Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalazi izbor novih sudija, odnosno nosioca sudske vlasti. Podsetiću na to da Ustav Republike Srbije predviđa postojanje tri vlasti. To su, naravno, zakonodavna, izvršna i sudska. Odnos ove tri grane vlasti se zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Svaka od te tri grane vlasti treba da bude nezavisna jedne od druge.

Međutim, moramo da pričamo o jednoj važnoj temi, a ona se odnosi na nastanak nepoverenja u sudstvo. Građani se pitaju i to se sa pravom pitaju i kako je kolega narodni poslanik Aleksandra Mirković to rekao, da li će naći pravdu pred sudom i kada će naći pravdu. Nepoverenje u sudstvo je nastalo posle reforme 2009. godine kada je 850 sudija ostalo bez posla. Nepoverenje se oseća i dan danas.

Dakle, danas je pred nama Predlog odluke o izboru koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Nosioci funkcije u pravosuđu moraju da budu kompetentni za obavljanje tako odgovornih poslova i kao što je kolega narodni poslanik, Dejan Kesar rekao, moraju da poseduju visok nivo znanja i veština kao i moralne kvalitete koji ih kvalifikuju.

Pojedinci, a to su oni koji uvek imaju nešto protiv, imaju i protiv ovog izbora sudija, a ja postavljam pitanje, kako mogu da se izboru sudija protive oni koji su preporuke davali i sudije birali na sednicama opštinskih odbora, mesnih odbora, pojedinih političkih stranaka. U to vreme, u to isto vreme presude su se donosile u tabloidima, a danas se one donose u sudovima. Predstavnici Visokog saveta sudstva, vi ste jutros rekli da su sve procedure ispoštovane, da je kompletna procedura ispoštovana i shodno biografijama koje smo dobili, uveren sam da kandidati ispunjavaju sve uslove i da će funkcije obavljati u skladu sa zakonom i u ime naroda.

Međutim, važna tema o kojoj smatram da treba da pričamo i pojedine koleginice i kolege narodni poslanici su pričali o tome, odnosi se na infrastrukturu u sudstvu. Za Narod Republike Srbije važno je napomenuti da je u prethodnom periodu urađeno zaista mnogo na poboljšanju smeštajnih i materijalno-tehničkih uslova rada pravosudnih organa. Tu bih zaista pohvalio Ministarstvo pravde. Navešću, a ovde imam spisak koji je na četiri stranice, ali ću navesti samo neke od njih, a to su: zgrada pravosudnih organa u Katanićevoj, viši sudovi, osnovni sudovi, osnovno javno tužilaštvo, npr. Prekršajni sud u Novom Sadu, Viši sud u Beogradu, odnosno Plata pravde u Beogradu i mnogi drugi.

Kao što sam naveo mnogo toga se uradilo u prethodnom periodu, ostvarili su se preduslovi za postojanje i unapređenje i pravednije i pravičnije Srbije i za građane Republike Srbije takođe jako važno, podsetiti na dve ključne stvar. To je da je Vlada Republike Srbije usvojili revidirani akcioni plan za Poglavlje 23. u procesu pristupanja EU i druga stvar, doneta je Strategija razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine. Razvoj pravosuđa je Strategijom definisan kao jedna od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila vladavina prava i povećanje pravne sigurnosti.

Kada je pitanju Strategija razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine postoji pet prioriteta, a to su: dalje jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, dalje jačanje integriteta nosioca pravosudnih funkcija, dalje podizanje kapaciteta i kvaliteta pravosudnog sistema jačanjem stručnosti i osposobljenosti nosilaca funkcija i drugih zaposlenih u pravosuđu, dalje podizanje nivoa efikasnosti pravosudnog sistema, podizanje stepena poverenja javnosti u rad pravosuđa kroz dostupnost i transparentnost rada institucija.

Ipak, postoje određena dešavanja, i verujem da nisam jedini od pripadnika i predstavnika Srpske napredne stranke koji dobija pozive uznemirenih građana, i to ne sad u poslednje vreme, nego su to neke stvari koje se dešavaju kontinuirano.

Nekako se čini da smo navikli na to postoje određene pretnje u ovom sistemu, da se pojedincima crtaju mete, a ja postavljam pitanje – kako možemo da se naviknemo na pretnje? Kako možemo da se naviknemo na pretnje predsedniku Aleksandru Vučiću i određenim ljudima kojima se crtaju mete samo iz razloga što su u srodstvu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem?

Ovim putem ja apelujem na tužilaštvo i sudstvo da svoj posao rade po savesti i po sili zakona, a novim sudijama da budu hrabri i istrajni, da rade u skladu sa interesima Republike Srbije i u ime naroda, da im svaki građanin bude jednak.

