Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskom sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 121 narodni poslanik, što znači da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ODLUKE O IZBORU SUDIJA KOJI SE PRVI PUT BIRAJU NA SUDIJSKU FUNKCIJU
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sednici prisustvuju Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija i zamenik predsednika Visokog saveta sudstva i Nataša Đelić, šef odseka za statusna pitanja sudija visokog saveta sudstva.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Visoki savet sudstva, kao i izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Želim samo još jednom da vas podsetim, da ćemo danas raditi do kraja ove tačke, da ćemo sutra nastaviti sa poslaničkim pitanjima i nakon toga će biti termin, odnosno Dan za glasanje.
Da li predstavnik predlagača, Ivan Jovičić, želi reč? Izvolite.

Hvala predsedniče.
Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju a koju odluku je Visoki savet sudstva utvrdio na sednici dana 2.2.2021. godine.
Visoki savet sudstva je oglasio izbor sudija za Privredni sud u Beogradu, Drugi osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Kragujevcu, Prekršajni sud u Kragujevcu i Prekršajni sud u Kruševcu.
Pošto je Visoki savet sudstva formirao komisije za postupak predlaganja kandidata, te sproveo taj postupak u smislu provere stručnosti, sposobnosti i dostojnosti kandidata u skladu sa Zakonom o sudijama i Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na sudijsku funkciju i pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a sve u smislu člana 13. alineja 3. Zakona o visokom savetu sudstva, utvrdio Predlog odluke i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 31. kandidata tako što se za Privredni sud u Beogradu predlažu za sudije: Danijela Milošević, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Borivoje Miljković, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Miloljub Mišković, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Danilo Grujičić, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, Bojana Bojić Morara advokat, Advokatska komora Beograd, Sandra Marić, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu i Biljana Krstajić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu.
Za sudijsku funkciju u Drugom osnovnom sudu u Beogradu predlažu se: Vukadin Brajušković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Milica Goravica korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Luka Pantelić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Jovana Živanović Stojić, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Nikola Đaković, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ljiljana Ilić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Sanja Vujisić, šef Odseka za upravno pravo na Pravosudnoj akademiji.
Za sudije na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Kragujevcu Visoki savet sudstava je predložio: Jelenu Veljović, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Anđelo Đerasimović, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Kragujevcu, Marinu Miloradović, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu, Miloša Mirkovića, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Marinu Petrović, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Sonju Popovski Zaljevski, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Bojanu Simonović, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Marinu Luković, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Kragujevcu, Zoricu Jovanović, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Milenu Marsenić Kun, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Kragujevcu, Jelenu Vujčić, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Jelenu Tripković, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Dragana Hadžića, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Tinu Gemaljević, sudijskog pomoćnika takođe u Apelacionom sudu u Kragujevcu.
Na sudijsku funkciju Prekršajnom sudu u Kragujevcu predloženi su: Ivana Pavlović, sudijsko pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, Katarina Janković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Na kraju, za sudijsku funkciju u Prekršajnom sudu u Kruševcu, predložen je Jovica Vesić, inspektor, gradska uprava Grada Kruševca.
Zahvaljujem se na pažnji. Ne preostaje mi ništa drugo, nego da vas pozovem da u danu za glasanje podržite sve predloge Visokog saveta sudstva.

Zahvaljujem se.
Da li izvestioci traže reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik i potpredsednik, Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, imenovanje sudija jeste proceduralna stvar i verovatno bi bilo i nama narodnim poslanicima lakše da se tako postavimo da je to jedan birokratski postupak što bi nas na neki način oslobodilo truda pripremanja i održanja govora i diskusije na ovu temu. Iako je to proceduralna stvar nije moguće ignorisati ili zapostaviti važnost uopšteno imenovanja sudija, pa i važnost izbora i imenovanja svakog sudije posebno.

Pogotovo kada se država i društvo nalaze u ambijentu u kome je veoma jasno da borba, a neću preterati ako kažem i rat sa organizovanim kriminalom i nasiljem koje izaziva taj kriminal nisu završeni. To nas dodatno obavezuje da se još odgovornije, pažljivije i preciznije pozabavimo onim državnim organima koji treba da budu i koji po svojoj definiciji, informacijskom rasporedu, ustavnoj i zakonskoj nadležnosti predstavljaju prvu liniju odbrane. Prvu liniju odbrane čoveka kao pojedinca, ali isto tako i odbrane celokupne zajednice, odnosno celokupnog društva i na koncu samog državnog poretka koji ima ulogu osiguranja pune slobode prava i bezbednosti svakoga građanina ove zemlje.

Zato ću u narednim minutima izneti stavove Stranke pravde i pomirenja i narodnih poslanika ove stranke, koji će svakako podržati izbor predloženih sudija sa uverenjem i poverenjem da je procedura do kraja ispoštovana, ali i to da će narodni poslanici koji dolaze iz mesta iz kojih su ove sudije predloženi dati i imati više informacija i obavestiti nas o njihovom pravom i stvarnom kvalitetu.

Sudstvo, sektor pravde je jedan od stubova održanja zdravog društva i očuvanja sistema zaštite čoveka u individualnom i kolektivnom smislu. Iako jako puno govora na ovu temu nas dovodi u rizik ponavljanja, ponavljanje jeste dosadno ili može biti dosadno, ali kada su važne stvari u pitanju i važne teme onda ponavljanje, ma koliko moglo biti dosadno, ima ulogu naglaska ili fokusa na nešto što je od izuzetne ili posebne važnosti. Zato, rizikujući da budem od onih koji ponavljaju, ipak daću prednost značaju ove teme, tj. samog pravosuđa, a kontekstu i okviru koga sam napomenuo.

Svakako, kao i inače, čovek može govoriti samo kompetentno i korektno o onome što zna i može svoje tvrdnje i ocene bazirati i iznositi na temelju onoga što mu je poznato i onoga u šta ima uvid. Moje iskustvo sa pravosuđem jeste u teoretskom smislu vezano za celokupni prostor države, ali je još značajnije na prostoru gde živim, tj. prostor Novog Pazara i Sandžaka.

