Zahvaljujem, koleginice Karanac.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri sporazuma: Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Meksičkih Država i dva, rekao bih, sporazuma jako važna za bezbednost naše zemlje, a to su Sporazum sa EU o akciji i aktivnostima Agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatije kao Fronteks, i Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o borbi protiv krijumčarenja ljudi, poznatije kao trafiking.

Sve ove tri tačke, makar za pomalo, poboljšavaju spoljno političku poziciju naše zemlje, poboljšavaju bezbednosnu situaciju naše zemlje i, naravno, razvijaju prosvetni, kulturni i sve druge aspekte saradnje sa drugim državama. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje podržati sva tri ova sporazuma.

Naravno, prva od ove tri tačke dnevnog reda jeste Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država o saradnji u sferama prosvete ili obrazovanja, kulture i sporta. Naime, Meksiko je u svakom smislu jedna velika država, ona ima nešto manje od dva miliona kilometara kvadratnih i po tome je na trinaestom mestu u svetu. Sa 125 miliona stanovnika, Meksiko je po veličini jedanaesta država u svetu. Prema BDP-u, Meksiko je četrnaesta globalna ekonomija sveta, a po paritetu kupovne moći nalazi se na jedanaestom mestu.

Prema podacima Svetske turističke organizacije, Meksiko je država koju najviše turista poseti u toku godine u Latinskoj Americi, a u svetu je po tom parametru na desetom mestu. Naravno da tome značajno doprinose i brojni prirodni i kulturni lokaliteti Meksika koje je UNESKO uvrstio u svoju svetsku kulturnu baštinu, a takvih je 31 lokalitet i po tome je Meksiko prvi u Americi, a na šestom mestu u svetu.

Naravno, najvažnije je da je Meksiko država koja nije priznala nezavisnost naše južne pokrajine Kosovo i Metohija. To je jedan od važnih razloga zašto trebamo i moramo da razvijamo saradnju sa Meksikom i sa državama poput Meksika.

Naime, Srbija kao ozbiljna država mora da uspostavlja najbolje moguće odnose ne samo zbog toga što Meksiko nije priznao Kosovo, već zato što u trenutnoj geopolitičkoj situaciji Srbija mora imati što bolje bilateralne odnose sa državama širom sveta.

Znate, u međunarodnoj politici nema ljubavi, samo interes. Srbija mora pronaći sve one države sa kojima deli zajednički interes ili bar sa kojima se interesi ne kose i širiti svaki oblik saradnje sa takvim državama, jer samo na taj način Srbija će jačati, putem te bilateralne saradnje, svoju geopolitičku poziciju i Srbija će moći jače, snažnije i bolje da nastavi svoju pravednu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države.

Naravno, to je i način da jačamo i svoju ekonomiju i svaku drugu oblast društvenog života. Neko će reći Meksiko je daleko. Međutim, to je razmišljanje iz 19. veka. Danas, razvoj informacionih tehnologija, razvojem saobraćaja i transporta ne postoji nedostupno, nepristupačno i daleko mesto na planeti.

Država kao Meksiko je država velikog kulturnog nasleđa, ima preko 30.000 arheoloških lokaliteta, u Meksiku se govori čak 68 zvaničnih jezika. Meksiko je nekada bio zemlja Olmeka, Asteka i Maja, a danas je najmoćniji predstavnik Latinske Amerike. Meksiko je zemlja koja ima i razvija snažan svoj obrazovni sistem, kao neko ko se bavi obrazovanjem, pratio sam i to. Meksiko ima obavezno osnovno obrazovanje u trajanju od šest godina, od šeste do 12 godine života dece, ima srednju školu u trajanju od tri godine, ima dve vrste srednjih škola, ima primariju, tzv. srednje stručno obrazovanje i ima sekundariju ili srednje stručno obrazovanje i preparatoriju, to je srednja škola koja školuje učenike za i priprema ih za fakultet i univerzitet.

Univerziteti Meksika i fakulteti prate tradiciju svog severnog suseda SAD i dobro su kotirani na svetskim listama univerziteta. Meksiko je država izuzetno jakih medija. Meksiko je država i sporta, naročito, fudbala. Sve ovo pomenuto ide u prilog sporazumu između Meksika i Srbije, putem razmene učenika i studenata, pomoću naučne, prosvetne, kulturne saradnje, jačaćemo i političke i ekonomske veze sa ovom zemljom koja možda jeste kilometrima daleko, ali po mentalitetu jako bliska.

Meksiko ima Čičanicu, Teotihuan, Palenku, Srbija ima Gračanicu, Studenicu, Manasiju, Sopoćane. Srbija ima Ivu Andrića, Meksiko ima Oktavija Paza. Meksiko ima marijače, ima Karlosa Santanu. Srbija ima foklor, ima Gorana Bregovića. Meksiko ima jako poznate tevenovele, ali bogami u poslednje vreme i srpska produkcija ubrzanim korakom stižete tu meksičku, imamo naravno i razvijenu filmsku industriju. Tako da Srbija i Meksiko imaju jedni drugima šta da ponude i to ne samo u oblastima koja tretira ovaj sporazum, već i u brojnim drugim oblastima, kao što je ekonomija, kao što je spoljna politika itd.

U svakom slučaju i ovaj sporazum je dobar i pričajući o ovakvim sporazumima uvek smo naglasili da mi iz JS smatramo da svaki od ovakvih sporazuma po malo, makar za milimetar jača spoljnopolitičku poziciju Srbije u svetu i zato ćemo ovaj sporazum podržati.

Drugi sporazum koji je danas na dnevnom redu jeste Sporazum sa EU, o akcijama i aktivnostima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatije kao Fronteks. Taj sporazum je potpisan ako se ne varam novembra prošle 2019. godine i mi danas trebamo da potvrdimo taj sporazum. Ovaj sporazum naravno omogućava Fronteksu da pomaže Srbiji u upravljanju granica prema državama EU, da sprovodi zajedničke akcije, da organizuje zajedničke operativne timove i da vrši sve te aktivnosti sa kojima se država Srbija složi.

Naravno da je ovo važno, jer pričali smo skoro o Sporazumu sa Severnom Makedonijom o ilegalnom prelasku migranata. Ova tačka vezana je i sa sledećom tačkom dnevnog reda, a to je Sporazum sa Severnom Makedonijom o sprečavanju trgovinom ljudima, jer jedna i druga aktivnost vrlo često su vezane za granične prelaze, za ilegalne prelaske granica i zato svaka pomoć u kontroli granica i sprečavanju ovakvih neželjenih aktivnosti jeste poželjna i dobro za državu Srbiju.

