Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, sa diskusijom na temu ulaganja u infrastrukturu u kulturi otvorili smo veoma važnu eru, imajući u vidu da su i kultura i njena infrastruktura u prošlim vremenima dosta patili usled nedostatka sredstava i ulaganja u nju, a sve je uzrokovano drugim prioritetima u državi koji su morali biti rešavani i kultura je sa visokog mesta na listi prioriteta stavljena u neki drugi ili treći plan.

Što se samo Sporazuma o zajmu, o kojem danas diskutujemo, tiče, poslanička grupa SPS i ja kao njen poslanik i po zanimanju umetnik, ćemo, podrazumeva se, podržati, kako ovaj predlog, tako i svaki drugi koji predstavlja dobru inicijativu i naznaku većeg ulaganja u sektor kulture, a koji će posledično dovesti do pozitivnih promena i samog razvoja kulture na različitim nivoima.

Kako bi se ovakva vrsta aktivnosti, koja podrazumeva dugo odlagana ulaganja u kulturnu infrastrukturu, razgranala i takva ulaganja u konačnici donela rezultate kada je razvoj kulture u pitanju, neophodno je konačno, posle duže javne rasprave i dorade, pored dokumenta strateških ciljeva koji je u januaru ove godine i donet od strane Vlade za period od 2021. do 2025. godine, doneti dugoročnu strategiju razvoja kulture na nacionalnom nivou za period 2020/21. do 2029/30. godine, kako bi se prateći tu strategiju temeljno moglo raditi na razvoju kulture na svim nivoima i svim pravcima sinhronizovano.

Na nekim od ciljeva koji su određeni u samom nacrtu strategiju već su započete aktivnosti, a u vidu opredeljivanja sredstava iz budžeta Republike Srbije. To su Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i arheološko nalazište Belo brdo u Vinči. Nisam sigurna da smem da kažem šta su prioriteti kada se radi o sektoru kulture, jer smatram da su podjednako važne sve galerije, svi muzeji, svi kulturni centri, domovi kulture, sve koncertne i pozorišne dvorane i sva naša kulturno-umetnička društva.

Veliki akcenat stavljam i na svesnost o važnosti konzumiranja kulturnih sadržaja i na decentralizaciju kulture, kako bi umetnost i kultura bili dostupni svima, a ne samo elitističkim krugovima, velikim gradovima i razvijenijim regijama. Kulturni život se ne odvija u svim sredinama podjednako i neophodno je aktivirati kulturne ćelije i u manjim sredinama, kao i da se intenziviraju kulturno-umetničke sekcije u okviru školskog programa i obrazovanja.

Pored svih kapitalnih projekata koji su naznačeni u oba dokumenta koja sam pomenula i u ovom sporazumu kao prioriteti za ulaganja, smatram veoma važnim i neophodnim da u što skorijem budućem periodu treba da započnemo ulaganje i u umetničke škole i kulturno-umetnička društva kao poligone za kreiranje i oblikovanje budućih umetnika i umetničkih ličnosti, odnosno čuvare kulturne baštine.

Želim da istaknem primer škole za muzičke talente u Ćupriji, iz koje već decenijama izlaze mladi virtuozi i oformljeni umetnici koji nas na najboljim univerzitetima sveta i u najboljim orkestrima sveta dostojanstveno predstavljaju i da otvorim prostor za razmišljanje o pojačanim ulaganjima u jednu takvu ustanovu.

Imajući u vidu kvalitet rada i nastavni kadar kojim raspolaže, smatram da bi pojačana ulaganja u jednu takvu umetničku školu internatskog tipa otvorila vrata za njenu veću internacionalnu prepoznatljivost u smislu dolaska talentovane dece iz inostranstva na školovanje u Srbiju, što bi svakako enormno doprinelo i razvoju Ćuprije i njene okoline u ekonomskom smislu, kao i Srbiji, koja bi postala još prepoznatljivija na internacionalnoj karti muzičke pedagogije.

Kao umetnika, muzičara i konzumenta različitih i raznovrsnih kulturnih sadržaja, izuzetno me raduje izgradnja nove koncertne dvorane, kao i najava izgradnje nove zgrade Fakulteta muzičke umetnosti, čiji sam student i sama bila. Svedok sam bila skučenog prostora za rad, tj. nedostatka prostora, nedostatka dobrih i kvalitetnih instrumenata, ali i svedok neopisivoj snalažljivosti studenata i profesora da ulože maksimum u svoj rad i naprave sjajne rezultate.

Nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti je neophodna, razume se, kao i ulaganja, kao što sam već pomenula, u muzičke škole, koje su takođe skučene sa prostorima. Kao primer ću navesti muzičku školu „Marko Tajčević“ u Lazarevcu, koju sam imala prilike nedavno i da posetim, pa je zato i navodim. Recimo, rešenje njihovog problema bi bila nadogradnja još jednog sprata.

Pomenula sam i kulturno-umetnička društva kao vrlo važna za ulaganje, koja predstavljaju pre svega čuvare kulturne baštine, ali i značajan sportsko-rekreativan vid aktivnosti za decu mlade. Deficit sala za vežbanje ili njihova neuslovnost, nedostatak termina za vežbanje, obezbeđivanje nošnji, finansiranje svetskih turneja i organizacija festivala, sve to zajedno je ulaganje u infrastrukturu za budućnost naše kulture i umetnosti.

Ovde se potencijalno prepliću nadležnosti resora sporta i kulture i zato mi je drago da je ministar sporta danas tu sa nama, jer smatram da je važno otvoriti ovaj prostor međusektorske saradnje, kako bi kulturno-umetnička društva u budućem periodu bila finansijski ojačana i podstaknuta na još uspešniji i ambiciozniji rad na očuvanju kulturne baštine.

Infrastrukturna ulaganja u kulturi će doprineti i moraju doprineti razvoju sadržaja, kvalitetu festivala i manifestacija, razvoju turizma i kulturne ekonomije, ali bih takođe istakla da ulaganje u infrastrukturu treba da podrže i vaninstitucionalne kulturne platforme.

Jedan od kapitalnih infrastrukturnih projekata koji se trenutno realizuje, tačnije, 2017. godine je „Evropska prestonica kulture Novi Sad 2022.“ Iako zvuči kao jednogodišnja titula, „Evropska prestonica kulture“ je projekat od nacionalnog značaja, ne samo iz razloga što su značajna sredstva već opredeljena u tu svrhu iz budžeta Republike, AP, grada Novog Sada i privatnih sponzora i donatora, podsećanja radi, planirana ulaganja su bila na nivou od oko 60 miliona evra, već i iz razloga što je Novi Sad i Srbija kao država prvi put u istoriji i najuspelije inicijative i ideje Evropske unije, a to je „Evropska prestonica kulture“, nosilac titule kao zemlja koja nije članica već zemlja kandidat za ulazak u EU.

To je velika prilika da Srbija, i pre svega Novi Sad, kao grad i njegova regija, i da svi mi zajedno potvrdimo činjenicu da Srbija jeste legitimni deo Evrope, posebno ako se ponovo osvrnem na arheološko nalazište u Vinči, koje po istraživanjima stručnjaka predstavlja prvu evropsku civilizaciju. Potencionalno umrežavanje ovog lokaliteta u okviru „Evropske prestonice kulture“ i poseta njemu, malo niže niz Dunav, bi značajno doprinela ilustraciji da je kolevka evropske kulture bila baš na prostoru Srbije, što smatram da bi uvek i učestalo, bez ustezanja, trebalo isticati.

„Evropska prestonica kulture“ nije samo jedna godina dešavanja i nošenja titule, već je to ulog i zalog za našu budućnost.

Lično nemam nikakve sumnje da će program koji su organizatori spremili biti izuzetno kvalitetan i da će uložena sredstva doprineti tom kvalitetu, ali smatram da zbog svega navedenog kulturni sadržaj evropske prestonice kulture treba da otvorimo za sve naše građane i podstaknemo i pomognemo svim građanima da posete Novi Sad i okolinu u titularnoj godini, kako bi se inicijalna ideja EU po pitanju „Evropske prestonice kulture“ i ostvarila, a to je spajanje naroda i razmena kulturnih energija, imajući u vidu da svaku „Evropsku prestonicu kulture“ godišnje poseti sigurno nekoliko miliona ljudi.

Važnost obezbeđivanja posetilaca iz cele zemlje je od izuzetnog značaja, imajući u vidu da zbog epidemije projektovani broj turista iz Evrope potencijalno neće biti u mogućnosti da poseti Novi Sad i Srbiju u toj godini, pa je iz tog razloga jako važno da sva infrastrukturna ulaganja ostanu kao zalog za budućnost i godine koje dolaze i posle titularne godine, kako bi posetioci i nadalje mogli da konzumiraju unapređene kulturne sadržaje.

