Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Popović, gospodine Mali i poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Popović nadam se da nećete zameriti, ali pre nego što pređem na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i važan zakonski predlog, dozvolićete mi da iskoristim prisustvo ministra finansija, jer potpuno je logično, ovaj zakon jeste vezan za Ministarstvo pravde, jer po prvi put utvrđujemo institut i ustanovljavamo institut porekla imovine u pravni sistem Srbije. Isto tako je važan i za poreski postupak i bilo je logično da ministar finansija bude prisutan.
Nadam se da mi ni kolege, a ni vi, a ni predsedavajući neće izreći opomenu i neće zameriti, ako u ovom uvodnom izlaganju najpre čestitam ministru finansija i Vladi Republike Srbije na jednom kontinuiranom odgovornom i ozbiljnom odnosu prema građanima Srbije, prema privredi u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom – 19. Mislim na treći paket mera koji je najavljen i koji je usmeren ka građanima, koji je usmeren ka privredi, koji je usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, ali ovoga puta i velikim preduzećima.
Do sada, podsetiću, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara, što je šest milijardi evra ili 12,7% BDP-a. Ne znam da li postoji država u svetu koja je prihvatila veći teret krize na sebe. Uspeli smo da izbegnemo onaj najcrnji scenario, imamo najveću stopu privrednog rasta, odnosno stopu pada i mislim da su mere usmerene u najboljem mogućem pravcu, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, životni standard građana, egzistencija građana, ali i da se pomogne privreda, privatni sektor, kao što sam rekao, mikro, mala, srednja preduzeća ovim trećim paketom i velika preduzeća.
Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi jednu ekonomsko socijalno odgovornu politiku u čijem središtu pre svega jeste čovek, ali u čijem središtu jeste i privreda, jer i država živi od privrede i država živi od poreza i dažbina koje ubira upravo od privatnog sektora.
Želeo sam da iskoristim, ministre, vaše prisustvo i da kažem da je Srbija u 2021. godini ušla jaka i ekonomski stabilna i sa potpunim uverenjem da će realizovati ono kako su neki definisali, nerealnu i visoku stopu rasta BDP-a od 6%. I, ma šta govorili kritičari, ali Srbija je jedina država koja je u proteklom vremenskom periodu od trenutka pandemije do danas uspela da podigne plate i penzije, plate u javnom sektoru, uspela da izdvoji 100 evra za svakog punoletnog građanina.
Iako smo kritikovani od onih, kako da kažemo, stručnih krugova, nezavisnih regulatornih tela koji su navikli da sede u udobnim foteljama i da se bave analizama, uspela da izdvoji, najpre četiri hiljade, pa pet hiljada dinara za penzionera, 10 hiljada za zdravstvene radnike, a ovaj novi paket mera, treći paket mera koji pohvaljujem i smatram odgovornim odnosom, upravo se odnosi na milion i po preduzetnika, odnosi se na novčanu pomoć od 250 milijardi dinara za građane, odnosi se na penzionere, uz tih 60 još dodatnih 50 evra, 1,7 miliona evra penzionera, odnosi se na gradske hotele, odnosi se na sektor prevoznika putnika, drumskog saobraćaja, autobuskih stanica, što smatramo da je od velike važnosti i značaja.
Sve ovo, ministre ispravite me ako grešim, dobilo je pohvalu MMF-a, dobilo je pohvalu i Svetske banke. Prosto ovo naglašavam da ne budem, kada smo govorili od onih, ako se sećate 100 evra punoletnim građanima, pa kada smo razgovarali sa gospodinom Petrovićem koji je uporno tvrdio da Evropska banka, Investiciona banka i Međunarodna organizacija rada nisu pohvalile tu meru i nisu ukazale da ta mera vodi ka siromaštvu.
Mi smo mu jasno rekli - pa definitivno, shodno vašoj konstataciji, vi ste protiv siromaštva. Da rezimiram, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju ono što jeste živa politika. Ja sam im postavio samo jedno konkretno pitanje i sa time završavam ovim uvodnim delom - gospodine Petroviću, kako su se osećali vaši zaposleni koji su sačinili ovaj izveštaj o kojem smo mi pričali, kada su uzeli tih sto evra kao punoletni građani? Dakle, niste uspeli da ubedite vaše zaposlene da to nije dobra mere, a želite da ubedite građane Srbije.
Postoji i onaj deo kritičara, sada se vraćam na zakonski predlog, oprostite što sam na kratko samo napravio osvrt. Postoje oni kritičari koji predstavljaju taj deo elitne opozicije za koje je malo i 60, i 50, i 100 evra. Oni su verovatno navikli na znatno veće cifre.