Podsetiću ih samo na primenu principa podele vlasti koja podrazumeva postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

U danu za glasanje ću podržati ovaj predlog i ujedno pozivam koleginice i kolege narode poslanike da učine isto.

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bratimir Vasiljević.

Izvolite.

Poštovani predsedniče sa saradnicima, članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama izbor sudija koji po prvi put zauzimaju te vrlo važne funkcije u državi.

Ja bih se pridružio svim mojim kolegama koji su danas govorili u tom pravcu, ali bih hteo da iznesem i nekoliko kritičkih stvari kako se suđenje odvija u zemlji Srbiji u sadašnjem vremenu, pa bih preneo i raspoloženje građana.

Nadam se da su to pojedinačni slučajevi i da velika većina ljudi koji se bave tom složenom i odgovornom funkcijom u zemlji radi svoj posao kvalitetno i profesionalno. Nažalost, ima pojedinaca koji tu funkciju zloupotrebljavaju i koriste za lične svrhe, tj. sve više građana iznosi primedbe da presude mogu da se naručuju kod pojedinih sudija, što je vrlo opasno i vrlo lošu poruku šaljemo.

Iz tog razloga bih mladim sudijama koji preuzimaju, koji će, svakako se nadamo da će naša poslanička grupa podržati Predlog članova Visokog saveta sudstva da bi ti ljudi preuzeli odgovornost i vršenje te vrlo odgovorne funkcije u društvu, da poručim da rukovode svojim poslom, onom, kako reče prethodni narodni poslanik, da sude ne po babu i po stričevima, već po pravdi Boga istinitoga, i da se samo time rukovode i tako zadobiju veliku podršku i opravdaju svoju odgovornost i svoju funkciju koju vrše u ovoj zemlji.

Često puta ovde čujemo da tri grane vlasti koje postoje u državi Srbiji, a i u svim državama sveta, između ostalog i sudijska grana koja je takođe nezavisna u radu i u funkcionisanju, i tu nema potrebe da podsećamo da li treba neko da se meša u donošenje odluka i u rad samih sudija, to se podrazumeva, samostalnost u vršenju te funkcije.

Nikako mi nije jasno da se Narodna skupština kao jedan najveći organ, zakonodavni organ vlasti koji ima i kontrolnu funkciju, da se od tog dela protive oni koji su radili sasvim drugačije, koji su sudije birali po jednom sasvim drugačijem principu i načinu. Znamo da su određeni opštinski odbori davali liste sa prioritetima za izbor sudija, a ovde bi da se ospori pravo Narodnoj skupštini da može da odlučuje i da može da kontroliše rad, jer prepustiti samo sudijama da sami odlučuju o svemu i o svom radu mislim da to nije dobro. Na kraju krajeva, ne znam koliko zemalja u Evropi ima takav sistem gde Narodna skupština nema prava uvida i nema prava kontrole nad radom.

Uostalom, ova Skupština bira i izvršnu vlast, pa zašto bi se razlikovala sudska vlast od izvršne vlasti, ako Narodna skupština bira izvršnu vlast, a bira je, i ima mogućnost same kontrole rada izvršne vlasti ne razumem otkud toliko zalaganje i tolika bojaznost da bi Skupština se mešala u rad sudova.

Očekujem da će nove mlade sudije opravdati poverenje koje im je Savet dao i opravdati svakako i u svakom smislu tu vrlo važnu i odgovornu funkciju.

Ovde bih se zadržao, ne mogu da preskočim, da ne pomenem vakcinaciju u zemlji Srbiji, kako tu stvari stoje, iako imamo često kritike sa strane onih koji ne žele i ne vole što Srbija napreduje i što Srbija svakim danom beleži sve bolje i bolje rezultate.

Moram da podsetim da se Srbija u ovom trenutku nalazi na petom mestu u svetu, a na drugom mestu u Evropi i od danas je na prvom mestu po revakcinaciji u Evropi. To je samo zahvaljujući mudroj politici naše države na čelu sa predsednikom države, gospodinom Aleksandrom Vučićem i našom Vladom.

Podsetio bih još da i pored toliko napora koliko se čini za naše stanovništvo i naše građane Republike Srbije predsednik države čini i za susedne narode nama susednim i najbližim u okruženju, kao što je Makedonija, kao što je Crna Gora i kao što je juče Bosna i Hercegovina. I za to se nađu sredstva i nađe snage, a to samo mogu veliki ljudi poput Aleksandra Vučića da pomažu i susednim narodima, jer, jednostavno, od te velike evropske demokratije ostalo je prazno, narodi te države nisu dobili ništa od tolikih obećanja.

