Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 123 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskom sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom momentu, 176 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti pitanje konkretno vezano za zdravstvenu zaštitu, za probleme zdravstvene zaštite u malim sredinama.

Konačno juče 22. februara završena je javna rasprava vezano za Master plan za razvoj zdravstva u narednih 15 godina, znači 2020-2035. godina, gde se u okviru toga planira optimizacija mreže i ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Master plan koji obuhvata i da se poboljša i zdravstvena zaštita, da se poboljša i kvalitet, da se poboljša sve ono što je potrebno da bi naši građani imali bolje usluge i bolje uslove za zdravstvenu zaštitu i da se u svakom trenutku obezbede adekvatni hirurški zahvati, da se obezbedi siguran život i sigurno lečenje za svakog žitelja naše Srbije, ma gde oni da žive da li u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u Novom Pazaru, Prijepolju, Tutinu, Kuršumliji, bilo gde.

U okviru ovog Master plana bila je javna rasprava, kako sam rekao, do juče, gde se govorilo i mi smo u Nišu imali određene sugestije, gde su određeni vrhunski stručnjaci, kardiohirurzi, profesori na Univerzitetu u Nišu, Medicinskog fakulteta u Nišu, dali su određene primedbe, u okviru kojih ću ja reći samo nekoliko stvari što se tiče jugoistoka Srbije, što se tiče Niša kao centra jugoistoka Srbije. Svedoci smo da je najnoviji Klinički centar urađen u Nišu, najsavremeniji, najlepši, najbolji, gde u njemu rade najbolji stručnjaci, najbolji profesori, medicinsko osoblje i zbog toga ću ovo i govoriti.

U okviru Master plana, koji je planiran 2020-2035. godine, imamo, što se tiče tih kliničkih centara, imamo tri, odnosno četiri kategorije. Četvrta kategorija tih kliničkih centara ili vrha znanja i uspeha i svega onog što je najbitnije za našu zemlju jeste Klinički centar Srbije, jeste Klinički centar Vojvodine i VMA u Beogradu. To je po ovom master planu kapa znanja, uspeha, kvaliteta i svega onog što treba da bude najbolje.

Pitam - gde je sada tu Klinički centar Niš? Univerzitetski Klinički centar Niš, koji znamo da je sada napravljen najnoviji, najkvalitetniji objekat, da ima stvarno najkvalitetnije stručnjake u bilo kom delokrugu, da li je to kardiohirurgija, kardiovaskularna hirurgija, da li je to bilo šta što se tiče zdravstva.

Moje pitanje je, kako sam rekao, zašto u okviru Master plana Klinički centar Niš nije stavljen u red četvrte grupe, gde je Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Srbije i VMA? Najviše zbog toga da bismo imali mogućnost da se u tim budućim ustanovama, koje će biti u četvrtoj grupi, tu se planira da budu najsavremeniji aparati i da budu rađene najteže operacije.

Normalno, Klinički centar ima sve preduslove da bude u četvrtoj grupi i zbog toga što je to centar jugoistoka Srbije i zbog toga što od Niša do Beograda treba najmanje dva, dva i po sata vožnje sada u ovim uslovima, kada je ograničena vožnja, zato što ljudi iz Svrljiga, Bele Palanke, iz Trgovišta, lakše mogu da dođu do Niša ukoliko dođe neki težak zdravstveni problem, da mogu do Niša da dođu, da se tu odrati taj hirurški zahvat, a ne da odu do Beograda, zato što je do tamo duže vreme i sigurno će lakše moći da se spasi život kada Klinički centar u Nišu ima mogućnost da dobije iste privilegije, iste mogućnosti i iste obaveze kao što je Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i VMA.

Mislim da je to ispravno i zbog toga što veliki broj naših ljudi sa jugoistoka Srbije rešava svoje zdravstvene probleme u Kliničkom centru u Nišu. Svedoci smo da stvarno veliki broj stručnjaka su prepoznatljivi ne samo u Srbiji, nego i van granica Srbije, a rade u Nišu, u Kliničkom centru u Nišu. Konkretno, naš prof. dr Perišić, direktor Kliničkog centra u Nišu, prof. dr Dragan Milić, kardiohirurg, koji je rekao određene stvari vezano za ovaj problem.

