Zahvaljujem.
Pošto nema više prijavljenih, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Ana Karadžić.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv 3. sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 239 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu određen je sledeći
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu;
Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ Beograd (Regionalni program za elektronsku efikasnost u prenosnom sistemu 2);
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni, i Republike Srbije, koju predstavlja ministar finansija, za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja - Ozelenjavanje javnog sektora“;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih država;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji;
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima;
Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 3. februara 2021. godine.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi pod jedan: zajednički načelni i jedinstveni pretres o prve tri tačke dnevnog reda i pod dva: zajednički jedinstveni pretres o tačkama 4, 5 i 6.
Da li gospodin Martinović želi reč? (Ne)
Molim poslanike da se izjasne, da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 186, za - 160, protiv - niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 25.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Maja Popović, ministar pravde, Siniša Mali, ministar finansija, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija i Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 157. stav 1. i 150. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“ Beograd (Regionalni program za elektronsku efikasnost u prenosnom sistemu 2) i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije, koju predstavlja ministar finansija, za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja - Ozelenjavanje javnog sektora“.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik predlagača povodom ove prve tri tačke dnevnog reda će biti ministar finansija Siniša Mali. Imajući u vidu da me je gospodin ministar obavestio juče da ima veoma važan sastanak kod predsednika Republike i da neće moći da bude prisutan do 12.00 sati, obaveštavam vas da ćemo nastaviti našu raspravu u 12.00 sati.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto sam već otvorio zajednički, načelni, jedinstveni pretres o predlogu ova tri zakona, želim da pozdravim predstavnike predlagača. Pretpostavljam da će ministar Siniša Mali da da uvodno izlaganje. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi predsedničke Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred vama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine, kojim se preciziraju pojedine odredbe tog zakona. Ovaj zakon, inače, važan je i za sve nas, za sve građane Srbije. Njime se povećava efikasnost borbe protiv korupcije, sprečava mogućnost poreske utaje i nelegalnog sticanja imovine.
Osim ovog zakona danas su pred vama i dva zakona koja se odnose na energetski sektor i povećanje energetske efikasnosti, dve garancije koje daje Vlada Republike Srbije. Jedna garancija je usmerena je na „Elektromreže Srbije“ i povećanje njihove efikasnosti i efikasnosti distributivne mreže, i s druge strane imamo zakon koji je vezan za garanciju i povećanje energetske efikasnosti za Vojnomedicinsku akademiju. Vojnomedicinska akademija koja je otvorena, ako se ne varam, 1981. godine, i ovaj novac će dobro doći da se poveća energetska efikasnost te zgrade, da se unapredi sve ono što treba građevinski, kako bi i dalje ta bolnica bila na ponos svih građana Srbije.
Kada je reč o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine, kao što znate, taj zakon je donesen 29. februara prošle godine, stupa na snagu 12. marta ove godine, i zato je veoma važno da ove nedelje donesemo izmene tog zakona, koje su prevashodno usmerene ka određenim pojašnjenjima, termina koji se već nalaze u postojećem zakonu, kako bismo uspeli da efikasnije i bolje taj zakon i sprovedemo.
Jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona, kao što sam malopre i rekao, je unapređenje efikasnosti poreskog sistema, sprečavanje svakog oblika zloupotrebe, odnosi se na sva lica i predviđa mogućnost ispitivanja celokupne imovine fizičkih lica. Odnosi se na sve građane Srbije, tako da se isključuje bilo kakva selektivnost u njegovoj primeni. Naravno, na udaru usvojenih rešenja će se pre svega, naći ona lica kod koji je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda. Osim toga, oporezivanje lica čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima, istovremeno predstavlja jedan od najvažnijih i najjačih oružja u borbi protiv korupcije.