Postoji uvek rizik da dobre akcije koje sprovodi država, ako je u ovom slučaju to borba protiv organizovanog kriminala, kao i druge dobre akcije, uvek se najbolje realizuju u centru, uvek se najkvalitetnije izvrše i primene u samom centru, odnosno u glavnom gradu. To je inače priroda delovanja svake energije. Tamo gde se ta energija pokreće ona je tu najjača i to je neki epicentar energije. Međutim, kako se odmičemo od tog centra, onda ta energija tim cikličnim krugovima slabi. Zato, ako pogledate i ekonomsko-razvojni aspekt i druge aspekte ovog društva, uređenja i unapređenja državnog sistema, vi ćete skoro u pravilu naći zapravo efekte te zakonitosti uticaja i delovanja energije.

Tako da, što ste dalje od Beograda najčešće ćete naći više problema, više nedostataka, više propusta. Zato je smisao postojanja ove Skupštine u strukturi narodnih poslanika koji dolaze sa svih strana, da zapravo mi, ukoliko želimo izneti naša zaduženja, odnosno imati punu odgovornost i obaviti posao narodnog poslanika, treba da dokinemo onu praksu koja je, nažalost, bar kada je kraj iz koga dolazim u pitanju, bila da se narodni poslanici koje izabere Novi Pazar ili Sandžak ili neki drugi deo, periferni deo ove zemlje, da dok se biraju, odnosno dok su u kampanji govore kako će oni biti narodni predstavnici, međutim, kada dođu u Beograd, posle nekoliko meseci, ne više, oni najčešće postanu predstavnici Beograda u tom kraju. Zaborave pravac iz koga su došli, da treba da predstavljaju svoj narod u Beogradu, odnosno svoj narod i birače u Narodnoj skupštini, a ne Narodnu skupštinu ili Beograd kao neki opšti pojam u svome kraju.

Dakle, naše insistiranje i delovanje Strane pravde i pomirenja jeste da zapravo ukinemo takvu praksu i celokupno delovanje koje smo imali u prethodnom mandatu i ovom sada jeste zapravo na tom smeru. Svakako da bismo održali taj kurs i da bi u tome bili dosledni, potrebno je pratiti šta se dešava na tim područjima, zapravo biti glas tog naroda, odnosno građana, a i prenositi pravu dijagnozu tog stanja.

U tom kontekstu, ja neću odustati, ma koliko neke teme ovde ne bile eksplicitno aktuelne, ma koliko se suočavali sa time da neke velike teme otpušu ili stave u sjenu neke teme koje dolaze sa periferije ove države, ali ja neću biti miran i neću se pomiriti sa tim da samo mojoj deci bude dobro. Između ostalog, jedan od mojih ličnih motiva, podeliću to sa javnošću, da uđem u politiku je to. Hvala Bogu, imao sam takav društveno socijalni status da sam mogao biti sebičan i ostati van politike i dati samo svojoj deci ambijent sigurnosti i ambijent prosperiteta, ali moje verovanje i moje uverenje je da ne može samo vaša porodica biti sretna i dobro ukoliko je vaše okruženje nesretno i loše.

Nisam se mogao pomiriti sa tim što sam svojim očima gledao da narko diler ispred škole diluje drogu, a da policajac školski okreće glavu i da ga ne vidi dok diluje drogu. Dakle, ja nisam mogao ignorisati taj prizor u svome gradu i reći - odoh ja da napravim visoke zidine dvorišta moje kuće i da se posvetim svojoj deci i da svoju energiju njima podredim, baš me briga šta je sa tom sirotinjom izvan zidina moga dvorišta. Naprotiv, sami etimološki osnov pojma sreća je od sresti se, susresti se. Znači, sreća nije nešto što se može posesivno posedovati, držati samo za sebe, ona se ostvaruje samo u susretu sa drugim.

Zato, čovek kada se raduje i kada se veseli, kada ima neke porodične povode za radost, ne može sam da se raduje, ne može da se zatvori u svojoj kući i da se sam raduje. Onaj ko se sam raduje više liči na ludu i poremećenu osobu nego na normalnu osobu. Radost se deli, zato imate potrebu da pozovete ljude na radost i da radost podelite. To je smisao radosti. Zapravo, to znači da radost ne može biti partikularna. Sreća ne može biti partikularna, ona ne može biti samo za neke, ona će se ili primarno ostvariti za većinu, barem onih koji hoće da normalno žive i rade i da se trude, ili je neće biti. U tom pogledu, mi ne možemo ostati na tome da se zadovoljimo sopstvenim statusom i sopstvenom srećom i sopstvenim stanjem.

Da bi zapravo počeli menjati ovo stanje jeste dobro što imamo velike akcije i to je obećavajuće protiv organizovanog kriminala, i podržavam sami vrh države i celokupni bezbednosni sistem koji se odlučio ovaj put, hvala Bogu, da bude brži od onoga što se desilo 2003. godine, dakle, da ne pusti da organizovani kriminal pomisli da je jači od države, pa da oni krenu u napad što je bila greška državne vlasti 2003. godine.

Sada imamo pametnije delovanje i to da je državni sistem bio pametniji i brži i da je potez ispred organizovanog kriminala, što svedoči ovaj obračun koga posmatramo, koga bodrimo i sa očekivanjima da se neće polovično okončati već da će se ići do kraja, jer kriminal je kao bolest kao maligna bolest. Ukoliko kancer samo načnete, ukoliko ga delimično odsečete i odstranite onda vi niste ništa uradili, naprotiv vi ste ga samo probudili.

Zato bodrimo sami vrh države i nadležne organe da do kraja idu u obračun sa organizovanim kriminalom, a evo, bar ono što nam je dostupno iz sredstava javnog informisanja da se potvrđuje ono što sam personalno, a i moje kolege govorile tokom proteklog mandata o sprezi, dakle, kriminala i državnih organa.

Dakle, evo sada se to i potvrđuje i svakako da je jako važno ići do kraja u tom obračunu, ne samo u pogledu samih aktera tog kriminala ili nosioca organizovanog kriminala, već i njihovih jataka, odnosno onih koji zapravo su njih štitili iz celokupnog sistema bilo da je to policija, bilo da je to pravosuđe, bilo da je to Tužilaštvo.

Pogrešno bi bilo reći da se samo govori o policiji. Verovatno je policija ta koja je bila najinteresantnija i ona je prva linija ili prvi kontakt kriminalca sa državnim organima.

