Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, meni je veliko zadovoljstvo što u dosadašnjoj raspravi, a nadam se da će se tako rasprava i zaključiti, nismo čuli nijednu primedbu od strane poslanika na predložene kandidate, Danijelu Milošević, Borivoja Miljkovića, Miroljuba Miškovića, Danila Grujičića, Bojanu Bojić Moraru, Sandu Marić, Biljanu Krstajić, Vukadina Brajušković, Milicu Gorevicu, Luku Pantelića, Jovanu Živković Stojić, Nikolu Đakovića, Ljiljanu Ilić, Sanju Vujačić, Jelenu Veljković, Anđelu Đerasimović, Marinu Miloradović, Miloša Mirkovića, Marinu Petrović, Sonju Popovski Zaljevski, Bojanu Simović, Marinu Luković, Zoricu Jovanović, Milenu Marsenić Kunac, Jelenu Vujičić, Jelenu Tripković, Dragana Hadžić, Tinu Gemaljević, Ivana Pavlovića, Katarinu Janković, Jovicu Vesića.

To je veliko zadovoljstvo i nadam se da se nikada u njihovoj budućoj karijeri koja će, nadam se, početi sutrašnjim prenošenjem dela vlasti građana Republike Srbije u njihove ruke, da postanu deo sudske vlasti. Nikada neće biti oni tema ovakvih diskusija kakve smo danas slušali.

Ono što uvažene buduće mlade, mogu sebi i to dozvoliti reći, kolege, treba da shvate da kritike koje su se čule danas se odnose, po mojoj proceni, srećom još uvek na jedan mali broj sudija.

Nadam se da nikada njihova imena, ili njihov rad neće biti pominjani u ovom Domu ni na drugim mestima u negativnom kontekstu, a onda ćemo jednog dana biti srećni i zadovoljni jer je današnjim našim radom, prethodnim i višemesečnim radom Visokog saveta sudstva, koji je imao jako ozbiljan i težak zadatak da među najboljima izabere one najbolje i najkvalitetnije i predloži ih, da nikada o njima nećemo čuti ništa drugo osim pohvala, da ništa drugo u njihovoj sredini i okruženju ljudi neće od njih doživeti, već samo pozitivan utisak o časti, poštovanju, dostojanstvu, samopoštovanju, a pre svega poštovanju, gotovo neograničene vlasti nad ljudskim sudbinama koje će za neki dan imati u svojim rukama.

Meni je jako žao što ovaj saziv Visokog savet sudstva uskoro, tako da kažem, prestaje sa radom, a da jednu od velikih nepravdi kada je Obrenovac u pitanju, nismo došli u poziciju da otklonimo.

Što se tiče Obrenovca, tiče se još nekih drugih sredina, čak možda i drastičnije nego Obrenovca, a to je pitanje mreže sudova i broja sudija koji rade u tim sudovima. Ranije sam napominjao za Obrenovac i to sam siguran, mi je jako dobro poznato, pošto i dolazim iz te sredine, da je Obrenovac uskraćen i Obrenovčani su uskraćeni za bržu, efikasniju pravdu i brži dolazak do pravične sudske odluke, falsifikovanim brojem postupajućih predmeta, koje je bivša predsednica tzv. putujućeg cirkusa iliti ranije, Drugog osnovnog suda, koji je pokrivao teritoriju Surčina, Obrenovca, Mladenovca, Sopota i Barajeva, ako se ne varam, dobio mnogo manji broj sudija nego što to zaslužuje.

Za divljenje je angažovanje tih ljudi u Obrenovcu koji su to nadomestili, i deo mogućnosti koji je Visoki savet sudstva u prethodnom periodu iskoristio da broj sudija koji je zaista bio minoran i nezadovoljavajući uveća bar za jednog sudiju više, ali i dan danas to je, jednostavno, nedovoljno.

Govorio sam da u ovom sazivu i nadao se da nas neće stići ova pošast koja se zove korona i omesti u mnogim planiranim aktivnostima je vreme da se ozbiljno razmotri mreža sudova.

Ja lično mislim da su mreže koje su ranije postojale opštinskih i okružnih sudova sa sudovima u svakoj opštini u Republici Srbiji, bez obzira na njihovu veličinu, bile od izuzetnog značaja za dobro i pravilno funkcionisanje države.

Prisustvo suda u svakoj sredini, prisustvo tužilaštva u svakoj sredini, pored domaćeg vaspitanja, nas upozorava da moramo poštovati zakone, da moramo poštovati pre svega samog sebe, poštovati okruženje i da ukoliko to ne budemo učinili, zna se šta nam sledi.

„Što se grbo rodi vreme ne ispravi“. Ja sam mišljenja da mreža osnovnih viših, Apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda, koja je samo delimično ispravljena razdvajanjem pre svega bivšeg Drugog osnovnog suda na osnovne sudove u Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu, je nedovoljna. Nedovoljna je iz jednog prostog razloga, jer je Viši sud u Beogradu postao mesto ozbiljnog zagušenja u radu.

Viši sud, kao prvostepeni i drugostepeni, jednostavno nije u mogućnosti da svoje obaveze, pogotovo u građansko-pravnoj materiji, zadovoljavajućom brzinom ispuni prema onima koji očekuju pravdu i bili smo više puta svedoci da su iznalaženi načini da se predmeti drugostepeni po žalbama kojima je Viši sud odlučivao delegiraju drugim višim sudovima u Srbiji i na taj način malo rastereti od nerešenih predmeta i da, tako kažem, dođe do daha. Očigledno da to nije dovoljno.

Vreme je za procenu da li nam treba više sudija u Višem sudu ili treba na drugačiji način postaviti mrežu sudova. Ja mislim da je ovo drugo mnogo važniji zadatak.

Takva mreža sudova i ona nesrećna dešavanja 2010. godine, koju nazvaše reformom a u stvari je unakažavanje srpskog pravosuđa, su nas doveli do toga da građani, a pre svega i mi koji se direktno bavimo ovim poslom, dođemo u situaciju da više nismo sigurni u jednaku primenu zakona prema svima. Nedostatak ujednačavanja sudske prakse na pravi način je nešto što ozbiljno ugrožava poverenje običnog građanina, pa i nas, u rad sudova.

Viši sud u Beogradu je jedan od tih koji je takvih anomalija imao dosta, gde je potpuno različite aršine imao u potpuno identičnim situacijama. Na primer, kada je u pitanju uvažavanje žalbi na odbačaj rešenja o obustavi postupka, zato što je stranka 15. dan po uputstvu stečajnog sudije podnela predlog za nastavak postupka. U jednim predmetima su usvajali te žalbe, u drugim predmetima nisu, ne poštujući ono pravilo da neko ko je upućen od strane suda nije prekršio zakon i da se to mora uvažiti.

