Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o utvrđivanju porekla imovine i dodatnom oporezivanju jedan je od onih zakona kojim se dokazuje opredeljenje i odlučnost države da se u potpunosti i do kraja efikasno obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Samim tim, to je jedan od veoma mogu reći osetljivih zakona, koga nimalo nije jednostavno usvajati, dorađivati, a još teže efikasno i do kraja principijelno primenjivati. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati predložena zakonska rešenja, s obzirom na činjenicu da nam je jedan od ključnih principa našeg političkog programa odlučna i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je istovremeno jedna od tačaka iz Sporazuma o političkoj i programskoj saradnji između Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke.
No, sama osetljivost, kao i značaj ovog zakona izazivaju potrebu da mu se do kraja, temeljito i maksimalno posvetimo i u ovoj raspravi. Pitanje imovinske sigurnosti, kao i pitanje prava i mogućnosti svakog građanina da u punom kapacitetu, shodno svojim sposobnostima, ima mogućnost sticanja imovine, kao i da mu ta imovina bude zaštićena od bilo kog oblika ugrožavanja je jedno od temeljnih i veoma značajnih pitanja na kojima se bazira razvoj, uspešan razvoj jednog društva, a samim tim i svakog pojedinca u tom društvu.
Dakle, s jedne strane treba da imamo u vidu kako omogućiti svakom građaninu i kako ga podstaći na to da što više radi i da bude slobodan da što više legalno zaradi, dok s druge strane valja nam ograničiti sve moguće tendencije, kao i mogućnosti da ta zarada bude nelegalna, odnosno nezakonita. Ma koliko to zvučalo jednostavno, da, nije teško napisati bilo koju zakonsku odredbu ili regulativu, ali ne smemo ignorisati ambijent u kome se nalazimo, određeno političko ideološko nasleđe sa kojim se suočavamo.
Vi znate da smo više od četiri decenije učeni, vaspitavani, odrastali u ambijentu koji je imao, da ne budem preoštar, ali zasigurno jedan neprirodan i neizbalansiran odnos prema imovini gde je promovisano to da je dobro biti siromašan, da su najbolji i najuspešniji oni koji nisu uspešni, koji su siromašni, pa smo onda kao rezultat takve političke ideologije dobili svojevrsnu i političku i etičku hipokriziju, gde smo zapravo imali pojavu koja nažalost i danas postoji gde je najbitnije da tu imovinu sakrijemo, da se ponašamo skromno u javnosti, a da možemo dvojno živeti život i uživati u toj imovini mimo te javnosti. Bez obzira, dakle, šta radili u životu, ali posebno je ovo pitanje i ova pojava izazovna za nas političke predstavnike naroda, odnosno građana.
Zašto ovo potenciram? Jako je važno da što glasnije podstičemo građane da rade i da zarade i moramo osloboditi građane straha da budu bogati, jasno povlačeći crtu između nelegalnog i nezakonitog i zakonitog i legalnog bogatstva, sa druge strane. Bojim se da se tu do sada nismo snašli, da nismo uspeli ni ove tri decenije da ponudimo novu varijantu koju jesmo proklamovali, proklamovali smo i tržišnu privredu i određene forme liberalizma, uspešne, neuspešne, sa sve njihovim prednostima i anomalijama, ali nismo dovoljno uspeli da relaksiramo građane, pogotovo ljude koji su istaknuti na raznim funkcijama, da biti uspešan privredno, biti bogat nije sramota, ali biti lopov i kriminalac jeste sramota. Dakle, to je nešto što smatram da treba, kao što se možda ne eksplicitira u zakonu, ali što bismo morali i kao političari i sa drugih društveno-javnih pozicija da značajnije ističemo.
Svakako da bi oni građani koji hoće legalno zarađivati novac, koji se hoće legalno bogatiti, oni to neće moći dokle god kriminalci i razni tajkuni sa svojim kriminalnim i korupcijskim moćima budu u prilici da nelegalno i nezakonito na leđima drugih građana, enormno uvećavaju svoje bogatstvo.
Raduje me odlučnost i kroz ovaj zakon, ali isto tako i kroz određene akcije koje nadležni organi ove zemlje, pre svega, MUP, Ministarstvo pravde i drugi organi sprovode u obračunu sa organizovanim kriminalom i svim oblicima tog kriminala uključujući nasilje i sve ono što nažalost i dalje postoji u našem društvu i ugrožava normalno funkcionisanje i društva i pojedinca i porodice.