Još jednom, moje pitanje je da li će Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja, uvrstiti i Klinički centar Niš u četvrtu grupu, gde će biti najsavremeniji i što je vrh, što se tiče zdravstva u Srbiji?

Mislim da je to ispravno i da je to potrebno da se uradi zbog građana Niša i jugoistoka Srbije i zbog ravnomernog razvoja Srbije.

Hvala.
Ja sam bio malo tolerantan zato što pripadate tzv. manjinskoj poslaničkoj grupi. U svakom slučaju, pet minuta, molim vas da se držite toga.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, dakle, u poslednje vreme imamo priliku da puno toga čujemo o planu optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite ili kako ga stručno nazivaju – master plan zdravstva.

Ovaj plan ima za cilj unapređenje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i u skladu je sa potrebama građana i najvišim međunarodnim standardima.

Nacrtom plana predviđeno je ukidanje sekundarne i polikliničke zdravstvene zaštite Domu zdravlja opštine Tutin. Dakle, na samom početku dolazimo do kontradiktornosti. Zar nije apsurdno govoriti o dokumentu koji treba da bude u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, a zapravo, predviđa ukidanje i otežavanje već dovoljno teških usluga i uslova zdravstvene zaštite.

Opština Tutin, kao i građani ove opštine, su već godinama unazad znatno oštećeni kada je u pitanju donošenje zakona i dokumenata kojima se tiče ukidanje i izmeštanje ustanova i institucija.

Takođe, u poslednje vreme puno se govorilo o Kliničkom centru u Novom Pazaru, čak nas je i ministar finansija, prilikom rasprave o budžetu, ubeđivao da je taj projekat zapravo predviđen budžetom.

Međutim, umesto kliničkog centra u Novom Pazaru, formiran je zdravstveni centar. Pa, mene zanima ko će sada da objasni građanima Novog Pazara zašto su obmanjivani mesecima unazad i zašto nije klinički već zdravstveni centar?

Takođe, kada govorimo o opštini Tutin, onda treba spomenuti i to da je ovo opština koja dakle spada u red najvećih opština ove države, nerazvijenih opština i broji oko 32.000 stanovnika. Dijaspora ove opštine obezbedila je veoma značajna sredstva i medicinske aparate među kojima i CT skener, najnovije generacije, kao i mobilni i digitalni rendgen aparat, zatim vozila hitne i ambulantne pomoći, kao i sredstva za rekonstrukciju svih zdravstvenih stanica i ambulanti u ovom gradu.

Dakle, problemi sa kojima bi se morali suočiti građani ove opštine, ukoliko dođe do ukidanja sekundarne i polikliničke zdravstvene zaštite, zaista mogu biti nemerljivih razmera i to je nešto protiv čega ćemo se mi kao građani ove opštine najsilnije boriti.

Dakle, svi porođaji odvijali bi se u Novom Pazaru, što predstavlja izuzetno veliki problem kada govorimo o pacijentkinjama koje dolaze sa terena iz razloga što zbog brzine porođaja one neretko čak i ne stignu do našeg porodilišta. Sad da ne spominjem tu udaljenost Novi Pazar – Tutin, pa onda najudaljenije selo, opštine Tutin do Novog Pazara. Dakle, govorimo o broju od oko 80 km samo u jednom pravcu.

Takođe, hospitalno lečenje dece bilo bi izmešteno u Novom Pazaru, kao i hospitalno lečenje internističkih pacijenata.

Takođe, kompletna stomatološka služba bila bi izmeštena u Novi Pazar iz razloga što su svi naši stomatolozi specijalisti.

Zakazivanje pregleda kod specijalista u zdravstvenom centru je već sada jedan od gorućih problema iz razloga što se na njih čeka već mesecima.

O troškovima koje će da iziskuje ovaj i ovakav nacrt plana ukoliko se usvoji onda najbolje i da ne govorim, iz razloga što ću probuditi bes i gnev građana ove opštine u zdravstveni sistem, u samu državu i razočarenje zbog otežavanja već dovoljno loših uslova.