Još tragičnije od toga je da Apelacioni sud u Beogradu dozvoli tzv. vanrednu reviziju radi ujednačavanja prakse, prosledi predmet Vrhovnom kasacionom sudu a Vrhovni kasacioni sud kaže – nema mesta za postupanje jer nema različite primene propisa. Prosto neverovatno. Tu nešto ozbiljno škripi.

Ako nama opšte sednice ili sednice sudova služe da bi se izdavala saopštenja, što je takođe u nekim situacijama potrebno, i svodi se na to umesto na ove stvari o kojima ja govorim i koje su jako bitne za funkcionisanje pravosuđa, onda one i nemaju svrhu i onda nije ni čudo što dolazimo u poziciju kakvu dolazimo.

Postavlja se pitanje ovih dana da li je nužno bilo da stignemo u ovu situaciju, a to je da postoje ozbiljne, neću upotrebiti reč izvesne, sumnje da je pokušan ili pripreman i državni udar u Republici Srbiji, da se to ne dešava od juče i da li je bilo potrebno da se sve ovo izdešava da nam se tužilaštvo i sudovi probude? Doduše, ne svi, neki su se probudili a neki se i dalje prave da ne postoje, čekajući da ne podnesu teret odgovornosti onoga što sudska vlast na svojim plećima mora da nosi.

Naime, ja i dalje odgovorno pred građanima Srbije smem, hoću i mogu da kažem da iskreno verujem da u sudovima rade izuzetno čestiti, pošteni i časni ljudi, a da sliku o pravosuđu kvari jedan manji broj njih koji svojim neradom, neznanjem, javašlukom ili zbog onoga kako bismo mi rekli žargonski, izliva vlasti u mozak, brukaju kompletno srpsko pravosuđe.

Uvažene kolege sudije, pa i tužioci, vreme je da unutar svojih redova na ozbiljan način sami sagledate i ukažete kome nije više mesto u pravosuđu. Nisam neka baš velika i dobra iskustva imao ni sa ranijim sazivima Visokog saveta sudstva, da je na pravi način u svakoj situaciji odreagovalo, utvrdilo i pokrenulo proceduru za razrešenje nekih ljudi kojima mesto u pravosuđu nije. Čak imam utisak da su u nekim situacijama i Specijalno tužilaštvo, pa čak i Visoki savet sudstva, prećutali i omogućili da neki ljudi kojima nije mesto u pravosuđu nastave da rade.

Mnogo toga nije dobro kada se kalemi na nešto što nama nije prijemčivo, što nije godinama zasnovano na tradiciji srpskog naroda, a to je jedna od stvari koja nam se izdešavala od 2000-ih godina naovamo, oduzimanje alata sudijama iz ruku, odnosno amnestiranje od obaveze da se u sudskom postupku utvrdi istina.

Sudijama u parničnom postupku su ruke vezane predlozima tužilačke i tužene strane i samo u izuzetno porodičnim sporovima mogu izvoditi dokaze za koje smatraju da su nužni i neophodni, a ovde jednostavno nisu dužni da utvrde istinu, već samo kao na terazijama odmere levu i desnu stranu, šta je predložila jedna, šta je predložila druga strana i na osnovu toga donesu odluku. Da li je takva odluka blizu pravde ili pravičnosti? Pa, bojim se da je u mnogo situacija ta odluka samo formalno ispravno donesena, a da retko kada ima bliskosti sa pravdom i pravičnošću, pogotovo što se u tim situacijama dosta zavisi od toga da li stranka ima advokata ili sposobnog advokata ili ga nema.

To je bila priprema sa parničnim postupkom, a onda su preko nevladinog sektora uspeli da nam proguraju priču o promeni Zakona o krivičnom postupku, uvodeći tužilačku istragu, svodeći sudije u krivičnim predmetima u istu poziciju kao i ove u parnici. Znači, danas da li će neko odgovarati ne zavisi samo od sudije, više zavisi od toga šta tužilac može ili hoće, a ne od toga šta i kako sudija postupa u samom predmetu.

Mnogo toga je učinjeno u prethodnom periodu, ali još mnogo toga u nekom narednom periodu mora i da se učini. Nije dovoljno samo izabrati nekoliko stotina sudija, što smo mi uradili u prethodnih šest ili sedam godina, već je nužno stvoriti im i dodatne mogućnosti za rad, a to je uvećanje broja saradnika, uvećanje broja sudijskih pomoćnika, kojima treba jasno i procesno opredeliti mesto u postupku i ovlašćenja kako bi sudije radile svoj posao kako je to najlakše.

Po ko zna koji put ponoviću da ne vidim ni jedan razlog zašto se već jednom kao obavezno nije uvelo u Srbiji snimanje svih sudskih postupaka, čime bi same sudije bile rasterećene, olakšani postupci i nikada više ne bismo imali dilemu šta je zaista u sudnici rečeno.

Svako ko je ikada bio u sudnici, malo više vremena proveo, zna da je 70% energije i koncentracije postupajućeg sudije i svih onih koji učestvuju u postupku, potrošeno na prenošenje u zapisnik što približnije i preciznije onoga što svedoci, stranke, veštaci kažu. To što približnije nikada nije apsolutno tačno, otvara prostor za grešku, a otvara prostor i za namernu grešku.

Ja nisam pobornik vođenja medijskih suđenja, medijskih kampanja, medijske hajke, ali kada država dođe u situaciju da zbog nepostupanja sudova praktično možemo da kažemo da je odugovlačenje sa sudskim postupcima, dolaska do zastarelosti, odbačaja krivičnih prijava, sporazuma o krivici sa minimalnim kaznama, praktično na neki način stimulisano organizovanje i bahaćenje mafije koja je dobila utisak da može da radi nekažnjeno šta hoće.

Za mene su neverovatne kazne uslovnih osuda za nasilnička ponašanja na stadionima, ali isto tako i uslovne osude ili minimalne kazne zatvora u ovakvoj situaciji za organizovanje korona žurki. To je nešto što ozbiljna država ne može sebi i ne sme da dopusti. Mnogo smo se opustili.

Ja mogu da razumem neophodnost apsolutne medijske pažnje nad ovim što se sada trenutno dešava. Tanka je linija između istraživačkog novinarstva, informisanja građana o onome što se dešava i ugrožavanja budućih eventualnih sudskih postupaka. Imam utisak da se vrlo ozbiljno, pogotovo od Ministarstva unutrašnjih poslova, pa potom i tužilaštva, o tome vodi računa.

Iskreno rečeno, da bih mogao slobodno da prokomentarišem neke stvari, danas nisam verovao natpisima u novinama, jer znam da zaglavlje u novinama nekada nema veze sa onim što piše, pa sam otišao na sajt Višeg suda u Beogradu, povodom njihovog saopštenja od 1. marta 2021. godine i iskreno rečeno, ostao zaprepašćen.

