Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, Srbija zaista poklanja veliku pažnju kontroli granica, ali i daljom modernizacijom graničnih prelaza, kao jačanje kapaciteta granične službe, kroz organizaciju zaista velikog broja obuka, ali i nastavkom ulaganja u infrastrukturu, autoputeve, koridore, kao i uvođenje novih informacionih tehnologija i telekomunikacionih sistema na našim granicama, čime se kao zemlja kojoj je strateški cilj članstvo u EU približavamo evropskoj porodici naroda i implementacije svih onih neophodnih evropskih standarda.

Srbija je otvorila pregovore sa EU, te u skladu sa merilom za Poglavlje 24 – pravda, sloboda i sigurnost, usvojila višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom i sprovodeći sve ove neophodne reforme u prethodnim godinama zaista učinila značajan napredak u oblasti usklađivanja, ne samo nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, već smo paralelno sa tim, rekla bih, i ojačali te administrativne i institucionalne kapacitete svih nadležnih službi na granici.

Podsetiću vas, osim Uprave granične policije, na našim graničnim prelazima, na ukupno 96 graničnih prelaza koliko Srbija ima, nalaze se i ostale službe, poput - carine, granične fitosanitarne inspekcije i granične veterinarske inspekcije, a kako bi se kao zemlja zaista približili efikasnom upravljanju granicama.

Na području Republike Srbije, kao što sam rekla imamo ukupno 96 graničnih prelaza, računajući i osam kontrolno-bezbednosnih punktova sa Crnom Gorom. Imamo ukupno 62 drumska, 15 železničkih, četiri aerodromska i 12 rečnih graničnih prelaza.

Glavni ciljeve koje želimo kao država da postignemo na našim granicama, odnosno na implementaciji svih onih zakonskih procedura koje obavljaju naše granične službe, idu u pravcu zaštite bezbednosti i imovine građana Srbije, otklanjanja pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i sveukupne bezbednosti Republike Srbije, sa jedne strane.

Sa druge strane, kada govorimo o granicama i graničnoj policiji, ciljevi koje želimo da ostvarimo takođe se odnose i na očuvanje zdravlja i životne sredine, kao i zaštita finansijskih interesa i olakšanje i ubrzanje međunarodne trgovine.

Ostvarivanje ovih ciljeva, pored bezbednosti same države Republike Srbije, čije je, rekla bih, osnovni i prvi cilj bezbednost naših građana, mi indirektno vršimo i zaštitu građana susednih država, ali i same EU, jer naša zemlja se nalazi na spoljašnjim granicama te nacionalne tvorevine kakva je EU.

Danas su međunarodne migracije rastuća pojava i po obimu i po složenosti, koja prožima gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je zaista kompleksan i poslednjih godina pored tema kao što su posmatranje fenomena emigracije i njenog odnosa prema razvoju jedne populacije, preko razmatranja razloga odlaska visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih lica i predstavljanje toga kao gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka iz inostranstva, dovodi do toga da se sve više i više i sve češće i češće o fenomenu migracija analizira u funkciji socio-ekonomskog razvoja.

Danas, rekla bih, drage kolege narodni poslanici, da danas granice predstavljaju simbol odnosa, odnosa koji Republika Srbija ima sa susednim državama, ali i sa nacionalnom tvorevinom kakva je sama EU. I upravo kroz tu prizmu treba razmotriti značaj sporazuma o kojima danas raspravljamo sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, ali i o Sporazumu između Republike Srbije i "Fronteksa".

Pored ratifikacije brojnih sporazuma sa susednim državama koje je Republika Srbija zaista sa pažnjom prihvatala i ratifikovala u prethodnim godinama, a koje su se odnosile na oblast saradnje sa našim institucijama zadužene za borbu protiv trgovine ljudima, ženama, decom, kao i borbi protiv iregularnih migracija i praćenje migratornih tokova, jer tokom 2015. godine, samo kroz zapadno-balkansku rutu je prošlo blizu dva miliona ljudi i ta ruta ni danas nije zatvorena.

Srbija je paralelno sa tim zaista uložila velika finansijska sredstva i uz pomoć naših partnera iz EU, ali i iz ličnih sredstava kako bi modernizovao naše granične prelaze kako bi ulagala u opremu, ali i kako bi sa druge strane intenzivirala našu međunarodnu policijsku saradnju koja se ogleda kroz redovne mesečne kontakte, kao i učešće u zajedničkim operacijama u organizovanju od strane međunarodnih organizacija i institucija, kakvi su ne samo "Fronteks", već i rekla bih "Dikaf" koji predstavlja Centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga, ali i Međunarodnu organizaciju za migracije.

