Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.

Reč ima Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sad je već prošlo više od godinu i po dana kada smo prvi put predložili izmenu ovog zakona da bi se plate sudija prekršajnih sudova izjednačile sa platama drugih sudova.

Ovaj predlog smo podneli na svakoj sednici redovnog zasedanja do sada, jer smatramo da je učinjena nepravda prema sudijama prekršajnih sudova, kao i da ukažemo da postoji obaveza i odgovornost Republike Srbije da tu nepravdu ispravi.

Kao što i sami znate, da biste bili sudija prekršajnog suda, vi morate da ispunite sve kriterijume i sve uslove kao i za sudije drugih sudova. Ono što se često dešava kod nas jeste da se ispune isti uslovi, isti kriterijumi, ali to vas prosto ne kvalifikuje za istu zaradu. To je ono zašto smo ovde. Mi moramo da radimo da Srbija postane pravednija zemlja.

Prekršajni sudovi uvedeni su u zakonodavni sistem Republike Srbije pre 11 godina i oni se bave veoma važnom materijom u oblasti borbe protiv korupcije, u oblasti budžetskog sistema, u oblasti prekršaja i bezbednosti saobraćaja. Zašto bi njihove plate bile manje? Smatramo da to nije pravično, pogotovo jer oni koriste preko 270 zakona, koriste preko 800 podzakonskih akata, a da ne pričam o tome da drugi zaposleni prekršajnog suda imaju iste plate kao zaposleni svih drugih sudova, što znači da su isključivo diskriminisane sudije prekršajnog suda.

Navešću podatak iz 2018. godine, gde je Prekršajni sud u Beogradu u budžet Republike Srbije, znači u državnu kasu uneo milijardu i 222 miliona dinar

Plate sudija iznosile su tada 465 miliona što znači da su oni trostruko opravdali svoj rad. Sudije Prekršajnog suda nisu teret budžeta. Da bi se njihove plate izjednačile sa platama drugih sudova, Republici Srbiji je potrebno 250 miliona dinara. Oni će svakako to uneti u budžet Republike Srbije i zaista smatram da je naša odgovornost i obaveza da se podrži ovaj predlog i da konačno nepravda bude ispravljena.

Molim kolege narodne poslanike da podrže da makar se ovo uvrsti u dnevni red, da krenemo da raspravljamo na ovu temu, pa se nadam da ćemo doći do nekog zajedničkog rešenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 190, za – sedam, nije glasalo – 183.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovu izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju smo podneli, jer smo poslednjim izmenama 2019. godine Zakona o izvršenju i obezbeđenju izmenili član 258. u stavu 8. i limitirali, tako da žargonski kažem, mogućnost prinudne naplate zakonskog izdržavanja do polovine zarade lica koje je obavezano da tu zaradu isplati.

I tada smo ukazivali i sada ponovo ukazujemo da je to pogrešna odluka, odluka koja praktično već sada na osnovu mojih saznanja, verovatno je mnogo lakše Ministarstvu da dođe do preciznijih podataka, u praksi praktično sprečava da u potpunosti lica koja treba da prime izdržavanje ne mogu to da ostvare.

Moram da podsetim da prilikom odlučivanja o visini izdržavanja, već u prethodnom postupku sud odlučuje, utvrđujući tu visinu i vodeći računa o primanjima koje ima onaj ko je obavezan da izdržavanje plaća. Prema tome, čista je demagogija to što smo propustili da o tome povedemo više računa kada su rađene poslednje izmene i dopune zakona i stavili se na stranu dužnika.

Uvažene kolege, ovim smo dosta dece doveli u situaciju da potraživanja koje imaju prema roditelju sa kojim ne žive mnogo teže realizuju nego što je to bilo do sada. Ja vas molim, podržavajući ovu izmenu zakona, omogućimo da ako već nemaju ljubav, svakodnevnu brigu i pažnju onoga ko je dužan da ih izdržava im bar omogućimo da mogu pristojno da žive, a bez razloga da u to ne utroše dodatnu energiju i dodatna finansijska sredstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 190, za – 14, nije glasalo – 176.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, zauvek će istoriji ostati zapisano kako je 24. marta 1999. godine, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu, otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu ponosnu i suverenu zemlju. Ostaće zapisano kako su bez ikakve milosti ubijani oni koji su branili svoja ognjišta, svoje porodice, svoju slobodu, oni koji su tek započeli svoje živote, koji su želeli da žive, oni koji su nazivani kolateralnom štetom. Tokom 78 dana agresije uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike, stambene zgrade, vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načela. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić je stradala u jednom trenu: otac Dragomir, majka Dragica i njihova ćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije jedanestomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božina iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Silić i njegov tata Vladan. U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić.

Tačan broj poginulih i ranjenih, kako onih koji su branili svoju otadžbinu, tako i civila, na našu sramotu, do današnjeg dana nije utvrđen. Najveći deo podataka kojim danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godinu dana nakon NATO agresije, pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast, dodvoravajući se svojim zapadnim mentorima, prestaje sa utvrđivanjem tačnog broja poginulih i ranjenih tokom zločinačke NATO agresije. Predstavnici te vlasti zaboravljaju da utvrde pravi tj. tačan broj žrtava NATO agresije, ali ne zaboravljaju da iz zatvora oslobode preko 200 najgorih terorista OVK odgovornih za neke od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima Vojske i policije, kao što ne zaboravljaju da po Srbiji proganjaju i hapse komandante koji su se tokom agresije junački suprotstavljali udruženom NATO paktu i šiptarskim terorističkim bandama i ponizivši ih kao najgore kriminalce i isporučuju ih Haškom tribunalu.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže naš predlog, kako bismo doneli odluku o formiranju komisije koja bi jednom zauvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije i kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje, sprečivši bilo kakvu dalju relativizaciju ovog pitanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 189, za – 16, nije glasalo – 173.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi; pod jedan, zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje; pod dva, zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Da li poslanik Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 188, za – 173, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 188, za – 173, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995,
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje,
3. Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge,
4. Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, i
5. Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu sa predlogom Zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 19. februara 2021. godine.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Želim samo da pozdravim predstavnike predlagača, odnosno ministra Vulina.
Pre nego što nastavimo dalje, želim samo da vas informišem da ćemo raditi kao i svake nedelje tri dana, da ćemo shodno predlogu koji je podneo gospodin Martinović imati praktično tri rasprave. Ove prve dve konvencije danas, sutra bi trebalo da bude dan kada glasamo o članovima RATEL-a i Veća Agencije za borbu protiv korupcije, a u četvrtak je rasprava o izveštaju Agencije za energetiku i naravno posle toga je glasanje, tako da možete da planirate svoje aktivnosti.
Takođe, želim i da vas obavestim da sam shodno dogovoru sa kolegijuma zakazao već za sledeći utorak 16. marta sledeću sednicu, Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja sa početkom u 10.00 časova. Glavna tačka broj 1. je Predlog zakona o klimatskim promenama i tačka broj 2. Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, a ostalo su predlozi za izmene u sastavu Odbora i sastava naših stalnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Zoran Lazić, vršilac dužnosti sekretara MUP, Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Milan Ćuprić, viši savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.
Želim, kao što sam rekao na početku, da još jednom pozdravim predstavnika predlagača, predstavnika Vlade, ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina i da mu dam reč. Izvolite.