se kako im Albanci na nelegitiman način oduzimaju imovinu. Služe se i time, čak, da tuže pokojnika koji je Srbin bio i da taj neki Albanac kaže da u tom nekom vremenskom periodu, dok je ovaj bio živ, da je kupio od njega neku određenu imovinu, a da nije preneo na sebe, nalaze dva svedoka isto Albanca, oni svedoče u korist, a mrtvom čoveku dodeljuje se zastupnik. Naravno, to prelazi u ruku šiptara, prelazi u ruku Albanca, a onaj ko treba da dobije, naslednik zemlju, ostaje bez te zemlje.

Apelujem, gospodine ministre, da pomognete, da Vlada Republike Srbije pomogne, da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji, da apelujemo na međunarodnu zajednicu, da se ovakve stvari ne čine Srbima, da se ovakvo nešto ne dešava, jer je očigledna njihova namera.

Na samom kraju želeo bih, gospodine ministre, da podržim i da dam apsolutnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću, vama i svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala, jer niko nema pravo da ugrožava bezbednost građana Srbije, niko nema prava da ugrožava bezbednost našeg predsednika, njegove porodice i svih porodica koje žive u Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Adam Šukalo ima reč.