Primer za tako nešto je Lil, grad koji je osnovao i oformio kulturnu platformu „Lil 3000“, okrenut budućnosti kroz projekte koji održavaju tonus, kako bi sva ulaganja dobila svoje planirane i adekvatne povraćaje.

Rezultati „Evropskih prestonica kulture“ u ekonomskom smislu su zavisno od grada do grada različiti, shodno i različitosti u kulturnim stremljenjima i prezentovanim programima, ali valja pomenuti Marsej i Liverpul, koji su ulaganjima od oko 600 miliona evra kroz godine posle titule povratile uloženo u milijardima evra, jer su proračuni da na svaki uloženi jedan evro povraćaj iznosi šest.

Valja pomenuti i Esen, koji je sa celom regijom nastupio kao kulturna prestonica i kao posledicu regija je dobila 85 hiljada zaposlenih u međusektorskoj saradnji kulture, obrazovanja i urbanističkog planiranja.

Stoga je ovaj projekat kapitalan i od nacionalnog značaja i fantastičan primer sinhronizovanog ulaganja, kako u infrastrukturu, tako i u sve kulturne nivoe.

Ideja projekta „Srpska prestonica kulture“, ukoliko ulaganja budu pravično raspodeljena, projekti povereni kvalitetnom i sposobnom kadru, našu kulturu zaista može pre svega enormno razviti, decentralizovati, a samim tim i preporoditi, u smislu njene prisutnosti u životu svakog građanina naše zemlje.

Ulaganja u infrastrukturu predstavljena kako kroz ovaj sporazum, strateške ciljeve ali i nacrt strategije za razvoj kulture koji konačno treba doneti su početak svetlog perioda ulaganja u kulturu, ali treba da bude zaista samo početak.

Važno nam je da davanja za kulturu iz godine u godinu povećavamo, tako da težimo momentu kada će kultura i kreativne industrije potencijalno postati samoodrživ resor, jer kada za takve projekte ne budemo morali da pozajmljujemo sredstva, znaćemo da smo na putu pobede i stvarnog razvoja.

Sigurno da nas neće dovesti na nivo nekoliko milijardi evra godišnje, koliko kultura i kreativna industrija naprave obrt u jednoj bogatoj Nemačkoj, ali i sama težnja ka takvom načinu funkcionisanja i finansiranja projekata u kulturi je ogroman napredak.

Pored već najavljene racionalizacije u pogledu distribucije i raspodele sredstava iz budžeta namenjenih kulturi, to smatram da možemo pre svega postići ukoliko ulaganje u kulturi po glavi stanovnika sa sadašnjih 15 evra podignemo na nivo zemalja u regionu, kao što su to, recimo, Severna Makedonija, koja izdvaja 28 evra, Crna Gora 36 evra ili, recimo, Hrvatska i Mađarska, koje izdvajaju 43, odnosno 39 evra po glavi stanovnika.

Kao što sam već naglasila, poslanička grupa SPS i ja kao njen poslanik ćemo podržati kako ovaj predlog, tako i svaku drugu dobru inicijativu koja se tiče razvoja i unapređivanja kulture i kulturne infrastrukture, ali i razvoja i pozitivnih promena u svim sektorima. Hvala.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je pet minuta.
Reč ima narodna poslanica Ivana Popović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, čitajući materijale koje smo dobili za današnju sednicu, ali i naravno strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije za period do 2025. godine, ono što je meni privuklo najviše pažnje jeste ta jedna zlatna nit koja se provlači kroz sve te materijale, a to je upravo jedna reč, odnosno sinhronizacija.

Ono na šta moramo da uperimo veliku pažnju u budućem periodu jeste upravo sinhrono delovanje svih ministarstava, kako bi smo zajednički sproveli sve projekte u budućem periodu u svim segmentima, a tako naravno i u okviru kulture i informisanja.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Ovde imamo takođe vrlo očigledan primer gde je Ministarstvo finansija nosilac tog kredita, gde je Ministarstvo kulture i informisanja zapravo telo koje radi na koordinaciji, na sprovođenju i deluje zapravo kao telo za sprovođenje projekta. Imamo treću instituciju, a to je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja dejstvuje kao jedinica za upravljanje projektom.