Ali, kada se radi o visoko sofisticiranom kriminalu onda bi bilo jako naivno reći da se to sve zadržalo samo na nivou policijskih službenika i policijskih funkcionera. Ne, zasigurno. Tu mogu da posvedočim iz kraja iz koga dolazim da je njihov uticaj i na pravosuđe veoma snažan.

Ponoviću rečenicu koju sam u ovom časnom Domu izgovorio mnogo puta - u Novom Pazaru se tačno zna koja kriminalna grupa ima kojeg sudiju, tačno se zna koji advokati su ne samo branioci svojih klijenata već direktne linije prema korumpiranim sudijama. Tačno se zna cenovnik za koliko desetina hiljada evra ili hiljada evra se izvlačite iz zatvora i spašavate od koje presude prema težini krivičnog dela.

Dakle, ovo je istina koju znaju skoro svi građani Novoga Pazara i nema smisla na taj način ružno predstavljati državu i slati poruku kako običan građanin te informacije sve ima, a nadležne službe policije i službe bezbednosti ili službe nadzora inspekcije nad radom sudija ne znaju.

Prema tome, ono što apelujem i na šta insistiram jeste da se na ovoj novoj, da kažem, ofanzivi na organizovani kriminal ne sme stati na grad Beograd i na neke veće gradove centralne Srbije, već da je neophodno ići do kraja.

Pogotovo, prostori koji se oslanjaju na granične i administrativne prelaze oni su dodatno interesantni i zanimljivi predstavljaju ambijent za blistanje organizovanog kriminala.

Dakle, onog trenutka, kada presečete tu pupčanu vrpcu između kriminalaca i sudija, između kriminalaca i tužilaca, između kriminalaca i policajaca mogu da budu ne znam kakve bande, koliko moćni personalno njihova moć će da se istopi. Sva njihova moć je u njihovoj sprezi sa politikom, sa policijom, sa Tužilaštvom i sa pravosuđem.

Mnogo nam podataka dolazi, da čak policija na koju se najčešće i najpre napadne uglavnom pokreće krivične postupke za određene kriminalne aktivnosti bilo da su u pitanju tipični kriminalci, bilo da su u pitanju određeni lokalni političari koji se kabadahijski i kriminalno ponašaju. Imamo informacije da to najčešće od policije krene, ali da to tužioci i određene istražne sudije blokiraju.

Tako da su latice njihovih kriminalnih dosijea i krivičnih prijava koje je policija procesuirala prepune kada su u pitanju i lokalni sudovi, odnosno osnovni sudovi, kada su u pitanju i viši sudovi, Viši sud u Novom Pazaru, ali isto tako kada je u pitanju i taj Poseban sud za organizovani kriminal u Kraljevu koji najčešće stoji u zaštitu ili je neaktivno, pasivno se ponaša u pogledu procesuiranja određenih važnih predmeta koji se tiče ozbiljnog kriminala na prostoru Sandžaka, odnosno na prostoru Novog Pazara.

Ono što država i njen aparat ne smeju da dozvole jeste da to postane normalno. Ne smemo dozvoliti da to što je jedna tačka udaljena od Beograda 200 ili 300 kilometara da to bude hladovina iza kriminala, sa jedne strane, ali isto tako i za određene državne činovnike, bili oni sudije, policajci i tužioci ili nosioci neke druge aktivnosti da zapravo to iskoriste za svoje sudelovanje u određenom kriminalu.

Ono što takođe jeste važno kako bismo imali puno poverenje i kvalitet u pogledu i pravosuđa i tužilaštva jeste poseban senzibilitet koga država treba da ima, opet u skladu sa Ustavom i zakonom tamo gde imamo nacionalno i etnički mešovite sredine.

Zato, moram da podsetim, apelujem i pozovem, po ko zna koji put da država i nadležni organi izvrše ono što je zakonska obaveza, a to je balans etničke strukture u pravosuđu i tužilaštvu. Mi ga još nemamo, on je i dalje i te kako na štetu Bošnjaka.

Naravno, ja ovde nikada ne bih dao prednost etničkoj pripadnosti u odnosu na kvalitet, u odnosu na kompetencije, ali mi moramo i o tome voditi računa, barem približno, pa ako negde imamo u jednom sudu ili tužilaštvu da je brojka u korist jedne etničke zajednice.

Neka bude u drugom malo drugačije, pa da imamo neki generalni pristup takav da se šalje slika da je u pitanju odnos koji želimo da pravično gajimo, a svakako da bismo imali kompetencije potrebno je da vodimo računa i o samom školovanju i podizanju tih kadrova.

Hvala.

Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine, dr Muameru Zukorliću, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja - Ujedinjena seljačka stranka.

Poštovani narodni poslanici, ja bih vas podsetila bez toga da ulazim u sadržaj diskusije da je na dnevnom redu Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, da imamo 31 kandidata za pet sudova, uvažavajući u potpunosti širokost demokratije i vaše poruke i diskusije, molim vas da vaše diskusije ipak prilagodite dnevnom redu i da se razgovara i o samim kandidatima, da bi izbegli upravo reklamiranje Poslovnika, da se ne držimo dnevnog reda.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima narodna poslanica, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi zameniče predsednika Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to za Privredni i Drugi osnovni sud u Beogradu, Osnovni i Prekršajni sud u Kragujevcu i Prekršajni sud u Kruševcu.

Mi smo pre nekih mesec dana već razmatrali neke predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i ja u tom smislu delim identično mišljenje koje sam i tada iznela, ali kako se ne bih ponavljala u tom smislu želim da kažem da za početak ovim predlozima odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u suštini pokazujemo jasnu nameru i volju da se poveća broj sudija, a kako bi se obezbedila i ravnomerna raspoređenost predmeta, sudijama olakšao posao i na kraju ispoštovalo jedno od osnovnih načela na kojima se zasniva suđenje i pravosuđe, a to je načelo suđenja u razumnom roku.

Mi iz Predloga odluke, koja je podneta od strane Visokog saveta sudstva, ne možemo mnogo toga zaključiti kada pogledamo biografije onih koje danas biramo, osim da se radi o mladim ljudima koji su svoje kvalitete i posvećenost pokazali u dosadašnjem radu i ja uopšte ne sumnjam u to da će njihova kompetentnost biti baš onakva kakvom je očekujemo. Prosto, očekuje se da će njihova buduća predanost radu biti na odgovarajućem nivou.