Naravno, zakon doprinosi i ostvarenju određenih ekonomski ciljeva. Naime, izbegavanje plaćanja poreza, poreska utaja, utiče i na smanjenje javnih prihoda, utiče i na smanjenje javnih prihoda, ali takođe predstavlja i pretnju poštenoj tržišnoj utakmici. Zbog toga je upravo postupak utvrđivanja porekla imovine i posebnog poreza veoma važan i doprinosi unapređenju tržišne privrede Republike Srbije.
U okviru Poreske uprave koja treba da sprovede ovaj zakon već je formiran poseban Sektor za poreklo imovine. On trenutno broji 20 inspektora. To su najiskusniji inspektori koji rade već dugi niz godina u Poreskoj upravi. Taj sektor će ukupno, kada zakon bude u punoj primeni, imati 60 inspektora. Ovi inspektori trenutno prolaze i razne vrste obuke, kao što znate reformu Poreske uprave radimo i zajedno sa MMF-om i ovo je deo celokupne strategije unapređenja rada Poreske uprave i naravno rada na sprečavanju korupcije i unapređenju tržišne utakmice. Kao što sam već i rekao, ovaj zakon upravo tome treba da doprinese.
Upravo kako bismo efikasnije sproveli ovaj zakon, bilo je neophodno pojedine odredbe zakona preciznije utvrditi. Ja ću vam dati dva primera tako da ćete vi, kao i građani Srbije videti o čemu se radi. Dakle, u ovim izmenama zakona predložena je izmena naziva izraza – nezakonito stečena imovina, u – imovina na koju se utvrđuje poseban porez, kako se ovaj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom – imovina proistekla iz krivičnog dela.
Takođe je predloženo i dodavanje izraza – izdaci za privatne potrebe fizičkog lica, koji je definisan kao - izdaci koje fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.
Dakle, radi se o dva primera koji nam daju dovoljnu indikaciju ili razumevanje zbog čeka i na koji način preciznije pojedine odredbe ovog postojećeg zakona definišemo ili menjamo kako bismo 12. marta, kada formalno kreće primena ovog zakona, upravo sprovođenje tog zakona mogli da uradimo efikasnije i bolje.
Inače, ovaj zakon je rezultat zajedničkog rada Ministarstva pravde, finansija i poreske uprave.
Pred vama, uvaženi poslanici, su i ratifikacije dva zakona – Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW po pitanju zaduženja Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, iznos garancije 40 miliona evra. Ovo je zajam koji je deo regionalnog programa za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu i treba da nam obezbedi nacionalnu energetsku bezbednost i, naravno, zamenu dotrajale mreže.
Inače, kao što znate, Srbija se ubrzano ekonomski razvoja. Imate sve veći broj novih kompanija koje se osnivaju, novih kompanija koje u našoj zemlji rade i sve je veća potrošnja električne energije i zato je neophodno obezbediti kontinuiran, stabilan i elektroprenosni sistem. Upravo će ovaj zajam doprineti da se taj sistem dodatno unapredi.
Takođe, pred vama je i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“. Vrednost ovog sporazuma je 50 miliona evra i upravo se odnosi, kao što sam malo pre i rekao, na unapređenje energetske efikasnosti VMA u Beogradu. Ova bolnica otvorena je 1981. godine i jedna je od najvećih bolnica u Evropi. Nakon četiri decenije rada, i to danonoćnog rada, 24 časa, neophodno je zameniti dotrajalu stolariju i uraditi sve ono što je neophodno kako bi se energetska efikasnost ove zgrade unapredila i kako bi, na kraju krajeva, ova bolnica na pravi način obavljala svoju delatnost.
Uvaženi poslanici, to su izmene i zakoni koji su danas ovde pred vama. S obzirom na to da je verovatno najvažniji od ova tri upravo zakon koji se odnosi na ispitivanje porekla imovine, pred vama su izmene koje treba da 12. marta, kada kreće primena ovog zakona, doprinesu efikasnijoj, uspešnijoj i boljoj primeni ovog zakona. Ministarka pravde i ja vam ostajemo na raspolaganju za bilo koje pitanje koje možete imati, a nadam se da ćete u danu za glasanje i podržati izmene ovog zakona. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Izvestilac Odbora, Aleksandra Tomić, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru razmatrali dva sporazuma koja se odnose na garancije koje Srbija zajedno sa KfW bankom u stvari otvara projekte koji su od izuzetnog značaja kada je u pitanju i energetska efikasnost i primena obnovljivih izvora energije, ali ono što je važno, što ovaj prvi sporazum daje praktično realizaciju tog regionalnog projekta.

