Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 141 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Zato vas, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 189 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu ekologije ministrici Ireni Vujović – koji su sledeći koraci u cilju zatvaranja deponije Stanjevine kod Prijepolja?

Više puta sam govorio u vezi ove teme. Nesanitarna deponija Stanjevine je nastala sredinom 20. veka, šezdesetih godina, i do formiranja ove Vlade nikome nije ni palo na pamet da ukloni tu deponiju. Ona se sada uklanja. Naravno, najveću zahvalnost za ovaj generacijski uspeh dugujemo predsedniku države, predsednici Vlade, ali svakako i resornoj ministrici Ireni Vujović. Znači, kako je izgledala nesanitarna deponija Stanjevine pre samo par meseci, to je ovako, ne znam da li može da se vidi. Vidite ovo brdo smeća na ulazu ili izlazu iz Prijepolja, a sada to posle završetka prve faze izgleda ovako.

Želim da se zahvalim ministrici i Ireni Vujović, ali želim i da spomenem kolegu iz Priboja narodnog poslanika Krsta Janjuševića, koji je za Prijepolje uradio više nego svi narodni poslanici iz Prijepolja u proteklih 50 godina.

Želim da pohvalim sve dobre inicijative i poteze Ministarstva ekologije i kada su u pitanju Stanjevine i Duboko i kada je u pitanju Banjica. Zaista želim da nastave, ali mi je neophodno zbog građana koji su naredni potezi i koraci.

Ovih dana svedoci smo da je ministrica Irena Vujović, zbog navodnog lapsusa, meta određenih medija, određenih spin-doktora, određenih stručnjaka opšte prakse. Jeste Irena Vujović napravila lapsus, ali kako je napravila? Čitajući rezultate. Oni koji je napadaju, za 10, 20, 30 godina nisu mogli da naprave nikakav lapsus zato što nisu imali nikakav rezultat. Umesto da se bavimo tim izveštajem, gde se na gusto kucanim stranama govori o rezultatima Ministarstva u proteklih samo šest meseci imamo rešen generacijski problem.

Kao građanin Srbije, kao građanin Prijepolja, Sandžaka, želim da se zahvalim Ministarstvu, ministrici, zato što moj sin i njegovi vršnjaci neće moći da gledaju to brdo smeća, zato što moj sin i naša deca neće morati da udišu kancerogeni vazduh u Prijepolju, već će morati da uživaju u lepotama tog grada, obala Lima. Umesto da govorimo o rezultatima tog ministarstva, sada mi moramo koji smo radili ili oni u Ministarstvu koji su radili moraju da se brane.

Takođe, mislim da treba uzeti u obzir da ova Vlada više u odnosu na sve druge vlade ima pripadnika ženskog pola, da je to nešto što je standard, kao što imamo i ovde u Skupštini. Mislim da ne treba potceniti činjenicu da je meta ministrica, da imamo jedan očigledan govor mržnje, seksizam i mizoginiju.

Onaj ko nije napravio lapsus neka prvi baci kamen. Svi mi svakodnevno radeći svoje poslove pravimo određene lapsuse i propuste, ali najveći propust, najveću grešku čine oni koji ne rade ništa. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirsad Hodžić.

Poštovani, svoje prvo pitanje upućujem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Tomislavu Momiroviću.

Neophodno je nastaviti izgradnju magistralnog puta Sjenica-Prijepolje koji je započet krajem 80-ih godina prošlog veka. Deonica puta kreće od manastira Mileševa pa do sela Aljinovići u dužini od 15 kilometara kroz kanjon reke Mileševke i povezuje sela Milanoviće, Pravoševo, Međane i Aljinoviće. Na trasi puta već postoje izgrađeni tuneli, tako da sama izgradnja ne bi iziskivala neka velika finansijska ulaganja. Ako uzmemo u obzir da put prolazi pokraj važnih kulturnoistorijskih turističkih destinacija, to je još jedan razlog da se sa izgradnjom krene što pre, ne bi li se na taj način poboljšala turistička ponuda i što je još važnije – olakšao svakodnevni život građana i unapredila privredna aktivnost.