Jedna od najvažnijih saradnji kada govorimo o toj međunarodnoj policijskoj saradnji se ogleda kroz učešće i saradnju naše zemlje sa "Fronteksom" kroz zajedničke operacije, edukaciju, ali i razmenu informacija. Reč je o onoj platformi koja se odnosi na upravljanju i analizu rizika zemalja Zapadnog Balkana i "Fronteksa".

Takođe, povećanje obima međunarodne saradnje, protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, jedna od četiri osnovne slobode na kome počiva samo tržište EU i što je ujedno i osnov inicijative koju je pokrenuo naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, a odnosi se na regionalnu inicijativu "mini Šengen", doprineće ne samo ekonomskom jačanju i jačanju kapaciteta čitavog regiona Zapadnog Balkana, već i intenzivnijoj saradnji u oblasti kulturne i obrazovne razmene i sve to zahteva otvorene granice, granice koje će olakšavati trgovinu i razmenu ove četiri slobode.

Iz tog razloga, trebamo da imamo takve granične službe koje treba da stvore neku vrstu ravnoteže. S jedne strane, moramo imati otvorene granice, a sa druge strane moramo imati i tu strožu kontrolu čak i zatvaranje granica. Imali smo sada slučaj i u brojnim zemljama, samim članicama EU, koji su privremeno zatvarali svoje granice u cilju borbe protiv pandemije virusa Kovid – 19.

Takođe, neophodno je da nastavimo i dalje saradnju i da blisko sarađujemo sa različitim službama i međunarodnim organizacijama kako bi na jedan adekvatan i efikasan način upravljali danas granicama.

Granice moraju biti otvorene, kao što sam već rekla, za regionalnu saradnju, saradnju unutar regiona Zapadnog Balkana i zaista i u narednim godinama ćemo raditi i kao parlament kroz ratifikaciju brojnih sporazuma protiv, ne samo kod uvođenja transportne zajednice, regionalne kancelarije za mlade, već i tih transportnih koridora u oblasti energetike, kako bi se kao čitav region što bolje i brže integrisali pre punopravnog članstva u EU.

Moja koleginica Marković je spomenula da kriminal ne poznaje granice, da zaista ne poznaje naciju i veru. Zato je danas više nego ikada važno da pooštrimo kontrolisanje naših granica za sve one kriminalne aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost naše zemlje, ali i čitavog regiona.

Problemi u vezi sa krijumčarenjem svih vrsta, iregularnim migracijama, terorizmom, organizovanim kriminalom se moraju rešavati u čitavom regionu i ti problemi su najviše vidljivi na našim zajedničkim granicama, na našim graničnim prelazima.

Moramo nastaviti i dalje sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali moramo nastaviti i sa jačanjem naših državnih institucija, posebno pravosuđa i graničnih službi, ali i čitavog sistema vladavine prava koji su temelj napretka naše zemlje na našem putu ka EU.

Sporazumom između Beograda i Brisela predviđeno je da na granicama budu raspoređeni pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu "Fronteks", koji će se starati o izvođenju zajedničkih operacija, angažovanju timova u regionu tih zemalja koje se graniče sa EU.

Aktivnosti će biti usmerene na zaustavljanje iregularnih migracija, posebno naglih promena migratornih tokova, o čemu je ministar Vulin govorio u svom uvodnom obraćanju, kao i prekograničnog kriminala. Zaista, usvajanjem, implementacijom "Fronteksa", jer kancelarija "Fronteksa" već postoji u Beogradu i oni imaju, uspostavljaju saradnju sa našim nadležnim institucijama, pre svega mislim na MUP i implementacijom i ratifikacijom ovog sporazuma, mi ćemo zapravo uključiti veću tehničku i operativnu pomoć "Fronteksa" na našim granicama, čime ćemo zaštiti kako Republiku Srbiju, tako i sve naše građane.

Jako je važno, rekla sam toko 2015. godine više od dva miliona ljudi je prošlo kroz našu zemlju. Mi čuvanjem naših granica ne samo da štitimo našu zemlju, mi štitimo i same građane EU i čitavu EU, ali i zemlje kandidate sa kojima se Srbija graniči.