Migrantska kriza kao što je već rečeno traje i dalje. Nije onog intenziteta kao što je bila 2015. godine, ali svakako da i dalje traje i da u tom smislu ovakva saradnja između naših vlasti i Fronteksa jeste vrlo značajna, pogotovo ako imamo u vidu da je od 2015. godine do danas preko Srbije prešlo više od milion migranata i ako imao u vidu činjenicu da u 19 prihvatnih centara danas u Srbiji boravi oko šest hiljada migranta, od čega je 660 dece.

Naravno, da ovaj sporazum jeste pre svega bezbednosni sporazum ali je i sporazum koji ima uticaj i na ekonomiju i na druge segmente društva ali svakako sporazum sa EU, svaka vrsta sporazuma sa EU pomalo, kako da kažem, približava Srbiju EU, tom cilju koji smo proklamovali u našoj zvaničnoj politici.

Što se tiče treće tačke dnevnog reda, sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o sprečavanju trgovine ljudima, trgovina ljudima je veliki globalni svetski problem. Prema definicije UN to znači vrbovanje, prevoz, transfer, smeštaj ili prihvat lica, upotrebom pretnje ili upotrebom sile a u svrhu eksploatacije. Razlozi pojave su različite pored ličnih pojedine osobe, posebno žene u položaju trafikinga, dolaze iz razloga nezaposlenosti, siromaštva, nedostatka obrazovanja i tako dalje. Godišnje u svetu oko dva miliona i 400 hiljada ljudi postaju žrtve trgovine ljudima, a trgovci ljudima godišnje ostvaruju profit od preko tri milijarde dolara.

Novi izveštaj Međunarodne organizacije za migracije pokazuje da 120.000 žena svake godine biva trafikovano u zemlje EU i najveći broj od tih 120.000 u EU ulaze preko Balkana. Šta to znači? To znači da su Srbija i Makedonija zemlje u kojima žrtve trafikinga budu u tranzitu, ali ne samo u tranzitu osim što su tranzitne često su i Srbija i Makedonija i države destinacije ali i države porekla žrtava trafikinga.

Samo da kažem da je u Srbiji 2018. godine identifikovano 76 žrtava trgovine ljudima, od čega su čak 34 žene i 18 deteta. Najčešće kada su u pitanju žene to su državljani stranog porekla iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine. Država Srbija je rešila da trafiking ili trgovinu ljudi kroz svoje pravne okvire, naime, član 388. Krivičnog zakona tretira ovo pitanje, a taj član 388. je inkorporiran i u Zakon o sprečavanju trgovine ljudima gde se u tački 4. gde se taksativno navode krivična dela koja tretira taj zakon, u članu 4. tačka 17) jasno i precizno se navodi i trgovina ljudima kao krivično delo.

Država Srbija je uradila još dosta toga po pitanju sprečavanja trgovine ljudima. Naime 2017. godine usvojena je Strategija borbe za sprečavanje trgovine ljudima. Te 2017. godine je formiran i Savet za borbu protiv trgovine ljudima. Rekoh, trgovina ljudima je globalni fenomen i pogađa sve zemlje, ne samo siromašne, ne samo zemlje u teškoj ekonomskoj situaciji koje su najčešće zemlje porekla žrtava trafikinga ili zemlje u tranziciji, ona takođe pogađa i zemlje koje su destinacija. To su one razvijenije, bogate zemlje u koje najčešće završavaju žrtve trafikinga.

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade ili neke druge koristi kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji ili nekoj drugoj vrsti eksploatacije.

Koji su najčešći oblici trgovine ljudima? Najčešći oblici trgovine ljudima su seksualna eksploatacija, prinudna prostitucija, zatim prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudno vršenje krivičnih dela, trgovina organima, prinudni rad u kući ili prinudni brakovi.

Naravno, da je ovo krivično delo i ova nepoželjna društvena pojava važna i borba protiv nje je jako važna, pre svega u pitanju je sfera elementarnih ljudskih prava, dostojanstva i slobode i s obzirom da se JS zalaže za te vrednosti mi ćemo i ovu tačku dnevnog reda podržati u danu za glasanje.

Da zaključim na kraju. Sva tri sporazuma, makar za malo, poboljšavaju spoljnopolitičku bezbednosnu, ekonomsku i svaku drugu poziciju naše zemlje i poslanička grupa JS će dati podršku ovim zakonima.

Hvala.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku izlaganja u ime poslaničke grupe SVM, želim da saopštim da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Ne sporeći značaj predloženih tema dozvolićete mi da u svom obraćanju posebnu pažnju posvetim 6. tački, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i koje su dve vlade potpisale 16. decembra 2019. godine.

Republika Srbija sprovodi međunarodnu saradnju na osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa susednim zemljama.

U tom smislu podsećam da je pre desetak dana Narodna skupština donela i Zakon o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i da potvrđivanjem ovih sporazuma Srbija i Severna Makedonija iskazuju spremnost da urade saradnju u oblastima koje predstavljaju ozbiljan problem za sve države koje se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti.

Ovi sporazumi predstavljaju deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost, koji, između ostalog, predviđa i usvajanje višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom, a važeću strategiju Vlada je donela za period od 2017. do 2020. godine.

Koliki značaj EU pridaje temi efikasne kontrole granice potvrđuje i činjenica da je 10. februara 2021. godine, prebačena treća tranša iz fondova IPA 2016. u iznosu od 28 miliona evra, u projekat integrisanog upravljanja granicom, a kroz ugovor o sektorskoj reformi.

Glavni cilj ili kontrole koje sprovode granične službe su, između ostalog bezbednost građana, otklanjanje pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, očuvanja zdravlja i životne sredine.

Ostvarivanjem navedenih ciljeva štite se kao građani Republike Srbije, tako i građani susednih država, a zaključivanjem Sporazuma o borbi protiv trgovine ljudima štiti se granica između Srbije i Severne Makedonije u dužini od 283 kilometra.

Zašto je važna granica sa Severnom Makedonijom? Podaci visokog Komesarijata UN za izbeglice govore da je u Srbiji od januara do novembra 2020. godine, ušlo 24.180 izbeglica i migranata, a ubedljivo najveći broj 74% iz pravca Severne Makedonije.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Sporazum o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima vidi kao izuzetno važan korak u traženju dugoročnih održivih rešenja, jer znamo svi dobro da migrantska kriza, nažalost, neće nestati kao što je to uvaženi gospodin ministar naveo. Sve je više migranata koji žele na Zapad i tamo na Zapadu da započnu novi život.

