Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o utvrđivanju porekla imovine i dodatnom oporezivanju jedan je od onih zakona kojim se dokazuje opredeljenje i odlučnost države da se u potpunosti i do kraja efikasno obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Samim tim, to je jedan od veoma mogu reći osetljivih zakona, koga nimalo nije jednostavno usvajati, dorađivati, a još teže efikasno i do kraja principijelno primenjivati. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati predložena zakonska rešenja, s obzirom na činjenicu da nam je jedan od ključnih principa našeg političkog programa odlučna i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je istovremeno jedna od tačaka iz Sporazuma o političkoj i programskoj saradnji između Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke.

No, sama osetljivost, kao i značaj ovog zakona izazivaju potrebu da mu se do kraja, temeljito i maksimalno posvetimo i u ovoj raspravi. Pitanje imovinske sigurnosti, kao i pitanje prava i mogućnosti svakog građanina da u punom kapacitetu, shodno svojim sposobnostima, ima mogućnost sticanja imovine, kao i da mu ta imovina bude zaštićena od bilo kog oblika ugrožavanja je jedno od temeljnih i veoma značajnih pitanja na kojima se bazira razvoj, uspešan razvoj jednog društva, a samim tim i svakog pojedinca u tom društvu.

Dakle, s jedne strane treba da imamo u vidu kako omogućiti svakom građaninu i kako ga podstaći na to da što više radi i da bude slobodan da što više legalno zaradi, dok s druge strane valja nam ograničiti sve moguće tendencije, kao i mogućnosti da ta zarada bude nelegalna, odnosno nezakonita. Ma koliko to zvučalo jednostavno, da, nije teško napisati bilo koju zakonsku odredbu ili regulativu, ali ne smemo ignorisati ambijent u kome se nalazimo, određeno političko ideološko nasleđe sa kojim se suočavamo.

Vi znate da smo više od četiri decenije učeni, vaspitavani, odrastali u ambijentu koji je imao, da ne budem preoštar, ali zasigurno jedan neprirodan i neizbalansiran odnos prema imovini gde je promovisano to da je dobro biti siromašan, da su najbolji i najuspešniji oni koji nisu uspešni, koji su siromašni, pa smo onda kao rezultat takve političke ideologije dobili svojevrsnu i političku i etičku hipokriziju, gde smo zapravo imali pojavu koja nažalost i danas postoji gde je najbitnije da tu imovinu sakrijemo, da se ponašamo skromno u javnosti, a da možemo dvojno živeti život i uživati u toj imovini mimo te javnosti. Bez obzira, dakle, šta radili u životu, ali posebno je ovo pitanje i ova pojava izazovna za nas političke predstavnike naroda, odnosno građana.

Zašto ovo potenciram? Jako je važno da što glasnije podstičemo građane da rade i da zarade i moramo osloboditi građane straha da budu bogati, jasno povlačeći crtu između nelegalnog i nezakonitog i zakonitog i legalnog bogatstva, sa druge strane. Bojim se da se tu do sada nismo snašli, da nismo uspeli ni ove tri decenije da ponudimo novu varijantu koju jesmo proklamovali, proklamovali smo i tržišnu privredu i određene forme liberalizma, uspešne, neuspešne, sa sve njihovim prednostima i anomalijama, ali nismo dovoljno uspeli da relaksiramo građane, pogotovo ljude koji su istaknuti na raznim funkcijama, da biti uspešan privredno, biti bogat nije sramota, ali biti lopov i kriminalac jeste sramota. Dakle, to je nešto što smatram da treba, kao što se možda ne eksplicitira u zakonu, ali što bismo morali i kao političari i sa drugih društveno-javnih pozicija da značajnije ističemo.

Svakako da bi oni građani koji hoće legalno zarađivati novac, koji se hoće legalno bogatiti, oni to neće moći dokle god kriminalci i razni tajkuni sa svojim kriminalnim i korupcijskim moćima budu u prilici da nelegalno i nezakonito na leđima drugih građana, enormno uvećavaju svoje bogatstvo.

Raduje me odlučnost i kroz ovaj zakon, ali isto tako i kroz određene akcije koje nadležni organi ove zemlje, pre svega, MUP, Ministarstvo pravde i drugi organi sprovode u obračunu sa organizovanim kriminalom i svim oblicima tog kriminala uključujući nasilje i sve ono što nažalost i dalje postoji u našem društvu i ugrožava normalno funkcionisanje i društva i pojedinca i porodice.

Ovim zakonom ćemo se još jedan korak približiti cilju, neću reći potpunog obračuna sa kriminalom, to je nemoguće i najuređenije zemlje ovoga sveta se nisu uspele potpuno obračunati sa kriminalom. Ne postoji način potpune eliminacije kriminala. Znači, kao što ne postoji mogućnost da potpuno proterate bolest od pojedinca ili zajednice, isto tako ne postoji način da se potpuno eliminiše kriminal iz jednoga društva. Ali, naša ambicija i cilj treba da budu da se kriminal stavi pod kontrolu, da se kriminal vrati u podzemlje, da kriminal bude ispod šahti. Kriminal je neka vrsta kanalizacije, bez koje se ne može, ali nije problem dok je god u instalaciji predviđenoj za to u podzemlju, ispod šahte.