Bez kulture i očuvanja tog kulturnog istorijskog nasleđa, ne postoji ni očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali naravno ni dalji razvoj kulture u Srbiji. Decenijama unazad bili smo svedoci urušavanja naših kulturnih spomenika, naših kulturnih svetinja i tek se poslednjih godina počelo sa obnovom i razvojem naše kulture i svakako i moje koleginice i kolege pre su pohvalile ministarku našu, Maju Gojković, koja je zaista od starta njenog mandata vrlo ofanzivno krenula sa projektima u okviru kulture i naravno sa tim očuvanjem našeg nacionalnog identiteta.

Svakako možemo da navedemo neke od primera u prethodnom periodu, kao što je muzej Savremene umetnosti ili Muzičko-baletska škola sa Koncernom dvoranom u Novom Sadu, ali ono što je meni jako važno, jeste da mi upravo kroz plan Srbija – 2025 u narednom periodu ćemo intenzivno nastaviti sa ulaganjem u kulturu i imaćemo prilike da od 2025. godine budemo svedoci i novosagrađenih i obnovljenih i galerija i muzeja i arheoloških nalazišta i spomenika.

Kada pomenemo spomenike, svakako ne možemo, a da ne pomenemo i to što smo imali priliku da budemo svedoci nedavnog otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, velikom čoveku za naš narod, tvorcu srpske države. Baš to mesto na kome je podignut spomenik svakako jeste važna lokacija, jer je upravo taj kraj bio, pa moglo bi se reći, ruglo našeg Beograda do skora, ali korak po korak, projekat po projekat, to će se pretvoriti i osvanuti u zapravo, najlepši deo našeg glavnog grada.

Upravo, na tom mestu imamo i projekat obnove i prenamene železničke stanice u istorijski muzej, gde ćemo negde upotpuniti celu tu priču i svakako ne mogu kada pomenem ovaj spomenik da se ne setim svih onih besmislica i ružnih naslova i ružnih priča koje smo u medijima mogli da pročitamo na tu temu. Ne sumnjivo da će i ovu železničku stanicu i novi taj istorijski muzej pratiti negde slični događaji, ali to svakako ne sme da nas ni uspori, a ne daj Bože zaustavi, već naprotiv da nam daje energiju da još snažnije i jače nastavimo da čuvamo našu kulturu i nastavimo da obnavljamo i gradimo naše kulturne spomenike.

Obezbeđivanjem bespovratnih sredstava u visini od 400 hiljada evra, imali smo inicijaciju, odnosno početak tog projekta, infrastrukture u kulturi, i to upravo u segmentu tih studija opravdanosti za navedene projekte. Svakako na prvom mestu tu je muzej Nikole Tesle koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane, snaga i svetlost na Dorćolu. Tu je naravno i ložionica koja će u Savskoj ulici postati jedan višenamenski kulturni centar, jedno kreativno sedište i Beograda i Srbije.

Zatim, tu je i projekat koji sam pomenula, to je železnička stanica koja će postati muzej, tu je naravno i radionica, vrlo interesantan projekat, zgrada koju je Narodno pozorište koristilo za svoju scenografiju, a koja će u narednom periodu postati alternativni, višenamenski performans prostor.

Zaista se radujem svim tim budućim projektima i izuzetno mi je drago da Ministarstvo kulture i informisanja ovako snažno dejstvuje, što ima precizno definisan plan i što ćemo do te 2025. godine zaista biti svedoci velikih događaja kada je kultura u pitanju.

Kada smo već u duhu te sinhronizacije, neophodno je da pomenem i tu bitnu stvar, a to je sinhronizacija i spajanje kulture i turizma i naravno decentralizacija upravo u svim segmentima.

Najbolji primer tome jeste projekat „Gradovi u fokusu“ za koji posebno moram da pohvalim Ministarstvo, jer lokalne samouprave u manja mesta dobile su priliku možda i po prvi put da od strane države budu podržani upravo na projektima infrastrukture u kulturi. Mislim da je to jako puno pomoglo i na podizanju tog nacionalnog duha, ali i na osnaživanju tih lokalnih samouprava.