Ako se sećate, mi smo pre nekoliko godina usvojili taj tzv. transbalkanski koridor. U stvari, mi modernizujemo svoju mrežu u skladu sa zahtevima koje imaju moderno razvijene države EU i ceo Balkan u stvari treba da se na taj način umreži, time što prelazimo sa mreže od 220 kilovolti na mrežu od 400 kilovolti. Ova sekcija koja se odnosi na Obrenovac-Bajinu Baštu u stvari je deo ovog projekta i ovog sporazuma koji je predmet prvog sporazuma.

Interesantno je da u ovom delu kada se zadužujemo od 58,9 miliona, 12,8 miliona je bespovratno, iz fonda koji se odnosi na balkanske zemlje. To znači da se zadužujemo samo za 40 miliona, a šest miliona evra je u stvari predmet učešća same elektromreže Srbije.

Mislim da je to od velikog značaja, da je mogućnost povlačenja prema tranšama i radovima do 2025. godine, čime u stvari otvaramo mogućnosti da Srbija postane jedan od lidera kad je u pitanju elektroenergetika.

Kad pričamo o ovom drugom sporazumu, imali smo prilike u stvari da vidimo da je Ministarstvo finansija pokretač tog jednog velikog posla kada je u pitanju rekonstrukcija objekata koji su u stvari predmet javnih zgrada. Inače, mi smo ovde u Skupštini govorili nekoliko godina ranije da je energetska efikasnost u javnim zgradama, u zgradarstvu, znači državne institucije koje želimo da napravimo kao pametne zgrade, odnosno da im podignemo nivo energetske efikasnosti, u stvari jedan energetski zamajac. Zašto? Zato što ako se zadužite 50 miliona evra, 20% ćete odmah vratiti u budžet kroz PDV. Drugi deo, koji će se odnositi na samo ulaganje, doći će do uštede u električnoj energiji. U stvari, vi time generišete finansijska sredstva koja će prevazići uopšte ova zaduživanja koja se odnose na ove cifre.

Praktično, vi za tri godine imate vraćanje kredita, od tri do pet godina kada je u pitanju račun za struju, a onih narednih godina imate u stvari direktne prihode u budžet, odnosno manje plaćanje troškova za jedan VMA. VMA je za nas jako bitna institucija, ona je naučno-istraživačka, univerzitetska institucija, uvek su najbolji kadrovi radili u toj instituciji. Sada, kada je vreme korone, kada jednostavno mi brinemo o zdravlju građana Srbije kao država, najvažnije je u stvari da tu infrastrukturu podižemo kada je u pitanju VMA. Pokazatelj toga je što pravite jednu komisiju gde će Ministarstvo energetike biti u stvari neko ko će da implementira ovaj kredit, zajedno sa vašom jedinicom za harmonizaciju projekata Ministarstva finansija, Kancelarija za javna ulaganja i na kraju Ministarstvo odbrane. Mislim da će od toga imati koristi i pacijenti i lekari i studenti i profesori i pripadnici Vojske Srbije.

Na kraju bih rekla da nam je žao što Predlog zakona o poreklu imovine nije predmet i u nadležnosti rada Ministarstva finansija, jer smatramo da su i ove izmene koje ste dali u stvari deo poreskih rešenja. Jako je dobro u stvari i treba reći da i ljudi koji se direktno bave ekonomijom i finansijama treba da kažu u javnosti šta je u stvari predmet ovog zakona i koje su ovo izmene od krucijalnog značaja. To je da u stvari podižemo prag kada je u pitanju opšta osetljivost na nezakonito bogaćenje kada su u pitanju svi pojedinci. Znači, podjednako su svi pod lupom poreske uprave.

S druge strane, nije samo predmet deo koji se odnosi na imovinu i sticanje imovine kada su u pitanju zadnje tri godine i vrednost veća od 150.000 evra, već i onaj život svakog pojedinca koji možda može da bude i skuplji od same imovine, pa samim tim ta finansijska forenzika u stvari treba da dovede do toga da su negde svi pod lupom istraživanja poreskih organa, bez obzira na posao koji rade, poziciju koju imaju u društvu i bez obzira na to da li mogu ili ne mogu jednostavno da pokažu da žive jednim normalnim životom.

Ukoliko dolazi do toga da neko ima određena saznanja da se troše veće pare nego što treba na osnovu određenih nelegalnih poslova, ima pravo, na kraju krajeva, i poreskoj upravi da ukaže na određen život ljudi koji su se pokazali u prošlosti da su sticali bogatstvo i putem politike najviše i jednostavno osakatili budžet Republike Srbije do 2012. godine, pa nisu podlegli ni jednom zakonskom rešenju do sada. Nama je jako drago iz oblasti finansija da možemo o tome da razgovaramo i da možemo da koristimo te modele kojima ćemo osvetliti, na kraju krajeva, sve prethodne ljude koji su političke funkcije koristili za svoje lično bogaćenje.

