Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu se nalazi Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije koji se odnosi na infrastrukturu u kulturi.

Prethodne koleginice i kolege narodni poslanici su dosta pričali o tome, tako da ću ja da se trudim da moj govor bude što sažetiji, da bi ostale koleginice i kolege imale vremena da kažu nešto na ovu temu.

Vlada Republike Srbije je pokazala i dokazala da prepoznaje značaj kulture. Premijerka Ana Brnabić je i ovde pred nama u svom ekspozeu iznela da bez kulture nema jake države.

Ja ću podsetiti na jedan od pet principa SNS koji kaže – orijentacija srpskog društva i politike ka budućnosti, koje je zasnovano na negovanju svesti o prošlosti i kulturi, tradicije i srpskom identitetu.

Vi ste, ministre Udovičiću, jutros pričali o okvirnom sporazumu i naveli ste određene infrastrukturne projekte i podprojekte koji treba da budu podržani. Ja ću navesti samo neke, oni se nalaze u gradu Beogradu, a to su Narodno pozorište u Beogradu i Muzej Jugoslavije u Beogradu. Naravno, ne treba zanemariti ni ostale projekte koji se nalaze po celoj Srbiji. Interesantno je možda pomenuti digitalizaciju 11 centara kulture.

Za narod Republike Srbije je jako važno da podsetimo na to da su u prethodnom periodu, dakle u periodu vladavine SNS, obnovljeni Narodni muzej u Beogradu, kao i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Ono što mnogi nisu uspeli da urade, a možda nisu ni hteli, mi smo uspeli da uradimo i sada je važno da nastavimo da idemo u istom smeru.

Jutros je kolega narodni poslanik Stefan Srbljanović, koji je danas bio ovlašćeni predlagač ispred poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ rekao da se na ovaj način dodatno razvija i kulturni turizam u Srbiji, omogućava se šira dostupnost kulture, a zatim i otvaranje novih radnih mesta, kako je to naveo naš kolega narodni poslanik Aleksandar Marković.

Smatram da će usvajanje ovog okvirnog sporazuma dodatno doprineti unapređenju kulture u Republici Srbiji, ali i indirektno turizma, otvaranju radnih mesta, dakle i ekonomije itd. i zbog svega navedenog, u danu za glasanje ću glasati za ovaj predlog. Ujedno pozivam koleginice i kolege, narodne poslanike i narodne poslanice da takođe, svojim glasom podrže ovaj predlog. Živela Srbija. Hvala.

Narodna poslanica, doktor Dragana Barišić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada je reč o Predlogu zakona o okvirnom sporazumu, ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj predlog u danu za glasanje, zato što se tiče revitalizacije infrastrukture u oblasti kulture.

Moje kolege su već do sada mnogo toga rekle i zaista mislim da je dosta izrečeno, pa ne bih se ponavljala, ali ono što želim da kažem jeste to, pošto dolazim iz Kruševca, moj grad ove godine proslavlja šest i po vekova od osnivanja. Zaista, jedan jubilej kojim mogu mnogo malao gradova u Srbiji, ali i u Evropi da se pohvale. Ponosna sam na to što su sve ustanove kulture u mom gradu uzele učešće u organizaciji ovog značajnog jubileja.

Složićete se sa tim da je zaista jedan značajan jubilej, a između ostalog nedavno je održana i sednica Organizacionog odbora kojim je predsedavao ugledni Kruševljanin, gospodin Bratislav Gašić, a u okviru ovog Odbora je i ministarka kulture Maja Gojković, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gospođa Marija Obradović i između ostalih i ministarka rada i boračkih prava gospođa Darija Kisić Tepavčević.

Ono što mogu sa ponosom da kažem da će se na Vidovdan 2021. godine, kao što je kolega već rekao podići, do tada i svečano otvoriti spomenik knezu Lazaru, ali i rekonstruisani trg Kosovskih junaka.

Prethodnih dana se zaista vodila polemika među nekim našim lokalnim opozicionarima, političarima u pokušaju, inače oni žele da se predstave nekim novim licima, a to su u stvari isti oni, iz iste one partije kojoj je pripadao i ovaj novi političar, navodno koji sada promoviše neku svoju stranku, a to je Dragan Đilas. Oni su valjda zaboravili da su do 2012. godine harali Srbijom i ne samo Srbijom nego i pustošili sve ostale gradove.

(Predsednik: Ja moram samo da vas ispravim. Načinili ste veliku materijalnu grešku, novi političar.)