Rekla bih da je reč o jednom tehničkom sporazumu, da je ovo sporazum o kome danas raspravljamo i koji ćemo u Danu za glasanje, nadam se uz podršku svih kolega narodnih poslanika, i usvojiti i ratifikovati. "Fronteks" je potpisao i sa ostalim zemljama u okruženju, reč je o sporazumu iste takve vrste, taj tehnički sporazum je potpisan i sa Crnom Gorom, Albanijom, Severnom Makedonijom.

Sporazum je potpisao evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, tadašnji evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije, Dimitris Avramopulus, i srpski ministar policije, dr Nebojša Stefanović, čime se omogućava da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi zajedničke granične kontrole na teritoriji Republike Srbije, u saradnji sa srpskom graničnom policijom radi jačanja spoljnih granica EU, ali i veće bezbednosti imovine i građana naše zemlje.

Takođe, želela bih da kažem da "Fronteks" već sada može da raspoređuje timove i da bude operativan na teritoriji zemalja i koje nisu članice EU i uz prethodne konsultacije sa samom EU i zemlje koja je u pitanju.

Takođe, prema nekim podacima koje sam našla u saopštenjima Evropske komisije, navodi se da "Fronteks" planira, da je planirao u prethodnoj godini, do kraja 2020. godine da ima ukupno oko 10.000 ljudi i da će "Fronteks" moći da sklapa sporazume o saradnji sa zemljama koje nisu u samom neposrednom okruženju EU.

Ovaj sporazum, kada ulazimo u njegovu samu suštinu, čitavog teksta, rekla bih da je reč o jednom operativnom instrumentu, čiji će pripadnici "Fronteksa" biti pod kontrolom zemlje domaćina, a i radiće i na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i preispitivanju pojedinaca koje su granice prešli nelegalno.

Međutim, treba reći da oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, da im je sedište regionalne kancelarije, te organizacije za koordinaciju, te da ovaj položaj treba da reguliše i položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

Ja sam danas zaista čula, jednog nezavisnog kolegu, koji je nezavisni narodni poslanik u Skupštini, zaista je izneo niz neistina. Vidi se da gospodin nije pročitao sam tekst Sporazuma, jer da ga je pročitao video bi da u članu 7. Sporazuma gde su bolje definisane privilegije, imuniteti čitavih članova timova govori se o tome da matična država članica može članovima tima ukinuti imunitet od krivičnog, građanskog i upravnog sudstva Republike Srbije i tako ukidanje uvek mora da bude izričito.

Takođe, ukoliko se napravi eventualna šteta od strane pripadnika Fronteksa, Republika Srbija može putem izvršnog direktora zatražiti da odšteta plati država članica koja učestvuje u misiji Fronteksa, tako da ovaj sporazum će doprineti jačanju odnosa i bezbednosti naših građana, jačanje odnosa između Srbije i EU, ali i veće bezbednosti naših građana.

Na samom kraju želela bih da kažem da često granice predstavljaju i simbol odnosa između država i dobrosusedskih odnosa koja Republika Srbija ima sa našim susednim zemljama. Granice nas često razdvajaju, a kultura i dobrosusedski odnosi su to što će nas u budućnosti spajati. S tim u vezi ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira iz koje političke partije dolaze da podrže ratifikaciju ovako važnih sporazuma, kako u interesu Srbije, tako i u interesu veće bezbednosti svin našh građana. Zahvaljuje.

Hvala.
Narodni poslanik mr Slavenko Unković.
Izvolite.

Poštovani predsedničke, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Sporazum između Republike Srbije i EU u akcijama koje sprovodi Evropska agencija za obalsku i graničnu stažu u Republici Srbiji potpisan je još ove 2019. godine.

Suština Sporazuma je da pripadnici Evropske agencije kao Fronteks pomažu Srbiji u upravljanju granicama, da se sprovode zajedničke operacije i razmeštaju svoje operativne timove duž oblasti gde se Srbija graniči sa EU.

Donošenjem zakona uspostaviće se pravni okvir koji na sveobuhvatan način uređuje sve apsekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija službenika Fronteksa koji se mogu odvijati u našoj zemlji.