Ovim zakonom ćemo se još jedan korak približiti cilju, neću reći potpunog obračuna sa kriminalom, to je nemoguće i najuređenije zemlje ovoga sveta se nisu uspele potpuno obračunati sa kriminalom. Ne postoji način potpune eliminacije kriminala. Znači, kao što ne postoji mogućnost da potpuno proterate bolest od pojedinca ili zajednice, isto tako ne postoji način da se potpuno eliminiše kriminal iz jednoga društva. Ali, naša ambicija i cilj treba da budu da se kriminal stavi pod kontrolu, da se kriminal vrati u podzemlje, da kriminal bude ispod šahti. Kriminal je neka vrsta kanalizacije, bez koje se ne može, ali nije problem dok je god u instalaciji predviđenoj za to u podzemlju, ispod šahte.
Međutim, problem je kada se kriminal izliva iz šahti i kada kriminal izlazi iz podzemlja, kada dobija ambiciju da ima svoje predstavnike u raznim strukturama vlasti, a kao što vidite i ovih dana i ovih meseci, kao što smo bili svedoci i pre 20 godina, i više i manje, dakle, nažalost, ta ambicija i ta tendencija kriminala uvek postoji. Zapravo vitalnost društva i vitalnost države kao krovnog predstavnika toga društva će se potvrditi, odnosno pokazati, dokazati upravo na toj odlučnosti, da uprkos sofisticiranoj sposobnosti i snazi tog kriminala, koji nažalost i dalje nije za potceniti, uspeva da, ne samo funkcioniše, već i da donosi odluke, zaključke i zakone i preduzima potrebne mere i kroz zakonodavnu aktivnost ali isto tako i kroz operativne akcije da, zapravo, vraća kriminal tamo gde mu je mesto.
Svakako da Zakon o imovini je zapravo taj koji će biti veliki ispit za nas, jer kriminal nije samo, borba sa kriminalom ne znači imate tamo vojsku kriminalaca, imate ovamo vojsku nas, odnosno državu, državni aparat i sada sudaramo se u raznim bitkama i borimo se i ko će pobediti. Ne, da je tako to bi bilo mnogo jednostavnije. Tada bi država uvek i to jednostavno pobeđivala kriminal. Ali gde je problem? Problem je u tome što su to najčešće izmešane vojske, što nemamo front između, što nemamo jasnu povučenu crtu, već priroda kriminala jeste da uvek traži svoje predstavnike, zastupnike svoje, zaštitnike u raznim delovima državnoga aparata i mehanizma.
U meri u kojoj državi uspe da se oslobodi i obračuna, oslobodi od takvih u svojim redovima i obračuna sa njima tada će linija fronta biti jasnija i tada će se uspešno moći zadati i završni udarci samome kriminalu.
Dakle, donosimo kvalitetan zakon koga treba podržati, treba izglasati ali svakako da ćemo naići na nova iskušenja u pogledu njegove implementacije. Mi moramo u tome biti odlučni i hrabri. Nemojmo da smo sigurni, svi mi koji se nalazimo na političkim pozicijama, svi smo mi mete, svi smo mi veoma zanimljivi da nam se određeni kriminalci, pogotovo oni u svilenim rukavicama, oni koji su dobro upakovani približe. Nemoj da mislimo da smo mi do kraja imuni. Niko nije imun, uvek ćemo biti njihova meta i moramo biti do kraja pažljivi zbog toga.
Ne mogu govoriti o svim nivoima države ali mogu govoriti o kraju i institucijama dela ove zemlje gde živim, u Novom Pazaru, na području Sandžaka. Očigledno je da još nismo uspeli da se oslobodimo onoga, naši kriminalci i vaši kriminalci. Dakle, mi smo svi veoma hrabri da napadnemo tuđe kriminalce, kriminalce onih tamo, bliskih nekome, ali vrlo često onog do sebe, onog blizu nas nismo sigurni da ćemo ih videti.
Zato imamo, nažalost i dalje prisutnu praksu, pogotovo u Novom Pazaru gde su mehanizmi, odnosno službe pre svega poreske uprave kao i druge inspekcijske službe sredstvo obračuna sa onima tamo, ne samo kriminalcima, nego nažalost i ono što je nedopustivo i što je i ovog trenutka poziv Ministarstvu finansija i drugim nadležnim organima da se time pozabave, da iskorenimo zlo, upotrebu poreske uprave, inspekcijskih službi, u zastrašivanju privrednika kroz inspekcijske pritiske. To je u Novom Pazaru i Tutinu i dalje je veoma prisutno. Mislim da se mi tome moramo suprotstaviti, jer ukoliko imamo te selektivne pristupe, ukoliko imamo prostor i atmosferu u kome neko sebi da je za pravo to, pa makar to bilo na lokalnom nivou, to nije dobro jer običan građanin on nema mogućnost da ima uvid u celi sistem države do samog vrha i to šta sve radi Vlada, šta rade centralni organi.