Zakon o kojem danas govorimo je potpuno jasan. Poreklo imovine ne možete da dokažete, morate krivično da odgovarate, ali postoje i oni koji poreklo imovine nisu stekli na nelegalan i nelegitiman način, a ne mogu da dokažu njegovo poreklo. Morate da platite porez, poseban oblik poreza. Dobro je da je to visoka stopa poreza, jer ona će da motiviše one koji su to učinili da pribave ono što je neophodno kako bi dokazali poreklo imovine.
Mislim da zakonski predlog o kojem danas govorimo je zapravo još jedna potvrda političke volje, posebno naglašavam političke volje, jer u izveštaju Evropske komisije, vrlo često slušamo kako nema političke volje Vlade Republike Srbije. Ja ponovo naglašavam, jasna potvrda političke volje Vlade Republike Srbije da nastavi jednu efikasnu, odlučnu, kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv korupcije.
Veoma je važno za Srbiju, veoma je važno za građane Srbije ono što Vlada radi, a to je prvi cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji sa jedne strane, a sa druge strane jednom, rekao bih, sinergijom praktično i normativno se nastavlja borba protiv korupcije.
Ovaj zakonski predlog, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju, je usvojen krajem februara prošle godine i ostavljeno je otprilike godinu dana. Njegova primena počinje 12. marta, ali je ostavljeno godinu dana da se prilagode institucije, da se izvrše one neophodne obuke, da se urade određeni podzakonski akti, jer mi ovde govorimo o jednom novom poreskom modelu, jednoj novoj kategoriji poreskih obveznika i to je bilo potpuno logično.
Sa druge strane, znate, kada slušamo ove kritičare koji kažu da ovaj zakon predstavlja prostor da se gone politički neistomišljenici. To je politički populizam koji treba da dovede do jeftinih političkih poena i to je politički marketing. To je u neku ruku i razumljivo, ali nije ovde reč o selektivnim metama. Nema ovde selektivnih meta ako predsednik Republike kaže da želi da bude prvi predmet provere, gospodin Marković je maločas govorio, svako od nas kaže da želi da bude predmet provere, pa čemu onda strah od ovih koji kritikuju ovakav zakonski predlog osim ukoliko postoji nešto što mi ne znamo, nešto što je skriveno.
Šta je to što im smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema?
Šta je to što im smeta? Što niko nije iznad zakona i niko, ali apsolutno niko nije jači od države i što će konačno biti demistifikovana i ogoljena ona politika mržnje koja je sve vreme pokušala da fabrikuje navodne afere kako bi došli do političkih poena. E, na sve to ćemo konačno institucionalno kroz ovaj zakonski predlog, nadam se, staviti tačku.
Inače, izmene i dopune zakona o kojima danas govorimo mi, pre svega, shvatamo kao jasnije definisanje određenih odredaba usled nedostataka koji su uočeni tokom izrade podzakonskih akata, kako bi ovaj zakon bio primenjiv od 12. marta i zarad poštovanja pravne sigurnosti građana i jednakosti svih pred zakonom.
Suština izmene koja se predlaže jeste, recimo, zamena pojma: „nezakonito stečena imovina“ pojmom: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na ovaj način smatra da se eliminiše pogrešno tumačenje i precizira kvalifikacija imovine fizičkog lica koja ne treba apriori da bude prihvaćena kao imovina stečena nezakonito, niti iz nekog krivičnog dela, ali svakako da poreklo ove imovine mora i treba da bude utvrđeno. Dakle, ovaj zakon je upravo utvrdio efikasnije mehanizme za utvrđivanje porekla imovine, a time i za naplatu posebnog poreza na tu imovinu.
Osvrnuo bih se na značaj ovog zakonskog predloga jer, kao što sam rekao o uvodnom izlaganju, ovde imamo utvrđivanje i ustanovljen je po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije institut utvrđivanja porekla imovine i obaveze plaćanja posebnog poreza. Kao poslanički klub koji se zalaže, pre svega, ideološki za socijalnu pravdu, za socijalno pravedno društvo, za život od svoga rada, naročito smatramo da je važno da se utvrdi poreklo imovine svakoga i nemamo apsolutno nikakav problem, neka se krene od političara. Kritičari su govorili – pa, zašto nema devedesetih? Ne plašimo se mi ni devedesetih ako je to moguće. Neka se ispita poreklo imovine i devedesetih, apsolutno nemamo ništa protiv.
Naravno, ovo pitanje je mnogo puta postavljeno u Srbiji, a posebno je postavljeno u periodu posle 2000. godine, u periodu tranzicije, kada smo imali mnogo malo bogatih, a mnogo siromašnih i kada smo imali ljude koji su imali nesrazmernu imovinu njihovom ekonomskom i socijalnom statusu. Naravno da su građani sa punim pravom postavljali pitanje odakle, kako, na koji način. Ne želimo mi nikoga unapred da osudimo, ne želimo mi nikoga unapred da optužujemo, ali za svaku uređenu i pravnu demokratsku državu veoma je važno da se zna poreklo bilo čije i svake imovine i da se na tu imovinu plati porez. Time se postiže jednakost svih pred zakonom.