Krupanj, odnosno opština sa koje dolazim nedavno je postala jedna od 18 lokaliteta u Srbiji sa epitetom turističkog mesta i možda smo i jako dobar primer, gde pored velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, jedno malo mesto poput Krupnja, za jedan kratak vremenski period možda bismo to mogli tako da opišemo, ali jednim ofanzivnim radom, jednim sistematskim radim, uspelo da zavredi takvu titulu, odnosno titulu jednog od turističkih mesta u našoj zemlji.

Opština Krupanj je takođe vrlo interesantna i po tome što je raritet da mi posedujemo svoju pozorišnu produkciju i to takvu produkciju gde smo negde zavredeli pažnju i našeg BDP, ali i Zaječarskog pozorišta i da smo u ovom periodu nažalost pre korone imali i potpisane sporazume i protokole o saradnji sa tim pozorištima.

Ono što bih jako volela da naglasim kao jedan dobar primer sinhronog dejstvovanja i turizma i kulture jest i projekat „Najduža pijaca u Srbiji“ koji se sprovodi upravo na našoj opštini, gde će turisti moći kroz 300 km pešačkih, biciklističkih i klivarskih staza da prođu kroz sve te važne punktove naše opštine, da obiđu sva ta etno sela i etno domaćinstva, da probaju njihove proizvode, ali ono što je jako važno i na čemu insistiram, to je upravo da posete sve te kulturno istorijske spomenike koji ne manjkaju na našoj opštini. Tu svakako jeste Mačkov kamen, kao jedan vrlo važan lokalitet gde je podignut spomenik u čast palim junacima u jednoj od najkrvavijih bitki koja se odvila u Prvom svetskom ratu i ono na šta sam posebno ponosna jeste da danas se mnogo više zna o tome upravo zato što naši građani sa svojim porodicama dolaze da obiđu ovaj spomenik i da na licu mesta vide i upoznaju se sa tim istorijskim činjenicama jako važnim za naše istorijsko nasleđe.

Imamo takođe jednu od najstarijih crkvi u zapadnoj Srbiji i još jedan jako dobar primer sinhronog dejstva vere, kulture i turizma, jer u okviru porte te crkve možete da posetite šest muzeja koji su posvećeni načinu življenja u našem kraju, starim zanatima, pčelarstvu, deci. Zaista veličanstveni primeri i verujem da će na nivou države biti toga sve više i više, jer to je nešto što snaži naše lokalne samouprave i što snaži taj naš nacionalni identitet i na najbolji način se koriste upravo ti kulturni potencijali kako određenih krajeva, tako i čitave naše države.

Ono što ne smemo da zaboravimo da pomenemo i privešću kraju, jeste da je neophodno spajanje obrazovanja i kulture. Ono što je važno jeste da na našu decu prenesemo taj nacionalni identitet i da ih na pravi način i upravo kroz praktične primere, kroz npr. programske aktivnosti muzeja, galerija i biblioteka upoznamo sa svim ostvarenjima, otkrićima od prethodnih generacija i kada pominjemo te prethodne generacije svakako ne možemo da spomenemo i spajanje kulture i istorije.

Posebno sam ponosna što se u poslednje vreme jako puno ulaže u upravo očuvanje te srpske kulturne baštine. Kroz filmove i serije mi danas imamo snimanje serije o Nemanjićima, imamo snimanje filmova o Prvom i Drugom svetskom ratu. Moje kolege su pričale mnogo više o tome, film koji je zaista ostavio pečat na sve nas, Dara iz Jasenovca, ali naravno i na druge projekte koji su u najavi, kao što je „Operacija Halijer“ od Radoša Bajića. Dakle, posebno sam ponosna na to što mi danas snimamo filmove i serije na temu nacionalne istorije i time budimo srpsku nacionalnu svest, jer smo imali prethodne periode gde je npr. Turska sprovela jako dobar projekat, a to je serija „Sulejman Veličanstveni“ gde su naši ljudi možda negde istorijski skrnavljeni, dugi niz godina znali mnogo više o turskoj nego što su znali o našoj, ali takva nije više situacija. Danas, mi radimo na tom osvešćivanju našeg nacionalnog identiteta i upoznavanju sa našom istorijom.