Pa zato što se oni tako predstavljaju.

(Predsednik: Vodite računa, nije novi političar.)

Naravno, ali znate kako, oni žele da se predstave građanima da su to neka nova lica, bar ovi naši lokalni u Kruševcu. Predstavljaju se kao neka nova lica za Kruševac, a u stvari mi ih dobro znamo. Mnogi od njih su bili portparoli baš te Demokratske stranke koja nas je zavila u crno iako je bila žute boje. Sada se bune valjda zato što smo sklonili one pločice koje su bile na centralnom trgu. Jedino što su ostali, valjda im je smetalo što smo ih baš sklonili, jer ih podseća na onu njihovu žutu boju. Drugo ništa u Kruševcu nisu uradili, a i u Rasinskom okrugu to možete da čujete od mojih kolega. Jedino što su stavili katance na sve one fabrike koje su do tada radile i Kruševac koji je u vreme devedesetih bio na četvrtoj poziciji u staroj Jugoslaviji, doveli do ruba propasti. E sada im smeta i Bratislav Gašić koji je vratio sjaj Kruševcu i svi mi naprednjaci koji se borimo da Kruševac bude na onom mestu koje zaslužuje.

Moram da napomenem da se trude svim i svačim i naravno izmišljotinama i napadima i više tim napadima ne odolevaju i tek rođena deca. Zaista za svaku osudu i za sve najgore što mogu da kažem u ovom trenutku je to što su pre par dana napali još jednom gospodina Gašića i ne samo njega, već i mene i sve ostale ljude koji predstavljaju Kruševac u ovom visokom domu, izmišljajući i plasirajući neistine.

Zaista želim sa ovog mesta da kažem i odgovorno tvrdim i to ću nadam se na sudu i dokazati, da ti njihovi politikanti iz Kruševca samo se služe izmišljotinama, valjda po uzoru na svog lidera, a verovatno su i oni kao što reče koleginica Nikolić na platnom spisku njegove firme, jer koliko znam, mnogi nemaju zaposlenje, a žive mnogo bolje od svih nas. Tako da se samo služe lažima i pokušavaju da omalovaže sve ono što je urađeno.

Da bih ostavila vreme i kolegama koji su se prijavili posle mene, imala bih mnogo toga i mislim da više sednica ne bi bilo dovoljno da se ispriča o tome šta je u Kruševcu urađeno. Uostalom, nadam se da će i sednica Vlade Republike Srbije biti održana baš u Kruševcu na dan kada obeležavamo šest i po vekova, naravno ukoliko epidemiološke mere to dozvole, pa ćete se uveriti koliko je urađeno za taj grad. Upravo im zbog toga smeta i Bratislav Gašić i svi mi naprednjaci i Aleksandar Vučić, jer mi radimo i gradimo Srbiju, a oni su samo radili za svoje džepove i eto, pošto ovih dana u Kruševcu sprovode neke ankete sa nekim njihovim letećim cirkuzantima, pa nek im sledeća neka anketa bude tipa da li će njihov nalogodavac i finansijer dati nešto od onih 619 miliona i od onih 35 stanova, bar da otvori jednu bolnicu ili da zbrine jednu ugroženo socijalnu porodicu. Hvala.

Hvala.

Izvinjavam se na ovoj upadici, dobronamerno sam hteo.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zajam o kome danas raspravljamo na sednici vezan je za infrastrukturu u oblasti kulture i već mogu da zamislim određene tabloide bivšeg režima kako već napadaju i Vladu Republike Srbije i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Narodnu skupštinu zašto zadužujemo državu za jednu ovakvu oblast i uvek će spominjati da je bolje da smo taj novac iskoristili za recimo izgradnju škola, dečijih bolnica, vrtića, puteva.

Napadaće nas za sve ono što mi već radimo, a što oni nisu radili dok su bili na vlasti. To je čini mi se jedan ozbiljan problem u njihovim glavama kako da to prikažu da su oni bolji, a da smo mi rasipnici i čini mi se kao da imaju želju da nas čitav narod, prikažu da nije dostajan toga što živi u Srbiji i da nije dostojan i da ima pravo na jedan normalan život.

Evo, ako pogledate samo neke od tema koje su otvorili na raznim društvenim mrežama, spominju i onog Dejana Atanackovića, pa kažu – umetnik iz Firence. Pa kažu – ponavljamo umetnik iz Firence, profesor iz Firence. Pa šta? Da li su naši profesori i naši umetnici koji žive ovde u Srbiji manje vredni nego oni? Nisu. Jel on nešto vredniji od bilo kog čoveka u ovoj sali ili u bilo kom naselju, selu, zaseoku u Srbiji? Nije.