Baš zato što se radi o sudijama koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju mislim da upravo danas, sada i ovde moramo izneti sve one izazove koji ih čekaju, odnosno koji stoje pred njima u nadi da će ih oni u svom budućem radu sa puno entuzijazma i primeniti, odnosno pokušati da iz prevaziđu.

Rukovodeći se izrekom – slušaj učitelja, ali ne idi za njim, pre svega očekujem da će buduće sudije znati da prepoznaju nedostatke pravosuđa i da će se za njihovo otklanjanje boriti baš onako kao što su se borili da danas budu na spisku onih koje biramo, odnosno o kojima raspravljamo, pa eto neka prvi korak ka tom cilju bude modernizacija sudstva kroz neka kreativna normativna i organizaciona rešenja, pošto po biografijama vidimo da se radi o mladim ljudima koji, izborom po prvi put na ovu funkciju, mogu, u suštini, da u punom kapacitetu pokrenu pitanje modernizacije sudstva, posebno imajući u vidu to da pripadaju generaciji kojoj su savremene tehnologije i te kako bliske.

Dalje, još jedna od stvari na koju bih im skrenula pažnju jeste otvaranje ka javnosti. Transparentan rad sudija je jedini odgovor na visoki stepen kompleksnosti ove materije i ona u suštini stvara jednu potpuno drugačiju sliku sudstva, ukoliko ta transparentnost bude na odgovarajućem zadovoljavajućem nivou.

Dosta čujemo i dosta se o tome raspravlja, o skraćivanju dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta. Mislim da je u tom smislu već pokrenuto dosta toga i da će se ti predmeti rešiti na način na koji to dinamika dozvoljava, pa eto neka nastave u tom smeru.

Kada govorimo o privrednim sudovima, s obzirom na to da se sudije biraju na ova mesta, imajući u vidu okolnost da se broj predmeta koji se rešavaju pred Privrednim sudom povećava iz godine u godinu čak u proseku od oko 30% , 30% iz godine imamo povećanje broja predmeta u Privrednom sudu, kao i činjenicu da svaki sudija ovog suda mesečno reši blizu 80 slučajeva, složićete se da to nije mali broj, izlišno je govoriti o potrebi povećanja broja sudija Privrednog suda.

Što se tiče prekršajnih sudova, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji Prekršajnog suda iznosi 55 na mesečnom nivou i, analizirajući rad prekršajnih sudova u Srbiji, najopterećeniji su prekršajni sudovi u Sremskoj Mitrovici, Jagodini i Subotici, dok je u proseku najveći broj predmeta na mesečnom nivou rešen u Senti i u Beogradu.

Prekršajne sudove treba ohrabriti da razmotre primenu postojećih rešenja, jer se vrlo često pokazalo da rešenja koja se primenjuju pred nekim drugim sudovima, uz određena prilagođavanja, faktički mogu biti primenjena i prilikom odlučivanja od strane prekršajnih sudova i tako bismo došli do jedne ujednačene prakse u rešavanju nekih svakodnevnih problema u radu i poboljšala bi se uopšte efikasnost u postupanju prekršajnih sudova.

Kako se većina građana, složićete se sa mnom, u svom životu jedino i suočava sa prekršajnim sudovima, uspešnost funkcionisanja ovih sudova ima često odlučujući uticaj na stvaranje opšte slike o stanju u sudstvu. U dosadašnjoj praksi prekršajnih sudova kao najčešći problemi koji su se javljali imamo dostavljanje, odnosno pozivanje i obezbeđivanje prisustva okrivljenog i drugih učesnika u postupku, kao i problemi u vezi sa izvršenjem prekršajnih sankcija.

Recimo, u velikim gradovima, kao što su Niš, Novi Sad i Beograd, procenat uspešnih dostava ne prelazi 20% i to veoma negativno utiče na trajanje postupaka i dovodi do zastarelosti prekršajnih gonjenja ili izvršenja prekršajnih sankcija.

Recimo, ja ću navesti jedan dobar primer, kada je reč o prevazilaženju problema u vezi sa dostavljanjem. Prekršajni sud u Novom Pazaru već nekoliko godina unazad svakog januara obnavlja svoj ugovorni odnos sa Omladinskom zadrugom i to tako što za poslove dostave u gradskim naseljima na teritoriji opštine angažuju kurirsku službu. Time je značajno poboljšanja uspešnost dostave uz istovremeno smanjenje troškova za ovu svrhu.

Odeljenje ekspedicije Prekršajnog suda predaje poštu angažovanim kuririma od kojih je svaki zadužen za određeni deo grada. Naravno, svi oni su obučeni za obavljanje ovih poslova kako bi se sve odvijalo u skladu sa zakonom i tu za sada nema problema u funkcionisanju. Eto jednog dobrog primera koji možda možemo primeniti i u ostalim gradovima kako bismo poboljšali efikasnost u onim sferama u kojima je ona potrebna.

Na kraju imam samo jednu poruku sudijama čiji ćemo izbor, nadam se, podržati u danu za glasanje. Nema tog propisa i institucije koji će vam obezbediti nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost ako vi samo niste takvi. Od vas se očekuje da snagom svog karaktera i savesti, jer savest je najbolji drug pravdi, sami obezbediti i svoju nezavisnost, samostalnost, nepristrasnost i stručnost.

Još nešto, veoma je važno da budete sudije i van suda i van sudnice. Dajte svoj doprinos unapređenju pravosuđa, počev od ovog trenutka, odnosno od trenutka vašeg izbora. Raspravite sporna pitanja, ujednačite sudsku praksu i primenite zauzete stavove i sigurna sam da rezultati vašeg rada neće izostati, a mi ćemo biti ponosni što smo za vas glasali, odnosno što smo opravdali vaš izbor. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.

Sledeći je predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije Đorđe Milićević.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Elvira Kovač.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, ja nisam pravnik i verovatno da je danas tu moj uvaženi kolega Toma Fila, koji je odsutan iz opravdanih razloga, on bi kvalifikovanije i stručnije govorio na ovu temu. Siguran sam da će i moj kolega uvaženi kolega prof. dr Aleksandar Martinović, koji je vrstan pravnik, govoriti o ovoj temi, ali ja ću pokušati da govorim iz jednog drugog ugla i sa jednog drugog aspekta, kao neko ko je narodni poslanik, ko je legitimno izabran predstavnik građana, znate, parlament je glas naroda, a mi smo predstavnici građana i šta je to što građani očekuju od srpskog pravosuđa, šta je to što građani u Srbiji očekuju od sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i šta je to što uopšte očekuju od celokupnog pravosuđa. Naravno, kada kažem – celokupno pravosuđe, mislim i na Visoki savet sudstva.