Za kraj želela bih da naglasim da takvi projekti svakako treba da nas podsećaju, ali ne treba i da nas posvađaju sa našim susedskim narodima, jer upravo ultimativno i najvažnije sinhrono dejstvovanje svih naših ministarstava i Vlade i svih drugih državnih institucija, jeste da očuvamo mir i stabilnost u našoj zemlji, jer ne postoji dalji napredak ni u ekonomiji, ni u kulturi, ni u bilo kom drugom segmentu ukoliko nemamo mir i stabilnost. Hvala.

Hvala.
Pre nego što odredim pauzu, reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, sporazum o kome danas raspravljamo je u vezi sa odobravanjem zajma za projekat infrastrukture u kulturi. Zajam u visini od 20 miliona evra, Srbiji je odobrila Banka za razvoj Saveta Evrope.

Glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i ustanove sa sličnom namerom, sa namerom da se renoviraju i unapređuju postojeće zgrade u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. S obzirom da se ustanove kulture nalaze mahom u istorijskim i zaštićenim zgradama, vodiće se računa da se sačuva njihova izvorna, arhitektonska, istorijska vrednost, ali i da se poboljšaju uslovi rada svaki od ustanova kulture obuhvaćena ovim zajmom. Predloženi projekat je u skladu sa politikom banke kada je reč o zaštiti životne sredine, kao i sa važećim domaćim i evropskim standardima.

Ovaj predlog zakona doprineće povećanju privrednog razvoja, zapošljavanju u sektoru kulture, afirmaciji kulturnog turizma Srbije koja ima bogato kulturno nasleđe, ali i bogato moderno umetničko stvaralaštvo.

Takođe, projekat će omogućiti stvaranje neophodnih uslova muzejima i galerijama za čuvanje i izlaganje umetničkih eksponata ustanovama ove namene da izlažu svoje eksponate i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu mikro uslova.

Drago mi je što je i kultura došla na red, da se mnogo više ulaže u nju, jer kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe i upravo je ona ta koja je odvojila čoveka od ostalih rodova. Ona postoji i u duhovnom i materijalnom obliku, odnosno ona je sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. Upravo zato, da bismo sačuvali ove materijalne oblike kulture i obnovili izdanje u kojima se ona čuvaju i neguju, treba glasati za ovaj predlog zakona što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje.

Isto tako kao što ćemo obnoviti i renovirati pojedine ustanove kulture, moramo negovati kulturu sećanja koji je SPS uvek baštinila i negovala, a našu istoriju sačuvati od zaborava, jer ako zaboravljamo istorijski put, događaj i ličnosti koje su gradile Srbiju, onda se odričemo svog identiteta. Ali, izgleda da je srpska istorija danas zanimljivija nekima koji bi da je prisvoje, jer nemaju svoju.

Mislim da smo na dobrom putu da poklonimo kulturi i kulturnim institucijama mesto koje im pripada, jer počeli smo da podižemo spomenike ličnostima koje su obeležile našu istoriju, da pravimo filmove sa istorijskim činjenicama, kao što je film „Dara iz Jasenovca“. Podsetila bih i na izložbu o Jasenovcu koja je u sedištu UN 2018. godine organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a našeg predsednika Skupštine, Ivice Dačića. To je bio srpsko-jevrejski projekat pod nazivom „Jasenovac - pravo na nezaborav“, jer moramo da pamtimo, obeležavamo datume vredne istorijskog pamćenja. Na tome treba pojačati delovanje, a sve sa ciljem da se ništa iz naše bogate istorije ne zaboravi i da našoj istorijsko, kulturno nasleđe, istoriju i kulturu prenesemo budućim generacijama.

Ministar Branko Ružić je spomenuo u ovom domu da bi bilo dobro da se srednjoškolcima prikazuje film „Dara iz Jasenovca“. Moj predlog je i da se pored ovakvih filmova, na časovima istorije prikazuju i dokumentarni istorijski filmovi iz naših arhiva kako bismo mladim generacijama približili našu istoriju.

Takođe želim da pohvalim inicijativu da država preuzme odgovornost za udžbenike istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti. Ne smemo dozvoliti da naša deca uče ove predmete iz udžbenika koje pišu i štampaju strani izdavači.

Da svima bude jasno da nemamo mi čega da se stidimo, jer naš narod nikada nije vodio osvajačke, već oslobodilačke ratove, jer nikada nismo uzimali tuđe, već samo čuvali svoje. Tu obavezu imamo i danas i kao pojedinci i kao društvo koje je odgovorno prema onima koji su temeljili Srbiju.