Međutim, problem je kada se kriminal izliva iz šahti i kada kriminal izlazi iz podzemlja, kada dobija ambiciju da ima svoje predstavnike u raznim strukturama vlasti, a kao što vidite i ovih dana i ovih meseci, kao što smo bili svedoci i pre 20 godina, i više i manje, dakle, nažalost, ta ambicija i ta tendencija kriminala uvek postoji. Zapravo vitalnost društva i vitalnost države kao krovnog predstavnika toga društva će se potvrditi, odnosno pokazati, dokazati upravo na toj odlučnosti, da uprkos sofisticiranoj sposobnosti i snazi tog kriminala, koji nažalost i dalje nije za potceniti, uspeva da, ne samo funkcioniše, već i da donosi odluke, zaključke i zakone i preduzima potrebne mere i kroz zakonodavnu aktivnost ali isto tako i kroz operativne akcije da, zapravo, vraća kriminal tamo gde mu je mesto.

Svakako da Zakon o imovini je zapravo taj koji će biti veliki ispit za nas, jer kriminal nije samo, borba sa kriminalom ne znači imate tamo vojsku kriminalaca, imate ovamo vojsku nas, odnosno državu, državni aparat i sada sudaramo se u raznim bitkama i borimo se i ko će pobediti. Ne, da je tako to bi bilo mnogo jednostavnije. Tada bi država uvek i to jednostavno pobeđivala kriminal. Ali gde je problem? Problem je u tome što su to najčešće izmešane vojske, što nemamo front između, što nemamo jasnu povučenu crtu, već priroda kriminala jeste da uvek traži svoje predstavnike, zastupnike svoje, zaštitnike u raznim delovima državnoga aparata i mehanizma.

U meri u kojoj državi uspe da se oslobodi i obračuna, oslobodi od takvih u svojim redovima i obračuna sa njima tada će linija fronta biti jasnija i tada će se uspešno moći zadati i završni udarci samome kriminalu.

Dakle, donosimo kvalitetan zakon koga treba podržati, treba izglasati ali svakako da ćemo naići na nova iskušenja u pogledu njegove implementacije. Mi moramo u tome biti odlučni i hrabri. Nemojmo da smo sigurni, svi mi koji se nalazimo na političkim pozicijama, svi smo mi mete, svi smo mi veoma zanimljivi da nam se određeni kriminalci, pogotovo oni u svilenim rukavicama, oni koji su dobro upakovani približe. Nemoj da mislimo da smo mi do kraja imuni. Niko nije imun, uvek ćemo biti njihova meta i moramo biti do kraja pažljivi zbog toga.

Ne mogu govoriti o svim nivoima države ali mogu govoriti o kraju i institucijama dela ove zemlje gde živim, u Novom Pazaru, na području Sandžaka. Očigledno je da još nismo uspeli da se oslobodimo onoga, naši kriminalci i vaši kriminalci. Dakle, mi smo svi veoma hrabri da napadnemo tuđe kriminalce, kriminalce onih tamo, bliskih nekome, ali vrlo često onog do sebe, onog blizu nas nismo sigurni da ćemo ih videti.

Zato imamo, nažalost i dalje prisutnu praksu, pogotovo u Novom Pazaru gde su mehanizmi, odnosno službe pre svega poreske uprave kao i druge inspekcijske službe sredstvo obračuna sa onima tamo, ne samo kriminalcima, nego nažalost i ono što je nedopustivo i što je i ovog trenutka poziv Ministarstvu finansija i drugim nadležnim organima da se time pozabave, da iskorenimo zlo, upotrebu poreske uprave, inspekcijskih službi, u zastrašivanju privrednika kroz inspekcijske pritiske. To je u Novom Pazaru i Tutinu i dalje je veoma prisutno. Mislim da se mi tome moramo suprotstaviti, jer ukoliko imamo te selektivne pristupe, ukoliko imamo prostor i atmosferu u kome neko sebi da je za pravo to, pa makar to bilo na lokalnom nivou, to nije dobro jer običan građanin on nema mogućnost da ima uvid u celi sistem države do samog vrha i to šta sve radi Vlada, šta rade centralni organi.