Zahvaljujem se na strpljenju, predsedniče, što sam prekoračila vreme. Hvala.

Hvala.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, predsednica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljao je i utvrdio da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ispunjava uslove da se nađe u plenumu, da tako kažemo, odnosno jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Suštinu izmena i dopuna ovog zakona čuli smo i od ministra, gospodina Siniše Malog. Ono što bih ja možda istakla, jako kratko, jeste svakako unapređenje efikasnosti poreskog sistema, unapređenje tržišne privrede Republike Srbije kao rezultat primene ovog zakona.

Smatram da ono što je najvažnije jeste da će se ovaj zakon odnositi, odnosno primenjivati na sve građane Srbije, čime ćemo ponovo pokazati da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije. Ostaje nam posle usvajanja da vidimo koji su to pozitivni efekti njegove primene, o čemu ćemo danas svakako govoriti u plenumu šta od toga očekujemo, a znamo da je svakako borba protiv korupcije i kriminala prioritet u radu Vlade Republike Srbije.

Vi ste, predsedniče Skupštine, do sada primetili da ja u svojim javljanjima kao izvestilac vrlo često iskoristim priliku da nešto kažem i o nekim aktuelnim temama koje su važne za građane Srbije. To je iz razloga što želim da u plenumu ostavim prostor za nove poslanike da svi iskoriste svoje vreme za javljanje. To ću učiniti i danas.

Želim da pozovem sve građane Srbije da se pridržavaju mera kako bismo istrajali u borbi protiv korona virusa i sačuvali zdravlje nacije. Dakle, danas kada možemo da kažemo da imamo izbor koju vakcinu možemo da primimo, dok druge zemlje vape za vakcinama, danas kada smo prvi u Evropi po imunizaciji stanovništva, Niš je ponosan na tu borbu za ljudske živote i ponosan na sve lekare, medicinske sestre, tehničare, nemedicinsko osoblje, jer su se oni svesno odrekli normalnog života, svog vremena i svoje znanje posvetili borbi protiv korona virusa.

Predsednik Aleksandar Vučić je na Sretenje uručio odlikovanja od kojih je pet otišlo u Niš i ja ovim putem želim javno i zvanično da se tim ljudima zahvalim što se bore, ali i svim njihovim kolegama.

Doktor Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja Niš, doktor Marko Nikolić iz Specijalne bolnice „Niška Banja“, doktor Steva Stanišić iz Kliničkog centra Niš i bračni par Zekić, Marija i Marko, koji su se od početka prijavili za crvenu zonu, i dalje su tamo, Marko u Domu zdravlja, a Marija Zekić u Kliničkom centru Niš. Želim da kažem da su oni prvi tehničar i medicinska sestra u Nišu koji su dobili odlikovanje od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Nišlije su na to ponosne.

Nemojte mi zameriti, želela sam da bar deo obraćanja posvetim ovim ljudima, da im se zahvalim za požrtvovanost, za sva odricanja. To je najmanje što mislim da mogu da učinim sa ovog mesta. U svakom slučaju, nastavljamo dalje sa borbom za svaki život, sa borbom za zdravlje naše nacije, paralelno sa tim i sa borbom za razvijenu Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada prelazimo na predsednike, odnosne predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne Skupštine Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o utvrđivanju porekla imovine i dodatnom oporezivanju jedan je od onih zakona kojim se dokazuje opredeljenje i odlučnost države da se u potpunosti i do kraja efikasno obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Samim tim, to je jedan od veoma mogu reći osetljivih zakona, koga nimalo nije jednostavno usvajati, dorađivati, a još teže efikasno i do kraja principijelno primenjivati. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati predložena zakonska rešenja, s obzirom na činjenicu da nam je jedan od ključnih principa našeg političkog programa odlučna i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je istovremeno jedna od tačaka iz Sporazuma o političkoj i programskoj saradnji između Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke.

No, sama osetljivost, kao i značaj ovog zakona izazivaju potrebu da mu se do kraja, temeljito i maksimalno posvetimo i u ovoj raspravi. Pitanje imovinske sigurnosti, kao i pitanje prava i mogućnosti svakog građanina da u punom kapacitetu, shodno svojim sposobnostima, ima mogućnost sticanja imovine, kao i da mu ta imovina bude zaštićena od bilo kog oblika ugrožavanja je jedno od temeljnih i veoma značajnih pitanja na kojima se bazira razvoj, uspešan razvoj jednog društva, a samim tim i svakog pojedinca u tom društvu.