Zato, drage kolege, pravimo spomenike, snimajmo istorijske filmove, otvarajmo muzeje sećanja, a sve sa ciljem da negujemo tradiciju, istoriju, kulturu i sačuvamo od zaborava.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.10 časova.
(Posle pauze)

Predlažem da krenemo. Očekujemo da ministar dođe.
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Nataši Jovanović, samo želim da vam prenesem da smo malopre razgovarali o dinamici našeg rada i da smo ipak zaključili da bi bilo korisno da iskoristimo, onako kako je predviđeno u Poslovniku, četvrtak kao radni dan, tako da ćemo danas raditi po 1. tački dnevnog reda, sutra po 2. tački dnevnog reda, a u četvrtak nastavljamo poslanička pitanja i onda dan za glasanje, tako da imate u vidu kad je reč o planiranju vaših obaveza.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o zajmu koji daje Banka za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 20 miliona evra i veliko mi je zadovoljstvo što je upravo to iz oblasti infrastrukture u kulturi. S obzirom da je danas prva sednica i da je ovo 1. tačka dnevnog reda, drago mi je da počinjemo ovo prolećno zasedanje sa ovako lepom temom.

Kao što znate, više kolega je prethodno pričalo u koju će svrhu da bude iskorišćen ovaj zajam. Jedan od najvažnijih, po meni, jeste u stvari muzej koji će biti formiran na mestu gde je sadašnja stara železnička stanica. On će biti deo kompleksa na Savskom trgu pored spomenika Stefana Nemanje, Stefan Nemanja koji je začetnik i postavio temelje srpske države, i to će predstavljati jedan kompleks i jednu jedinstvenu celinu.

Kao što znate, narodu ne možete da odredite šta će on da voli ili da ne voli, tako da sam sigurna, s obzirom koliko ima građana da se okupljaju, da se fotografišu oko spomenika, da će isto toliko biti ljudi koji će posetiti taj istorijski muzej i da će to postati jedna od glavnih turističkih tačaka u Beogradu i po kome će Beograd biti prepoznatljiv kao grad. Između ostalog, postoje tu i drugi projekti, kolege su malo pričale o njima, ali ja ću pričati o nekim drugim stvarima.

Dosta je kultura bila zapostavljena. Tako, na primer, Muzej savremene umetnosti preko 10 godina nije radio. Godine 2017. je tek pušten u rad, potpuno renoviran, potpuno obnovljen i na divnom parku tamo gde je Ušće postojala je ruinirana jedna zgrada koja nije služila ničemu. To je bio slučaj i sa Narodnim muzejom u epicentru grada, u samom centru Beograda, postojala je zgrada koja nije radila isto više od 10 godina i evo tek sada 2018. godine je puštena, ali posle 15 godina. Nije radio muzej, ničemu nije služila ta zgrada i posle 15 godina – 2018. godine je tek otvorena.

Kao što vidite, ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima isto se obnavljaju infrastrukturni projekti u oblasti kulture. Pomenula bih jedan što mi se izuzetno dopao u centru Šumadije je, u gradu Kragujevcu, urađen legat Nikoli Koki Jankoviću, to je jedan od najznačajnijih vajara u drugoj polovini 20. veka. On je ostavio svoja dela svom gradu i onda na tom mestu je napravljen jedan legat, jedna impresivna zgrada koju sada koristi i Univerzitet u Kragujevcu i koristi za naučno-istraživački rad Srpska akademija nauka.

Na ovaj način bih htela da kažem i koliko je to lepo kad se nešto svom gradu ostavi. U prošlosti, u istoriji znamo da je bilo mnogo bogatih, imućnih ljudi koji su upravo svom gradu, svojim sugrađanima ostavljali neke zadužbine. Volela bih da se sada isto ta praksa nastavi, jer i sada imamo dosta imućnih ljudi, ali za razliku od onda koji narodu ne ostavljaju ama baš ništa. Pored, na primer, ovog legata u Kragujevcu obnavljaju se i neke male, kao što je kuća u ovom slučaju Radoja Domanovića u selu Ovsište kod Topole. To je bilo 2015. godine.