Moje izlaganje će biti nešto drugačije naspram ostalih, jer želim da napravim jednu retrospektivu urušavanja pravosuđa u Srbiji u periodu od 2000. do 2012. godine. Mislim da je to jako važno i da svi treba da se toga podsetimo iz jednog prostog razloga, da napravimo jednu paralelu kako danas biramo sudije prvi put na sudijsku funkciju, a kako su sudije birane nekada.

Dakle, najpre želim da kažem da je jasna procedura za izbor sudija. Dakle, procedura izbora sudija utvrđena je Zakonom o sudijama, a u skladu sa Ustavom, Zakonom o sudijama donet je 2008. godine. Dve godine nakon donošenja Ustava menjan je više puta. Ustavom iz 2006. godine utvrđeno je da je sudijska funkcija stalna, ukinut je reizbor sudija, osim kod sudija koji se prvi put biraju, čiji mandat traje tri godine.

Narodna skupština vrši izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva bira sudije na stalnu sudijsku funkciju, ukoliko po isteku od tri godine pokažu tražene rezultate. Narodna skupština vrši izbor i predsednika sudova, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Predsednici se biraju iz redova sudija koji su na stalnoj sudijskog funkciji.

Takođe, u skladu sa Zakonom o sudijama, broj sudija za svaki sud, osnovni, prekršajni, viši, utvrđuje Visoki savet sudstva. Na osnovu iskazane potrebe za popunom mesta, sudija Visokog saveta sudstva, oba objavljuju oglas sa uslovima i rokovima za prijavu, ovo naglašavam posebno, obzirom da ću ono govoriti kasnije, dakle, sa uslovima i rokovima za prijavu, vrlo precizno i jasno definisano. Oglas se objavljuje u „Službenom glasniku“ i drugim sredstvima oglašavanja, na osnovu prijava pre predlaganja, sa svim kandidatima koji ispunjavaju uslove Visoki savet obavlja razgovor. Opet naglašavam, Visoki savet sudstva obavlja razgovor. Reći ću vam zašto je to važno. Nakon toga Visoki savet formira predlog kandidata za svaki sud za koji je raspisan oglas.

Kada su pitanju sudije koje se prvi put biraju, Visoki savet sudstva svoj predlog upućuje Narodnoj skupštini u formi predloga odluke, Narodna skupština, kao danas, vrši izbor sudija koji se prvi put biraju, pri čemu predlog Visokog saveta sudstva razmatra, naravno, nadležni skupštinski odbor, Odbor za pravosuđe i on upućuje Narodnoj skupštini predlog odluke o izboru sudija. I nadležni odbor i nadležna skupština mogu da ospore nekog kandidata ukoliko ocene da on ne ispunjava sve uslove, posebno u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Dakle, vrlo jasno i precizno definisana procedura.

Nisam pravnik, pa sam iščitao. Dakle, jedan sistemski pristup, koji omogućava samo onima koji znaju, koji umeju i koji žele da budu izabrani. Danas govorimo o onima koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju.

Znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, to sagledavam kao građanin, pre svega, kao narodni poslanik, kao predstavnik građana, da kažem, kao krajnju ideju. Ali, suštinski, mišljenje poslaničke grupe SPS je da pravda mora da bude brza i efikasna.

Dakle, danas govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i želim samo da kažem da je najvažnije da ovo nije partijsko biranje, u partijskoj državi, kao što se nekada činilo.

To su nekada, podsetiću vas, činili lokalni odbori za pravosuđe određenih stranaka van uobičajenih proveravanja. Da bih vam to ilustrovao kako je izgledalo, ukazaću vam na jedan primer. Evo, imam ga pred sobom, dokument, nisam ga izmislio, niti sam ga falsifikovao, tu su potpisi. Vrlo interesantno kako se predlažu sudije i kako se predlažu tužioci. Potpis i pečat predstavnika jedne političke stranke sa jedne strane, a potpis predsednika opštine i pečat opštine sa druge strane.

Neću govoriti o ljudima, ne bi imalo smisla, ali ću vam reći, recimo, šta stoji u tom dopisu. Između ostalog, za jednog kandidata kažu ovako – predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu, pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu.

Za sledećeg kandidata se kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju, nesporan.

Za sledećeg kandidata kažu – povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora, nesporan opet. Kažu za sledećeg – neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten, druželjubiv, uvek spreman na saradnju, apolitičan, simpatizer, nesporan.

Onda kažu za sledećeg kandidata – mirna, pravedna, povučena, poštena, apolitična, jedina mana suprug bivši predsednik JUL-a, sada apolitičan, direktor elektrodistribucije u toj opštini, nespornih sudskih kvaliteta.

Sledeći kandidat – trenutno izvršni sudija, ne brani interese društva, korumpirana, gramziva supruga advokat, rade tu i tu, zlo za sudstvo. To su kvalifikacije na osnovu kojih su birane sudije.

Sledeći – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran i to i za sitnije poslove, zalutao među sudije, radikalno raspoložen. Pa kažu za sledećeg – predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, zbog smene, neprincipijelan, koruptivan, usiljen, danas radi tu i tu, presuđivao od 1996. godine kao predsednik Veća izbornu krađu u toj opštini, pred penzijom, nesporno negativan.

Onda na kraju za jednog kažu - izvršni sudija bez autoriteta, pošten, ali neupotrebljiv zbog alkohola, i sam se nada penziji.

E, tako su predlagali sudije na sudijske funkcije.

Ima ovde i dva tužioca koje su predlagali. Za tužioce kažu - pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS iz te opštine, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešine Višeg tužilaštva.

Sledeći – zamenik opštinskog javnog tužioca, simpatizer stranke, sigurni glas, pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv, u senci tužioca, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu.

To su preporuke na osnovu kojih je neko biran za sudiju, a neko biran za tužioca, a te preporuke daju predsednici lokalnih odbora zajedno sa potpisom predsednika opština.

Zato kažem da je važno da danas kada govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, da se ne biraju u partijskoj državi po partijskoj pripadnosti.