Migrantska kriza je zajednički problem cele Evrope, pa i sveta i važno je da razvijamo sve nivoe saradnje sa našim susedima i sa EU, važno je da budemo deo globalnog rešenja.

Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriji Srbije, EU je donirala Srbiji više od 130 miliona evra. Samo za 2021. godinu, na početku ove godine EU je opredelila dodatnih 13 miliona evra.

Nema sumnje da je Srbija od 2015. godine, kada je 100.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, položilo test, ali je važno da tragamo za dugoročnim globalnim održivim rešenjima, zajedno sa susedima i zajedno sa EU.

Uvažene dame i gospodo, podvlačim dugoročna rešenja, jer se dešava da stavovi SVM tumače na različite načine, pa nam se upućuju kritike da smo protiv migranata.

Želim biti precizan, SVM je stava da se rešenje problema ilegalnih migracija mora tražiti u jednom trouglu koji čine humanost, bezbednost i dostojanstvo čoveka.

Humanost je sloboda, sloboda svakog stanovnika Srbija i sloboda svakog migranata upisanog u pravila procedure i zakone. Zakon mora biti mera slobode svakog čoveka, kako domicilnog stanovništva, tako i migranata. Dakle, ni manje ni vište od … za SVM meru humanosti predstavlja poštovanje zakona, propisa i procedura.

Nije sporno svakako da su lepe reči i dobre namere važne, ali do trajnih regionalnih i globalnih održivih rešenja vodi samo poštovanje propisa i procedura.

Konačno, to je i razlog zašto podržavamo Sporazum o borbi protiv krijumčarenja ljudi i zašto smo još u novembru 2016. godine, podržali izmene i dopune Krivičnog zakonika, u delu koji se odnosi na pooštravanje kaznene politike za krivično delo nedozvoljavanje prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350.

Jer, samo kroz unapređenje pravog okvira možemo govoriti o sigurnosti pojedinca i o bezbednosti celog društva, ali i o sigurnosti i o bezbednosti migranata, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi, praktično nedostupan.

Kada govorimo o sigurnosti govorimo i o sigurnosti pojedinca u egzistencijalnoj sigurnosti žitelja u Severno-bačkim i Severno-banatskim okruzima, na primer, u Subotici, Kanjiži, Horgošu, Majdanu, Vrbici, Rabeu i u Banatskom Aranđelovu.

Međutim, teško je govoriti o sigurnosti kad se na dnevnoj bazi dešavaju upadi na tavane, u kuće, kako u prazne, tako u nastanjene, gde se pali vatra, pa se dešavaju i požali, i nažalost i kuće izgore.

Spaljen je i Lovački dom u Vrbici, sreća pa su na vreme primetili i nije u potpunosti izgorela.

Teško je govoriti o sigurnosti, kad se dešavaju provele u fudbalske svlačionice, provale u kulturna umetnička društva, na primer, u Majdanu, u Rabeu, krađe u kućama, voćnjacima, baštama, otuđivanje, ne samo privatne, nego i javne svojine, u svakoj kući gde se nalaze migranti, nažalost, krade se i struja sa bandera, to sam video svojim očima.

Kada nema sigurnosti za pojedinca ne možemo govoriti ni o bezbednosti naselja, a dovodi se u pitanje i državna međunarodna bezbednost. Bez sigurnosti pojedinca i bezbednosti svakog malog naselja na granici sa Mađarskom i Rumunijom ne možemo govoriti ni o slobodi, ni o humanosti.

U tri pogranična naselja, Majdan, Rabe, Vrbica, sa oko 100-120 žitelja, meštani žive u strahu, jer i pored preduzetih akcija na uklanjanju migranta, oni se stalno vraćaju pokušavajući da uđu u Rumuniju i u Mađarsku.

U nekim naseljima, kao što je Majdan, ima više migranata nego stanovnika. Ljudi se plaše, uveče ne smeju da izlaze, čak ne smeju da odlaze ni do prodavnica. Radi se, uglavnom, o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata. Stava smo da je to nedopustivo i neprihvatljivo.

Slična je situacija i na području Opštine Kanjiža i na teritoriji grada Subotice i u Zapadno-bačkom okrugu, npr. u Somboru.

Želim da naglasim da kod svih, tu mislim i na naše stanovništvo i na ilegalne migrante, postoji samo strah koji koriste organizovane grupe krijumčara ljudima, pa je tako opšte poznato da taksisti dele vizit-karte na arapskom, pa se tačno znaju mesta okupljanja i gde se prelazi granica.

Znamo svi da migranti moraju da budu u prihvatnim centrima i, prema podacima nevladinih organizacija koje se bave pitanjem migranata u Srbiji, trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 6.100 osoba, ali svedoci smo da migranti napuštaju prihvatne centre i da im naši taksisti pomažu da dođu do određenih lokacija. Migrante dovoze taksisti iz Beograda, iz Kikinde, iz Subotice, a najviše ih je iz Sombora u naselja gde živi između 100-120 osoba.

Šef naše poslaničke grupe gospodin dr Balint Pastor je u više navrata govorio ovde u Narodnoj skupštini o ovom problemu i pre mesec dana je postavio poslaničko pitanje predsednici Vlade vezano za ovaj problem.

Bez preterivanja, u pograničnim delovima Vojvodine situacija je alarmantna, a prema podacima iz decembra 2020. godine više od 2.000 ljudi je van kampova i to posebno u Vojvodini.

Ponavljam, jedino rešenje je poštovanje zakona. Naš stav je da problem treba da rešimo tamo gde je nastao. Smatramo da bi migranti nakon ratnih sukoba trebalo da se vrate u svoju sopstvenu zemlju i u tome svi mi treba da im dajemo podršku.

Smatramo da do pomaka u rešavanju problema može dovesti samo kombinacija mera. Svakako da je raspoređivanje dodatnih snaga MUP-a i Žandarmerije, zajedničkih snaga Policije i Vojske Srbije, kao i zajedničkih međunarodnih policijskih snaga donelo vidljive rezultate.

Za nas je izuzetno važno da MUP reaguje kad im se obrate predstavnici lokalnih samouprava, kad im se obrate predstavnici mesnih zajednica i svi oni žitelji koji žive u tim naseljima i izuzetno je za nas važno da MUP istražuje svaki slučaj.