Kao što vidite, ovo što sam rekla, 2015. godine, pa imamo legat 2018. godine, pa Narodni muzej 2018. godine, onda Muzej savremene umetnosti 2017. godine. Vidite periode gde se sada to odigrava. Upravo SNS i Aleksandar Vučić vidi se da su ti koji ulažu u kulturu. Upravo ti ljudi koje pojedina kvazielita naziva da su sendvičari i da ne znaju šta je kultura. Vidimo u ovim konkretnim primerima da je apsolutno sve suprotno.

Na primer, u Mladenovcu, odakle sam ja, Muzej grada je proradio sada 2018. godine, a prethodno je 10 godina bio zatvoren. Zamislite sada jedan grad koji uopšte nema muzej, niti ima gde da se te stvari skladište i stvarno je bila velika sramota, ali smo uspeli posle velikog truda, rada i zalaganja da se 2018. godine otvori muzej. Takođe, u našoj opštini postoji u mestu Crkvine najstariji spomenik na teritoriji Srbije koji je obnovio bio prvo kralj Milan Obrenović, pa posle u vreme vladavine Aleksandra Vučića, a to je u stvari spomenik despotu Stefanu Lazareviću i mesto gde je on poginuo. Takvih primera ima mnogo širom Srbije i uglavnom su moje kolege pričale o kraju gde oni žive i koji oni najbolje i poznaju. Znači, prepuni smo kulturnih i istorijskih objekata koji su ruinirani i mi polako sada jedan po jedan obnavljamo. Zbog toga mislim da baš ova prva sednica i ova prva tačka jako je lepo što govorimo upravo o infrastrukturi u kulturi.

Za sledeću, na primer, godinu već se planira biblioteka u Mladenovcu koja je isto bila u jednom zapuštenom stanju, a već godinama se pričalo o tome, ali opet kažem, u vreme upravo ove vlasti dolazi do obnove i biblioteke.

Nešto bih napomenula, pa, žao mi je što tu nije i ministarka kulture, Maja Gojković, jer sigurno bi shvatila značaj ovoga o čemu govorim, a to je da bih ja volela takođe u našem kraju, a mislim da bi to izuzetno ekonomski i turistički bilo jako dobro za naš grad, a to je stvaranje legata, Vizitorskog centra ili obnavljanje, da kažem, rodne kuće Bate Živojinovića.

Bata Živojinović znamo da je glumačka legenda i naša je, zaista, sreća i prednost zato što se njegova rodna kuća nalazi upravo u našoj opštini. Dugo se već priča o tome, te hoće da bude na ovaj način ili onaj, međutim, mislim da je dosta vremena prošlo i da bi trebalo ta realizacija da bude što pre. Ne zaboravimo, ne samo da je bio poznat ovde, mnoge nagrade je primio na međunarodnim festivalima u zemlji, u inostranstvu, ali je neverovatna njegova popularnost u stvari u Kini. Ko god je bio u Kini on može da vidi kolika je bila njegova popularnost i da 80.000 Kineza nosi ime Valter. Ovo sve pričam sa ekonomskog stanovišta i turističkog, koji bi nam mnogo značio kada sve proradi i kada ljudi počnu da se kreću po svetu, da turistički može Mladenovac mnogo da prosperira od njihovih turista.

Tako da vidimo da se obnavljaju centri za kulturu, muzeji, pozorišta i ono što je veoma važno, sada se mnogo radi na očuvanju samog nacionalnog identiteta, koji, čini mi se, ovih godina nekako da je bio zapostavljen i pomalo izgubljen. Da radimo na očuvanju naše tradicije i, u stvari, da radimo na tome da se naša istorija ne zaboravi i da učimo na našim greškama. Ako ne znaš, u stvari, ko si, ti u stvari ne znaš ni put gde ćeš da ideš, ni kuda će da bude budućnost tvoje porodice i tvojih potomaka.

Samim tim, tradicija i kultura je, veoma važno je da imamo kontinuitet gde ćemo da povezujemo danas i ono što je bilo juče i sa onim što će doći. To je, u stvari, vizija, snaga i kvalitet da stvoriš nešto dobro u vremenu u kome živiš i koje dolazi.

Potpuno sam sigurna da naša ministarka kulture Maja Gojković ima dovoljno znanja, ima dovoljno iskustva i da će da iskoristi upravo to vreme na ovoj poziciji, da će da uradi nešto vrlo korisno, vrlo značajno što će ostati ne samo nama, nego i generacijama koje dolaze. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković. Izvolite.