Cilj je da ova evropska agencija pruži punu podršku Republici Srbiji radi efikasnijeg nadzora granice, pojačanja kapaciteta naših graničnih jedinica kako bi bili što operativniji i efikasniji u obavljanju i upravljanju migracijama.

Službenici Fronteksa neće delovati samostalno, nego isključivo u koordinaciji sa našim službama i po propisima i zakonima naše zemlje koja je inače kandidat za pristupanje EU.

Neki oficiri za vezu Fronteksa već su prisutni u Srbiji i već je uspostavljena ta saradnja, a sedište ove organizacije i ove kancelarije je već u našoj zemlji. Zakon o graničnoj kontroli bliže definiše način obavljanja međunarodne saradnje. To podrazumeva skup ovlašćenja, radnji i mera koje se sprovode na državnoj granici i na graničnim prelazima u cilju suzbijanja prekograničnog kriminala, nepovredivosti granica, kontrole graničnih odobrenja i preduzimanja mera i radnji prema licima koja čine nezakonite radnje.

Zajedničke aktivnosti naših službi i oficira Fronteksa biće usmerene i na rešavanje problema ilegalne emigracije, trgovine ljudima i na krijumčarenje migrantima, sprečavanje šverca droge i oružja, borba protiv terorizma i prekograničnog kriminala.

Iako Srbija nije članica EU, ona je partner u upravljanju migracijama, kao i deo sistema kontrole granica EU. Pet zemalja zapadnog Balkana Albanija, Crna Gora, BiH, Severna Makedonija i Srbija su potpisale sporazume sa Fronteksom što je deo novog pristupa Brisela rešavanju, upravljanju migracijama.

Saradnja sa susednim zemljama, kao i jačanje međunarodne saradnje sa agencijama kao što je Fronteks je deo nacionalne strategije integrisanog upravljanja granicama Republike Srbije. Za Srbiju je važno da zemlje regiona sarađuju po ovom pitanju i da svi zajedno pronalazimo rešenja za migracije, jer problem će biti i narednih godina. Saradnja samo može da unapredi i rešava probleme.

Fronteks je osnovan 2004. godine, kako bi pomogao zemljama EU, ali i zemljama pridruženim šengenskom prostoru. Sedište ove organizacije je u Varšavi i smatra se jednim od najvažnijih dela EU u području slobode, sigurnosti i pravde, a posebno je dobio na značaju od početka migrantske krize 2015. godine.

Poznato je da su mnoge humanitarne organizacije optuživale graničare Fronteksa da krše međunarodno, izbegličko i migrantsko pravo ili da tolerišu, kako to rade njihove kolege iz pojedinih zemalja članica EU. U mnogim situacijama te optužbe su bile opravdane.

Sve ove godine migrantske krize na vrlo uspešan način smo se nosili sa svim problemima i stav Srbije je da i u narednom periodu sve migrante podrži i da sistemski rešavaju svoj status i da uživaju minimum ljudskih prava.

Balkanska ruta će i dalje biti jako interesantna za migrante. Srbiju migracije ne mogu zaobići nikako. Sa Fronteksom ili bez njega mi moramo da se nosimo sa ovim problemom, da imamo strategiju i predviđanja kako da se borimo sa ovim pitanjima.

Kada je u pitanju sporazum Republike Srbije sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, to je isto u kontekstu bezbednosti i kontrole naših granica. Sporazum sa Severnom Makedonijom uređuje pitanja koja se tiču saradnje po pitanju prevencije, identifikacije, zaštite saradnje u krivičnim i drugim postupcima.

Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje, pogotovo zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene zemlje, zemlje u razvoju, kao i zemlje pogođene ratom.

Ovaj predlog zakona je u interesu naše dve zemlje i Srbija na ovaj način pokazuje koliko je potrebno da ceo region sarađuje po svim pitanjima koja su u interesu građana zapadnog Balkana.

Poklanjanjem vakcina Severnoj Makedoniji, Srbija je dokazala opredeljenost da se komšijama pruži ruka i pomoć kad god je to moguće i tako će biti u narednom periodu. Ovi sporazumi su u interesu za našu zemlju i poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve ove sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pravljenje okruženja u kome svi možemo da napredujemo je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Jedan od sporazuma koji je danas ovde pred nama jeste i sporazum sa Severnom Makedonijom, a o bilateralnim odnosima sa Severnom Makedonijom je pričao i ministar Selaković.