Ja sam prošle nedelje obišao Opštinu Novi Kneževac i Opštinu Čoka. Tačnije, boravio sam u naseljenim mestima Rabe i Majdan u Opštini Novi Kneževac i u mestu Vrbica u Opštini Čoka. Ova sela se nalaze na tromeđi, to je granica Srbije sa Rumunijom i Mađarskom. Migranti dolaze do tromeđe kako bi obišli ogradu koju je Mađarska napravila. Ulaze na teritoriju Rumunije i tako pokušavaju da uđu na teritoriju Mađarske.

Po informacijama koje smo dobili, migranti imaju svoje koordinatore koji im javljaju kad tačno da krenu i one migrante koji uspeju da dođu do Mađarske, njih voze do Austrije, pa posle do Nemačke. Na taj način migranti postaju žrtve krijumčarenja na svoj sopstveni zahtev. Tačno se znaju tarife od Turske do Grčke i koliko košta put od Grčke do Nemačke.

Bez dileme, držati pod kontrolom ovu situaciju predstavlja veliki izazov za snage bezbednosti i u Srbiji i u Rumuniji i u Mađarskoj, a posebno na južnoj granici sa Severnom Makedonijom.

Uvažene dame i gospodo, pokazaću vam nekoliko slika koje ilustruju prethodne navode. Evo, na primer, ova prva slika, to se vidi ulaz u selu Majdan. Pogledajte koliko migranata ima ovde. Isto jedna slika koja je uslikana u selu Majdan. Želim da ponavljam, poštovani narodni poslanici, da u ovim naseljima živi između 100, 120 građana Republike Srbije, a boravi više od 500 migranata.

Na ovoj slici se vidi bivša zgrada MZ Majdan. Pogledajte kako izgleda ulaz i ova sledeća slika isto je prostorija bivše zgrade MZ Majdan. Želim da podsetim svakog da je ovo imovina države Republike Srbije, da je ovo javna svojina.

Ovu sliku sam uslikao u selu Vrbica. To je napuštena kuća.

Imam još jednu sliku. Ova slika je uslikana u Rabeu, malo mesto, isto napuštena kuća u kojoj žive migranti.

Stanovnici ovih naselja čija je imovina uništena i otuđena s pravom postavljaju pitanje mogućnosti naknadne učinjene štete. Nisam pričao ni o količini smeća koja se nalazi na tim mestima. Niko ne priča o tome ko će to da odnese.

Takođe, molimo sve nadležne institucije, uključujući i EPS, da pojačaju kontrolu i intenziviraju prikupljanje podataka iz svih mesta koja su tačka okupljanja migranata na njihovom putu ka EU.

Molimo nadležne institucije da se podrobnije kontroliše rad taksi prevoznika, kao i boravak migranata u prihvatnim centrima.

Savez vojvođanskih Mađara je tu. Možemo da pomognemo. Naši odbornici, predstavnici mesnih zajednica su na terenu. Poznajemo stanje na terenu. Imamo verodostojne podatke.

Migrantsku krizu Srbija nije prouzrokovala, to je malopre isto ministar spomenuo, niti može da reši, ali još jednom apelujemo da je važno čuvati južnu granicu, da je važno kontrolisati ulazak i boravak migranata u našoj zemlji.

Jasno je da je ovo tema koja može da odredi ne samo budućnost Srbije, nego i budućnost regiona, čak i EU. Jasno je da je to velika i izuzetno osetljiva tema.

Ponavljam, zakon je mera slobode svakog čoveka kako stanovništva Republike Srbije, tako i migranata.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara želi da kao korektni partneri zajednički pristupimo rešavanju ovog teškog zadatka i da zaštitimo državljane Republike Srbije. Zato ponavljam naš apel, uz veliko poštovanje i napore i policije i žandarmerije, ponavljamo molbu koju smo više puta uputili i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije da, shodno mogućnostima snage Vojske Srbije i Žandarmerije budu prisutni u naseljima koji su na putu prolaska migranata.

Znamo da možda i čudno zvuči, ali za pripadnike mađarske nacionalne manjine prisustvo Vojske znači garanciju mira, lične sigurnosti i opšte bezbednosti. Molimo vas da Vojska i Žandarmerija ostanu na terenu najmanje deset dana i da svaki dan vrate migrante u prihvatne centre i da svaki dan kontrolišu taksi prevoznike.

Takođe, pozivam gospodina ministra unutrašnjih poslova da zajedno posetimo naseljena mesta Majdan, Rabe, Vrbica i Banatsko Aranđelovo, da se upozna sa stanjem na terenu, sa ljudima koji sa strahom i neizvesnošću dočekuju svaki sledeći dan.