Ali im je bio potreban da napadne jedan deo našeg kulturno-istorijskog nasleđa i nije ovde reč o novcu, nego o tom nasleđu. Mi bismo nasleđe koje ima kulturno-istorijsko koje ima srpski narod da sačuvamo. Ima mnogo razloga. Oni bi da ga unište. Ono što nisu uništili komunisti, nisu uspeli za 50 godina, to sada treba da urade ovi koji su jedno vreme vladali Srbijom, bivši režim Dragan Đilas i ostala ekipa, da kroz privid građanske demokratije Srbi prestanu da budu Srbi, da se odreknu svega.

Mi smo jedini narod iz bivše Jugoslavije, one velike koji nema problem ni sa svojim kulturnim nasleđem, ni sa svojom istorijom. Ne moramo da izmišljamo, ne moramo da pravimo, ne moramo da dokazujemo ono što je dokazano i poznato i u naučnom svetu prihvaćeno.

Zašto bi se toga odricali? Pa, ako čuvamo tu tradiciju, to naše kulturno nasleđe, snažimo nacionalni duh i kolektivni duh naroda i takav narod ima velike šanse da u ovom surovom svetu opstane. Ako se odrekne svoje kulture, svoje tradicije, svoje istorije, nestaće i mnogi su tako nestajali. Niko nema pravo pod izgovorom nekog svetskog poretka, nekog novog društva, nekog drugog uređenja, da nas tera da to uradimo, a to radi baš bivši režim i to ne samo zarad sebe, i ne samo zarad svojih interesa, mnogima smeta to što srpski narod jeste naučno i istorijski dokazan.

Svi bi da nešto otimaju od srpskog naroda. Pokušavaju da nam otmu jezik. Pokušavaju da nam otmu i pismo, pa latinica kojom pišu je Vukova latinica. Pokušavaju da nam otmu naučnike. Može Nikola Tesla da bude naučnik sa današnje teritorije Hrvatske, ali je Srbin. Jel bi Mihajlo Pupin možda bio onda iz Austrije? Zato se javljaju Dejan Atanacković, Đilas i ostala kompanija koji kažu da je spomenik Stefanu Nemanji ruglo Beograda, da je to 23 miliona evra potrošeno da bi se oprao novac i pokralo nešto. Oni su pokrali i opustošili Srbiju. Bili su im važni samo džepovi, nije bitno što je srpska država počela da nastaje pre 600, 700, 800 godina, to nije bitno. Nije bitno što možemo da dokažemo da smo na ovim prostorima mnogo duže nego što bi neki hteli da budemo i što smo opstali mnogo duže nego što su mnogi drugi i onda ćemo uvek imati u toj građanskoj opciji, tu priču kako nismo dostojni da negujemo svoju kulturu i istoriju.

Imamo i u novije vreme čime da se pohvalimo. Moja koleginica iz Požarevca pričala je o galeriji Milene Pavlović Barili. To je samo jedan deo, samo jedan deo, a setite se samo šta je bila njihova kultura, a ja ću da kažem. Kada smo donosili Zakon o javnim nabavkama 2012. godine, najviše su se brinuli kako će da se sprovodi Zakon o javnim nabavkama u oblasti kulture. Znate zašto? Zato što su hteli da se zakon ne sprovodi ne zbog kulture, nego zbog sala za koje su trošili novac za njihovo renoviranje, a bile su srušene. To je bila njihova oblast kulture. Ko se god od njih dohvati u oblast kulture, on je postojao sve nekulturniji pod izgovorom da mu je narod, nije zaslužan da ima bolji odnos kulture prema tom istom narodu i tom istom vaspitavanju naše dece.

Sasvim sam siguran da će i ovaj zakon iste napade da doživi kao spomenik Stefanu Nemanji i uvek će na sve moguće, šta god da uradimo, da nas napadaju. Zamislite, apsurd, da kada je napravljen prvi Klinički centar u Srbiji i u Nišu, oni nama pričaju kako novac treba ulagati u bolnice. Kada smo izgradili više autoputeva nego što je i jedna druga vlast pre nas i to svi zajedno, pričaju nam oni koji su krali državu, pravili stelt puteve, kako novac treba da ulažemo u puteve. Oni koji nam pričaju da trebamo da brinemo o našim zdravstvenim radnicima, a naši zdravstveni radnici 2012. godine su bili na kolenima na ivici siromaštva, a napravili smo dve bolnice za manje od šest meseci zbog ove pandemije i oni sad nas uče kako trebamo da vodimo Srbiju.