Naravno, informišu se i o tome, ali ono što jeste iskustvo građanina je zapravo onaj prvi šalter. On koliko ima neki svoj dućan, neku svoju zanatsku radnju, njemu je država onaj inspektor koji mu dolazi. Ukoliko je on korumpiran, ukoliko ga on reketira, ukoliko on selektivno obilazi te dućane i te zanatlije, tu sirotinju koja jedva preživljava i ukoliko on ima tu selektivnost bilo na političko-partijskoj ili nekoj drugoj osnovi korupcijskog. Ne možemo mi reći zadovoljni smo, super je, država radi. Tako da i oni veliki rezultati koji se realizuju na nivou Vlade u pogledu borbe sa ekonomskom krizom, sada izazvanom kovidom, kao i sve one mere koje su dale uspeha u pogledu celokupnih svih procesa u našoj privredi. Dakle, oni se zasenjuju zato što dozvoljavamo određenim strukturama na lokalnom nivou da na taj način zloupotrebljavaju svoje pozicije i da se iz ličnih, partikularnih, partijskih ili nekih drugih razloga obračunavaju sa svojim protivnicima.
Isto tako ćemo dati podršku i sporazumima o dva zajma koji će se potpisuju sa tom bankom iz Frankfurta gde se jedan odnosi na pitanje energetike, ozelenjavanja, javnih ustanova ali isto tako i Elektrodistribucije. To su jako važne teme na prostoru cele države, a pogotovo na prostoru Sandžaka. Mi smo između ostalog i ranije o tome govorili, a ovo sada raduje da ćemo imati i ozbiljnije finansijske potencijale za realizaciju takvih projekata, odnosno ciljeva. Nužnost obnove elektromreže na prostoru od Novog Pazara, preko Tutina, Sjenice, Prijepolja, Nove Varoši do samog Priboja jeste nužnost. Između ostalog da podsetim i to je jedna od važnih tačaka političkog sporazuma koji smo nedavno potpisali, što me jako raduje i ovim zapravo sporazumom i ovim transferom ćemo imati dovoljno kapaciteta da se što pre krene u obnovu i niskonaponske i visokonaponske mreže. Ne želim da sada o tome previše uzimam vremena, ali zaista protekla zima, snegovi su pokazali da imamo probleme sa kvalitetom te mreže.
Istina ne smemo dopustiti da pojedini lokalni funkcioneri ili ko je već odgovoran za određene pripreme, pogotovo za doček zime kada je u pitanju elektromreža, gde imamo obavezu čišćenja tih koridora od grana koje zapravo nakon padanja snega ugrožavaju tu mrežu.
Dakle, imamo možda nekada izgovore da se lošom elektromrežom možda prekrivaju ili ispravdavaju i lične neaktivnosti pojedinaca u tom sistemu, to je svakako neophodno istražiti.
U svakom slučaju, ovo pozdravljamo, podržavamo i jako je važno što se ima snage i za ovakve iskorake u ovom teškom kovid vremenu, prosto, da se ne zapostavi ni jedan sektor, bilo da je u pitanju mreža Elektrodistribucije ili je u pitanju ovaj drugi projekat koji se isto tako tiče novih oblika energije i ozelenjavanja projekat koji zasigurno ne može imati svoje protivnike ukoliko smo dobronamerni.
Samo na kratko ću se osvrnuti, s obzirom na aktuelnost, pitanje javne rasprave koja se tiče sistema zdravstva. Dakle, moramo biti oprezni.
Opet podsećam na Sporazum o osnivanju kliničkog bolničkog centra u Novom Pazaru. Čuli smo jutros primedbu kako je neko lagao narod. Ne, niko nije lagao narod. Ova strategija koja je objavljena i koja je bila na raspolaganju kroz ovu javnu raspravu se odnosila na ono što je bilo pre. Sporazum koji smo pre nekoliko dana potpisali je novi Sporazum i svakako da će se na temelju tog Sporazuma izmeniti onaj deo te strategije koji se odnosi na Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, Prijepolje i Priboj, pogotovo kada je u pitanju Tutin i Sjenica, s obzirom na broj stanovnika.
Ali, još značajnije, na to želim posebno da skrenem pažnju, jeste prostor. Dakle, to su dve prostorno najznačajnije opštine na području najveće opštine na području Srbije. Ukoliko vi imate od sela Boroštica do Tutina vama je potrebno da dođete jedan sat vremena i zato se ne može uzeti u obzir samo udaljenost od Tutina do Novog Pazara, da ne govorim o drugim parametrima, ali verujem da postoji dobar osnov da ćemo u međuvremenu zajedno sa Ministarstvom zdravlja izmeniti ovo gde bi realno bilo da i Tutin i Sjenica imaju svoje zdravstvene centre.
Hvala vam.