Takođe, moram da spomenem i to da su svi relevantni politički subjekti koji deluju na teritoriji ove opštine, kao i privredni subjekti, nevladin sektor usaglasili i uputili inicijativu za dobijanje statusa zdravstvenog centra opštine Tutin.

Dakle kao opština koja je izuzetno razuđena i opština koja već godinama u nazad beleži pozitivan prirodni priraštaj, opština koja raspolaže svim vrstama specijalizacije takođe ima broj stanovnika koji je i veći nego što, recimo, imaju neke opštine koje su već dobile status zdravstvenog centra. Dakle, uz ispunjavanje tih najvažnijih kriterijuma, kao što je geografski, demografski, profesionalni, onda prostorni kapaciteti i slično, građani ove opštine odbijaju obrazloženje da zbog nedovoljno velike prostorne udaljenosti od susednog zdravstvenog centra ne mogu da imaju zdravstveni centar u svom gradu i ne mogu da se leče u svom gradu.

Zbog toga ja postavljam pitanje gospodinu Lončaru da li će on zaustaviti ovaj talas nepravde koji, dakle, pri svakom naletu kažnjava građane opštine Tutin ukidanjem i izmeštanjem ustanova i institucija, kao što je to u ovom slučaju predviđeno pripajanje susednom zdravstvenom centru? Te, da li će se on i lično založiti da zbog svega navedenog ovaj dom zdravlja dobije status zdravstvenog centra?

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih postavila Ministarstvu pravde i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Naime, grad Niš se već godinama suočava sa pronalaženjem rešenja za rešavanje problema oko izgradnje azila ili prihvatilišta za pse lutalice kako bi se našlo neko adekvatno rešenje u smislu njihovog zbrinjavanja. U poslednjih par godina broj pasa lutalica na ulicama grada se drastično povećao i ja sam sigurna da bi se građani Niša složili sa mnom da rešavanju ovog problema treba pristupiti što pre, odnosno da mu treba dati prioritet u narednom periodu.

U skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja iz 2009. godine, grad Niš je doneo odluku o postupanju sa psima lutalicama i tada je poverio poslove hvatanja, zbrinjavanja i čuvanja JKP „Mediana“ iz Niša i u tom smislu možda treba razmisliti o tome da su se u odnosu na period iz 2009. godine brojne okolnosti promenile i da možda treba izvršiti određene izmene i dopune zakona ili doneti novi zakon koji bi na jedan sistematičniji način regulisao ovu oblast.

Obavljajući delatnost od opšteg interesa pomenuto komunalno preduzeće prihvata, steriliše, čipuje i, nakon izvršenog tretmana koji ne može trajati duže od 30 dana, vraća pse na ulicu. Mi sada u Nišu imamo prihvatilište koje može da primi najviše 80 pasa, što je daleko ispod potreba za grad veličine grada Niša.

U tom smislu, moram da kažem da je grad pokrenuo jednu dobru inicijativu, odnosno da je došao na jednu dobru ideju i u tom kontekstu Skupština grada Niša usvojila je izmene plana detaljne regulacije za gradsku opštinu Palilula, čime je odlučeno da se prostor kod kazneno-popravnog zavoda u Nišu zapravo prilagodi za izgradnju azila ili prihvatilišta za pse lutalice. Ta izgradnja azila u sklopu kazneno-popravnog zavoda značila bi da se na taj način ostvaruje višestruki opšti interes. Sa jedne strane, na taj način bismo rešili dugogodišnji problem koji imamo sa psima lutalicama u gradu, odnosno sa njihovim zbrinjavanjem, a sa druge strane će se omogućiti licima koja su osuđena, koja se nalaze u kazneno-popravnom zavodu da se starajući o njima zapravo resocijalizuju.

Mislim da je ovo jedna odlična ideja, a na nama je da tu ideju realizujemo, odnosno da je sprovedemo u delo.

U tom smislu, ja ću vas podsetiti na to da je grad Niš zajedno sa JKP „Mediana“, kao i Višim i Osnovnim sudom, potpisalo Sporazum o primeni medijacije u svim onim slučajevima u kojima građani traže odštetu, odnosno naknadu štete za ujede pasa i samo u prošloj godini taj iznos naknade štete je bio preko 10 miliona dinara.