Međutim, sunovrat srpskog pravosuđa, ja sam o tome već govorio i ponoviću to i danas, kreće najpre proglašavanjem pobede na predsedničkim izborima 2000. godine, koja nije ostvarena u prvom krugu, jer politički proces nije završen. Jel neko za to odgovarao?

Sledeće, nastavlja se 5. oktobra i paljenjem Skupštine, iz Gradskog sekretarijata unutrašnjih poslova Stari grad, tada nestaje 200 komada oružja. Da li je neko odgovarao? Pa, upad sa dugim cevima u NBS. Bez krajnje odluke državne saglasnosti istražnog sudije otet, nema ni saglasnosti odluke ministra pravde i Haškom tribunalu isporučen predsednik države Slobodan Milošević. Da li je i na osnovu čega predsednik izveden iz pritvorske jedinice?

Sada taj koji je bio zadužen da vodi računa o toj pritvorskoj jedinici, a to je tamo neki gospodin Blanuša, piše neke knjige. Ne treba on da piše knjige, nego da snosi odgovornost, kako je mogao da dopusti da izađe neko iz pritvorske jedinice bez dokumentacije koju sam pomenuo.

Država koja je dozvolila da premijer bude ne ubijen nego streljan i nikada nije došlo do političke pozadine niti do svih učesnika u ubistvu, potom vanredno stanje, protivustavno, lišena su slobode lica koja su se ne samo bavila kriminalom već su bili i politički nepodobni, korišćeni podaci iz „Bele knjige“, čak su postojali razrezi – ko više uhapsi, taj je uspešniji, postavlja se pitanje da li je ova akcija plod odluke države ili je ova akcija plod odluke jedne druge akcije koja nosi naziv – „Mač“?

Nezvanično, tada su bile dobro poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a od 2000. godine podzemlje kontroliše državu. Onda sledi ta „uspešna“, nazovite reforma srpskog pravosuđa, u kojoj od 3.000 sudija 900 ostaje bez posla.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga, da bih ukazao da je pred vama, da je pred srpskim pravosuđem, kad kažem srpskim pravosuđem mislim na Visoki savet sudstva, mislim na one koje danas biramo prvi put na sudijsku funkciju, ozbiljan i važan posao. Mreža sudova je bila totalno pogrešna, nije bila prilagođena pravnom sistemu i u potpunosti devalvirala prethodnu mrežu sudova koja se u organizacionom smislu pokazala kao dobra.

Neposredno pre reforme, uložena su velika sredstva u zgrade sudova, u prethodnu mrežu, a onda te opštine ostaju bez sudova.

Sistem Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda, po našem mišljenju, nije konzistentan. Vrhovni kasacioni sud koji je najviši ne sudi, izuzetno postupa, dođe nekako kao savetodavni sud. Sa druge strane, Apelacioni, koji nije rangiran, koji meritorno postupa, a svaki od tih sudova formira sudsku praksu i naravno da postoje posledice – nesklad u nadležnostima i funkcijama, sistemski loša mreža sudova, prekinut kontinuitet napredovanja kroz prethodnu karijeru, kroz čudne reforme – mnogi koji nisu zaslužili su napredovali, devalvirano je ono što je suštinski najvažnije ne samo za pravosuđe već za svaku oblast društva u Srbiji, a to je znanje i iskustvo, razoren sistem, pravna tradicija, veoma dobri sudovi. Nakon mreže i kadrova, lako je bilo i kreirati sudske postupke, nažalost.

Krenulo se sa izmenama i dopunama zakona i to je bilo, po našem mišljenju, jedna puka imitacija modela anglosaksonskog prava, koji nisu mogli biti primenjivi u našoj zemlji. Napravljen zakonski surogat koji su imali mnoge manjkavosti – nema objektivnosti i nema neutralnosti u postupcima.

Sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga, jer želimo kao poslanička grupa da ukažemo da je pred vama zaista ozbiljan, odgovoran, važan i značajan posao za čitavo društvo, da bi se građani Srbije, pre svega, osećali sigurno.

Mi ćemo, naravno, podržati predlog o kome danas govorimo, to apsolutno nije sporno, jer je taj predlog prošao jedan sistem, jednu proceduru koja je jasno i precizno definisana. Takođe očekujemo da u periodu koji je pred nama otklonimo sve one nedostatke i manjkavosti koje su učinjene tokom prethodnog vremenskog perioda. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Koleginica Jelena Žarić Kovačević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući što ste mi dali reč.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i na samom početku ja bih želela da se obratim kandidatima ne samo za sudije koje biramo na ovoj sednici, već uopšte kandidatima za sudije, za javne tužioce, za predsednike sudova, jer je Narodna skupština nadležna za njihov izbor i uopšte želim da se obratim i svima onima koji čine pravosuđe u našoj zemlji.

Morate biti svesni, kada pristanete da budete kandidat za ovakve funkcije, da morate poštovati principe koji važe u obavljanju tih delatnosti, da morate, pre svega, poštovati zakone i da budete sigurni da ćete moći da obezbedite nezavisnost, nepristrasnost u svom radu i da možete da stanete iza presuda koje se donose u ime naroda a ne u ime političke partije ili u ime bilo koga ko vas je za tu funkciju delegirao.

Postoje razlozi zbog kojih ja na ovakav način započinjem današnje obraćanje. Ti razlozi su svakako smešteni u period do 2012. godine, kada je odgovornost za vršenje vlasti bila na DS i na svima onima koji su je sada napustili i osnovali razne saveze i nove partije, jer se peru od grešaka i malverzacija koje su činili.

Naime, reforma koju je sprovela DS 2009. godine podseća nas na loš odnos prema vladavini prava kod nas, na to koliko su nebitni i šikanirani bili nosioci pravosudnih funkcija koji nisu želeli da svoje funkcije stave pod kontrolu te stranke pa su razrešavani i terani iz sudova kao najveće neznalice, samo iz razloga jer nisu bili poslušni i na period u kome je sudska vlast stavljena apsolutno pod šapu politike, što je sve izazvalo velike posledice u našem pravnom sistemu, ali i troškove koje su snosili na kraju građani Srbije.