Moje pitanje glasi – kada će biti nastavljena izgradnja ovog vrlo važnog putnog pravca? Takođe vam postavljam pitanje – šta se dešava sa najavljenom rekonstrukcijom puta Sjenica-Novi Pazar, koji je u izbornoj kampanji najavio predsednik Republike?

Ukoliko se ova Vlada zaista zalaže za jednakost svih građana Republike Srbije, pokažite to na delima, a ne samo deklarativno. Putevi u Sandžaku spadaju u red najgorih putnih pravaca, čime se maksimalno otežava normalan život građana i sprečava privredni razvoj.

Svi smo svesni da investicije neće doći bez dobre infrastrukture, a činjenica je da je mi nemamo. Pozivam Vladu da sa jakih reči pređe na delo i omogući bolji život svim građanima, bez obzira na veru i naciju.

Napominjem da je izgradnja ovog puta stopirana po naređenju određenih destruktivnih struktura, pod izgovorom da se radi o nekakvoj zelenoj transferzali. Iste te strukture su organizovale i sprovele sistemski genocid nad bošnjačkim narodom, koji se u ovoj državi i dan-danas negira i čiji se vinovnici sistemski skrivaju.

Moje drugo pitanje Vladi odnosi se na odgovore koje sam dobio od ministarstava na moja poslanička pitanja o korišćenju prirodnih resursa.

Od ministarke Mihajlović sam dobio odgovor da je lokalnoj samoupravi Sjenice plaćeno dva miliona i 569 hiljada. Sredstva su plaćena od privatne firme za eksploataciju kamena, a od rudnika nije uplaćen ni jedan dinar za rudnu rentu. Ministar Nedimović kaže da nije u njihovoj nadležnosti eksploatacija šuma i drvna renta. Da li smo mi za vas građani drugog reda i da li je realno da je upravljanje prirodnim dobrima Sjenice, koji su dar božji, još uvek pod ingerencijom drugih opština, koje ubiraju sav prihod, dok naši građani grcaju u siromaštvu?

Takođe, radnici „DP Vesna“ do danas nisu dobili naknadu za 11 plata koje su zaradili i koje su im zakonom zagarantovane.

Navešću još nekoliko nelogičnosti. Sjeničkim šumama gazduje Ivanjica. Sjeničkim jezerom gazduje Nova Varoš. Rudnikom uglja „Štavalj“ – Despotovac; zdravstvom – Užice; poreskom upravom – Nova Varoš; katastrom – Prijepolje; policijom – Kraljevo, itd. Jedino rešenje svega ovoga vidim u autonomiji ili specijalnom statusu Sandžaka, kako bi se rešili svi ovi nagomilani problemi. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, u skladu sa članom 287. Poslovnika, tražim obaveštenje od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, deonica auto-puta Koridora 10 prolazi kroz sam grad Niš, odnosno kroz jedno od niških naselja Komren. Imajući u vidu indikatore buke u životnoj sredini kao i granične vrednosti predviđene uredbom, imam saznanja da je na ovom delu auto-puta izvršeno merenje buke. Međutim, ja ne raspolažem informacijama o rezultatima dobijenih merenja a stanovnicima ovog dela grada može biti od velike važnosti saznanje o eventualnom prekoračenju vrednosti indikatora buke i s tim u vezi molim vas da mi u ime šest hiljada stanovnika, koliko živi u ovom gradskom naselju, pružite tražene informacije.

Ako uzmemo u obzir da se ovde radi o kućama koje se nalaze odmah pored puta, izlišno je govoriti o potrebi za objašnjenjem ovog tipa.