Naravno, informišu se i o tome, ali ono što jeste iskustvo građanina je zapravo onaj prvi šalter. On koliko ima neki svoj dućan, neku svoju zanatsku radnju, njemu je država onaj inspektor koji mu dolazi. Ukoliko je on korumpiran, ukoliko ga on reketira, ukoliko on selektivno obilazi te dućane i te zanatlije, tu sirotinju koja jedva preživljava i ukoliko on ima tu selektivnost bilo na političko-partijskoj ili nekoj drugoj osnovi korupcijskog. Ne možemo mi reći zadovoljni smo, super je, država radi. Tako da i oni veliki rezultati koji se realizuju na nivou Vlade u pogledu borbe sa ekonomskom krizom, sada izazvanom kovidom, kao i sve one mere koje su dale uspeha u pogledu celokupnih svih procesa u našoj privredi. Dakle, oni se zasenjuju zato što dozvoljavamo određenim strukturama na lokalnom nivou da na taj način zloupotrebljavaju svoje pozicije i da se iz ličnih, partikularnih, partijskih ili nekih drugih razloga obračunavaju sa svojim protivnicima.

Isto tako ćemo dati podršku i sporazumima o dva zajma koji će se potpisuju sa tom bankom iz Frankfurta gde se jedan odnosi na pitanje energetike, ozelenjavanja, javnih ustanova ali isto tako i Elektrodistribucije. To su jako važne teme na prostoru cele države, a pogotovo na prostoru Sandžaka. Mi smo između ostalog i ranije o tome govorili, a ovo sada raduje da ćemo imati i ozbiljnije finansijske potencijale za realizaciju takvih projekata, odnosno ciljeva. Nužnost obnove elektromreže na prostoru od Novog Pazara, preko Tutina, Sjenice, Prijepolja, Nove Varoši do samog Priboja jeste nužnost. Između ostalog da podsetim i to je jedna od važnih tačaka političkog sporazuma koji smo nedavno potpisali, što me jako raduje i ovim zapravo sporazumom i ovim transferom ćemo imati dovoljno kapaciteta da se što pre krene u obnovu i niskonaponske i visokonaponske mreže. Ne želim da sada o tome previše uzimam vremena, ali zaista protekla zima, snegovi su pokazali da imamo probleme sa kvalitetom te mreže.

Istina ne smemo dopustiti da pojedini lokalni funkcioneri ili ko je već odgovoran za određene pripreme, pogotovo za doček zime kada je u pitanju elektromreža, gde imamo obavezu čišćenja tih koridora od grana koje zapravo nakon padanja snega ugrožavaju tu mrežu.

Dakle, imamo možda nekada izgovore da se lošom elektromrežom možda prekrivaju ili ispravdavaju i lične neaktivnosti pojedinaca u tom sistemu, to je svakako neophodno istražiti.

U svakom slučaju, ovo pozdravljamo, podržavamo i jako je važno što se ima snage i za ovakve iskorake u ovom teškom kovid vremenu, prosto, da se ne zapostavi ni jedan sektor, bilo da je u pitanju mreža Elektrodistribucije ili je u pitanju ovaj drugi projekat koji se isto tako tiče novih oblika energije i ozelenjavanja projekat koji zasigurno ne može imati svoje protivnike ukoliko smo dobronamerni.

Samo na kratko ću se osvrnuti, s obzirom na aktuelnost, pitanje javne rasprave koja se tiče sistema zdravstva. Dakle, moramo biti oprezni.

Opet podsećam na Sporazum o osnivanju kliničkog bolničkog centra u Novom Pazaru. Čuli smo jutros primedbu kako je neko lagao narod. Ne, niko nije lagao narod. Ova strategija koja je objavljena i koja je bila na raspolaganju kroz ovu javnu raspravu se odnosila na ono što je bilo pre. Sporazum koji smo pre nekoliko dana potpisali je novi Sporazum i svakako da će se na temelju tog Sporazuma izmeniti onaj deo te strategije koji se odnosi na Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, Prijepolje i Priboj, pogotovo kada je u pitanju Tutin i Sjenica, s obzirom na broj stanovnika.

Ali, još značajnije, na to želim posebno da skrenem pažnju, jeste prostor. Dakle, to su dve prostorno najznačajnije opštine na području najveće opštine na području Srbije. Ukoliko vi imate od sela Boroštica do Tutina vama je potrebno da dođete jedan sat vremena i zato se ne može uzeti u obzir samo udaljenost od Tutina do Novog Pazara, da ne govorim o drugim parametrima, ali verujem da postoji dobar osnov da ćemo u međuvremenu zajedno sa Ministarstvom zdravlja izmeniti ovo gde bi realno bilo da i Tutin i Sjenica imaju svoje zdravstvene centre.

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena ministarko, uvaženi ministre, gosti, predsedavajući, pred nama je jedan jako bitan zakon, verovatno raduje sve građane u Srbiji, a verujte mi da se građani Sandžaka isto raduju jednom ovakvom zakonu.

Jako smo obradovani što će jedan zakon omogućiti da se preispita imovina svih građana koji su sumnjivi, a pogotovo oni koji su obavljali javne funkcije, političari pre svega, jer često se dešava da najviše o korupciji pričaju oni koji su najdublje potonuli u njoj.