Mogu da razumem pretežni deo ovoga što su uvažene kolege iz Višeg suda u Beogradu napisale, ali ovo što su napisali, što ću sada pročitati i stoji na njihovom sajtu, je nešto što ja ne mogu da prihvatim nikako i to ću objasniti malo kasnije.

Kaže – posebno ističemo današnje navode iz pojedinih medija u kojima stoji da je na pitanje policijskih službenika zašto ne želi da se podvrgne poligrafskom ispitivanju, predsednik Fudbalskog saveza odgovorio da ga je to savetovao predsednik Višeg suda u Beogradu, što je apsolutna neistina, budući da predsednik suda ne poznaje imenovanog građanina, pa samim tim nije ni mogao da ga savetuje.

Da je ovo napisala politička organizacija, udruženje građana, ja bih to razumeo. Ja samo pitam uvažene sudije – u kom postupku i na koji način su oni utvrdili nešto o čemu u svom saopštenju svedoče?

Ovo je svedočenje devet sudija tog suda, da predsednik Višeg suda u Beogradu ne poznaje predsednika Fudbalskog saveza. Meni je bilo neverovatno kada sam pročitao u novinama, smatrao sam da je to deo novinarskog izražavanja, a ne kolega koji odlučuju i postupaju u Višem sudu u Beogradu, i moram da priznam da sam ovim šokiran.

Ja bih razumeo da je gospodin predsednik Višeg suda izašao i rekao - ja tog gospodina ne poznajem, i molim lepo. Ostale ocene, o kojima se ovde piše, o pritiscima bilo koje vrste, možemo o njima raspravljati, ali ovo, ljudi koji vode sudske postupke, koji su naučeni, koji znaju da utvrde činjenice, da donesu sudsku presudu, ja pitam na osnovu kog postupka i u kojoj proceduri i kako su oni utvrdili da neko nekoga ne poznaje?

Ovaj pasus je sramota za srpsko pravosuđe. Ja da sedim među tih devet, ja bih ovog sekunda podneo ostavku. Svako ko je ovo potpisao nije sudija ili ne treba da bude sudija. Njemu na savest i čast, jer ovaj dom nema ovlašćenje da pokrene proceduru za njihovo razrešenje. Potpuno je nevažno da li se predsednik Višeg suda i predsednik Fudbalskog saveza poznaju ili ne poznaju.

Ovo što su potpisali i okačili na sajtu, ako stoje iza ovoga, je razlog da časno podnesu ostavke i kažu – pogrešili smo. Ako to ne urade, nećemo imati poverenje ni u kakav njihov dalji rad. Sve ovo ostalo možemo da razgovaramo, ali oni moraju da shvate, sve što se govori u ovoj Skupštini, sve što većina medija radi, sve što većina ljudi očekuje nije pritisak na ishod postupka, nego pritisak da počnu da rade svoj posao, jer su pristojno plaćeni u ovoj državi, imaju dobre plate, imaju dobre uslove. I dosta je bilo više lenstvovanja.

Srbija hoće sposobno, pravično pravosuđe, a ne pravosuđe kakvo oni traže i pokušavaju da dobiju, potpuno otrgnuto od građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas predlog VSS za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to za gradove Beograd, Kragujevac i Kruševac.

Najpre moram da istaknem da je VSS na jedan potpuno transparentan način i otvoren, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, sproveo kompletnu proceduru, došao do mišljenja od nadležnih institucija u kojima su sudije koje se sada imenuju radile ili došli do mišljenja sednica osnovnih i viših sudova u vezi njihove dostojnosti za obavljanje ovog posla.

Takođe, moram da istaknem da su predložene uglavnom mlađe sudije, da njihove kvalifikacije svakako odgovaraju vršenju sudijskog posla, ali ono što moram da istaknem, to je da se nadam da će sve predložene sudije koje Narodna skupština bude imenovala raditi časno, pošteno, efikasno i dostojanstveno, u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije.

Sudije jesu i sudstvo jeste nezavisna grana vlasti, ali sudije nikada ne smeju da zaborave da nisu nezavisni ni od Ustava, ni od zakona i da svoje presude donose u ime naroda.

U tom smislu se nadam da će predložene sudije, koji budu izabrani, doprineti poboljšanju ljudskih kapaciteta u sudovima u Beogradu, Kragujevcu i Kruševcu i da će, naravno, svojim radom doprineti da, pre svega, svi građani u sudskim postupcima budu jednaki i da svi građani na brz i efikasan način zaštite svoje pravo i dođu do svoje pravde.

Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na sudstvo do 2012. godine u vreme kada je ovom zemljom upravljalo žuto tajkunsko, pljačkaško preduzeće, žuta hobotnica Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića. Moram da kažem da je 2012. godine državu Srbiju to pljačkaško preduzeće ostavilo u prahu i temelju, rušeći sve stubove države, a među stupovima države svakako spada i grana pravosuđa.

Na koji način su to oni radili? Moje kolege su već iznele da je oko 1.000 sudija u postupcima reizbora ostalo bez posla na taj način što su partijske organizacije žutog tajkunskog preduzeća imenovale sudije u postupku reizbora, a na osnovu uslova koji se odnose na njihovu poslušnost i na privrženost žutoj partiji, odnosno DS.

Takođe, moram da naglasim da je žuto tajkunsko preduzeće tada u Požegi za sudiju imenovalo i mrtvog sudiju. Morali su da znaju da je sudija mrtav. Morala je da zna tadašnja ministarka Malović, ako ne zbog nečeg drugog onda zbog toga što je na ime smrti ostvarena i naknada za pogrebne troškove.

Naravno, šteta i pljačka je glavno obeležje žutog tajkunskog preduzeća. Njima vladavina prava nije ni odgovarala, njima država sa uređenim pravosudnim sistemom takođe nije odgovarala, jer su oni donosili zakone u skladu sa svojim potrebama i sa potrebama tajkuna, a sve sa ciljem da što više opljačkaju građane i budžet Republike Srbije.

Takođe, moram da istaknem da je ova neuspela reforma naše građane koštala 11 milijardi dinara, jer su sudije koje nisu reizabrane tužile i dobile naknadu za svoje plate za godine u kojima nisu bili radno angažovani, a to je od 2009. godine, pa do 2012. godine, kada je Ustavni sud rekao da je takva odluka protivustavna. Sudije su dobijale rešenje gotovo bez ikakvog obrazloženja, a da nisu ni znali ni razloge zbog kojih oni nisu reizabrani.

Sem što su napravili pravi masakr u pravosuđu što se tiče sudija, žuto tajkunsko preduzeće napravilo je pravi masakr i što se tiče mreže sudova. Od 138 osnovnih sudova, oni su te sudove sveli na 34. Šta to znači za građane kojima je dostupnost pravdi jako važna i koji na sud idu da bi ostvarili neko svoje pravo i da zadovoljili pravdu? To znači da su građani bez ikakvog razloga i bez ikakve potrebe izlagani nepotrebnim troškovima putovanja po više desetina kilometara. To je, na primer, za građane Priboja značilo da do Prijepolja treba da pređu 60 kilometara, a do Užica gde se nalazi Viši sud treba da pređu 160 kilometara.