Koliko je meni poznato, na ovoj deonici planirano je postavljanje zaštitnog zida i to je priča koja već nekoliko godina postoji i Nišlije se tom rešenju i nadaju. Oni bi, sa jedne strane, stanovnike naselja Komren zaštitili od buke, ali i od zagađenja, imajući u vidu frekventnost ovog dela koridora, odnosno auto-puta, koji vodi dalje prema Sofiji, odnosno prema Bugarskoj.

Moram da napomenem i to da ovaj deo auto-puta prolazi kroz gradsku opštinu Crveni krst i on praktično deli ovo naselje Komren na dva dela i tako otežava svakodnevnu uzajamnu povezanost i komunikaciju između stanovnika. Zato vas u ime gra-đana Niša molim da, ukoliko je to moguće, hitno postavite pomenute ploče i iz bezbednosnih ali i iz drugih sigurnosnih razloga. Složićete se sa mnom da je jedan ovakav predlog opravdan iz mnogo razloga i zato se iskreno nadam da ćete ga uvažiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Đorđe Milićević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iako smo poslednjih 30-ak godina Sulejmana Ugljanina mogli da vidimo u različitim ulogama, od toga da je 90-ih godina napadao državu Srbiju, jasno izražavajući separatističke težnje kada je u pitanju Raška oblast, nazivajući Srbiju tada maćehom, do učešća u vlasti posle 2000. godine, kada je imao ministarsko mesto, kada je Srbija postala majka, sve do njegovih postupaka ovih dana kojima otvoreno izražava svoje težnje, po našem mišljenju, da Rašku oblast, deo ove oblasti nazivaju Bošnjaci Sandžak, otvoreno, zajedno sa Albinom Kurtijem, pripoji lažnoj državi Kosovo. O tome je otvoreno bilo reči prilikom susreta Ugljanina i Kurtija nakon izbora na Kosovu i Metohiji za privremene institucije.

Ugljanin ide još dalje. On faktički lobira za interese Albanaca, to je takođe naše mišljenje, sa Kosova i Metohije, čiji je projekat albanizacija Raške oblasti, Raškog upravnog okruga, uveliko u toku, a taj projekat predvodi Ismet Azizi. Ugljanin na taj način radi protiv svog bošnjačkog naroda, koji svakako ne pripada istim nacionalnim korenima, u želji da postane lider nečega ili vođa nečega, pri čemu ne bira sredstva.

Njegova otvorena separatistička politika kojom želi da odvoji Raški upravni okrug i pripoji ga nekoj nepostojećoj državi ili čak velikoj Albaniji otvoreni je poziv na rušenje državnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, a takva delatnost, prema našem krivičnom zakonodavstvu, smatra se protivustavnom i protivzakonitom i to je krivično delo. Dobro zna to, siguran sam, i gospodin Ugljanin.

I pored svega, on u provociranju države Srbije nastavlja i dalje. Pre dva dana je zajedno, kako mediji izveštavaju, sa poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije otišao da obiđe grob Adema Jašarija, osnivača i pripadnika UČK, koja je proglašena terorističkom organizacijom i koja je krajem 90-ih godina, tokom i posle bombardovanja Srbije, vršila zločine nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa glavnim ciljem - stvaranje još jedne albanske države na teritoriji Republike Srbije.

Ugljanin, ne samo da se divio Ademu Jašariju i veličao njegovu ličnost, nego je otvoreno pozivao, opet kažem, kako mediji prenose, na oružani ustanak u Sandžaku po ugledu na pobune UČK na Kosovu i Metohiji, koje je Jašari predvodio.

Sramno je da jedan političar, nazovite političar, koji poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije po ugledu na oružane pobune kakve je organizovao Jašari, vređajući time i svoj bošnjački narod koji poštuje svoju državu i uživala sva građanska i ljudska prava, ovako ponašanje bilo kog građanina, a ne jednog, nazovite lidera, političke stranke i do jučerašnjeg učesnika u vlasti je plod njegovih nerealnih ambicija da se kao lider nametne Bošnjacima, što, naravno, ne može da postigne bez nečije podrške.