Jedan izveštaj od prošle godine, odnosno jedno istraživanje koje je obavio CESID, uz pomoć USAID, pokazuje da jedan od najvećih problema koji naši građani uočavaju u našoj državi jeste korupcija i to istraživanje koje se ponavlja godinama unazad uvek ima isti zaključak.

U prva tri problema, koja naši građani navode, jeste korupcija. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo u kome je rasprostranjeno i danas se ona predstavlja kao karcinom modernih društava.

Naravno da toga nisu, kao što rekoše prethodni govornici, pošteđena zapadna društva. Mi imamo podatak da i u razvijenim demokratijama Evrope korupcija je prisutna, ali na jednom nivou koji je kontrolisan i procenjuje se da budžet EU je za jedan i više procenata BDP oštećen upravo koruptivnim radnjama.

Znači, nisu ni oni uspeli da se izbore sa ovom nemani, ali uspevaju da ga kontrolišu i da ga drže na jedan razuman nivo koji je podnošljiv i koji ne ugrožava, kako reče ministar ekonomije ekonomiju, jer, korupcija je ta koja prave biznise, pravu privredu urušava dubinski, seče najzelenije grane.

Ima u ljudskom organizmu jedan fenomen, ja sam to pominjao ovde, zove se aksono fenomen. To je kada čovek pojede nešto, proguta slučajno neki oštar predmet, organizam u digestivnom traktu pronađe mogućnost da ga okrene onom tupom stranom da prođe i uspe da ne ošteti crevni trakt. To je nešto što je Bog dao.

Upravo ovaj zakon i upravo mnoge zakone koje možemo nazvati antikorpcijski zakoni prave jedan prirodni fenomen, prave nešto u našem društvu što se može označiti kao aksono fenomen da korupcija ne ošteti toliko naš organizam i našu privredu koliko je činila možda u zadnjih, reći ću, nekoliko dekada.

Srbija kada govorimo o legislativi učinila je mnogo, i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj antikorupcijskih zakona i ja sam na tome ponosan. Mi u našoj koaliciji zaista zdušno podržavamo sve zakone koji su antikoruptivni i tu su, pre svega, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama, Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije i tako dalje.

Zaista je ova vlast i ova koalicija od kada je preuzela vlast učinila mnogo i čini mnogo na borbi protiv ove zaista pošasti koja je bila uzela maha u našoj državi.

Država je ovim zakonom koji je danas pred nama i čije su izmene danas pred nama je dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine svoje vrednosti, te njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom biće mu oduzeto celokupno nezakonito pribavljen imetak.

Za unakrsnu proveru imovine zadužena je posebna jedinca u Poreskoj upravi čiji će rukovodilac biti izabran devet meseci po stupanju na snagu ovog zakona.

Po Zakonu na udaru će se naći oni u koje se posumnja da za najviše tri godine imaju razliku od 150.000 evra uvećanje imovine od prijavljenih podataka.

Naravno, ako se u tom postupku u utvrđivanju dođe do sumnje da je osoba počinila krivično delo, a ja verujem da će toga biti puno, onda jedinica Poreske uprave obaveštava policiju, poresku policiju i javno tužilaštvo.

Mi smo preuzeli taj američki model da će teret dokazivanja uvećanja imovine biti na Poreskoj upravi, dok će teret za dokazivanje porekla imovine biti na obvezniku.

Ono što je za nas jako bitno, socijaldemokratija jeste da je ovaj zakon i poreski zakon i odnosi se na sve građane, znači, apsolutno neće biti privilegovanih i to je nešto što mi zdušno podržavamo.

Moram da naglasim da je negde od 2000. godine, stalno pričano o mogućstvu i o želji da se jedan ovakav zakon donese. Bezmalo dvadeset godina unazad, većina političara je pričala da će ovakav zakon doneti, ali verujete da niko nije smogao snage i da je to tek učinila ova vlast, sa ovom vladom, mislim i prethodna vlada, obzirom da je 2020. godine, usvojen zakon da usvoji jedan ovakav zakon.

Bilo je puno kritika. Drago mi je što je što je Ministarstvo pravde održalo zaista veliki broj javnih slušanja pa i na Pravnom fakultetu uključila i poreske konsultante pravnike i profesore prava iz ove oblasti i zaista pokušalo da iznađe najbolji mogući model. Svakako da je donošenje novog zakona jako dobar model, da je to model koji šalje jednu jasnu poruku da je država spremna da uđe u obračun sa kriminalom i sa nezakonito stečenom imovinom.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazala da korupcija postoji u mnogim oblastima i da je to pitanje koje i dalje treba da bude na mapi naše države. Komisija je navela da treba da postoji jaka politička volja i mi onim što danas činimo zaista pokazujemo da imamo i volje i želje i političke hrabrosti da se obračunamo sa svakim vidom korupcije i izbegavanja plaćanja poreza, što je za nas jako bitno.

