Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje današnje izlaganje će biti direktno vezano za Sporazum o kulturnoj, prosvetnoj i sportskoj saradnji sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, ali s obzirom na širinu teme kulturne razmene i na to koliko je ona važna za svaku zemlju na planeti, a posebno za zemlje koje su male ili srednje po svojoj veličini, želela bih da se osvrnem i na druge kulturne prilike, važne za ostvarivanje kako ovog tako i svih drugih već potpisanih, ali i budućih sporazuma i saradnji.
Već smo upoznati sa činjenicom da naši diplomatski odnosi sa Sjedinjenim Meksičkim Državama traju od 1946. godine i da nas meksički partneri nisu napuštali kao pravi prijatelji u svim našim istorijskim prilikama i neprilikama.
Ono na čemu sigurno možemo poraditi je spoljno-trgovinska razmena, budući da je meksička ekonomija 15, najveća na svetu i da su njihova ulaganja u Evropu samo 2016. godine iznosila oko 10 milijardi dolara.
Spoljno-trgovinska razmena je svakako tema na kojoj možemo raditi i produbljivati je kada se radi o saradnji sa meksičkim državama.
Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji, koji je gospodin Dačić kao ministar spoljnih poslova prošle godine potpisao, kako bismo ga mi u ovoj godini, kada se obeležava 75 godina diplomatskih odnosa sa SAD i potvrdili u ovom visokom domu, je izuzetno važan za nastavak naših daljih odnosa sa Meksikom, imajući u vidu da je kulturna diplomatija meka sila svake države na svetu, a koja izuzetno može doprineti međudržavnim odnosima, ali posebno i imidžu svake zemlje.
Usled procesa globalizacije, kome svi svedočimo, sve zemlje sveta, a posebno Evrope, su se susrele sa određenim gubitkom osobenosti i moraju da biraju između održavanja kulturnog identiteta i trenutno političkih interesa. Tako je za Srbiju izuzetno važno i hitno da se odredi pravac kulturne politike i da se intenzivnije radi na uređenju unutrašnjih kulturnih politika radi očuvanja kulturnog identiteta, a onda i radi kvalitetnijih kulturnih razmena sa drugim zemljama sveta.
Moramo uložiti napor i sredstva u očuvanje kulturnog nasleđa, tradicije, savremenog stvaralaštva, visoke umetnosti, ali i autentičnih umetničkih ličnosti kako bi Evropa i ostatak sveta osetili neophodnost integrisanja srpskih dostignuća na polju kulture i umetnosti.
Kada ćemo da ulažemo u kulturu ako ne sada, kada smo ekonomski osnažili našu zemlju i kada naša ekonomija može da isprati razvoj kulture, kada možemo da potencijalno 15 evra po glavi stanovnika davanja za kulturu podignemo bar na nivo zemalja u regionu, kao što su, recimo, to Hrvatska ili Mađarska sa 39, 43, Severna Makedonija 28 evra.
Kada ćemo, ako ne sada, kada smo vakcinama ubrizgali nadu da će vedriji dani doći i da su teški dani iza nas i kada ako ne sada, kada je politički izuzetno važan trenutak da pokažemo da nećemo dozvoliti da kaskamo za drugim zemljama Evrope i sveta ni u jednom segmentu.
Ovaj Sporazum sa Meksikom obuhvata širok spektar mogućnosti za saradnju i razmenu. Jedna od tema je osnivanje kulturnih centara Srbije u Meksiku i obrnuto, što otvara pitanje važnosti postojanja i delovanja naših kulturnih centara i kulturnih misija u inostranstvu.
Pohvalila bih aktivnosti uvezivanja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva kulture na temi širenja mreže kulturnih centara Srbije, ali moram da nas podsetim sve zajedno da naš kulturni centar u Pekingu ne obavlja svoju delatnost već skoro dve godine. prekid delatnosti se desio mnogo pre korona krize. Zato ovim putem kao narodni poslanik i umetnik apelujem na sve nadležne institucije da se proceduralne stvari reše u što kraćem roku pozitivno, kako bi se naši već odlični srpsko-kineski odnosi mogli produbiti i kako bi se prostor za istraživanje obe kulture mogao enormno uvećati.
Takođe, smatramo da je u izuzetnoj važnosti da programi u tim srpskim kulturnim centrima našim treba da budu sinhronizovani sa strategijom razvoja kulture koju je neophodno što pre i konačno doneti posle dugotrajnog usaglašavanja kako bi se na budućem razvoju kulture moglo temeljno raditi.