Podsetio bi i na epohalnu stvar, barem za mene, onako kako ja gledam na stvari kada su u pitanju štampanje udžbenika, koliko Vlada i koliko državnika je prošlo u ovoj zemlji, pa se niko nikada nije dosetio da trebamo, barem ono što je najvažnije, a to je srpski jezik, književnost, geografija, istorija, da pišu sami narodi kome to pripada. Niko se do sada nije setio i niko nije imao hrabrosti da uđe u tu priču. Nadam se da će vrlo brzo zaživeti da te najvažnije predmete štampa naša država.

Otuda nije čudo što nema pomena o stradanju našeg stanovništva i srpskog naroda u Jasenovcu, čudim se i ovoliko malo, a proteklo je više od 75 godina kako se to toliko malo u našim udžbenicima, i kako naša mlada pokolenja imaju mogućnosti da saznaju koliko Srba je i kako su stradali, eto, od tih naših nekada bratskih naroda.

Kada je reč o spomeniku Nemanji, 800 godina je trebalo da prođe da se neki državnik doseti i da neki državnik skupi hrabrosti da napravimo jedan takav pomen čoveku koji je stvorio, koji je napravio državu Srbiju i od koga nam koreni potiču. Zato, koristim priliku da se zahvalim javno predsedniku države i da čestitam na takvoj hrabrosti.

Šta reći o filmu „Dara iz Jasenovca“, koji je trebalo da prođe 75 godina? Zar niko nije imao smelosti i hrabrosti? Očigledno da nije. Da se snimi ovakvo jedno stradanje i da pokolenja koja su iza nas, a svakako i mi koji smo u poznim godinama nismo imali baš predstavu i nismo imali vidike sve kako su se stvari odvijale.

Nadamo se da će ovo da se nastavi i da će to i u buduće da ide i sve ono što se dešavalo srpskom rodu, počevši od Kosova, preko Kosova i Metohije, preko BiH. Tu mnoge stvari treba da se razjasne i da građani imaju potpuna saznanja o tome.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije, moj poziv je predsedniku države da, pre svega, krenemo u borbu u svojim redovima. Odgovorno mogu da kažem, imam i dosta godina i dosta dugo sam u političkoj organizaciji SNS, to jest od osnivanja i tražim da se prvo krene u našim redovima, jer mnogo mešetara i mnogo ljudi koji su se infiltrirali u ovoj stranci su se toliko osilili i toliko se bahato ponašaju da, jednostavno, mora pod hitno da se reši pitanje, pre svega, ličnog.

Mnogi su ušli u ovu stranku iz ličnog interesa i gledaju samo lični interes ispred svega. Pogledajte, neki su se čak osmelili da čak razmišljaju, ne daj Bože, i o ubistvu predsednika države, da dođu i na političku vlast. Tome mora da se stane na put. Jednostavno, cela država i celo društvo očekuje, pre svega u našim redovima, da krenemo u borbu sa tim, da se tačno zna ko se za šta bori i da lični interes bude potisnut u ime opšteg interesa i borbe za bolje sutra.

Ovde bih podsetio na stečaj koji traje u Nišu skoro preko 20 godina. Radi se o Poljoprivrednom industrijskom kombinatu PIK Niš i čudna je stvar da je do sada iz budžeta grada Niša skinuto preko 320 miliona dinara, jer, po zakonu, su te stvari sagledane da, jednostavno, budžet grada Niša pokriva stečajne troškove i ono što sleduje u stečaju. Međutim, nepotrebno dugo traje ova akcija stečaja i, ono što je najvažnije, objekti koji postoje u stečajnoj masi propadaju rapidno, raznose se na svaki mogući način i tu bih, jednostavno, podsetio da u opštini Pantelej, gde sam do sada bio predsednik gradske opštine, postoji osam objekata, tj. zadružnih domova ili domova kulture, kako god hoćete, to je Gornji Matejevac, Gornja Vrežina, Knez Selo, Kamenica, Brenica, Cerje, Jasenovik i Pasjača i svi redom propadjau samo zbog toga što toliko traje proces stečaja i niko ne preuzima nikakvu zaštitu tih objekata koji sutra mogu i te kako da budu od koristi.

Ako se zalažemo da seosko stanovništvo ostaje tamo gde je rođeno i gde živi, pa moramo nešto i da im uradimo u tom pravcu, te zadružne ili domove kultura da osposobimo kako bi imali gde da se okupljaju, počevši i od penzionera i od građana, a da ne kažemo od mladih ljudi.