Na kraju, još jednom želim da potvrdim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, sporazume i izveštaje.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Poštovani, Srbija nije izazvala migrantsku krizu. Srbija nema baš ni najmanju odgovornost za migrantsku krizu.
Naravno, postavlja se vrlo osnovano pitanje – a zašto ti ljudi dolaze iz Avganistana, Pakistana, zašto ti ljudi uopšte kreću na svoj put često iz zemalja gde je EU, pa i NATO savez uložili stotine milijardi dolara kao, na primer, u Avganistanu, da bi sredili stanje, da bi uveli demokratiju kako je oni doživljavaju, da bi odlučili kako će u tim zemljama da se živi? Iz tih zemalja u kojima oni imaju desetine hiljada vojnika i stotine milijardi potrošenih dolara, ljudi beže glavom bez obzira. Zašto? Nije na Srbiji da kaže, nije na Srbiji da odlučuje o tome, ali jeste da razmišlja i o tome. Dakle, Srbija nije ni uzrok, ni posledica migrantske krize. Srbija se samo nalazi tu gde se nalazi i ništa više.
Migrantska kriza je ubila ideju evropske solidarnosti. Migrantska kriza, kada je dostigla svoj vrhunac 2015. godine, pokazala je da EU nema nijedno koherentno rešenje kada je u pitanju migrantska kriza. Svaka zemlja se bori sama za sebe kako zna i ume.
Što se tiče Srbije, mi bi bili najsrećniji da postoji zajedničko rešenje, da postoji nekakav stav, da EU zna šta hoće sa tim ljudima ili neće sa tim ljudima. Znate, mi imamo jedan dosta čudan, zaista je paradoks, da značajan broj migranata na našu teritoriju dolazi iz EU. Oni dolaze iz Bugarske. Prvo, direktno dođu kod nas iz Bugarske, a u Severnu Makedoniju dođu iz Grčke. Dakle, iz EU kroz nas koji nismo članice EU pa u EU.
Srbija se vrlo odgovorno odnosi prema posledicama migrantske krize, vrlo smo organizovani. Sama činjenica koju ste vi izneli, poštovani narodni poslaniče, da sada u Srbiji ima oko 6.000 migranata, a prošlo je preko milion ljudi, govori sa koliko pažnje smo se posvetili tom problemu i koliko svakodnevni život svakog od vas narodnih poslanika, mene, naših porodica nije uznemiren. Najveći broj narodnih poslanika i mesta odakle oni dolaze nikada nije video ni jednog migranta, nikada.
Činjenica je da na severu naše države imamo veliki problem. Vi znate da sam i ja lično dolazio i direktor policije i da su stalne akcije i da ćemo mi to stalno raditi. Kada je u pitanju upotreba Vojske ne možemo da upotrebimo Vojsku, evropska pravila. Srbija je zemlja na evropskom putu i mora da poštuje određena pravila. Dakle, Vojska ne sme da bude na granici. To pravilo je prekršeno samo kada je u pitanju kovid, pa je Austrija izbacila svoju vojsku prema Italiji, pa su neke druge zemlje izbacivale svoju vojsku prema granicama, ali to je sveta evropska sebičnost. Mi nismo članice EU, mi nemamo pravo da budemo sebični. Mi moramo da budemo širokogrudi, veliki, a oni koji su članovi EU, e oni ne moraju, oni mogu da čuvaju svoje granice i vojskom ako hoće, a mi ne možemo. Dakle, moramo da se pridržavamo tih pravila. Može da bude samo policija, može da bude žandarmerija.
Ja ne vidim ništa čudno u tome što ste vi rekli da pripadnici mađarske nacionalne manjine su zadovoljni kada vide žandarmeriju. Naravno. Kao što su i pripadnici bošnjačke nacionalne manjine kada su videli žandarmeriju kako radi u Novom Pazaru. Kada država radi, svako mora da bude zadovoljan. I kada država se pošteno ponaša, svako mora da bude zadovoljan. Naravno da ćemo se tako i dalje ponašati.
Ne mogu da vam dam rešenje. Bio bih najsrećniji kada bih mogao da vam kažem – zatvorićemo hermetički svoju granicu, nikada više niko neće ući. Bojim se da to nije moguće. Mi branimo našu granicu i ovim sporazumom prema Severnoj Makedoniji, branimo našu granicu i prema Bugarskoj, branimo našu granicu kako znamo i umemo, ali nema rešenja dok EU ne bude jednom odlučila šta hoće sa tim ljudima. Da li hoće te milione ili neće? Pokazuje da hoće.
Meni je žao što se nisu dogovorili, a mi smo to predlagali 2015. godine, napravite prihvatne centre u Bangladešu, Avganistanu, Pakistanu, Libiji, napravite prihvatne centre i recite unapred ljudima ko može, ko ne može. Kad jednom proda sve što ima i uplati krijumčarima nikada se više ne vrati. To nema nazad. Nažalost, vraćanje migranata iz cele EU se meri u promilima. Nema. Pokušavala je EU nešto da uplati, neke karte, pa nešto repatrijat, ma nema. Ko je jednom došao, taj se više ne vraća. To nije jednostavno, nije do nas, jednostavno nije do nas. Mi ćemo se boriti, braniti.
Hvala vam narodni poslanici, dame i gospodo što nam pomažete. Date mi neki mehanizam da imam čime da se borim, iako je sve to tako tanko, tako slabo, tako nedovoljno i nedostatno. Svaka zemlja u EU se brani za sebe i Srbija mora da se brani za sebe i u toj odbrani pokušava da nađe koliko god je moguće saveznika. Nemojte da se zavaravamo. Svaka zemlja misli da bi najbolje bilo da se ovaj problem prebaci na onu sledeću. Zato je nama važno da imamo i ove mehanizme da ne dozvolimo da se prebaci na nas ili da nam bude lakše da se ne prebaci na nas.
Svaka zemlja od Turske pa do Nemačke, svaka misli da bi najbolje bilo da to ode negde, da to bude nečiji drugi problem. Ovo je naš način da se borimo sa tim problemom. Neće to prestati. Ja se bojim da u našoj političkoj generaciji to sigurno neće prestati, da se migrantska kriza neće završiti. Apsolutno sam ubeđen da evropske solidarnosti po pitanju migrantske krize nema, kao što je nije bilo ni za vakcine, ali više od toga za migrantsku krizu nema, da je potpuno ubijena i da će svi pokušavati da prebace teret krize na slabije i nerazvijenije zemlje. Na nama je da se borimo.
Hvala vam i zaista vam beskrajno hvala što imate strpljenja za svaki ovaj sporazum, diskutujete, razmišljate, date nam podršku, jer je to naš pravni mehanizam da se borimo. Mi drugog načina nemamo. Stvarno sam vam zahvalan za to. Da znate, da to kažemo svim našim građanima. Država Srbija nikada neće postati parking za migrante. Sve one gluposti i laži koje smo slušali i u ovom visokom domu o tome kako 400.000 migranata je već naseljeno na jugu Srbije, grade se gradovi za njih, putevi.
Znate, kada se u opštini Vršac, na primer, odvoji novac za izbeglice, izađu razni neodgovorni ljudi, na prvom mestu mislim na one Dveri, jel se tako nešto zovu, ima neka politička vanparlamentarna organizacija koja govori često o tome, izađu i kažu – to je novac za ove iz Srbije, Avganistana. Nije, migrant i izbeglica nisu isto, naučite već jednom. Izbeglica je onaj ko je dobio status izbeglice i to su po pravilu naši sunarodnici koji su postradali za vreme ratova 90-tih ili interno raseljena lica koja su proterana sa prostora KiM. Ni jedan Avganistanac u ovoj zemlji nije dobio status izbeglice. Oni nisu izbeglice, oni su migranti. Kada dobijete u vašim opštinama predlog budžetske stavke koja kaže – izgradnja kuća za izbeglice misli se na Srbe koji dolaze iz Hrvatske iz BiH ili interno raseljena lica koja dolaze sa prostora KiM. Ni za jednog Sirijca nismo napravili ne kuću, šator nismo napravili.
Dosta više tih laži. Plašite ljude i namerno to radite. I onda raznim psihopatama dajete priliku da se iživljavaju na nekim ljudima, da od Srbije pravite odvratno mesto, što nije. Pokazali smo se kao humano, ali kao organizovano društvo, koje štiti svoj prostor, koji štiti svoj način života.
Slušao sam ja kritike koje su se upućivale na raznim evropskim forumima prema Republici Mađarskoj. I nisu u pravu. Štite svoj prostor. I što da ne štite svoj prostor? Imaju pravo da ne dozvole da im se promeni struktura. Imaju pravo da ne dozvole da im se promeni kultura. Imaju pravo da poštuju međunarodno pravo. Znate, nije daleko od razuma da postavite pitanje – čekaj, a što ja ne mogu da uđem bez pasoša u Nemačku? A što ja iz Srbije ne mogu da uđem u Austriju, bez ijednog jedinog problema? Što? Zato što nisam iz Avganistana? Hajde da ukinemo onda međunarodno pravo. Hajde da ukinemo sistem pasoša.
Mnoga se pitanja ovde postavljaju i na meni nije da raspravljam o njima, ali na meni jeste da vas molim da mi date priliku, da mi date još jedan mehanizam da se borim protiv posledica migrantske krize. Šta će Evropa da radi sa tim? Nemam pojma, stvarno ne znam, niko ne zna. Oni ne znaju šta će da rade sa tim, a pogotovo ja ne znam. Ali vas molim, dajte mi priliku, dajte mi još jedan mali mehanizam da u saradnji sa zemljama koje su oko nas pokušam da kontrolišem taj proces. Taj proces se neće zaustaviti. Kako će to velike evropske zemlje i zašto to dopuštaju? To je njihovo pravo. Žao mi je što smo mi, nažalost, na putu tog njihovog prava. Bolje da su se dogovorili 2015. godine, pa koliko im treba stavili u avione i doveli ih pravo u Berlin. Bolje. Nisu. Jednostavno nisu.
Zato stvarno hvala za to i hvala za razumevanje. Ja sam, kao što rekoh, bio u svim opštinama i uvek ću biti. Hvala za razumevanje tih ljudi. Nije to lako. U seoce koje ima 150 stanovnika svaki dan nam dođe 400 ljudi, ljudi o kojima ne znate ništa, koji ne govore vaš jezik, ne znate njihove namere, ne znate ko su, ne znate šta su, nije to prijatno, naravno. Ali zahvalan sam na poverenju koje pokazuju prema svojoj državi i vide da njihova država vodi računa i brine o njima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Replika, Arpad Fremond.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, mi imamo poverenje u vas, imamo poverenje i u predsednika Republike Srbije, kao i u predsednicu Vlade Republike Srbije.