Naravno, žuto tajkunsko preduzeće građani apsolutno nisu zanimali, nije ih zanimala ni država, jer putni troškovi koji su dobijali pojedini, dobijali su naravno i sudije i svi iz pravosudnog sistema koji su odlazili u druge gradove, ali putni troškovi koji su dobijali drugi zaposleni u pravosudnim organima često je bila veća nego što je njihova plata. S obzirom da se to daje iz budžeta, a s obzirom da ni Dragana Đilasa, ni Jeremića, ni Tadića apsolutno nije zanimao budžet Republike Srbije, oni su se na to potpuno oglušili.

Da je reforma pravosuđa bila potpuno neuspela, ukazivala je i EU koju Republiku Srbiju 2009, 2010, 2011. godine svrstavala u zemlju sa najvećom korupcijom i sa potpunim odsustvom pravnog sistema. Moram da istaknem da je zbog svega ovoga MMF 2011. godine pobegao iz Srbije glavom bez obzira upravo radi korupcije koja je bila umrežena, raširena i upravo radi toga što nije bilo adekvatne vladavine prava, odnosno adekvatnog pravosudnog sistema.

Ono što moram da istaknem jeste da je 2012. godine, odmah po preuzimanju vlasti od SNS, najpre urađena Strategija borbe protiv korupcije, zatim je 2013. godine urađena i Strategija reforme pravosuđa.

Ono što moram da istaknem jeste da je sve ove godine do današnjeg dana Republika Srbija ogromna sredstva ulagala u pravosudnu infrastrukturu. To je i te kako važno i sa apsekta sudija zato što su oni dobili bolje, lagodnije uslove za rad, a naravno i sa aspekta građana zato što sudije u novom, obnovljenom, renoviranom ambijentu, a i u nekim čak novoizgrađenim zgradama mogu da zakažu mnogo više sudećih dana. Prema tome, vreme građaninu do ostvarenje pravde svakako se skraćuje.

Moram da istaknem da je Vlada Republike Srbije potpuno rekonstruisala Palatu pravde koja je najstarija pravosudna institucija na teritoriji Republike Srbije. Otvorena je sedamdesetih godina, sada je potpuno rekonstruisana. Palata pravde radi se i u Kragujevcu, ali moram da istaknem da je posle 30 godina u Raškoj izgrađena prva zgrada, a to je zgrada Prekršajnog suda u ovoj opštini. Takođe, otvorena je potpuno nova zgrada Prekršajnog i Privrednog suda u Užicu. Što se zatvora tiče, otvoren je jedan od najsavremenijih zatvora u skladu sa evropskim standardima u Pančevu.

Sve je to radila odgovorna Vlada i vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, znajući da je infrastruktura od nemerljivog značaja za brz, efikasan i motivišući način, na kraju krajeva, rada i sudija.

Takođe moram da istaknem da je ukupno do 2020. godine izgrađeno 200 hiljada metara kvadratnog prostora, kada su u pitanju pravosudni sistemi – sudovi, palata pravde, prekršajni sudovi, privredni sudovi itd.

Moram da istaknem da je Narodna skupština Republike Srbije, a takođe želeći da doprinese unapređenju, odnosno borbi protiv sistemske korupcije, donela jedan vrlo značajan zakon, a to je Zakon o ispitivanju porekla imovine koji predstavlja krunu antikoruptivnih zakona, gde će se jednim unakrsnim ispitivanjem moći proveriti imovina svakog od nas i, naravno, oni čiji prihodi i imovina nisu u skladu moraće to da dokazuju.

Zakon o poreklu imovine verovatno će biti jako značajan za one koji su do 2012. godine upravljali ovom državom, ali i za one koji su se za vreme vršenja vlasti obogatili do te mere da su stekli preko 35 stambenih objekata, da su formirali udruženje „Multikom“, a to je Dragan Đilas zajedno sa svojim bratom Gojkom Đilasom. Aktivnost udruženje „Multikom“ trebala je da bude pomoć raseljenim i izbeglim licima.

Pomoć raseljenim, izbeglim licima naravno da nije pružena. U stanove niko od raseljenih i izbeglih lica nije ušao, a njih nije malo, broji se arima, to je 35 stanova u Beogradu i naravno to udruženje zatvoreno je 2016. godine sa obrazloženjem da nisu imali nikakvih prihoda 2014. godine.

Danas je Srbija zahvaljujući politici koju vodi, pre svega, naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije model zemlje po kojoj mogu da uče mnoge savremenije i bogatije zemlje u svetu, model što se tiče ekonomske politike, što se tiče zdravstvene politike, a mi se nadamo i ulažemo sve napore da Srbija jednog dana bude i model kada je u pitanju pravosudni sistem.

Jedan od ciljeva koje je postavio naš predsednik Aleksandar Vučić i ciljeve kakve je Vlada prihvatila, to je odlučna borba protiv mafije. Prethodnih dana imali smo impresivnu aktivnost bezbednosnih i policijskih snaga u suzbijanju mafijaško-kriminalne grupe. Policija i bezbednosne snage na perfektan način odradili su svoj posao. Nadamo se da će pravosudni organi u skladu sa zakonom i Ustavom raditi svoj posao i da će pravda izaći na videlo, odnosno da će pravda biti zadovoljena. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi VSS, dragi građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke VSS za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i to za sudije Privrednog suda u Beogradu, Drugog osnovnog suda u Beogradu, Osnovnog suda u Kragujevcu, kao i za sudije Prekršajnih sudova u Kragujevcu i Kruševcu.

Moram da naglasim da mi je izuzetno drago da danas raspravljamo o budućim nosiocima pravosudnih funkcija koji će svojim znanjem i stručnošću uticati na još bolje i ažurnije pravosuđe, a isto tako svojim znanjem će uticati da poverenje građanima u naše pravosuđe ostane na onom visokom nivou kao što je to danas slučaj.

Danas pre svega govorimo o sudijama koji su predloženi od strane VSS na tu funkciju i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka, a sve u skladu sa Zakonom o VSS i Zakonom o sudijama.

Upravo u tom transparentnom postupku je utvrđeno da predloženi kandidati poseduju stručnost, dostojnost, kao i da su osposobljeni da obavljaju jednu od najzahtevnijih funkcija u oblasti pravde i pravosuđa, a to je biti sudija. Sudija jeste pre svega lice koje poseduje najviše moralne i stručne kvalitete da bi u određenom krivičnom, parničnom ili nekom drugom postupku odlučivao o nečijem pravu ili nečijoj slobodi. Isto tako, sudija svojim znanjem odlučuje da li određenim činjenjem ili nečinjenjem povređena zakonom propisana norma, a ukoliko to sagledava u nešto širem aspektu sudije jesu pre svega lica koja štite javnih poredak Srbije i njene zakone.