S druge strane, mi verujemo da će posebne jedinice u poreskoj upravi, koje su imale godinu dana da se osposobe, pokazati spremnost i sposobnost za primenu ovog zakona. Postavljalo se pitanje od određenog broja kritičara da li je to dovoljan broj? Pa, mislim da je taj broj definisan shodno evropskim modelima. Ali, ukoliko nije dovoljan, uvek postoji mogućnost da se taj broj ljudi koji će raditi na tom poslu poveća.
I na službenike se odnosi jedna od izmena zakona kojom se utvrđuje zakonska obaveza da se podaci do kojih se dođe čuvaju kao tajni podaci. Smatramo da je i ovo veoma važno kako se ne bi zloupotrebljavali podaci o imovini i neko unapred javno medijski osuđivao, a njegova imovina unapred dobijala negativnu konotaciju i kvalifikaciju.
Pri tome, ovaj zakon predviđa i drugu stvar koja štiti pravnu državu, a to je odredba kojom se predviđa da poreska uprava prilikom utvrđivanja porekla imovine ustanovljava, na osnovu postojećih poreskih evidencija, na koji način je stečena imovina i, ukoliko se utvrdi da je imovina stečena na nezakonit način, prema vlasniku i toj imovini se postupa u skladu sa ovim zakonom i drugim shodnim zakonima, shodnim propisima koji se primenjuju.
Ono što je za svaku demokratsku i pravnu državu važno, jeste da procedure budu takve da se ne narušava ustavno prao ni jednog građanina, ali takođe i da se ne dozvoli da se baci senka na ono što država želi da postigne ovim zakonskim predlogom, a to je da se uvede red u poresku politiku, ali i da se afirmišu tekovine pravne države koja vodi računa o svim aspektima društva. Dakle, država ne sme da dozvoli da se neko bogati na nezakonit i neregularan način, protivpravno, a da to niko ne registruje i ne sankcioniše. U tom smislu mi vidimo suštinu zakonskog predloga o kojem danas govorimo.
Zakonom je, što je takođe važno po mišljenju poslaničke grupe SPS, utvrđena dvostepenost u dokazivanju porekla imovine. Dakle, najpre poreska uprava ima obavezu da dokaže da je lice u roku od tri godine steklo imovinu u protivvrednosti od 150.000 evra, odnosno dinarskoj protivvrednosti, a onda fizičko lice, vlasnik te imovine mora u određenom postupku da dokaže da je tu imovinu steklo na regularan i na zakonit način. Na ovaj način se greške u postupku, po našem mišljenju, svode na najmanju moguću meru, što je za pravnu sigurnost građana izuzetno važno.
Takođe, poreska uprava ima zakonsku obavezu da, ukoliko utvrdi da je imovina stečena ne nezakonito, da je stečena na neregularan način, da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv vlasnika takve imovine, što podrazumeva i krivičnu odgovornost tog vlasnika. Dakle, potpuno je jasno, i to je stav poslaničke grupe SPS, da je ovakav zakonski predlog bio neophodan i potreban pravnom sistemu Srbije.
Da se razumemo, ne može se sva imovina za koju vlasnik nema dokaz o poreklu uvek smatrati imovinom koja je stečena na neregularan i na nelegitiman i na nezakonit način. Dakle, ne može se sva imovina smatrati da je stečena na neregularan i na nezakonit način, ali ukoliko je ona veća od zakonom utvrđene visine, na nju se po ovom zakonu plaća porez i to, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, po posebnoj stopi. Dobro je da je ta stopa visoka, smatramo da je to u potpunosti opravdano jer će motivisati ta lica da iznađu način da dokažu da su na legitiman način stekli tu imovinu.
Ovaj zakon svojim mehanizmima omogućava i bolju vidljivost svake imovine i naplatu poreza na tu imovinu, kao što sam rekao. Istovremeno, treba da podstakne sve vlasnike da izvršavaju svoje poreske obaveze. Dakle, možemo reći da ovaj zakon podstiče i ukupnu poresku disciplinu države i zato sam na početku rekao da je važno prisustvo danas i ministra finansija Siniše Malog.
Verujemo da će primena ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo, dati odgovore na brojna pitanja koja su se do sada postavljala, razrešiti brojne dileme i omogućiti pravedniji odnos prema oporezivanju imovine. Uostalom, nakon početka primene, ako se i uoče nekakvi problemi, ovaj zakon se svakako može izmeniti, dopuniti kroz zakonske procedure, jer zakonske procedure tome i služe. Zakoni su tu da se menjaju, ali da se menjaju uvek u interesu da se obezbedi i sačuva pravna sigurnost građana.
Na samom kraju, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog, kao i sporazume o kojima, nažalost, nisam imao vremena da govorim. Zahvaljujem.