Samo još neke podatke da vam iznesem. U zadnje vreme u oko 50 kuća su provalili, nažalost, migranti, na primer, samo u Majdanu. Četiri kuće su spaljene, nažalost, i provalili su u crkvu.

Sada ću da vam iznesem jedan detalj što je stvarno, stvarno, nemam reči. Migranti odu na groblje, uzmu drveni krst i sa time lože. Molimo vas da nam pomognete. Situacija je stvarno alarmantna. Molim vas, pošaljite žandarmeriju u ta naselja, ako je to moguće, i da prekontrolišete i taksi prevoznike. Izuzetno je osetljiva tema, ali kažem još jednom, imamo poverenje u vas i nadam se da ćemo ipak jednom sve ovo i završiti i nadam se stvarno da ćemo sarađivati i ubuduće. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su tri seta međunarodnih sporazuma koji su jako važni i daće značajan doprinos da Srbija dalje napreduje, kada je u pitanju sfera prosvete, nauke, kulture, sporta, ali i sigurnosti i bezbednosti naših građana i u svakom slučaju, kada je u pitanju bolji položaj Srbije na spoljnopolitičkom planu.

U prethodnom periodu, kada govorimo o spoljnoj politici, urađeno je dosta. Urađeno je puno konkretnih aktivnosti zahvaljujući, pre svega, politici koju vodi naš predsednik Republike Aleksandar Vučić i uz uspešnu podršku i realizaciju od strane Vlade Republike Srbije, naša međunarodna pozicija je ojačana i danas je Srbija pouzdan i siguran partner ne samo državama u okruženju, već velikom broju država širom sveta, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada je u pitanju borba i protiv kriminala, protiv iregularnih migracija, trgovine ljudima. Pored toga, lideri smo u regionu kada je u pitanju ekonomski razvoj, ali i po tome što dajemo značajne inicijative koje će doprineti da čitav region ojača.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala, borba protiv ilegalnog prelaza naše granice i trgovine ljudima, Srbija je odlučna da se sa ovim obračuna i da tome stane na put.

Inače, u prethodnom periodu potpisan je veliki broj međunarodnih sporazuma sa drugim državama, gde zajednički se borimo protiv ovoga. Podsetiću vas da smo poslednji put u Skupštini diskutovali i usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom kada je u pitanju borba protiv iregularnih migracija.

Danas je pred nama novi sporazum sa ovom državom, gde ćemo zajednički unaprediti borbu protiv trgovine ljudima, radićemo na sistemskom rešavanju ovog problema, na prevenciji, na identifikaciji, zaštiti, upućivanju saradnje i povratka žrtava uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava žrtava trgovine ljudima. Tako da je cilj samog ovog Sporazuma inkorporiranje istog u domaće pravosuđe, odnosno pravosudni sistem, čime će se omogućiti njegova primena sa ciljem koordinacije nacionalnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima i usklađivanja postupaka nadležnih državnih organa dve države kako bi se u ovome uspelo.

Inače, ovaj Sporazum treba da pruži osnovu daljeg jačanja i unapređenja saradnje u sprečavanju trgovine ljudima na sveobuhvatan način i to putem razmene informacija, jačanja kapaciteta i profesionalnog razvoja, a sve u cilju otkrivanja, rasvetljavanja i sprečavanja krivičnih dela iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima, kako bi se smanjio njihov broj i ublažile njihove posledice.

Kad govorimo o Sporazumu sa EU vezano za Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu, ovaj Sporazum će, kao što je ministar naglasio, značajno doprineti daljoj borbi protiv iregularnih migracija, zaštiti naših granica, ali i davanju sigurnosti i bezbednosti naših građana i građana susednih zemalja koje su članice EU.

Potvrđivanjem ovog Sporazuma omogućiće se njegova primena koja treba da olakša i ubrza saradnju Republike Srbije sa državama članicama EU u borbi i protiv prekograničnog kriminala i kontrole ilegalnih migracija, a radi pojačane zaštite državne granice, što uključuje svakako i tehničku pomoć Republici Srbiji od strane ove Evropske agencije.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala i zaštita i bezbednost naših građana, znamo da je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo odlučnu borbu protiv kriminala i da iza njega stoji apsolutno cela država i svi resursi koje ona ima kako bi u ovoj borbi koja se vodi izašli kao pobednici.