Imali smo problem da u dosadašnjim zakonskim rešenjima nije postojala obaveza državnih organa ako poseduju relevantne informacije o poreklu imovine da razmenjuju ih između sebe na efikasan način. Tu je dolazilo do blokade i dosadašnje zakonsko rešenje je bilo mrtvo slovo na papiru.

Međutim, novo zakonsko rešenje propisuje obaveznu koordinaciju i saradnju među institucijama koje mogu da imaju relevantne informacije za utvrđivanje o stvarnoj imovini nekog lica. Mislim da je to glavni problem što treba na pravi način preispitati stvarnu imovinu određenih lica, jer mnogi koji su stekli nezakonito imovinu uspevaju da tu imovinu sakriju na različite načine i drago mi je da će ovaj zakon pokušati da se obračuna i sa time.

U uređenim zemljama Zapada samo su dve stvari konstantne, a to je da čovek mora da umre i da mora da plati porez. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez izbegne platiti. Kod nas je dugo vremena postojalo pravilo ponašanja da prevari državu, da se ne plati imovina, da se ne plati porez da se stekne imovina, jer je država i svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo odgovornim odnosom i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo i zdravstvo i kvalitetno školstvo i dobre puteve i obezbeđujemo, brinemo se za socijalno ugrožene i moram zaključiti da bez poreza nema smanjivanja bilo koje nejednakosti koja postoji u društvu.

Socijaldemokratija se zalaže za ravnotežu između tržišta i države, pojedinca i zajednice. U središtu socijaldemokratije nalazi se kompromis između prihvatanja kapitalizma kao jednog pouzdanog mehanizma za stvaranje bogatstva i želje da se ono raspodeljuje na osnovu moralnih, a ne tržišnih vrednosti.

Imperativ socijaldemokratije su široka socijalna davanja, finansirana progresivnim oporezivanjem, ali i pravednim oporezivanjem. Smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih naš je osnovni zadatak.

Naravno, socijaldemokratija ne traži od nas da budemo jednaki u siromaštvu. Ne, nama su potrebni bogati, uspešni ljudi, ljudi koji će časno, zahvaljujući svojim znanjima, zahvaljujući svojim veštinama, uspeti da steknu kapital i pokretati ovo naše društvo. Naravno, moramo biti u tome i država socijalno odgovornih ljudi.

Poslednja, ali ne i najmanje važna stvar jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati organizam naše države za radikalne akcije protiv korupcije.

Ako karcinom eliminišemo hirurškom incizijom ili odsecanjem, e, to se mora raditi i sa onima koji su duboko zašli u džepove svih građana naše države. Takvi se moraju kazniti, ali se oni koji se odgovorno odnose prema imovini svih građana Republike Srbije moraju sa druge strane i nagraditi.

Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama u sprečavanju korupcije i negovanju novih etičkih normi od najranijeg doba. Pre svega, uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola, već se to čini i već se od najranijih razreda deca upoznaju sa različitim vidovima korupcije, sa zloupotrebama i uče da je to nešto što je nemoralno, da je to nešto što je nečasno i da je to nešto što je kažnjivo.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom odnosu prema svojoj zemlji, sugrađanima, obavezno plaćanje realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima je osnovni zadatak socijaldemokrata i onog pravca kojeg ja zastupam.

Naravno da bi u tome trebali prednjačiti oni koji plediraju da se bave politikom i javnim poslovima, ali u odgoju nagradu uvek prati kazna, tako da oni koji se ogreše o imovinu svih nas moraju biti sankcionisani i zato je ovaj zakon koji je pred nama blagotvoran i lekovit i mi ćemo ga zdušno podržati.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministri, gospodine predsedniče Skupštine, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona, ali pre nego što počnem da govorim o zakonu, imam jednu primedbu na ministra.

Svake nedelje imam sastanak sa desetak privrednika, iako je nedelja dan za odmora. Pozvao sam ministra Malog, dva, tri puta nije se javio. Pozvao sam predsednika Aleksandra Vučića, posle drugog zvona se javio. Pozvao sam i ministra Nedimovića, posle prvog zvona se javio. Ni meni nije drago da radim nedeljom.

Sigurno ste vi, ministre, gledali koliko je skočio bitkoin. Negde 47.000 je sada evra ili 50 koma nešto hiljada dolara.