Demokratska stranka je vršila vlast isključivo preko svojih odbora širom Srbije, na kojima su se donosile odluke koje treba da donose državni organi. Dakle, na stranačkim odborima koji su na svojim sednicama birali čak i sudije i tužioce po političkoj podobnosti. Mnogo puta sam i ranije govorila o njihovom odboru u Vlasotincu, gde postoji i zapisnik sa sednice koji je pečatiran opštinskim pečatom ali i pečatom stranke i potpisan od strane predsednika stranačkog odbora DS i predsednika opštine. To je samo jedna u nizu zloupotreba koje su činili stranački funkcioneri DS. Naravno, sastavni deo tog zapisnika jeste bio i spisak politički podobnih kandidata za sudije i tužioce koji su ocenjivani sa poslušan član stranke, podoban da bude sudija itd.

Drago mi je što je moj kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i pokazao taj dokument danas, pa da građani Srbije vide na koji način je vlast do 2012. godine zapravo uređivala pravosuđe koristeći se političkim uticajem i nizom zloupotreba. Mogu i da mu se zahvalim što nije čitao imena, jer je dovoljno bio uljudan da ta imena ne pročita. Vidite, ja sam i u prošlom mandatu često govorila i o imenima baš zbog toga da bi građani Srbije sa tim bili upoznati i zbog toga da vidimo da li će ih biti sramota što su se na takav način odnosili prema srpskom pravosuđu.

Ništa drugačije, naravno, nije bilo ni u Nišu, ni u drugim gradovima koji su posle sprovedene tzv. reforme pravosuđa ostali bez kvalitetnog sudijskog i tužilačkog kadra u sudovima u kojima su građani bili prepušteni presuđivanju u skladu sa partijskim nalozima, sa partijskim instrukcijama, pa ko je član stranke i našao vezu presuđeno je u njegovu korist, a ko nije nikom ništa, jer su tada pravičnost i pravda zavisili isključivo od politike DS.

Prema tome, svaki put kada govorimo o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, smatram da je jako važno da ih podsetimo na vreme koje nije bilo dobro za naše pravosuđe, na obaveze koje će oni preuzeti na sebe prilikom preuzimanja tih funkcija, a koje se tiču obezbeđivanja, naravno, bezuslovne primene zakona, pravičnosti, jednakosti građana pred pravdom, efikasnosti u radu, a naročito izbegavanja uticaja politike, zakonodavne i izvršne vlasti, na sudsku vlast i na to kako će i u čiju korist donositi presude, jer ponavljam, oni presude iza kojih treba da stoje sutradan donose u ime naroda.

Ta bahatost vlasti do 2012. godine i taj beskrupulozan uticaj na pravosuđe, a sećamo se da ni u drugim oblastima nije bilo drugačije, podseća nas na to kako ne treba raditi, jer pamtimo trgovinu političkim uticajem, pamtimo brojne afere, pronevere, malverzacije, sporne privatizacije i sve ono što je Srbiju unazadilo i narušilo joj kredibilitet i ugled u Svetu.

Sada ti ostaci Demokratske stranke u vidu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Bojana Pajtića, Borka Stefanovića, Vuka Jeremića nastavljaju da kroz druge, uglavnom okupljene stranke, saveze ili pokrete srozavaju ugled Srbije i pri tom, naravno, jako želeći da se vrate na vlast kako bi nastavili tamo gde su stali, a nama iz SNS najavljuju osvetu koja neretko ima oblik i fizičkog obračunavanja.

Vlast od 2000. godine do 2012. godine je na sistemski način pljačkala sopstveni narod kroz pljačkaške privatizacije i zbog naravno mnogo funkcionera koji su zloupotrebljavali svoje položaje na taj način što su njihove privatne firme i kompanije poslovale sa državom.

Državna preduzeća su propadala, a njihove privatne firme su se bogatile i to je bilo očigledno, jer pre nego što su došli na vlast nisu imali ni te količine novca, ni skupe automobile, ni nekretnine, nisu putovali na najskuplje destinacije po svetu. Sa pravom se postavlja pitanje da li je ta imovina stečena na legalan način?

Država je ostala devastirana, budžet ispražnjen, tako da kada je SNS 2012. godine preuzela vlast i odgovornost nije bilo para ni za plate i penzije. Nije bilo plata, nije bilo ni penzija, a kamoli za investiranje u našu zemlju. I kada govorimo o rezultatima koji su postignuti u oblasti pravosuđa, naravno da pravimo razliku između stabilnog i sigurnog pravosudnog sistema kakav imamo danas i pravosuđa koje se bezuspešno odupiralo političkim uticajima, kakvu situaciju smo imali do 2012. godine.

Sećate se da smo i ranije govorili o 24 sporne privatizacije i o tome kakve su posledice bile po naše tržište i po naše javne finansije u vreme, recimo, kada je Zoran Živković bio premijer, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović.

Daću vam samo jedan primer, ako uzmemo za primer železaru Smederevo, videćemo očiglednu zloupotrebu ako znamo da je prvo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa tek onda pokrenut postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara, iako je njegova vrednost bila procenjena na preko 50 miliona dolara. I na svaku njihovu zloupotrebu Vlada danas, čiju okosnicu čini SNS, odmah može odgovoriti uspehom i rezultatom, pa i u ovom slučaju.

Danas Železara doprinosi stabilnosti našeg budžeta, zapošljava više od pet hiljada ljudi, 2016. godine kada je preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. To su, dame i gospodo, narodni poslanici, razlike između prošle vlasti do 2012. godine i vlasti koju čini SNS.

Logično je da danas takvi nekadašnji političari i funkcioneri pokazuju strah, pokazuju uznemirenost kada govorimo, recimo, o Zakonu o poreklu imovine, o kome smo govorili prošle nedelje, koji smo prošle nedelje i usvojili. Upravo oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, u drugim malverzacijama sada kritikuju donošenje takvog zakona i vode prljavu kampanju i protiv Vlade Srbije i protiv predsednika Aleksandra Vučića koji je i dalje odlučan u svojoj odluci da se bori protiv mafije, kriminala i korupcije.

Kada govorimo o pravosuđu, naravno da treba da se osvrnemo na rezultate koji su postignuti u toj oblasti, pre svega mislima na načine kojima smo mi obezbedili vladavinu prava u našoj zemlji i što je najvažnije vraćanje ili stvaranje poverenja građana u naš pravosudni sistem.