Čitajući predloženu odluku VSS možemo jasno videti da se radi o predloženim kandidatima koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i stekli potrebna znanja i veštine u pravosudnim organima različitih instanci.

Takođe, iz predložene odluke možemo jasno utvrditi da se radi o 31 predloženom kandidatu, od kojih je određeni broj započeo i uspešno završio obuku na Pravosudnoj akademiji, ali isto tako postoji određeni broj lica koji su dugi niz godina radili na mestu sudijskih pomoćnika, te je ovo jasan pokazatelj da se jedan ozbiljan i odgovoran rad može prepoznati, a prirodan slet događaja jeste da ta lica budu izabrana za nosioce pravosudnih funkcija.

Građane bih želeo da podsetim da je Ustavom predviđena vodoravna podela vlasti i ona uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i dok je zakonodavna vlast ovlašćena da donosi zakonske i podzakonske akte, izvršna vlast ovlašćena je da te zakone sprovodi. Dolazimo i do treće grane vlasti, odnosno sudske vlasti koji ima izuzetno važan društveni značaj.

Njen osnovni cilj pre svega jeste da zaštiti sva prava i slobode građana od narušavanja vlasti, ali ono što je mnogo bitnije jeste da pravosuđe i nosioci pravosudnih funkciju budu i ostanu nezavisni, jer jedan od osnovnih postulata demokratsko uređenog društva jeste upravo nezavisno pravosuđe. Ali, isto je veoma opasno ukoliko neko želi da sudsku vlast istrgne iz domena nezavisnosti i podvede pod politički uticaj kao što je to bio slučaj 2009. godine.

Svi ovde moramo da budemo, pre svega, otvoreni i iskreni da je 2009. godine, odnosno početkom 2010. godine se sprovela jedna od najsramnijih i najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije.

U jednom danu 850 nosilaca pravosudnih funkcija je ostalo bez posla. U tom jednom danu kada je objavljena odluka Ministarstva pravde o sprovedenom izboru, opštem izboru sudija za osnovne, više i apelacione sudove, nastale su nesagledive posledice kako po naše pravosuđe, tako i po ugled Republike Srbije u evropskim institucijama koje prate napredak u oblasti pravosuđa. Jednostavno rečeno, u tom trenutku je za Srbiju nastala sramota.

Godine 2009. tadašnje Ministarstvo pravde, a naravno u korelaciji sa tadašnjim državnim vrhom koji su činili ljudi iz DS, a to su upravo svi oni koji se danas nalaze na političkoj sceni, čine one partije koje su naravno ispod cenzusa, su raspisali opšti, odnosno Konkurs za opšti izbor sudija za buduće osnovne, više i apelacione sudove.

Oni su raspisali izbor koji u tom trenutku niti je bio neophodan, niti je bio u skladu sa Ustavom. U jednom danu 850 sudija od strane čelnika Ministarstva pravde i onih ljudi koji su sedeli u prvom sastavu VSS su okarakterisani kao nedostojni.

Nedostojni su bili oni koji su celokupne svoje karijere posvetili borbi protiv kriminala, pa je nagrada za tako težak i odgovoran posao i donete odluke bila ulica. Jednostavno rečeno, dragi građani, tih 850 sudija u jednom danu je ostalo na ulici, a ono što je veća sramota jeste da pojedincima čak nije bilo ni dozvoljeno da uđu u svoje kabinete, spakuju neophodne stvari, već su ih te iste čekale na ulazu u sudove.

To su sprovodili oni koji su 2009. godine imali većinu u ovom domu. To su sprovodili oni koji su imali većinu u izvršnoj vlasti, ali u trenutku potpune osionosti, oni su želeli da sudsku vlast podrede političkim interesima, ali da bi svi to ovde shvatili na jedan lakši način, oni su celokupan narod i celokupno pravosuđe želeli da podrede jednoj političkoj ideologiji tadašnje DS.

Sprovesti reforme u njihovom političkom rečniku nije bio sinonim za unapređenje, za poboljšanje, već je isključivo bio sinonim za uništavanje već postojećeg.

Setite se svih onih reformi u oblasti privrede nakon kojih je 500 hiljada naših sugrađana ostalo na ulici. Setite se svih onih reformi u oblasti zdravstva nakon kojih je Srbija 2012. godine zauzimala poslednje mesto u oblasti pružanja medicinske pomoći. Na sve te događaje ostaje jedno negativno osećanje koje su u tom trenutku imali 850 sudija.

U tom trenutku desilo se jedno flagrantno gaženje te odgovorne profesije i niko u tom trenutku nije brinuo o karijerama tih sudija, niko nije brinuo o zdravstvenom stanju tih sudija i niko nije brinuo o porodičnoj egzistenciji tih sudija.

Podsetiću vas da smo u nekim slučajevima imali kada su oba bračna druga bili nosioci pravosudnih funkcija. Zamislite tu morbidnost, tadašnji nezvanični stav Ministarstva pravde i onih ljudi koji su sedeli u prvom Sazivu VSS jeste bio da ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da oni ne mogu da prođu na reizboru. To je bio nezvaničan stav. Onda, ljudi plašeći se normalno za svoju porodičnu egzistenciju odlaze u te iste sudove u kojima su sudije, razvode svoje brakove, menjaju prezimena da bi mogli da izdržavaju svoje porodice.

Zamislite taj nivo morbidnosti da vi reformom utičete na bračni status određenih ljudi i da ih terate da se razvode na konto onih pravila pisanih i nepisanih koje ste vi u tom trenutku doneli. Setite se da u tom trenutku u VSS sedi ministarka Snežana Malović, sedi predsednik Vrhovnog saveta i sede drugi članovi Visokog saveta. Da li ti isti ljudi 10 godina kasnije mogu i smeju da kažu izvinite tim porodicama?

Podsetiću vas da je u toku opšteg izbora određeni broj ljudi bio izabran na funkcije sudija koje su u tom trenutku preminule. Setite se dopisa tadašnjeg Društva sudija Srbije koje je dostavilo listu „Politika“ iz koga se jasno vidi kako su pravljeni spiskovi sudija u opštini Vlasotince na osnovu preporuke lokalnog odbora DS. Zatim se iz istog dokumenta jasno vidi da su prednost pri izboru imala ona lica koja su funkcioneri DS ocenili kao simpatizere stranke i na kraju, što je još tragičnije jeste da je isti taj dokument bio overen pečatom opštine Vlasotince. Ovo je još jedan od dokaza da tadašnju elitu nije zanimao narod, napredak Srbije, već isključivo politički interes.