Ako se ja javljam svakom i mi poslanici koji smo glasali za vas, ministre, jer mi smo vas izabrali, a ne vi nas… Zamislite, mene dnevno zovu minimum 30 ljudi sa nepoznatih brojeva i ja se javim. Od toga je 50% Jagodinaca, a 50% iz nekih drugih gradova. To nam je posao. Ali, ne zameram ti zato što si stručan kada je u pitanju oblast i resor za koje se zadužen i molim te da sledeći put, kada hoće da pitaju nešto privrednici… Zamislite sada da sam ja rekao – ajde, evo, vama telefon od ministra ili idite svi kod njega u Ministarstvo i čekajte da vas primi tamo, a trebale su nam tri informacije koje ne traju duži razgovor telefonom od dva minuta. To me je naučio Dačić. On ne razgovara duže od 35 sekundi. Kažem – čekaj, brate, imam još nešto da ti kažem, on kaže – hajde kada se vidimo. To nije od pre par dana, to je uvek tako. A nekad bude i gori od vas, ministre, javi se posle tri sata i kaže – ej, zvao si me i ja kažem – nemam pojma zašto sam te zvao, zaboravio sam, ali on opravda i kaže – bio sam tu i tu sa tim i tim i tako dalje, tako da sam to pokušao da vas opravdam kod tih privrednika. Sve te privrednike vi poznajete. Jedan od njih je Miki Jela. Znate ko je Miki Jela? Oni ne mogu da dođu do vas i, eto, pozvali me i držali me tamo dva i po sata svojom voljom, naravno. Ti ljudi zapošljavaju 2.100 radnika, da znate, ministre.

Kada je u pitanju ovaj zakon, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon, ali treba ovaj zakon da, prvo, krene od političara, da mi pokažemo da taj zakon nije napravljen za nekog tamo privrednika, nego od nas. Svako od političara ko ima skuplji auto od 40.000 evra, a nema kompaniju, nema preduzeće, da se ispita poreklo imovine, jer ako imate 32 godine, maksimalan kredit možete da uzmete 33.000 evra. Vi to znate isto, gospodine ministre, i da se krene od političara.

To je najbolji pokazatelj za građane Srbije da vide da su političari prvi gde će da se preispita poreklo njihove imovine i da li su legalno stekli kapital koji imaju.

Dalje, mi imamo sada veliki broj ne privrednika, a imaju kapital kao da su imali kompaniju od 1.000 radnika, da traje 20 godina. Kako će njima da se proveri, ako oni nisu poreski obveznici i ne znam šta?

Kod tih novih kompanija, ministre, postoji nešto što se zove - vlasnik preduzeća daje pozajmicu sam sebi. To ima pravo ako su te pare iz dividende ili nešto što se zove dobit, podizao i sada da ne plati kamatu banci. To je isto jedna, mogu da kažem, rupa u zakonu, gde je dozvoljeno, ali samim tim, postoji osnovana sumnja, što bi se u pravu reklo, da li je tako, ministarka, pošto sam ja polukvalifikovani pravnik, nisam kvalifikovani, ali sam najbolji pravnik među nepravnicima. Dobio sam tu titulu na nekoliko skupova.

Šta je još važno, gospodine ministre? Važno je da kada krene da se primenjuje ovaj zakon, da izađe spisak, da građani Srbije znaju ko je predmet istrage i ko je predmet da je sumnjivo zaradio svoj kapital. Ja sam siguran, vi ste bili privrednik, da vi i ja budemo među prvima. Evo, ja se sada prijavljujem, i vi, i da vide građani kako smo mi primer da pokažemo odakle nam, šta sve imamo. Vi ste mlađi od mene, ali ste veoma stručan čovek. Više puta sam ja to mogao da vidim i van ove Skupštine. Imali ste i kompaniju itd. To će da otkloni sumnju nekih da kažu – eto, ovi donose zakon da bi zakon primenjivali na nas i naše kompanije.

Kada je u pitanju utaja poreza, za utaju poreza ne treba Zakon o poreklu imovine. To ministarka pravde treba da zna. Znači, ne treba nam zakon. Zna se utaja kako se ispituje. Ako je u pitanju roba, postoji nešto što se zove profaktura, otpremnice, faktura itd. Vidi se da li je platio porez, da li je platio porez na plate itd, da li je nešto uvezao na crno i prodao, a da ga nije ubacio u knjige.

Kada sam kod crnog tržišta, hoću da vas zamolim da se izvrše izmene i dopune zakona gde se zatvaraju radnje kada neko ne izda fiskalni račun, da se poveća kazna dva puta ako treba. Vi i ja smo privrednici, kada zatvorite nešto nekome 15 dana, mi ga uništimo. Nema pare za plate za radnike, izgubi one što se zove njegovi potrošači, a pogotovu sada u vreme korone. Znači, da donesemo zakon koji će ga kazniti, a pusti ga da radi. Odakle da on plati kaznu ako ne radi? Taj zakon nismo mi doneli ovde, nego neki drugi, neki drugi visoki šusteri za niske štikle, znate, sede u kabinetu i sada im padne nešto na pamet, ajde sada mi ćemo da donesmo ovaj zakon, a taj zakon kako će da se odnosi na one koji se zovu poreski obveznici, oni koji trebaju da plaćaju porez i na državu.