On je tom prilikom rekao da su odnosi na izuzetno visokom nivou, da su susreti na nivou predsednika države, predsednika Vlade, ali i na nivou ministara spoljnih poslova, što govori o dobrim dobrosusedskim odnosima između naše dve države.

Odnosi naše dve države su sazdani na pet principa, odnosno pet smernica koje su definisane prilikom sastanka između Aleksandra Vučića i premijera Zaeva. Oni kažu ovako: pod jedan – spremnost obe države da sva otvorena pitanja rešavamo kroz dijalog, unapređenje prijateljskih odnosa naroda, građana dve države, unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje, intenziviranje međusobne komunikacije na najvišem nivou i međusobna podrška na ekonomskom putu i jačanje dobrosusedskih odnosa koji doprinose stabilnosti čitavog regiona.

Za građane Republike Srbije je od izuzetnog značaja i važno je ponoviti to da Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije imaju nekoliko sporazuma o saradnji, tačnije više sporazuma koji su zaključeni u različitim oblastima, a to su oblast borbe protiv organizovanog kriminala i regularnih migracija, readmisije, vozačkih dozvola, kao i u oblasti unutrašnjih kontrola.

Valja pomenuti i podsetiti i na donacije vakcine, koje je predsednik Vučić dao, odnosno poklonio u ime svih nas Severnoj Makedoniji, zato što to pokazuje te naše dobre dobrosusedske odnose i nameru, dobru nameru Republike Srbije prema Severnoj Makedoniji i koleginica Dušica Stojković je pomenula „mini Šengen“, važnost „mini Šengena“ ne samo u tom smislu ekonomskog jačanja, nego i dalje.

Sam sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije je potpisan u Skoplju, 16. decembra 2019. godine i on će doprineti afirmaciji bilateralne saradnje između naše dve države. Omogućiće se unapređenje sistemskih resursa za suzbijanje trgovine ljudima, a cilj ovog sporazuma jeste inkorporiranje njegove sadržine u pravni sistem Republike Srbije što dalje doprinosi naravno koordinaciji nacionalnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima.

Na samom početku izlaganja sam pomenuo borbu, odnosno neophodnost pravljenja okruženja u kom svi možemo da napredujemo i to smatram da je jako važno i verujem da mi niko neće zameriti što ću se osvrnuti na trenutnu političku situaciju u Republici Srbiji i u regionu, s obzirom na to da je ona svakako u velikoj vezi i od značaja čak i sa današnjim tačkama dnevnog reda.

Naime, juče je održana sednice predsedništva SNS i na njoj je analizirano sve ono što smo dobili kao činjenicu da narod, odnosno šta građani, šta narod misli o nama. Građanima naravno dugujemo veliku zahvalnost na njihovoj podršci, jer zna narod ko je ozbiljan i ko je sposoban da donosi promene i da rešava probleme.

Međutim, podrška neće trajati ni jedan jedini dan ukoliko mi ne budemo bili spremni i odlučni da nastavimo da radimo na sebi, da radimo još napornije, još ozbiljnije, još marljivije i da se borimo i da građanima pokažemo da želimo da se borimo za napredak Republike Srbije.

Kako i sam predsednik, Aleksandar Vučić kaže o ovim drugima, o našim političkim neistomišljenicima, ne moramo ništa ni da kažemo, jer mnogo više govori to što oni pričaju sami o sebi, to što oni generalno pričaju nego što bismo mi ikada mogli da pričamo. Mi moramo sebe da menjamo i da budemo još bolji.

U skladu sa tim, mi smo ove nedelje otvorili na teritoriji gradske opštine Voždovac i Kancelariju za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima. Ovo je od izuzetnog značaja za građane sa Voždovca zato što je ovo prvi put istoriji Voždovca, prema mojim saznanjima, da će građani Voždovca, ali i narodni poslanici imati priliku da međusobno komuniciraju i u prostorijama gradske opštine Voždovac.

Svako od nas u svom domenu mora da pruži maksimum. Znam koliko se pojedine koleginice i kolege, narodni poslanici trude i da su u stalnoj komunikaciji sa građanima. Znam i koliko našim građanima, sugrađanima, komšijama znači kada mogu da nas pozovu bilo kog dana, bilo da je to radni dan ili vikend.