Kao što sam rekla, neki prvi koraci su već pokrenuti i ostalo je još da se okončaju pregovori u pogledu samog definisanja Sporazuma između grada, Ministarstva pravde i kazneno-popravnog zavoda, kao i javno komunalnog preduzeća o kome sam malopre govorila kako bi se definisali svi oni elementi Sporazuma oko izgradnje azila u sklopu kazneno-popravnog zavoda.

Moje pitanje upućujem i jednom i drugom ministarstvu, a u smislu – dokle se stiglo sa definisanjem elemenata samog Sporazuma? Mislim da bi građani Niša bili više nego zadovoljni ukoliko bi se ovo pitanje rešilo što pre, jer se radi o problemu koji je decenijski i koji stvara velike probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Hvala.
Vi ste postavljali pitanja koja su meni upućena, a to su više retorska pitanja na koja stvarno ne treba da dajem odgovor.
U svakom slučaju, mi taj izveštaj kada on bude usvojen možemo da razmatramo ovde u plenumu i naravno naši odbori, pretpostavljam da je to nadležnost Odbora za evropske integracije, ali moguće je i Odbora za spoljnu politiku.
U svakom slučaju, ne bi govorio sada o objektivnosti. Sama ta činjenica da tamo postoje poslanici koji se raduju kada se objavi nešto negativno o Srbiji, govori kakav je odnos prema svemu tome i kakvi sve dvostruki standardi postoje.
Kada već govorimo o pažnji međunarodne zajednice, želim samo da podsetim da su na KiM upravo završeni izbori, kako oni sami kažu – po prvi put bez međunarodnih posmatrača iz OEBS-a. To se smatra, znači od strane Fon Kramon za oličenje demokratije. Zato će se o Srbiji voditi međustranački dijalog. Ispada kao da je demokratija doživela procvat na KiM u poslednjim godinama, da nisu potrebni bilo kakvi posmatrači. Ali, kada to bude i ako bude usvojeno u nekoj formi, kao što smo razmatrali Izveštaj o napretku od strane Evropske komisije, razmatraćemo i ovaj akt.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da je osamdesetih i devedesetih godina Holding industrija kablova - Jagodina bila jedan od zamajaca privrednog razvoja ne samo Jagodine i ne samo Pomoravlja, već jedan od najznačajnijih privrednih subjekata u Srbiji.

Krajem osamdesetih godina, početkom devedesetih u Holding industriji kablova radilo je skoro 10.000 radnika. Naravno, zbog svih dešavanja u našoj zemlji i okruženju, holding industrija kablova je zapala u ekonomske probleme i danas u industriji kablova radi nekoliko stotina radnika.

Mi kao poslanička grupa JS obratili su nam se radnici, odnosno udruženje radnika akcionara Holding industrije kablova – Jagodina, koja broji 2.500 članova i to udruženje je pokušavalo zadnjih godina i obraćalo se raznim institucijama od Privrednog suda u Kragujevcu, preko Ministarstva privrede, do Vlade Republike Srbije, kako bi našli put za ostvarenje prava stečenih iz radnog odnosa, radeći u Holding industriji kablova „Kablovi“ u Jagodini.

Tako da ću kao narodni poslanik iz Jagodine, prosto, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i da vidimo koji je to način, odnosno pitanje prvo je koji je organ, institucija, nadležan za sprovođenje UPPR, odnosno unapred pripremljenog plana i programa privatizacije Holding industrije kablova – Jagodine, koji je usvojen pre tri godine?

Drugo pitanje je kom organu, instituciji se radnici Holding industrije kablova – Jagodina treba da obrate u cilju zaštite svojih stečenih prava po osnovu radnog odnosa u ovom nekada veoma važnom i značajnom preduzeću?

Ovom prilikom bih samo hteo da kažem da se radi o više od 2.500 ljudi i da oni, prosto, traže odgovor koji je to put da oni ostvare svoja stečena prava. Hvala.