Ovo vam govorim kao primer. U svakom gradu na današnji dan imate u proseku od tri do pet zatvorenih ugostiteljskih radnji i onih koji se bave brzom hranom. Znači, tri štete. I ta brza hrana, gde su građani kupovali, a oni su imali pravo, njih ne obuhvataju mere da moraju da zatvore u osam sati uveče. To je najvažnije za te male privrednike. To su obično porodične radnje. Da se izvrši izmena i dopuna tog zakona.

Šta je još važno? Ja znam, bio sam mali kada je još za vreme, neću reći Tita, a možda i jeste, ispitivano poreklo imovine. Onda su bila dva čoveka na udaru u Jagodini. Jedan, koji nije imao zašta kuče da ga ujede, a imao kafanu i ne znam šta i on je, kao, pošto je puna kafana svakog dana, on ima mnogo para, krije i taj čovek je posle zbog toga i zatvorio svoju kafanu i ne radi. To sam zapamtio kao dete.

Znači, da predmet istrage, ovo je dobar predlog da 150.000 evra, ukoliko ima za tri godine priliva, da on bude predmet istrage. Ali, ako su to velike kompanije koje zapošljavaju 100, 150, 200 radnika, imaju veliku dobit, imaju od čega da pravdaju, da pre nego što uđe kontrola u to preduzeće, da se zatraži informacija od tog subjekta, odakle su pare i kako je podigao taj novac. Jer, ako vi uđete i kažu – finansijska inspekcija, ispitivanje porekla imovine, a taj neko ima tržište u celom svetu, on postaje sumnjivo lice kod svojih kupaca i dobavljača i ostaje bez posla.

Znači, nije samo to. Čuo sam da pre nego što uđe kontrola, te sumnjive činjenice da se provere, da taj neko dostavi da li Ministarstvu finansija ili poreskoj upravi, da dostavi to što se sumnja da je on nešto zloupotrebio, izvršio utaju ili nije platio porez ili je prodao nešto na crno.

Kada je u pitanju korupcija, to nema veze sa ovim zakonom. Znači, veze s vezom nema sa ovim zakonom. Korupcija podleže pod jednim drugim zakonom. Jel tako, ministre? Izvinite što se vama obraćam, ali ja nemam kome da se obratim. Korupcija može svakog dana da se proverava. Protiv toga sam da mi kažemo – stavi kutiju u bolnicu, korumpirani su lekari i sestre, kao što je nekada to bilo. Pazi bogati, a mi političari smo najpošteniji na svetu. Pa, kažu – korupcija u prosveti. Kakva bre korupcija u prosveti? Ko sad od profesora, nastavnika, učitelja sme da uzme nekom 100, 200 evra za dete ili da mu da? Sad gospodin ministar, koji brine o bitkoinu, ništa nije čuo, ne zna šta sam ga pitao. Jesi li me čuo ili da ponovim? Nema veze.

Rekao sam da ne radimo kao što su radili nekada neki, pa odnesu kutiju u bolnicu da pacijenti stavljaju primedbu kao bolnice korumpirane i domovi zdravlja. Ma, nije valjda, svi su korumpirani, samo smo mi političari najpošteniji. Prosveta isto. Čekajte, bre, pa ja imam petoro đaka, pa nikad niko im nije tražio ništa i nisam mogao da čujem u poslednje vreme da neko traži od nečijeg roditelja – dajte mi pare da vaše dete dobije pozitivnu ocenu itd.

Hajdemo mi kod one velike ribe, pustite te beovice. Znate li šta su beovice? To su one male, moravske. A velike ribe gutaju male ribe. Jeste li pecali nekad? Jeste. Onda se razumete i u to. Znači, vi ste političar opšte prakse. Trza, trza, da zagrize, kako ide ona pesma, ali sačekaću uveče. Ja čekam da me pozoveš uveče, nema te, nije bitno.

Tako da, dame i gospodo, mi iz JS podržavamo ovaj zakon, ali da mi budemo primer, mi da budemo ogledalo. To je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, i on je isto rekao da će tražiti od njega da počne. Evo, danas ja se prijavljujem i ministar se isto slaže, da imamo kontrolu i da posle idu da obilaze druge. Siguran sam da i vi i ja imamo materijalne dokaze za sve što smo postigli u životu.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, zajam koji ćemo uzeti od Frankfurta, jel tako, nisam ni čitao dnevni red, ja pričam iz zdravog razuma, dovoljno mi je da čujem samo o čemu se radi. Znači, dobra je jedna stvar što mi uzimamo zajam od najjače ekonomske države u Evropi. Oni ne daju nekom pare ako taj neko nema bonitet.

Šta je bonitet? Likvidnost, kakav vam je završni račun bio prethodne godine i da li ste vi politički stabilni. Veliki je uspeh za našu državu da smo nekoliko zajmova imali i da se te pare troše namenski. Veća cifra tih para će se vratiti. Vratiće se, i to su prava ulaganja.