Zato je moj poziv Ministarstvu za razvoj sela i Ministarstvu za nerazvijena područja, obzirom da opština Pantelej spada u nerazvijene opštine, da uzmu učešće u ovome i da vide kako ovo pitanje može da se reši, kako bi se spasili ovi objekti od potpunog propadanja i od potpune devastacije. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Nažalost, imate još samo sedam minuta. Valjda je dovoljno?

Pokušaću, mada je tema jako ozbiljna. Uvek kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija, to ima neku svoju težinu.

Prvo, mogu da izrazim jedno zadovoljstvo zato što, evo, pri kraju ove debate oko izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, nijedan od kandidata nije osporen i neće se Narodna skupština o njemu posebno izjašnjavati u danu za glasanje, što je svakako rezultat jednog drugačijeg pristupa rešavanju izbora sudija, nego što je to bilo u prošlosti.

Verovatno veliki broj mojih kolega je govorio o raznim problemima koje smo imali prilikom izbora najviših nosilaca pravosudnih funkcija, a i nemojte to da vas čudi, zato što je Ustavni sud 2013. godine oglasio neustavnim izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. To govori o tome kakva je reforma koja je sprovođena 2008. i 2009. godine zaista bila. To su ti problemi o kojima će kolege poslanici još dugo vremena da pričaju i zbog takvog pristupa i rešavanja tih problema izbora sudija i dan danas među građanima Srbije postoji veliko nepoverenje u naš pravosudni sistem i u nosioce pravosudnih funkcija. Nažalost, to je tako, a narodni poslanici kao narodni poslanici prenose ono što građani govore i pričaju, one njihove utiske koje imaju sa svojim biračkim telom i sa sredinom u kojoj žive.

Jedna druga stvar koja je takođe vezana za rad vašeg organa jeste i to da jedan na sreću jako mali broj sudija kvari ugled i sve ono što i nosioci pravosudnih funkcija i vi radite na poboljšanju pogleda na to kako funkcionišu naši sudovi. I tome su govorile moje kolege. Govorile su i o čuvenom sudiji Majiću koji je poništavao i presude „Dreničkoj grupi“, oslobađao ih krivice. Oslobađao je krivice i čoveka za obljubu maloletnog deteta. Jednostavno, pitanje jeste dokle će Visoki savet sudstva da trpi takvo nešto? Dokle će jedan mali broj nosilaca pravosudnih funkcija da narušava ugled čitavog pravosudnog sistema? To je problem sa kojim moramo u vrlo bliskoj budućnosti to da rešavamo.

Ne bih da govorimo o nekim drugim situacijama i da ulazim u neku dublju analizu nekih stvari. Stalno se govori o tome kako u Srbiji nema dovoljno vladavine prava i kako se stalno vrši pritisak na nosioce pravosudnih funkcija od strane zakonodavne i izvršne vlasti. Postavljam pitanje da li je to zaista tako i kako to nama izgleda kao narodnim poslanicima?

Evo, ja ću da pročitam samo jedan deo koji je u nekom intervjuu dao predsednik Višeg suda u Beogradu, koji kaže: „Mislim da mudri političari i funkcioneri treba da rade na jačanju nezavisnosti i samostalnosti sudova“, potpuno se slažem, „jednostavno, ove isto sudstvo će odlučivati o njihovim građanskim pravima i slobodama u trenutku kada se više ne budu nalazili na javnim funkcijama“. To treba kao narodni poslanik da doživim kao pretnju?

Znači, u ovom trenutku naš pravosudni sistem ne štiti narodne poslanike, ali će doći pod udar kada su u pitanju njihova prava i slobode, kada ne budu više bili narodni poslanici. E o tom problemu govorim.

Nije narušavanje nezavisnosti sudova i nosilaca pravosudnih funkcija da kada neki narodni poslanik komentariše neku pravosnažnu presudu, postupak je završen, ali predstavnici bivšeg režima su napadali nas narodne poslanike i kada to urade.

Znate šta, nemoguće je i ne postoji sistem ni državno uređenje u kome bilo šta što se donosi, što ima snagu javne isprave ili presude, nije podložno kritici javnosti. Valjda su narodni poslanici ti koji imaju prevashodno i to pravo da kritikuju ukoliko smatraju da neka presuda nije doneta u skladu sa zakonom. Ali se ide i dotle da to bude navodno izgovor za narušavanje sudijske nezavisnosti.