Dakle, s jedne strane treba da imamo u vidu kako omogućiti svakom građaninu i kako ga podstaći na to da što više radi i da bude slobodan da što više legalno zaradi, dok s druge strane valja nam ograničiti sve moguće tendencije, kao i mogućnosti da ta zarada bude nelegalna, odnosno nezakonita. Ma koliko to zvučalo jednostavno, da, nije teško napisati bilo koju zakonsku odredbu ili regulativu, ali ne smemo ignorisati ambijent u kome se nalazimo, određeno političko ideološko nasleđe sa kojim se suočavamo.

Vi znate da smo više od četiri decenije učeni, vaspitavani, odrastali u ambijentu koji je imao, da ne budem preoštar, ali zasigurno jedan neprirodan i neizbalansiran odnos prema imovini gde je promovisano to da je dobro biti siromašan, da su najbolji i najuspešniji oni koji nisu uspešni, koji su siromašni, pa smo onda kao rezultat takve političke ideologije dobili svojevrsnu i političku i etičku hipokriziju, gde smo zapravo imali pojavu koja nažalost i danas postoji gde je najbitnije da tu imovinu sakrijemo, da se ponašamo skromno u javnosti, a da možemo dvojno živeti život i uživati u toj imovini mimo te javnosti. Bez obzira, dakle, šta radili u životu, ali posebno je ovo pitanje i ova pojava izazovna za nas političke predstavnike naroda, odnosno građana.

Zašto ovo potenciram? Jako je važno da što glasnije podstičemo građane da rade i da zarade i moramo osloboditi građane straha da budu bogati, jasno povlačeći crtu između nelegalnog i nezakonitog i zakonitog i legalnog bogatstva, sa druge strane. Bojim se da se tu do sada nismo snašli, da nismo uspeli ni ove tri decenije da ponudimo novu varijantu koju jesmo proklamovali, proklamovali smo i tržišnu privredu i određene forme liberalizma, uspešne, neuspešne, sa sve njihovim prednostima i anomalijama, ali nismo dovoljno uspeli da relaksiramo građane, pogotovo ljude koji su istaknuti na raznim funkcijama, da biti uspešan privredno, biti bogat nije sramota, ali biti lopov i kriminalac jeste sramota. Dakle, to je nešto što smatram da treba, kao što se možda ne eksplicitira u zakonu, ali što bismo morali i kao političari i sa drugih društveno-javnih pozicija da značajnije ističemo.

Svakako da bi oni građani koji hoće legalno zarađivati novac, koji se hoće legalno bogatiti, oni to neće moći dokle god kriminalci i razni tajkuni sa svojim kriminalnim i korupcijskim moćima budu u prilici da nelegalno i nezakonito na leđima drugih građana, enormno uvećavaju svoje bogatstvo.

Raduje me odlučnost i kroz ovaj zakon, ali isto tako i kroz određene akcije koje nadležni organi ove zemlje, pre svega, MUP, Ministarstvo pravde i drugi organi sprovode u obračunu sa organizovanim kriminalom i svim oblicima tog kriminala uključujući nasilje i sve ono što nažalost i dalje postoji u našem društvu i ugrožava normalno funkcionisanje i društva i pojedinca i porodice.

Ovim zakonom ćemo se još jedan korak približiti cilju, neću reći potpunog obračuna sa kriminalom, to je nemoguće i najuređenije zemlje ovoga sveta se nisu uspele potpuno obračunati sa kriminalom. Ne postoji način potpune eliminacije kriminala. Znači, kao što ne postoji mogućnost da potpuno proterate bolest od pojedinca ili zajednice, isto tako ne postoji način da se potpuno eliminiše kriminal iz jednoga društva. Ali, naša ambicija i cilj treba da budu da se kriminal stavi pod kontrolu, da se kriminal vrati u podzemlje, da kriminal bude ispod šahti. Kriminal je neka vrsta kanalizacije, bez koje se ne može, ali nije problem dok je god u instalaciji predviđenoj za to u podzemlju, ispod šahte.