Inače, hapšenje organizovane kriminalne grupe Belivuka je dokaz naše sposobnosti, naše spremnosti i odlučnosti da se suprotstavimo kriminalu i da više nikad kriminal ne dođe u poziciju da nadjača državu, a imali smo prilike, nažalost, u prošlosti da vidimo takve situacije i osetili smo posledice takvog delovanja. Želim, zbog javnosti, samo da napomenem da ova grupa koja je privedena je znatno jača i organizovanija u odnosu na zemunski klan protiv koga se država i te kako borila.

Kada govorimo o saradnji sa susednim zemljama, želim, takođe, da spomenem inicijativu „Mini Šengen“ koju je pokrenuo naš predsednik Aleksandar Vučić, sa željom da se uspostavi bolja i jača saradnja sa zemljama u susedstvu. Trenutno su se u okviru ove inicijative pridružile Severna Makedonija i Albanija, ali svakako poziv stoji i drugim susednim zemljama.

Inače, ova saradnja treba da bude u korist svih nas, jer mnoge probleme, pa i o kojima danas govorimo ovde u sali plenuma, svakako možemo efikasnije da rešimo ako međusobno sarađujemo i svim zajedničkim snagama.

Pogledajmo samo pitanje borbe protiv pandemije i kad je u pitanju vakcinacija. Svima je jasno da je Republika Srbija apsolutno najbolja, kada je u pitanju i nabavka vakcina, ali i kada je u pitanju i sprovođenje aktivnosti u vidu kolektivne imunizacije.

Inače, mi smo do sada otprilike oko dva miliona doza vakcina pribavili za potrebe vakcinacije naših građana i kako bismo osigurali zdravlje ljudi, a polako se bližimo i velikim brojkama i tom milionu kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija građana.

Imamo odličan digitalni sistem uz pomoć kog ljudi brzo i efikasno zakazuju termine za vakcinaciju i sam ovaj proces se zaista efikasno sprovodi, a imali smo prilike da čujemo i potvrdu od onih vanparlamentarnih opozicionara koji su preko svojih tviter naloga se oglasili, jer ni na koji drugi način ne žele da priznaju da Srbija i da država uspešno funkcioniše i da radi svoj posao.

To što smo uspešni, i kada je u pitanju ovaj proces, nas ne sprečava da budemo solidarni i da pomažemo našim komšijama, pa smo tako imali prilike da vidimo inicijativu koju je i predsednik pokrenuo i sproveo, a to je da je određena količina doza data našim susedima, kao što je Severna Makedonija, kao što je Crna Gora, kao što je Republika Srpska. Inače, da napomenem da su upravo zahvaljujući ovim dozama koje su dobili od strane Republike Srbije oni pokrenuli svoj proces kolektivne imunizacije i da se bore za zdravlje svog stanovništva.

Tako da, kao država smo na delu pokazali solidarnost, pokazali prijateljstvo i pokazali da nam je stalo da čitavom regionu pomognemo i da se zajednički izborimo sa ovim problemima. Ali, nismo tu stali. Idemo i korak dalje, pa je tako predsednik Vučić inicirao i da se na Institutu „Torlak“ razmotre uslovi i radi na pokretanju proizvodnje ruske vakcine protiv korone „Sputnjik Ve“, na čemu se uveliko radi. Sam ovaj projekat nije samo važan za građane Republike Srbije u dugoročnom smislu da se obezbedi proizvodnja vakcina koje će svakako morati da se koriste u narednom periodu, već i za čitav region, jer će i zemlje iz regiona moći da nabavljaju ovakve vakcine od Republike Srbije.

Tako da, ovo je još jedan dokaz da zaista radimo solidarno i da zaista te inicijative i ideje koje pokrećemo treba da imaju i dugoročni efekat, ali i efekat van granica naše zemlje.

Kada sam se već dotakao ukratko i teme vakcinacije i zdravstva, samo da napomenem da kada je u pitanju zdravstveni sistem, nismo od skora počeli da se bavimo tom problematikom, već od onog trenutka kada smo zahvaljujući napornim reformama koje je predsednik Vučić pokrenuo sprečili bankrotstvo Republike Srbije i odlučno krenuli da rešavamo probleme koje prethodnici ne da nisu znali, nego prosto nisu hteli da reše.

Velika sredstva su uložena i u rekonstrukcije bolnica. Nema grada u Srbiji gde nešto nije, po pitanju zdravstvenog sistema tog grada, urađeno, a i uveliko se i dalje radi. Radi se na rekonstrukciji i ambulanti, zgrada ambulanti, domova zdravlja, radi se i na kliničkim centrima. Imali smo prilike prethodnih godina i da otvorimo novu zgradu Kliničkog centra u Nišu. Radi se na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije i proširenju kapaciteta. Radi se i na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, radiće se i radi se i kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Kragujevac.

Ono što je kruna uspeha jeste izgradnja dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. I kada su oni kojima je žao što Srbija napreduje i što je uspešna u celokupnoj ovoj borbi rekli da su te bolnice nepotrebne, da je nemoguće to uraditi, mi smo zasukli rukave i u periodu od samo četiri meseca uspešno završili taj projekat i naš zdravstveni sistem i infrastrukturno proširili sa dve moderne zgrade koje su doprinele da se uspešno borimo protiv korone i spasimo veliki broj života, i dalje spašavamo veliki broj života građana Srbije.

Radilo se i na nabavci medicinskog materijala, opreme. Spomenuću da je među poslednjima i novi skener na VMA koji je došao. Da nije bilo predsednika Vučića da se bori da se dođe do velikog broja respiratora, koji su u početnoj fazi ove pandemije itekako bili bitni i da smo slušali tajkune koji su govorili da se to ne radi tako, nalazili uvek neke razloge da kažu da nije dobro to što se radi, mi bismo kao, nažalost, i neke razvijenije zemlje od nas danas odlučivali koja će osoba završiti na respiratoru, a koja će biti prepuštena da umre. Srećom, zahvaljujući odlučnom lideru koga imamo, on nije dozvolio da se takav scenario u Srbiji desi, jer politika koju on vodi je politika gde su životi i interesi građana Srbije uvek na prvom mestu.

Prosto rečeno, dela govore o politici Aleksandra Vučića, a ne lajkovi, tvitovi i komentari kao što je to u politici žutih tajkuna.