Koji god deo društvenog života da su dotakli, oni su ga upropastili i postali bogatiji. Srbija treba na prvom mestu da neguje, osim što obnavlja zemlju, treba da neguje istoriju kulture, sećanja, razvitak kulture i očuvanje sopstvene istorije radi sačuvanja svog nacionalnog, kulturnog i bilo kog drugog identiteta.

Tako da, u svakom slučaju šta god da priča bivši režim, ovo treba da se izglasa, treba ulagati u oblast kulture baš iz razloga da se sačuvamo onakvi kakvi jesmo i da izdržimo u svim ovim vremenima koja dolaze u budućnosti.

Pošto ima još jedan minut, da li da dajem reč ili ne?
Boris Bursać ako želite, imate još jedan minut?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona. Ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona koji se tiče ovog projektnog zajma vezanog za infrastrukturu u kulturi.

Politika ulaganja u kulturu je jedna vrlo isplativa strategija, jer uvek stvara pozitivan efekat. Kultura je ta koja oblikuje naše misli i naše ponašanje. Svaka ulaganja u kulturu su svojevrsne investicije u naše buduće generacije. Umetnost, folklor, tradicija, jezik definišu naše ličnosti, a kultura je ta koja nama daje identitet i pomaže nam da izgradimo svoj karakter.

Kultura na ujedinjuje i daje nam osećaj bezbednosti. Jezik kojim govorimo, umetnost, književnost i baština kojom se ponosimo, običaji, tradicija zajedno čine našu kulturu. Oni postaju deo naše svakodnevnice i utiču na nas na mnogo načina, stoga je svako ulaganje u kulturu opravdano i slobodno možemo reći da bez kulture i stvaralaštva nema jake zemlje, nema jake Srbije.

Naša država i naša Vlada su to prepoznali. Uprkos zdravstvenoj krizi koja je zadesila ceo svet pa i Srbiju, sektor kulture i informisanja nije ostao po strani, već je budžet znatno veći u odnosu na 2020. godinu i to veći za 10%, iznosi 12,7 milijardi dinara. Dakle, budžet za kulturu je razvojni. Vidan je finansijski napredak u odnosu na prethodne godine. Imaćemo stabilno finansiranje ustanova kulture, a iznosi, za skoro sve konkurse iz ove oblasti kulture i informisanja, su znatno povećana.

Kada govorimo o okvirnom Sporazumu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam infrastrukture u kulturi, moramo napomenuti da je ovo prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju od Razvojne banke Saveta Evrope uzela kredit od 20 miliona evra samo i isključivo za ulaganje u infrastrukturu u kulturi i poboljšanju uslova rada za naše umetnike generalno. Ako tome pridodamo da je ovim zajmom predviđeno sprovođenje brojnih aktivnosti na renoviranju, obnavljanju i proširenju ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove sa fokusom na renoviranju i unapređenju stanja postojećih zgrada, slobodno možemo reći da je ovo ulaganje i opravdano.

Dakle, ovim zajmom predviđeno je obnavljanje Narodnog pozorišta u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodnog pozorišta u Nišu, Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, digitalizacija 11 centara kulture u celoj Srbiji, obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej, obnova ložionice stare Železničke stanice u Beogradu, izgradnja Galerije umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu, kao i više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu.

Takođe bih iskoristio ovu priliku, kada već pominjemo kulturne centre, da i srpski narod iz Krajine, čiji sam i sam pripadnik, odavno čeka i vapi za jednim ozbiljnim krajičkim kulturnim centrom. Mi Srbi, koji vodimo poreklo iz Republike Srpske Krajine, imali smo trnovitu i burnu istoriju, suzbijanu kulturu, istrzanu duhovnost. Stoga se nadam da ćete imati snage, volje i sluha za nas gospodine ministre.

Potrebno je da svi damo malo napora i time učinimo mnogo. Izgradnjom ovakvog kulturnog centra, na primer u Zemunu, upisujemo se u mudre narode koji čuvaju svoju istoriju, običaje i tradiciju.

Što se tiče sporazuma o kome sam govorio…

Da li mogu samo da vas zamolim, pošto je zaustavno vreme isteklo…

Šta kažete?

Rekao sam jedan minut, a tri minuta je prošlo.