Međutim, problem je kada se kriminal izliva iz šahti i kada kriminal izlazi iz podzemlja, kada dobija ambiciju da ima svoje predstavnike u raznim strukturama vlasti, a kao što vidite i ovih dana i ovih meseci, kao što smo bili svedoci i pre 20 godina, i više i manje, dakle, nažalost, ta ambicija i ta tendencija kriminala uvek postoji. Zapravo vitalnost društva i vitalnost države kao krovnog predstavnika toga društva će se potvrditi, odnosno pokazati, dokazati upravo na toj odlučnosti, da uprkos sofisticiranoj sposobnosti i snazi tog kriminala, koji nažalost i dalje nije za potceniti, uspeva da, ne samo funkcioniše, već i da donosi odluke, zaključke i zakone i preduzima potrebne mere i kroz zakonodavnu aktivnost ali isto tako i kroz operativne akcije da, zapravo, vraća kriminal tamo gde mu je mesto.

Svakako da Zakon o imovini je zapravo taj koji će biti veliki ispit za nas, jer kriminal nije samo, borba sa kriminalom ne znači imate tamo vojsku kriminalaca, imate ovamo vojsku nas, odnosno državu, državni aparat i sada sudaramo se u raznim bitkama i borimo se i ko će pobediti. Ne, da je tako to bi bilo mnogo jednostavnije. Tada bi država uvek i to jednostavno pobeđivala kriminal. Ali gde je problem? Problem je u tome što su to najčešće izmešane vojske, što nemamo front između, što nemamo jasnu povučenu crtu, već priroda kriminala jeste da uvek traži svoje predstavnike, zastupnike svoje, zaštitnike u raznim delovima državnoga aparata i mehanizma.

U meri u kojoj državi uspe da se oslobodi i obračuna, oslobodi od takvih u svojim redovima i obračuna sa njima tada će linija fronta biti jasnija i tada će se uspešno moći zadati i završni udarci samome kriminalu.

Dakle, donosimo kvalitetan zakon koga treba podržati, treba izglasati ali svakako da ćemo naići na nova iskušenja u pogledu njegove implementacije. Mi moramo u tome biti odlučni i hrabri. Nemojmo da smo sigurni, svi mi koji se nalazimo na političkim pozicijama, svi smo mi mete, svi smo mi veoma zanimljivi da nam se određeni kriminalci, pogotovo oni u svilenim rukavicama, oni koji su dobro upakovani približe. Nemoj da mislimo da smo mi do kraja imuni. Niko nije imun, uvek ćemo biti njihova meta i moramo biti do kraja pažljivi zbog toga.

Ne mogu govoriti o svim nivoima države ali mogu govoriti o kraju i institucijama dela ove zemlje gde živim, u Novom Pazaru, na području Sandžaka. Očigledno je da još nismo uspeli da se oslobodimo onoga, naši kriminalci i vaši kriminalci. Dakle, mi smo svi veoma hrabri da napadnemo tuđe kriminalce, kriminalce onih tamo, bliskih nekome, ali vrlo često onog do sebe, onog blizu nas nismo sigurni da ćemo ih videti.

Zato imamo, nažalost i dalje prisutnu praksu, pogotovo u Novom Pazaru gde su mehanizmi, odnosno službe pre svega poreske uprave kao i druge inspekcijske službe sredstvo obračuna sa onima tamo, ne samo kriminalcima, nego nažalost i ono što je nedopustivo i što je i ovog trenutka poziv Ministarstvu finansija i drugim nadležnim organima da se time pozabave, da iskorenimo zlo, upotrebu poreske uprave, inspekcijskih službi, u zastrašivanju privrednika kroz inspekcijske pritiske. To je u Novom Pazaru i Tutinu i dalje je veoma prisutno. Mislim da se mi tome moramo suprotstaviti, jer ukoliko imamo te selektivne pristupe, ukoliko imamo prostor i atmosferu u kome neko sebi da je za pravo to, pa makar to bilo na lokalnom nivou, to nije dobro jer običan građanin on nema mogućnost da ima uvid u celi sistem države do samog vrha i to šta sve radi Vlada, šta rade centralni organi.