Kada je u pitanju Sporazum sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, u pitanju je saradnja u oblasti prosvete, u oblasti kulture i sporta. Ovim Sporazumom mi ćemo uspostaviti jedan novi kvalitetniji vid saradnje koji je pokrenut još 1960. godine za vreme bivše Jugoslavije.

Mogu da kažem da sam ponosan što živim u Srbiji, u zemlji u kojoj imamo puno mladih talenata, puno uspešnih građana koji ostvaruju velike rezultate i u sferi nauke i u sferi sporta i u sferi kulture, pa veliki broj priznanja i nagrada koje oni ostvaruju i kvalitetni rezultati na međunarodnim projektima su upravo dokaz tome koliko država misli o njima, koliko država ulaže i treba dalje da ulaže u razvoj ovog sektora.

Napomenuću samo da na konferenciji za novinare, prilikom prijema Astra-Zeneka vakcina, ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud izjavila da su i naši naučnici učestvovali u razvoju ove vakcine koja je danas uspešna u borbi protiv korone. Gde ćete veću stvar za ponos u ovoj situaciji kada govorimo o našim ljudima, o našim naučnicima i u ovoj sferi?

Nema međunarodnih projekata, kao što sam rekao, gde naši naučnici nisu makar malo doprineli, ne samo da se dođe do značajnih znanja, već i elemenata koji su značajni za razvoj ekonomije. Imamo sportiste, uspehe naših sportista, kojima se svi ponosimo, a to je sve zahvaljujući zato što država ulaže i ulagaće i dalje u razvoj sportske infrastrukture, kako bi mladi ljudi mogli sebe da razvijaju i dalje da nadograđuju.

Kada je u pitanju kultura, značajna sredstva su i u tom segmentu uložena. Imali smo prilike da čujemo od kolega da imamo i uspešnu i razvijenu kinematografsku industriju, koja se sada bavi i našom prošlošću i nekim činjenicama koje ne smemo da dozvolimo da se zaborave, koje moramo prosto da pamtimo, kao jedan vid pouke za buduće generacije i bolju budućnost naše države. Tako da veliki broj i muzeja, i objekata kulture su renovirani, rekonstruisani, radi se na digitalizaciji naše kulturne baštine i njene promocije na međunarodnom nivou.

Još jedan bitan način kako ceo ovaj segment možemo da razvijemo su upravo ovi međunarodni sporazumi i upravo Sporazum koji se danas nalazi pred nama. On će otvoriti mogućnost da naši građani, ljudi iz ove sfere mogu zajedno sa svojim kolegama iz Sjedinjenih Meksičkih Država da razvijaju projekte, da ih realizuju, kako u njihovoj zemlji, tako i kod nas, da koriste kapacitete i potencijale koje mi kao država imamo. Zašto ne bi astronomi iz Sjedinjenih Meksičkih Država radili zajedno na najvećem teleskopu na Balkanu koji se nalazi u Vidojevici? Zašto ne bi mladi ljudi pohađali programe u našoj istraživačkoj stanici Petnica koja je inače jedinstvena institucija obrazovnog karaktera, ne samo u ovom regionu, već i širom sveta? Zašto ne bi zajednički razvijali projekte i koristili kapacitete naučno-tehnoloških parkova koji su izgrađeni u Srbiji, na Zvezdari, u Nišu, u Čačku, u naučno-tehnološkom parku koji se gradi u Novom Sadu, pa i u drugim parkovima koji će se graditi širom Srbije? Prosto da razmenjuju ta znanja i iskustva i na taj način da sebe nadograđuju.

Inače, o važnosti ovakvih sporazuma, o važnosti ulaganja i u sferi obrazovanja i u sferi nauke govorio je i predsednik Vučić kada je zapravo govorio i o napretku naše ekonomije i o privlačenju investicija u Srbiji, jer kao što znamo Srbija je zemlja koja je šampion po stranim direktnim investicijama. Godine 2019. imali smo 3,6 milijardi evra stranih direktnih investicija. U 2020. godini koja je pogođena i obeležena pandemijom korona virusa, koja je globalni izazov, mi smo i dalje ostali šampioni jer smo uspeli da privučemo 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija i da u Srbiju dovedemo svetske brendove poput „Tojo tajersa“, „Bojsena“, ZTF-a, „Brosea“ i drugih. Inače, to je dokaz uspešnosti sprovođenja politike predsednika Vučića koja se ogleda kroz nova radna mesta koja se otvaraju, podizanje životnog standarda u našoj zemlji.

Pored toga, uspeh je i nezaposlenost koja je pala na ispod 10% u Srbiji 2020. godine, a kada je u nekim razvijenim svetskim zemljama i rasla višestruko, a opet ću napomenuti čisto zbog građana Srbije, ovo je više od dva i po puta manja stopa nezaposlenosti nego koju smo mi nasledili 2012. godine kada je SNS došla na vlast.

Politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i sprovodi Vlada Republike Srbije se može opisati prosto kao politika koja je orijentisana na svakog čoveka i time je jasno stavljeno do znanja, i to ne samo rečima, već konkretnim delima, da su građani zaista na prvom mestu.

Takođe, država je i stvorila uslove, ne samo infrastrukturne, već i ekonomske, zdravstvene i druge, da mladi ljudi se vrate nakon školovanja u inostranstvu, nakon završetka svog stručnog usavršavanja i da ta svoja znanja i veštine mogu da implementiraju u ovoj zemlji, da pomognu u daljem rastu naše ekonomije.

Predsednik Aleksandar Vučić i ono što je SNS uradila u prethodnom periodu je zapravo uspeh da od zemlje u kojoj su mladi bežali glavom bez obzira pretvorimo u zemlju u kojoj mladi odlučuju da ostanu, mladi se vraćaju, odlučuju da formiraju svoje porodice, jer bolju šansu za život i rad ne vide nigde drugde nego u svojoj Srbiji.

Podrškom ovim sporazumima o kojima danas diskutujemo daćemo još jedan u nizu doprinosa ka ostvarivanju ciljeva koji su stavljeni i pred Vladu Republike Srbije i pre nas, a to je da stvorimo još bolje uslove za našu decu, da žive, da rade u svojoj zemlji i da dodatno ojačamo poziciju Srbije kada je u pitanju međunarodna scena.

Kao što je ministar Vulin rekao, da damo i njemu lično još jedan mehanizam uz pomoć kog će moći da se bori protiv ovog velikog izazova koji je zadesio svet, a to je ta iregularna migracija ljudi sa Bliskog Istoka.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu daće podršku navedenim predlozima sporazuma o kojima sam ovde govorio. Hvala.