Danas kao privrednik, kao država mora da se vodi računa u šta se ulažu pare i šta su nam prioriteti. Država Srbija do sada je poštovala prioritete i ono što je mene ohrabrilo je da su bili prodati automobili, ogroman broj automobila, gde je svaka organizacija imala po ne znam koliko automobila i da su te pare otišle tamo gde su bile neophodne. Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj zakon.

Šta još? Da se borite kod Kriznog štaba da nam ne promene ove dosadašnje mere, jer ako promene imaćemo problem kako da punimo budžet, i republički budžet i budžet lokalnih samouprava. Znači, mora da se radi, mora da se živi sa ovim zlom koje se zove kako se zove. Znači, da ostane isto, a da se ugostiteljskim radnjama, kafićima produži radno vreme do 23 časa.

Zašto je u Beogradu gužva u dva lokala? Zato što samo ta dva rade noću i 700 gostiju je bilo u jednom lokalu gde je maksimum u normalnom radnom vremenu 100. Da nam je radilo 10 kafića, 10 lokala, uopšte ne bi bilo gužve.

Znači, nekada čovek mora da ima i logiku, pored struke. Sad je najlakše – ajde sve da zatvorimo, da niko ne radi, a šta ćemo ako nam kuvari odu u Evropu, a tamo su plate za dobre kuvare od dve do pet hiljada evra, ako nam konobari odu, ko će sutra da radi u Srbiji? Nema ko. Taj posao se ne uči za nedelju ili 10 dana.

Ja sam tražio i da se dozvoli na stadionima, takođe, neko će sad možda reći to nije tema, ali sve je to interes ove države, da dođe publika, jer zašto se onda igra fudbal? Kako u Australiji koja je imala najteže mere, videli ste koliko je publike bilo kada je igrao najbolji svetski teniser u finalu, Novak Đoković? Nemaju oni bolji imunitet od nas. Oni nemaju ni belog luka, nemaju ni kiselog kupusa, a mi imamo. To je nešto što je preventiva i zaštita zdravstvenog imuniteta.

Sve je oko finansija, da znate. Kad kaže neko – ej, samo neka je zdravlje. Jeste, ali bez para ništa. Ništa. Nismo mi bolesna nacija. Kad pogledamo statistički koliko je umrlo, koliko je obolelo, veoma mala razlika je između broja umrlih u 2020. godini i 2019. godini. Moramo da štitimo ekonomski interes, da budemo prvi po BDP-u i da se ne razmišlja da li će biti za penzije itd, nego da ova Vlada zajedno sa mojom koalicijom, SPS i JS, podiže plate, penzije, kao što to i do sada radimo i da time možemo da se hvalimo gde god stanemo.

Samo jako, ekonomski stabilna država može, što bi moja baba rekla, da se otima od onih koji mrze Srbiju, mislim na nekoliko država iz Evrope i sveta, i da nam neko drugi pametuje sada, da nas privode, da mi sednemo i kaže, sedi tu neka dama koja nema veze sa Srbijom, ona zna da se neka prava ne poštuju u Srbiji.

Daj da vidimo kako poštuju ljudska prava u Francuskoj. Sa pendrekom. Kako se poštuju u nekim drugim državama, neću da nabrajam te države, jer poznajem i te visoke funkcionere u tim državama? Pendrekom. Ovde maksimalna tolerancija, može da radi šta ko hoće, osim ako baš krene fizički na neke institucije, kao što su radili ovi. Kažu – ugrožena ljudska prava. Ugrožena ti ljudska prava, nikad više ne možeš da uđeš

sa motornom testerom u RTS, nikad više ne možeš da lomiš znakove po putevima u Beogradu, nikada više ne možeš da lomiš nešto što su građani ove države pravili. Ta prava su ugrožena i uvek će biti ta prava ugrožena.

Šta traže? Ne može ulica da te dovede u Skupštinu, može da te dovede cenzus. Da kupite sliku Vučića, vi koji niste prošli cenzus, da stavite, on vas je spasio, sa 5% na 3% u izbornoj godini. Vučić je prekršio Ustav, zarad nekih iz inostranstva koji kažu – eto, vidite, tamo su loši izborni uslovi itd. Ako 3% ne možeš da prođeš, pa šta hoćeš? Da me napadaš da svakog dana i da pretiš? Ne možeš ni to, ne možeš da diraš ničiju porodicu. I u kriminalnom svetu, na Siciliji, se porodice nisu dirale i napadale.

Gospodine Markoviću, moram da vas opomenem da je prošlo vreme.

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik…

Čekaj, hoću da mi odgovori ministar.

Ministre, nemoj da te zovem telefonom posle, ponovo. Odgovori mi. Pet pitanja sam vam postavio, molim vas. Ovaj parlament je za to. Nisam ja statista ovde. Hoću da vas čujem.

Izvolite, ministre.