Na strategiji, takođe, aktivnije treba da radi i Nacionalni savet za kulturu o kome ćemo mi ovde tek diskutovati kroz izmene i dopune Zakona o kulturi.
Kao narodni poslanik smatram da je sigurno praktičnije da dosadašnjih 19 članova se smanji na novih predloženih sedam, ali opet kao narodni poslanik i umetnik smatram da Nacionalni savet za kulturu ipak treba da bude u sponi sa Narodnom skupštinom i da se članovi tog visokog savetodavnog tela biraju upravo u ovom visokom domu.
U svakoj instituciji je važno, u svakom radnom telu, državnom ili savetodavnom, da imamo misleće, afirmisane i kvalitetne pojedince i da kao društvo koristimo sve naše intelektualne i kreativne kapacitete zajednice, bez obzira na bilo kakvu opredeljenost ili pripadnost i to ne sve samo u smislu oličenja demokratskog društva, već u smislu postojanja zdrave kritičke misli koja nam je specifično na polju kulture neophodna kako bismo kulturnu scenu i naš kulturni identitet u celini mogli da održimo i dalje razvijemo i unapredimo.
Sa nestrpljenjem iščekujem otvaranje naših kulturnih centara u Moskvi, Londonu, Berlinu i nadam se i drugim velikim gradovima sveta, ali kako bi se ti centri mogli otvoriti, neophodno je da naše međunarodne sporazume ažuriramo, zato što su mnogi od njih sa različitim zemljama sveta potpisani 50-ih, 60-ih, čak i 70-ih godina prošlog veka, tada sa Jugoslavijom. Oni su svi na snazi i funkcionalni, ali s obzirom da su decenije u pitanju, trebalo bi ih ažurirati, da bismo ispratili tehnološka dostignuća kojima svi svedočimo u proteklih nekoliko decenija.
Moja neka lična inicijativa bi bila da se kroz parlamentarne delegacije ili poslaničke grupe prijateljstava, znači kroz naše parlamentarne aktivnosti sa stranim zemljama uvedu umetnici i kulturni stručnjaci koji bi zajedno sa parlamentarnim delegacijama mogli da predstave kulturu naše zemlje pri svakoj poseti inostranstvu. To može biti problem protokola, ali, opet, znamo da se protokoli menjaju shodno dogovorima, posebno ako je u cilju važna međudržavna saradnja i kvalitetnije razvijanje iste.
Kulturni centri, možda bi predlog takođe mogao da bude kulturnim centrima stranih zemalja da svoje sadržaje organizuju možda i u drugim gradovima naše zemlje, kako bi se sve naše opštine i svi naši građani mogli da dođu i dobiju pristup različitim kulturama sveta i kako bi i gosti koji dolaze mogli da se upoznaju bolje sa lepotama naše zemlje.
Naše manifestacije moramo unaprediti, festivale, ne možemo se samo hvaliti sa par uspešnih i pokazivati to kao primer naše ažurnosti i uspešnosti, već takve manifestacije moramo podržati i održati i dati im prostora i sredstava da svoje sadržaje šire, a da neke ugašene oživimo i eventualno pravimo nove, jer to sve doprinosi kvalitetnijoj kulturnoj razmeni, kako bi gosti iz inostranstva koji dolaze na naše manifestacije imali pravi uvid u naše nasleđe, u našu tradiciju i našu kulturu, koja je ogromna i bespogovorna.
Prateći decentralizaciju kulture kroz projekte „Gradovi u fokusu“ i „Srpska prestonica kulture“ i kroz finansiranje koje su sada određeni gradovi dobili, naročito je važno da se domovi kultura, infrastruktura u kulturi promeni, ali o tome ćemo razgovarati na narednim sednicama. Sve zajedno, kultura, obrazovanje, sport, neophodno je da podignemo nivo svesti u našem društvu, posebno da negujemo školski sport, jer nas sportske dečije lige vode u uspešne sportske profesionalne lige, vodi ka zdravijoj naciji i, naravno, pomaže, kako zemlji, da budemo uspešniji, da bolji imidž izgradimo u inostranstvu, tako pomaže i našim sportistima i pojedincima koji nas već decenijama dostojanstveno i na najvišem mogućem nivou predstavljaju u svetu.
Kao poslanik SPS podržaću ovaj sporazum, kao i sve buduće koji se budu ticali kvalitetne kulturne razmene i unapređenja kulturnih projekata. Volela bih da neke od ovih inicijativa budu uvrštene možda i u zvanične dokumente, protokole, kako bismo zajednički unapređivali kulturu koja je neophodan i jedan od najvažnijih korpusa svakog društva. Zahvaljujem.