Vi ste, ministre Vulin, rekli da je Aleksandar Vučić jedini slobodni lider na Balkanu. Saglasićete se sa mnom, siguran sam kao ostale koleginice i kolege, narodni poslanici, kada kažem da je to apsolutna istina, ali je i da nama, da svi zajedno i svim snagama radimo na tome da omogućimo da od Srbije pravimo bolje mesto za život. Zahvaljujem.

Hvala.
U skladu sa Poslovnikom, određujem pauzu od jednog časa.
Nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnikom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, borba protiv kriminala svih vrsta je prioritet politike SNS i prioritet politike koja je zacrtana još 2012. godine dolaskom SNS na vlast.

Trgovina ljudima je oblik najteže vrste kriminala koja u svojoj osnovi ima eksploataciju ljudi i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svakog čoveka. Iz tog razloga vrlo je važno da borba protiv trgovine ljudima bude efikasna, snažna, da dolazi do razmene informacija između država, jer trgovina ljudima ne podrazumeva samo jednu zemlju, ona je globalni problem i podrazumeva prisustvo u mnogim zemljama. Iz tog razloga od neobične je važnosti potpisivanje Sporazuma između Republike Srbije i Severne Makedonije u borbi protiv trgovine ljudima.

Ono što želim da naglasim, to je da ovaj sporazum i te kako prepoznaje sve faze komunikacije između nadležnih državnih organa Republike Srbije i nadležnih organa Severne Makedonije u prepoznavanju i identifikovanju žrtava trgovine ljudima. Takođe, ovaj sporazum i te kako prepoznaje i definiše sve preventivne aktivnosti koje će preduzimati nadležni organi država. U fokusu ovog sporazuma, po mom mišljenju, je u stvari zaštita žrtava trgovine ljudima u skladu sa procenom i u skladu sa njihovim potrebama, ali takođe i gonjenje svih onih počinilaca ovog gnusnog krivičnog dela.

Takođe, moram da napomenem da koliku ozbiljnost Republika Srbija pridaje ovom problemu, odnosno ovoj kriminalnoj aktivnosti, pokazano je u sporazumu i u onom delu gde je tačno definisano da će pet nadležnih državnih organa Republike Srbije biti angažovano na suzbijanju problema trgovine ljudima između ove dve države. To pokazuje da trgovina ljudima zahteva jedan multisektorski pristup, jedno povezano delovanje svih institucija, i ne samo institucija, nego i nevladinog sektora.

Moram da napomenem da je prvi put u Republici Srbiji 2019. godine u Beogradu otvoreno prvo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, koje je vrlo značajno i sa aspekta njihove identifikacije, ali i sa aspekta njihovog oporavka, kako bi prevladali traumu kojoj su bili izloženi, ali i sa aspekta kako ne bi došli ponovo u ruke trgovaca ljudima čiji je osnovni cilj u stvari da kroz eksploataciju dođu do novca, odnosno ostvare dobit koristeći najrazličitije i najmonstruoznije radnje, kao što su prinuda, prisila itd.

Naravno, ono što želim da istaknem jeste da je policija tokom migrantske krize, koja je bila jako izražena 2015. i 2016. godine, sa drugim državnim institucijama preduzimala sve neophodne radnje i mere kako bi se pre svega zaštitila bezbednost i sigurnost građana Republike Srbije, ali i kako bi se na jedan human način prišlo i ljudima koji su iz raznih razloga morali da napuste svoja ognjišta.

Posebno želim da naglasim da je ovim sporazumom, a i tokom migrantske krize, posebna pažnja posvećena pitanju dece i zaštiti dece, kako dece migranata, tako i dece u cilju zaštite od trgovaca ljudima, upravo iz razloga što se prema deci preduzimaju posebne mere zaštite u cilju zaštite njihovog najboljeg interesa i, naravno, posebne mere procene rizika i posebne mere prilikom potpomognutog dobrovoljnog povratka u zemlju porekla, ako je to moguće. Ako nije moguće, preduzimaju se sve neophodne radnje kako bi se obezbedio adekvatan smeštaj za decu žrtve trgovine ljudima.