Naravno, informišu se i o tome, ali ono što jeste iskustvo građanina je zapravo onaj prvi šalter. On koliko ima neki svoj dućan, neku svoju zanatsku radnju, njemu je država onaj inspektor koji mu dolazi. Ukoliko je on korumpiran, ukoliko ga on reketira, ukoliko on selektivno obilazi te dućane i te zanatlije, tu sirotinju koja jedva preživljava i ukoliko on ima tu selektivnost bilo na političko-partijskoj ili nekoj drugoj osnovi korupcijskog. Ne možemo mi reći zadovoljni smo, super je, država radi. Tako da i oni veliki rezultati koji se realizuju na nivou Vlade u pogledu borbe sa ekonomskom krizom, sada izazvanom kovidom, kao i sve one mere koje su dale uspeha u pogledu celokupnih svih procesa u našoj privredi. Dakle, oni se zasenjuju zato što dozvoljavamo određenim strukturama na lokalnom nivou da na taj način zloupotrebljavaju svoje pozicije i da se iz ličnih, partikularnih, partijskih ili nekih drugih razloga obračunavaju sa svojim protivnicima.

Isto tako ćemo dati podršku i sporazumima o dva zajma koji će se potpisuju sa tom bankom iz Frankfurta gde se jedan odnosi na pitanje energetike, ozelenjavanja, javnih ustanova ali isto tako i Elektrodistribucije. To su jako važne teme na prostoru cele države, a pogotovo na prostoru Sandžaka. Mi smo između ostalog i ranije o tome govorili, a ovo sada raduje da ćemo imati i ozbiljnije finansijske potencijale za realizaciju takvih projekata, odnosno ciljeva. Nužnost obnove elektromreže na prostoru od Novog Pazara, preko Tutina, Sjenice, Prijepolja, Nove Varoši do samog Priboja jeste nužnost. Između ostalog da podsetim i to je jedna od važnih tačaka političkog sporazuma koji smo nedavno potpisali, što me jako raduje i ovim zapravo sporazumom i ovim transferom ćemo imati dovoljno kapaciteta da se što pre krene u obnovu i niskonaponske i visokonaponske mreže. Ne želim da sada o tome previše uzimam vremena, ali zaista protekla zima, snegovi su pokazali da imamo probleme sa kvalitetom te mreže.

Istina ne smemo dopustiti da pojedini lokalni funkcioneri ili ko je već odgovoran za određene pripreme, pogotovo za doček zime kada je u pitanju elektromreža, gde imamo obavezu čišćenja tih koridora od grana koje zapravo nakon padanja snega ugrožavaju tu mrežu.

Dakle, imamo možda nekada izgovore da se lošom elektromrežom možda prekrivaju ili ispravdavaju i lične neaktivnosti pojedinaca u tom sistemu, to je svakako neophodno istražiti.

U svakom slučaju, ovo pozdravljamo, podržavamo i jako je važno što se ima snage i za ovakve iskorake u ovom teškom kovid vremenu, prosto, da se ne zapostavi ni jedan sektor, bilo da je u pitanju mreža Elektrodistribucije ili je u pitanju ovaj drugi projekat koji se isto tako tiče novih oblika energije i ozelenjavanja projekat koji zasigurno ne može imati svoje protivnike ukoliko smo dobronamerni.

Samo na kratko ću se osvrnuti, s obzirom na aktuelnost, pitanje javne rasprave koja se tiče sistema zdravstva. Dakle, moramo biti oprezni.

Opet podsećam na Sporazum o osnivanju kliničkog bolničkog centra u Novom Pazaru. Čuli smo jutros primedbu kako je neko lagao narod. Ne, niko nije lagao narod. Ova strategija koja je objavljena i koja je bila na raspolaganju kroz ovu javnu raspravu se odnosila na ono što je bilo pre. Sporazum koji smo pre nekoliko dana potpisali je novi Sporazum i svakako da će se na temelju tog Sporazuma izmeniti onaj deo te strategije koji se odnosi na Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, Prijepolje i Priboj, pogotovo kada je u pitanju Tutin i Sjenica, s obzirom na broj stanovnika.

Ali, još značajnije, na to želim posebno da skrenem pažnju, jeste prostor. Dakle, to su dve prostorno najznačajnije opštine na području najveće opštine na području Srbije. Ukoliko vi imate od sela Boroštica do Tutina vama je potrebno da dođete jedan sat vremena i zato se ne može uzeti u obzir samo udaljenost od Tutina do Novog Pazara, da ne govorim o drugim parametrima, ali verujem da postoji dobar osnov da ćemo u međuvremenu zajedno sa Ministarstvom zdravlja izmeniti ovo gde bi realno bilo da i Tutin i Sjenica imaju svoje zdravstvene centre.

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.