Možemo o tome još nekoliko primera, ali, evo, i kada dobijemo izveštaj Evropske komisije i kada dobijemo izveštaje raznih nevladinih organizacija, domaćih, međunarodnih, itd, uvek se spominju ta ljudska prava, uvek se spominje nezavisnost pravosuđa i uređenje pravne države.

Znate šta, ekonomija je egzaktna. Tu nema subjektivnih i objektivnih procena. Tu se radi isključivo na, recimo, matematičkim vrednostima, podacima koje su izdali određeni državni i drugi organi, po raznim metodologijama i jako su precizni. I ako hoćete neku državu da napadnete ili da je okrivite za nešto, onda ćete da govorite o ljudskim pravima i nedostatku pravne države, jer to može uvek da bude i stvar subjektivne procene ili političkog trenutka.

Šta demantuje sve one koji o tome govore? Govore o tome koliko Srbija kao država ima investicija koje ne potiču iz Srbije. To je uvek jako tačan i egzaktan podatak, jer bilo ko ko je vlasnik kapitala neće da ulaže taj novac u državu koja na prvom mestu nema ljudska prava i građanske slobode, pogotovo ako je sa zapadnog sveta i neće nikako da ulaže ukoliko u toj zemlji nije vladavina prava. I to su one ocene koje su verodostojne.

Ja se nadam da ćemo uskoro, u nekoj bliskoj budućnosti, raspravljati o sudijama koji narušavaju dostojanstvo sudijske funkcije, o predsednicima sudova koji narušavaju ugled svog suda pre svega, jer nijedan predsednik višeg suda ništa ne vredi manje nego bilo koji, ali samo jedan po ambasadama, morate da se složite, ne ide predsednik višeg suda u Požarevcu, nego iz Beograda, da postavimo pitanje šta se to dešava i kako se narušava ugled pre svega nosilaca pravosudnih funkcija? Ja se nadam da ćemo na nekoj od narednih sednica jako brzo o tome da raspravljamo i da pitamo te sudije o čemu se tu radi.

Svaka čast, u sekundu ste tačni bili.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih poslanika, da li još neko želi reč od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa?
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite. Imate još tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, možemo i da rezimiramo današnji dan. Ja sam već u jutrošnjem javljanju istakla značaj funkcija na koje ćemo izabrati kandidate o kojima smo danas razgovarali u danu za glasanje.

Moja poruka će uvek biti ista ili slična, odnosno za kandidate koji će biti sudije ili javni tužioci ili predsednici sudova, da uvek sude po zakonu, časno i pošteno, da svoju funkciju shvate kao posao i da ga obavljaju odgovorno i efikasno. Sudije moraju građanima pružiti mogućnost da ostvare pravo na pravdu i na jednakost pred imperativnim propisima naše zemlje.

Nemojte, gospodo, dozvoliti sebi da budete zapamćeni kao bivši režim po naručenom presuđivanju, po zloupotrebama položaja, po političkim ucenama i po nekim političkim ucenama i zbog toga i po donošenju naručenih presuda. Morate obezbediti poverenje građana u pravosudni sistem koji predstavljate. To su sve poruke za kandidate o kojima smo danas govorili.

Što se tiče borbe protiv kriminala, verujem da će država u tome istrajati. Verujem da će Aleksandar Vučić državnim organima dati punu podršku da se uhvate u koštac sa mafijom i sa kriminalnim strukturama. Ostaje nam da sačekamo saopštenje koje je predsednik Aleksandar Vučić najavio, sa čime će upoznati građane, sa informacijama koje se tiču kriminogenih struktura, ali upoznati građane i o nekim pitanjima koja se tiču njegove lične bezbednosti, možda stranog uticaja na neka dešavanja u Srbiji, a, na kraju, videćemo i šta će istraga pokazati, ko je sve sarađivao sa mafijom, da li je i na koji način planiran atentat na predsednika Vučića, kakav je uticaj bivšeg režima, itd.

Očekujem da država istraje u ovoj borbi, ali i u mnogim drugim borbama koje vodimo paralelno, za bolju ekonomiju, za razvijenu privredu, za bolji životni standard naših građana, pre svega za očuvanje mira i stabilnosti, u čemu, naravno, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju bezrezervnu podršku narodnih poslanika poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja, ili još neko ko nije iskoristio pravo, izvestioci ili predstavnici predlagača? (Ne.)
Pošto se više niko ne javlja, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu ove odluke.
Time završavamo današnji rad. Nastavljamo sutra u 10.00 časova. U skladu sa Poslovnikom, prvo ide postavljanje pitanja, odnosno traženje obaveštenja, a nakon toga će biti glasanje. Hvala vam.
Hvala i našim gostima, odnosno predstavnicima predlagača.