Borba protiv korupcije jeste strateški plan Vlade Srbije. Vlada Srbije godinama unazad predlaže određene mere, kako preventivne, tako i represivne. Narodna Skupština je takođe imala određene ulogu, rekla bih značajnu ulogu, u ovoj borbi protiv korupcije, jer i u prošlom mandatu smo imali dosta izmena i dopuna zakonskih akata, pa smo čak učestvovali u donošenju i nekih novih rešenja koja su se u našem zakonodavstvu javila po prvi put.

Mi smo jedini smeli, dakle mislim na SNS koja čini okosnicu Vlade Srbije, jedini smo smeli zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je to pokrenuo i koji kao pravi predsednik države stoji iza državnih organa, da zadamo udarce kriminalcima i mafiji, tajkunima kojima je vlast do 2012. godine ne samo gledala kroz prste, već je sa njima sklapala poslove i štitila ih.

Predsednik Skupštine, Vlada Srbije, Narodna skupština, pravosuđe, policija, svi smo na istom zadatku i mi svi treba da radimo zajedno na suzbijanju kriminala i korupcije i samo tada će građani biti sigurni da nema tajkuna koji će biti jači od države i znaće da su zaštićeni. Moći će da veruju svojoj državi.

Želim da pohvalim u ovom trenutku sve bezbedonosne strukture koje su se uhvatile u koštac sa organizovanim kriminalom, jer nakon njihove uigrane i dobro koordinisane intervencije, nakon hapšenja Belivuka i kriminalne strukture kojom je on rukovodio, videli smo da su usledile reakcije onog dela opozicije u Srbiji za koju je najočiglednije da su im pohapšeni nekadašnji saradnici.

Oni treba da znaju da hapšenje kriminalaca predstavlja posao državnih organa, da više neće biti situacije u Srbiji kao pre 2012. godine kada je država određivala ko se hapsi a ko ne, ko se štiti. Moraju da znaju da nema zaštićenih i da će pred zakonom svi biti isti. Uopšte nije važno da li se radi o Belivuku i toj kriminalnoj organizaciji ili se radi o bilo kojoj drugoj kriminalnoj strukturi. Borba protiv kriminala je jedna i usmerena je na sve oblike i nivoe kriminalnog delovanja.

Postavlja se zaista pitanje – zašto su Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić, Miroslav Aleksić, Boško Obradović odmah reagovali saopštenjima i konferencijama za novinare, pri tome napadajući državu, napadajući Aleksandra Vučića, kako se obračunava sa mafijom i zašto se sada vodi tolika borba protiv kriminala i korupcije?

Zašto oni brane te kriminalne strukture? Zašto se ne zalažu za vladavinu prava, za zdravu Srbiju bez kriminalaca, za život bez mafijaša od kojih će pošten svet strahovati? Da li to predstavlja pritisak na medije da takve stavove prenose, pritisak na državne organe da se povuku, pritisak na nas da o tome ne govorimo, na kraju i na građane da ćute i da budu poslušni? Da li to nama svima pokazuje čime bi se oni služili kada bi došli na vlast?

Umesto da bar jednoj stvari koju čini predsednik Republike za ovu zemlju, a učinio je mnogo stvari ili da bar jednoj stvari koju čine državni organi čije se zalaganje svakodnevno može videti, da daju podršku da se uključe bar u borbu protiv kriminala i da pomognu, bez obzira na različita politička opredeljenja. Slažem se da svako može imati pravo na svoje mišljenje i da svako može podržavati partiju kojoj želi da daje podršku, ali zarad viših ciljeva, zbog interesa građana mogli su da daju podršku, ali mogli su i da ćute, ali očigledno je da su kriminogeni faktori mnogo jači od svega ostalog.

Umesto da konačno urade nešto konstruktivno ti iz takve opozicije, ti samoproklamovani politički lideri, obračunavaju se sa porodicom Aleksandra Vučića i onda se Boško Obradović, pre jedno nedelju dana, pita zašto na njegovu konferenciju nisu došli novinari. Ljude više ne zanima da li ćete u Skupštinu uneti kamen, da li ćete čupati mikrofone, da li ćete nekoga vređati. Ljude ne zanima da li ćete zastavom Srbije da lupate u prozore Narodne skupštine čiji ste poslanik.

Ljude više ne zanima šta takvi političari rade, jer kada su građani Srbije, kada je određeni deo građana Srbije njima dao podršku da budu u ovom visokom domu i da u ovoj sali iznose njihove stavove, oni su ih izneverili.

Sada je očigledno da iz straha i nervoze kritikuju i napadaju, jer naravno, napad je najbolja odbrana, oni samo glume žrtve pred građanima ne bili se građani sažalili i dali im neki glas.

Izbori se dobijaju programom, radom i rezultatima, a ne na suze i na kuknjavu i građani će im to i pokazati na sledećim izborima, ukoliko oni uopšte se budu usudili da na iste i izađu.

Borba protiv kriminala na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić pokazuje snagu naših državnih organa, pokazuje da ćemo istrajati u tome da nastavimo putem razvoja i stabilnosti i da nikome nećemo dozvoliti da sruši državu i da uništi sve ono što smo dosada postigli i izgradili, a rezultata je, znamo svi jako mnogo. Interes čitavog našeg društva je sprečavanje kriminala i korupcije, jer bi nas to sprečavalo da nastavimo, da napredujemo na svim poljima. Mi ne želimo da se vraćamo u prošlost, u vreme vladavine tajkuna koji su praznili državnu kasu, a punili džepove pojedinaca.

Takođe, želim da ukažem i na ozbiljnost pretnji po bezbednost predsednika Aleksandra Vučića, jer to kao da mnogi ne shvataju ozbiljno, kao da su se već navikli da je on dužan da svakog dana trpi napade i da je to već negde postalo normalno.

To nije normalno, napad na njega je napad na državu. Sve okolnosti koje se tiču ugrožene bezbednosti predsednika, njegovog prisluškivanja, svakodnevne kriminalizacije njegove porodice, treba ispitati i ja sa ovog mesta želim da kažem da zaista očekujem od državnih organa da tako i bude.

Završiću svoje današnje obraćanje porukom da će država istrajati u borbi protiv kriminala i korupcije, jer građani Srbije zaslužuju život u pravnoj državi, u stabilnoj i razvijenoj zemlji, i niko neće moći da stane na put Aleksandru Vučiću da nas u tome vodi. Hvala.