On se opredelio definitivno za podršku od strane nekih albanskih lidera sa Kosova, po svaku cenu, pa i po cenu da Bošnjake na predstojećem popisu koji će se u Republici Srbiji održati u oktobru mesecu, ja mislim, natera da se izjašnjavaju kao Albanci, ne bi li tako Albanci postali uticajniji u Raškoj oblasti i to sve nas podseća na „zelenu transverzalu“.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Imajući u vidu i oblike protivustavnog i protivzakonitog političkog delovanja Sulejmana Ugljanina, a opet kažem, tako prenose mediji i to treba proveriti, to treba da provere nadležni organi i nadležne institucije, posebno njegov poziv na oružani ustanak u Sandžaku, kako bi se silom obezbedio specijalni status Sandžaka, čemu su prisustvovali i njegovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini, koji su pred Narodnom skupštinom položili zakletvu, a vrlo je jasan tekst zakletve koju smo svi položili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da li ima osnova za preduzimanje zakonskih mera prema ovim političarima koji otvoreno učestvuju u aktivnostima protiv ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije?

S druge strane, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, završavam, usvojili smo etički kodeks. Taj etički kodeks podrazumeva jasna pravila ponašanja poslanika i u parlamentu i u van parlamenta. I van parlamenta, mi smo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije položili smo, ponavljam, zakletvu koja je vrlo jasna i koja je vrlo precizna. Usvojili smo etički kodeks i ja vas molim da, ukoliko je ovo sve tačno, primenite etički kodeks. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Aleksandar Marković ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, država poslednjih nedelja vodi oštru i sveobuhvatnu, rekao bih, akciju u okviru borbe protiv mafije, u okviru borbe protiv kriminala, u okviru borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa, ali i borbu protiv pojedinaca iz državnih struktura, ali i svih onih koji su pomislili da mogu da se stave iznad zakona i iznad države.

U toj borbi smo postigli već ozbiljne rezultate. Pohapšena su mnoga lica, rasturena je jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa na ovim prostorima. Vode se brojne istrage, vode se brojni postupci, očekuju se brojne optužnice.

Sva logika nalaže, dame i gospodo narodni poslanici, da i javnost i građani treba da pruže potpunu podršku ovoj akciji borbe protiv mafije. To bi bilo normalno, to bi bilo očekivano, to bi bilo prirodno, u krajnjem slučaju.

Međutim, od dela javnosti, od dela medija u Srbiji, kako štampanih, tako i elektronskih, ta podrška izostaje, i ne samo što izostaje, već su krenuli u otvorenu kampanju obesmišljavanja borbe protiv mafije, omalovažavanja postignutih rezultata, pa se prosto takmiče ovih dana u izvrgavanju ruglu svih postignutih rezultata kada govorimo o borbi protiv mafije.

Ako pogledate koji su to mediji, predsedavajući, videćete da su to isti oni mediji koji su, da kažem, pod direktnom ili indirektnom kontrolom Dragana Đilasa, a koji inače mesecima i godinama vode stravičnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i svih onih koji slede politiku Aleksandra Vučića. I odjednom za njih je postalo glavno pitanje u državi – da li je Aleksandar Vučić trebao da pokaže nekakve slike na konferenciji za štampu ili ne? To je sada glavni problem u Srbiji. To je glavni problem na Balkanu, to je glavni problem u Evropi, na svetu – da li je Aleksandar Vučić smeo da pokaže neke fotografije ili ne?

To su debate, to su specijalne emisije, to je gomila opskurnih likova koji svaki dan gostuju 24 sata na Novoj, na N1, i sada, pazite, vrlo perfidno, klasičnom zamenom teza, pokušavaju da istisnu iz fokusa akciju borbe protiv kriminala, akciju hapšenja najopasnijih kriminalaca i ubica. Sada to više nije važno, sada pokušavaju da nametnu kao glavno pitanje – da li smo smeli da objavimo fotografije ili ne? Više nije važno šta su pohapšene ubice, što su pohapšeni kriminalci, po diktatu kreće organizovana hajka protiv Vučića, u kojoj se od žrtve pravi krivac.