Sada kada smo sve ovo razjasnili postavljamo 10 godina nakon toga jedno pitanje nama i celokupnom narodu – šta smo mi u tom trenutku dobili tom reformom? Apsolutno ništa. Od jedne sistematski uređene mreže sudova u tom trenutku dobili smo potpuno konfuznu mrežu sudova. Uzeću za primer glavni grad, Beograd. U tom trenutku na teritoriji grada Beograda postoji pet opštinskih sudova. Nakon reforme mrežom sudova se ustanovljava samo jedan Osnovni sud. Svaki sudija u tom osnovnom sudu zadužuje preko 1.000 predmeta. Znate šta je rezultat? Rezultat toga je da se ročišta zakazuju dva ili tri put godišnje a da ljudi iz Beograda čekaju na presude i po 10 godina.

Sve te negativne stvari mi pokušavamo 10 godina kasnije da ispravimo. Nas ta reforma iz 2010. godine košta 44 miliona evra. Oni u tom trenutku nisu želeli da iskoriste 44 miliona evra za unapređenje pravosudne infrastrukture. Nisu želeli da iskoriste za povećanje plata sudijama, tužiocima, zapisničarima, tehničkom osoblju, nego smo mi morali iz budžeta 2012. i 2013. godine da isplatimo 44 miliona evra kako bismo ispravili greške onih koji u tom trenutku nisu ni mogli, ni umeli da sprovedu reformu, već su se time dičili u svojim biografijama.

Dok o njima govore razne afere, dok o njima govore propale reforme u privredi, zdravstvu, pravosuđu iza SNS postoje jasni rezultati. Pravosuđe Republike Srbije je u periodu od 2013. do 2016. godine rešilo tri miliona predmeta, uključujući i predmete izvršne materije, povećanje plata u svim oblastima je praćeno povećanjem plata i u pravosuđu, a 2014. godine je uvedena tužilačka istraga koja je imala za cilj da unapredi istražni postupak i da spreči da država godišnje daje preko 10 miliona evra iz budžeta na ime onih istraga koje su sprovedene bez valjanih dokaza ili prebrzo, pa su donošene oslobađajuće presude, pa je država morala da isplaćuje visoke novčane iznose na ime neosnovanog pritvora.

Takođe, moram da vam kažem da smo iz godine u godinu povećavali investicije u pravosudnu infrastrukturu i 2019. godine taj iznos je iznosio 1,9 milijardi. Potpuno su rekonstruisane zgrade Prvog osnovnog suda i zgrade Višeg suda u Katanićevoj, potpuno rekonstruisana zgrada Palate pravde, a Ministarstvo pravde u narednoj godini ili u narednim godinama planiralo je još osam kapitalnih projekata od kojih je izgradnja zgrade za pravosudne organe u Kragujevcu i kompletna rekonstrukcija i adaptacija zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ono što želim da kažem, o zakonima možemo da raspravljamo, o odlukama izvršne vlasti u Domu Narodne skupštine možemo da debatujemo, ali kada je u pitanju pravosuđe tu nismo i nećemo zalaziti zato što je za nas najbitnije da treća grana vlasti ostane nezavisna i da ostane postojana na svom putu i ciljevima.

U danu za glasanje ću podržati predloženu odluku VSS, kako bi u godinama ispred nas mogli da kažemo da smo svakom svojom odlukom, kao vladajuća većina radili isključivo na jačanju kapaciteta pravosuđa. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Uvaženi predsedniče, uvaženi predstavnici VSS, kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u potpunosti podržavam ove predloge za nove sudije, za ljude koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju.

Analizirao sam i pročitao biografije. Biografije su dobre i nadam se da će ovaj 31 sudija kojeg ću podržati u danu za glasanje, kada budu izabrani za funkcije da će da služe u ime naroda. Jer, ono što mi tražimo iz SNS tražimo da sudije sude u ime naroda, kao što i ovde nas narodne poslanike je birao narod, na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu, tako i sudije koje budu izabrane i koje su izabrane treba da služe u ime naroda, a ne da imamo situaciju kao što je bilo do 2012. godine.

Podsećanja radi, a vi to znate iz VSS, 2012. godine smo imali razoreno pravosuđe od strane žutog tajkunskog preduzeća i režima Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i njihovih najbližih saradnika. Godine 2012. je počeo spas srpskog pravosuđa i moje kolege iz poslaničkog kluba su odlično govorile o tome šta je urađeno što se tiče spasa srpskog pravosuđa, kako se SNS i koalicioni partneri ne mešaju u sudske odluke.

Samo smo se mešali da se uradi infrastruktura, da ne nabrajam sada koliko je renovirano ili urađeno novih zgrada za sudstva i tužilaštva širom Srbije. Počev od zgrade u Katanićevoj, nekadašnjeg Vojno-tehničkog instituta, na opštini Vračar sa koje dolazim.

Međutim, i pored svega toga, pojedine sudije, pojedine vaše kolege ne rade u ime naroda, ne služe narodu, nego služe svojim mentorima iz tajkunskog žutog preduzeća i služe njihovim saradnicima u kriminalno mafijaškim krugovima.

Nažalost, mi i dan danas imamo u Srbiji sudije i ovo odgovorno tvrdim koje zajedno sa pojedinim tužiocima, advokatima, tajkunima i kriminalcima iz raznih kriminalnih bandi, grupa i klanova, kako su se već zvali, rade isključivo da ostvare svoje imovinske koristi i da učine što veći broj krivičnih dela i da na tom putu učine sve što je do njih da sruše onoga ko im se suprotstavio, a suprotstavio im se narod i pravda predvođena Aleksandrom Vučićem, našim predsednikom.

Međutim, nadam se da ove sudije čije smo biografije ovde čitali, kao i one koje su izabrane prethodnih godina, neće ići po zapadnim ambasadama da puše tompuse, piju koktele i prave dogovore i traže pomoć od pojedinih zapadnih ambasadora, da neće ići po privatnim hotelima pojedinih tajkuna i nalaziti se u podrumima pojedinih restorana gde će praviti dogovore sa pojedinim advokatima, kriminalcima, mafijašima i tužiocima kako i kome da se sudi i kako da mu se presudi, ali na sreću, da budem iskren, takav broj sudija je minimalan. Većina vas sudija ste čestiti i pošteni ljudi koji su lojalni državi Srbiji, koji služe državi Srbiji, koji služe ovoj zastavi koja se nalazi iza vas, zastavi Republike Srbije.

To je ono što mi iz SNS tražimo i od novih i od starih sudija. Služite narodu. Nemojte služiti ni zapadnim, ni istočnim ambasadama, ni kriminalcima, ni tajkunima, niti bilo kojoj političkoj stranci, kao što je bio slučaj do 2012. godine. Isto tako molim i nove sudije i aktuelne sudije i one sudije koje će u budućnosti biti izabrane, hajde sudite brzo i efikasno kako to narod traži.