Ono što želim da naglasim, to je da je zadnjih godina, odnosno od dolaska SNS jednom odgovornom ekonomskom politikom došlo do jačanja policije, pre svega u smislu opremljenosti policije, u smislu novih uniforma, u cilju potrebnih sredstava za rad. Ono što posebno moram da naglasim, to je akcija koja se odnosi na dobijanje stanova pod povoljnijim uslovima. Ti stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, među koje svakako spada i policija, u Beogradu je počela izgradnja hiljadu stanova, zatim, gradi se i u drugim gradovima, u Nišu, u Vranju, u Novom Sadu. Na taj način država pokazuje da brine o policiji, koji časno i pošteno čuvaju i državnu granicu, ali brinu i o bezbednosti i sigurnosti svakog građanina Republike Srbije. Naravno da će dobijanjem stanova oni biti dodatno motivisani da adekvatno i odgovorno obavljaju svoje poslove.

Moram takođe da istaknem što se tiče opremljenosti, u zadnjih godinu i po dana policija je dobila četiri helikoptera najmodernija, sa najmodernijom opremom, a ti helikopteri upravo će služiti i u situacijama medicinske pomoći podrške, u cilju lečenja i prebacivanja pacijenata sa jednog mesta na drugo, ali i u slučaju vanrednih situacija, gašenje požara itd.

Moramo da se prisetimo 2014. godine, kada su bile nezapamćene poplave u Republici Srbiji. Žuto tajkunsko preduzeće 2012. godine ostavilo je zemlju opustošenu i razorenu. Godine 2014. uloženi su nadljudski i nadčovečanski napori i građana i svih institucija da se spasu ljudi iz poplavljenog područja, a pre svega mislim na Obrenovac. Ali, moram da kažem i da tada nisu imali ni jedan čamac jer je žuto tajkunsko preduzeće predvođeno žutom najvećom hobotnicom Draganom Đilasom prodalo, na primer, taj čamac za devet hiljada dinara.

Takođe, moram da istaknem da je policija imala veliku ulogu i tokom Kovid pandemije i što se tiče pomoći našem stanovništvu, pre svega mislim u smislu podrške i pomoći u odnošenju hrane, u odnošenju lekova, ali i u praćenju stanja na terenu i čuvanja stanovništva od ove opake zarazne bolesti. Za razlike od policije koja je časno i odgovorno obavljala svoje zadatke tokom pandemije Kovida 19, huliganski napadi, predvođeni, naravno, ponovo Draganom Đilasom, desili su se ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije. U tim huliganskim napadima povređeni su policajci. Jednom od njih slomljene su obe noge i taj policajac i dan danas se nalazi na oporavku, još uvek nije sposoban za rad.

Prema tome, politika Dragana Đilasa i žutog tajkunskog preduzeća je – ubij, slaži, ukradi, izmanipuliši. Drugu politiku nemaju. Politika mržnje, i to pre svega politika mržnje prema onom ko je najuspešniji, a to je naš predsednik Aleksandar Vučić, je ono što njih hrani i zadaja. To je politika koja ne može ni do čega dovesti, sem do njihovog samouništenja, jer ispred njih stoji neprobojna barijera, a to je narod i ogromno poverenje koje je narod dao našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Takođe želim da istaknem što se tiče vakcinacije da je Srbija druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanog stanovništva. Takođe želim da istaknem da je Srbija jedina zemlja u svetu gde građani mogu da biraju kojom će se vakcinom vakcinisati i naravno vakcinacija je potpuno organizovana na jedan fantastičan način. Preko milion stanovnika je vakcinisano, obezbeđena je i revakcinacija.

Jedan od ciljeva koji je zacrtao Aleksandar Vučić i jedan od ciljeva ove Vlade jeste borba protiv mafije, i to borba protiv mafije na svim frontovima. U tom smislu, želim da pohvalim sve bezbednosne strukture, kao i policiju koja je na jedan perfektan način izvela hapšenje zloglasne mafijaško-kriminalističke grupe Belivuka, privela ih, lišila naravno slobode i privela pravdi da više ne bi šetali ulicama Beograda i ne bi i dalje činili najmonstruoznija krivična dela.

Ono što takođe želim da istaknem to je rad policije u lokalnoj zajednici, policija koja sarađuje sa svojim građanima, kao i to da ste, gospodine Vulin, prilikom poseta policijskim stanicama širom Srbije rekli da jedini uspeh načelnika policijskih uprava biće to koliko kriminala ima manje na ulici i koliko su građani sigurniji i bezbedniji u svojim gradovima, opštinama, selima i koliko su deca sigurnija u svojim ulicama.

Ovo su sve razlozi zbog kojih će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati sve predložene sporazume. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Vučin.
Izvolite.