Pogledajte sada dokle to ludilo ide. Pogledajte samo mali deo tih naslova koji su ovih dana aktuelni - mediji bili dužni da zaštite javnost od Vučićeve ludosti, to objavljuje jedan niskotiražni Đilasov tabloid, neću da reklamiram. Pa onda, isti taj tabloid kaže, to je ona Judita Popović iz REM-a, ona kaže – užasnuta sam konferencijom za novinare Aleksandra Vučića. Pa se oglašava i Dinko Gruhonjić, znate ko je Dinko Gruhonjić, koji kaže da je izveštavanje medija po ugledu na medijske slobode Severne Koreje. Pa se onda oglašava, pazite sad, sad je i on merodavan, Marko Bastać, Marko Bastać kaže – REM je saučesnik u gnusnom događaju. Pa se onda oglašava i Željko Bodrožić, pa i Tadić ima šta da kaže u tom smislu, kaže – Vučićeva konferencija vrhunac bizarnosti političke patologije. Dakle, sve stručnjak do stručnjaka. Osetili ste ironiju u mom glasu.

E, sada predsedavajući, ako ovo povežemo sa jednom zanimljivom pričom koja se pojavila ovih dana u medijima, a koja nije dobila nikakav, da kažem, epilog, nikakav odgovor, čak ni demanti, a radi se o informaciji da je Boška Obradovića finansirao iz Crne Gore, sa 300 hiljada evra, niko drugi nego Brano Mićunović, za koga se u javnosti smatra da je jedan od najuticajnijih kriminalaca na ovim prostorima.

Ovako to izgleda. Brano Mićunović dao je 300 hiljada evra pokretu Dveri, na čijem čelu je Boško Obradović, stoji u izveštaju crnogorske službe o balkanskom donu, čije delove danima ekskluzivno objavljuje Srpski telegraf, pa se kaže, prema onome što piše u tom dokumentu, čovek za vezu bio je Srđan Nogo, koji se u međuvremenu, sećate se onog Srđana Noga, one poštenjačine, e, taj Srđan Nogo, prema izjavi nekadašnjeg direktora Dveri Slobodana Dimovića, on je bio čovek za vezu da ode po taj novac kod Brane Mićunovića, za realizaciju pomenute transakcije bio je zadužen nekadašnji narodni poslanik Srđan Nogo.

Ako znamo da postoje glasine da je Boška Obradovića od ranije finansirao i onaj tocilo, ne sećam mu se više imena i prezimena, znam da mu je nadimak tocilo i znam da je hapšen sa ogromnom količinom droge, čak se tvrdilo u javnosti da mu je kum, a Boško Obradović ni na to nije nikada dao odgovore.

Završavam uskoro. Ako znamo da je i Đilas u mnogo navrata bio povezivan sa ljudima iz organizovanog kriminala, da voli da se slika sa raznim kriminalcima, počevši od onog bivšeg šuraka, onog Dabovića, pa do onog Vlade Japanca itd, pa ako znamo da i Marinika Tepić voli da se druži i da se slika sa poznatim dilerima i kriminalcima, a Đilas i sa osuđenim kriminalcima, pa ako sve to znamo, onda ovo dobija sasvim drugi kontekst. Onda je potpuno jasno ko se u Srbiji druži sa kriminalcima, kome smetaju hapšenja kriminalaca, kome smeta Aleksandar Vučić i ko ne želi obračun sa mafijom. Dakle, smeta im Aleksandar Vučić.

Završavam u ovoj rečenici. Zato iz dana u dan vode kampanju protiv njega, nadajući se da će na taj način da ga sruše. Neće im to uspeti.