Naš narod u Srbiji je gladan pravde, naš narod voli istinu. Aleksandar Vučić i naša stranka ima veliki rejting i zbog rezultata koji su napravljeni, ali i zbog toga što Aleksandar Vučić narodu uvek kaže istinu u oči i što je narod prepoznao u njemu jednog najvećeg borca za pravdu u novijoj srpskoj istoriji.

U slučaju našeg predsednika, kada su upućene pretnje njemu, njegovoj porodici, najbližim saradnicima, nadležne institucije pojedine ne reaguju adekvatno, ali zato kada neko spomene Dragana Đilasa, efekte imamo presude protiv onih koji su rekli za Đilasa ono što je istina, da je zaradio, tj. oteo milione evra građana Srbije.

Kada se fašistički napadne moj kolega Marijan Rističević na ulazu u Skupštinu Srbije, kada ga šutiraju i udaraju po glavi, kada mu cepaju sako, kada on u svojim rukama drži samo ključeve od kola, kada krenu brutalno da ga gaze, da tu nije bilo ovog divnog policijskog obezbeđenja i mojih kolega, možda bi ga i ubili. Tu nemamo slučaj. To se gleda kao, ispraviće me kolege, uznemiravanje javnog reda i mira. Pa tek kada su štrajkovale moje kolege dr Aleksandar Martinović i Sandra Božić bila je neka reakcija, ali opet neadekvatna redakcija.

Kada neko preti našem predsedniku i našim poslanicima, pa i mome kolegi Nebojši Bakarecu, nema adekvatne reakcije nadležnih pravosudnih organa. Ali kada Bakarec iskritikuje tajni sastanak u Trstu Dragana Đilasa, bivšeg direktora BIA Saše Vukadinovića i čitave te njihove grupe i kada oni tamo prave ko zna kakve teorije zavere i protiv vas iz Visokog saveta sudstva i protiv predsednika i protiv onih koji čestito vode institucije, pa i pravosudne u Srbiji, onda se to okarakteriše kao pretnja smrću. I tako iz dana u dan, iz dana u dan ih pomažu i pojedini mediji i analitičari.

Vi sudije treba profesionalno da radite svoj posao. Ne treba nama ni predsednik suda koji moli ili traži mišljenje po stranim ambasadama, a ne trebaju nama ni sudije poput Majića koji je, šta je on politički analitičar, književnik, politički radnik, što kaže moj kolega Atlagić. On treba da bude sudija. Društveno politički radnik, sudija Apelacionog suda. To nije normalno. To nema ni u jednoj zemlji u Evropi.

Da ne govorim o pojedinim predsednicima sudova u Srbiji koji su napustili tu funkciju i prešli da budu članovi predsedništva opozicionih stranaka, konkretno stranka Vuka Jeremića. Šta rade te sudije? To narod vidi. A da ne govorimo o presudama. Zašto nije pokrenut postupak protiv Dragana Šolaka? Ko će da plati njegov ceh od 36 miliona evra? Već su ga platili građani Srbije. Ne on, ne Đilas, ne njegovi saradnici, ne niko iz SBB-a.

Kako je nastao ceh? Zato što je SBB bez saglasnosti uzimao struju iz zajedničkih i privatnih strujomera građana Srbije. Šteta 36 miliona evra. Ko platio? Građani. Je li procesuiran? Nije. Šta radi? Smeje se. Od Trsta, Luksemburga, Beograda idu po svetu on Đilas, Vukadinović, prave teorije zavere, ovde fašistički upadaju u Skupštinu. Hteli su letos da je zapale. Biju naše narodne poslanike. Nema nikakve odgovornosti. Može im se. Zašto? Zato što pojedinci u pravosudnim institucijama ne rade svoj posao.

Ali ja, kao i moje kolege verujem u vas iz Visokog saveta sudstva i u većinu čestitih i poštenih i sudija i tužilaca. Ja znam da ćete vi pobediti manjinu. Znam da vi služite Ustavu i zakonu. Znam da vi služite Republici Srbiji i da ćete suditi u ime naroda. Tu ćete uvek imati podršku SNS i predsednika Vučića, ali vas isto tako molim da sada u ovim teškim trenucima, kada je pokrenuta velika borba protiv mafije i svih njihovih repova i po političkim strankama i u opoziciji i u poziciji i u raznim strukturama, da pružite podršku, da služite u ime naroda, jer ne može predsednik Aleksandar Vučić sam. Moraju i državne institucije da rade svoj posao.

Morate da podržite borbu protiv mafije zarad dobrog naše dece i svih budućih generacija u Republici Srbiji. Ako sada ne uspemo da pobedimo mafiju i iskorenimo kriminal i korupciju iz državnih institucija, pitanje je kada ćemo to moći. Jer ako nam se vrate na vlast Đilas i njegovi saradnici, tada će mafija da kontroliše državu. Sada još uvek imamo situaciju da možemo da pobedimo i mafiju i sve mafijaške pipke i u državnim institucijama i u bivšem režimu, ali zato nam treba podrška, koga, pravosudnih institucija.

Prema tome, naravno da ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati izbor ovih sudija, glasati, dati punu podršku da služite u ime naroda, a od njih očekujem da služe u ime naroda, kao što i naš predsednik i naša stranka služe u ime naroda, jer to je samo još jedan korak ka tome da Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem svima nama i našoj deci napravi još bolju budućnost, budućnost za našu decu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.

Iz priloženog predloga se jasno vidi da svi kandidati ispunjavaju kako moralne, tako i profesionalne kriterijume za obavljanje ovako važne funkcije, te da su kandidati uspešno položili ispite za sudije koje se biraju prvi put. Uvidom u biografije kandidata uverio sam se da je reč o jako relativno mladim ljudima, uspešnim profesionalcima koji iza sebe imaju završeno adekvatno formalno obrazovanje, položene pravosudne ispite i sve druge predviđene aktivnosti potrebne za vršenje ovako važne funkcije. Mnogi od njih su učestvovali u nizu seminara, nizu projekata, nizu obuka, što govori u prilog tome da je reč o ljudima koji su spremni da se usavršavaju, da šire vidike i poboljšavaju svoja znanja i iskustva u svojoj profesiji.

Pravna država i vladavina prava civilizacijska su dostignuća koja danas Srbija neguje i unapređuje svakim danom, strogo se vodeći principom podele vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu, koji još 1784. godine definisao Šarl Monteskje u knjizi „Duh zakona“.

Prošla su vremena, poštovana gospodo, kada je u Srbiji politika imala primat nad pravom, a sudije bile birane na osnovu partijskih knjižica, na osnovu prijateljskih, rođačkih ili kumovskih veza. Sudije danas mogu da slobodno i profesionalno obavljaju svoju dužnost, ne mareći za pritiske, ucene i pretnje političkih i kriminalnih krugova kakvim su, nažalost, bili izloženi od 2000. do 2012. godine. Poslednji primer presude bivšem predsedniku opštine Grocka i članu SNS jasno govori da u Srbiji danas niko nije privilegovan ni pošteđen od ruke pravde.

Pred našom su zemljom, nažalost, novi izazovi koji su političke i geopolitičke prirode, a prelamaju se preko ugleda i dostojanstva našeg pravosudnog sistema. Izveštaj Vladimira Bilčika, koji je usvojio Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta, u kome se traži da se do kraja razreše navodne afere Jovanjica, Krušik ili ne znam koje već, nije plod objektivne analize rada srpskog pravosuđa i tužilaštva, već je isključivo politički motivisan potez sa ciljem ucene i pritisaka na predsednika Vučića da popusti u borbi za vitalne nacionalne interese.

Uzećemo za primer ovu aferu Jovanjica. Koliko god pokušavao da zdravorazumski anticipiram šta se Srbiji tačno zamera što se tiče ove afere, nikako ne mogu da nađem koji je to razlog. Da krenem od početka. Četvrto odeljenje beogradske policije, na čelu sa načelnikom, odlikovanim policajcem, otkrilo je laboratoriju za proizvodnju supstance za koju se osnovano sumnja da je narkotik, privelo pravdi organizatora tog posla i sva sa njim povezana lica, bez obzira koju hijerarhijsku ulogu u našem društvu oni imali i to je kraj, ende.

Pravosudni sistem naše zemlje radi svoj posao u skladu sa zakonima Republike Srbije. Jedini problem oko ovog slučaja bio je taj što je jedan od najglasnijih agitatora opozicije Miroslav Aleksić, isti onaj koji sada poziva na rušenje ustavnog poretka, na nemire, na proteste, na probleme, ukoliko se izbori budu održavali ne po demokratskim nego po njihovim uslovima, na ničim zasnovanoj laži, optužio brata predsednika Republike da je na neki način umešan u ovu aferu.

Opskurni poznavaoci političkih prilika u Srbiji znaju da je to učinio ne bi li oklevetao nekoga preko čijeg bi imena mogao bar do okončanja sudskog postupka permanentno da bude u javnosti, u medijima i dalje iznoseći laži i poluistine, sa osnovnim ciljem da poljulja poverenje naših građana u predsednika države i njegovu politiku, pri tom znaju da će sudska kazna za ovo delo biti 200, 300 hiljada dinara koliko je već što je za njega i njegove političke finansijere mizerna finansijska cifra.

Taj slučaj je presađen u korist brata predsednika Republike bez imalo sumnje i u rekordnom roku, a kako i ne bi kad je sve od početka tog slučaja bilo utemeljen na jeftinoj političkoj laži. Ovde se postavlja jedno drugo pitanje - šta je sa moralnom odgovornošću? Šta je sa decom, porodicom, prijateljima brata predsednika Republike koji su mesecima čitali i čitala po novinama da im je otac narkodiler? Duguje li neko toj deci makar izvinjenje iz tog konglomerata koji sebe naziva opozicijom? Svakako je poznato da oni nemaju ni elementarno vaspitanje, pa neće ponuditi ni odgovor ni izvinjenje, niti bilo šta drugo, ali ono što je suština to je da nama njihov odgovor i ne treba. Nama treba odgovor našeg naroda koji će dati na sledećim i svim drugim izborima, a on je sasvim izvestan s obzirom da narod jasno uviđa kakvi se izmišljotinama oni služe i za šta postoje sada evidentne sudske presude.

U proteklih nekoliko godina, poštovana gospodo, sa našim evropskim partnerima i prijateljima smo imali zaista dobru i otvorenu saradnju i neretko smo od njih dobijali pohvale na odlučnosti i požrtvovanosti u nizu reformskih koraka koje smo preduzimali u procesu evrointegracija.

Srbija će, poštovana gospodo, sve navodno sporne afere razrešiti, a sva odgovorna lica kao i uvek privesti pravdi i to ne zato što nam ih vi spočitavate ili bilo ko drugi, i kako bi mi zbog vas to uradili. Mi imamo uređenu demokratsku vlast koja sve radi u interesu sopstvene države i dobrobiti njenog naroda i ni zbog koga drugog.

Očigledno da nekim centrima moći u zemlji i inostranstvu smeta stabilna Srbija, Srbija koja beleži nezapamćen rast ekonomije i razvoj, Srbija koja je među najuspešnijim zemljama u borbi protiv ove pošasti zvane korona virus. Srbija koja je lider u regionu i Srbija koju uvažavaju i Pariz i Peking i Moskva i mnoge druge zemlje, a koje nas ne uvažavaju bez razloga, već zbog toga što Srbija danas ima svoju reč do koje drži i koju ne menja u skladu sa dnevno političkim interesima.

Naša država je i kada je reč o problemu Kosoiva i Metohije u proteklih nekoliko godina postupala odgovorno, mudro i kompromisno težeći da sa Prištinom dođe do sveobuhvatnog dogovora. Nakon promene u američkoj administraciji jasno je da Srbiju očekuje udruženi pritisak i Vašingtona i zvaničnog Brisela, da prizna nezavisnost tzv. Kosova, ali i da pristane na pokušaj ukidanja ingerencije vlasti Republike Srpske. Naša država predvođena predsednikom Vučićem je pokazala da je spremna da iza sebe ostavi bolnu prošlost i da pruži ruku poverenja svima u regionu. Ali, i da će do zadnjeg atoma snage svim političkim sredstvima brinuti se o zaštiti interesa naših građana i sunarodnika, ma gde oni živeli.

Sve što se tiče Briselskog sporazuma Srbija je ispoštovala. Spremna je da sve ono što se traži i u Vašingtonskom sporazumu ispoštuje i to je njena snaga, snaga njene politike, odgovornosti, a ne slabost kako mnogi žele da spočitaju. Pokazali smo proteklih nekoliko godina da uprkos katastrofalnom nasleđu što se tiče pregovora sa Kosovom a koji su ostali od strane Vuka Jeremića i Borisa Tadića imamo kapacitete da sprečimo članstvo tzv. država Kosovo međunarodnim institucijama ali da aktivno smanjimo broj zemalja koji priznaju ovu kvazi državu na teritoriji južne srpske pokrajine.

Ostaje nada da će mudra i odgovorna politika naše države ipak biti prepoznata i od strane američke administracije Džozefa Bajdena i od strane zvaničnog Brisela, a da će pritisci i ucene biti zamenjeni dijalogom, konstruktivnošću i kompromisima. Zato je važno poštovane buduće sudije da ne podlegnete inostranim pritiscima koji su politički motivisani, da se ne dičite saradnjom sa stranim ambasadama kao neke vaše kolege koje savetuju, sad vidimo da se ide ili ne ide na poligraf, te da nastavite da radite po slovu Ustava i zakona i čuvate dostojanstvo, integritet pravnog poretka Srbije.

Završio bih sa citatom iz epske narodne pesme Uroš i Mrnjavčevići gde kaže – sudite ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga. Hvala lepo.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić. Izvolite.