Hvala.
Da li se još neko javlja od predsednika poslaničkih grupa, odnosno ovlašćenih predstavnika?
Reč ima Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici.

Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koji je danas na dnevnom redu, kao što smo čuli, predstavlja da se Srbija pridružila najvećim svetskim proizvođačima žita i da je na taj način postala deo Međunarodnog žitarskog saveza, koji je ustanovljen 1949. godine, međunarodnim Sporazumom o pšenici.

Ovaj Savet, kao što piše u samoj Konvenciji, a kao što piše u obrazloženju koji smo dobili od Vlade Republike Srbije, jeste međuvladina organizacija i funkcioniše na tom principu, a okuplja najznačajnije proizvođače žitarica na svetu.

Uloga ovog Saveta jeste podsticanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, zatim promovisanju otvorenosti tržišta u tom sektoru, ali takođe i da doprinese značajnoj stabilnosti tržišta žitaricama, kao i unapređenju svetske bezbednosti u hrani.

Svi ovi ciljevi za koje su ovde u ovom Savetu predstavljeni, sprovode se na taj način tako što se povećava transparentnost tržišta, kroz razne informacije i kroz statističke podatke, analize i konsultacije.

Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice, posmatraju se na dnevnom nivou, kroz promet dnevnih izveštaja i na taj način postaju dostupne i za naše berze, kao i za naše proizvođače.

Ove informacije važne su za naše proizvođače zbog toga što se kroz njih sagledava bilans ponude i potražnje, kao i prognoze iz različitih zemalja za čitav niz roba koje se razmenjuju na dnevnom nivou. Jednostavnije rečeno, ovaj Savet doprinosi boljoj komunikaciji ponude i potražnje žitaricama na međunarodnom nivou.

Iz ovih kretanja koje možemo videti, naše produktne berze i proizvođači mogu da planiraju svoje aktivnosti, odnosno da planiraju svoju proizvodnju određenih žitarica. Dakle, u zavisnosti od svetske tražnje mi možemo da projektujemo ulogu i mesto Srbije kao proizvođača i kao izvoznika žitarica.

Važno je da Srbija kao značajan poljoprivredni proizvođač žitarskih kultura učestvuje u ovom Savetu, pre svega zato što je i ovaj Savet rekao da je Srbija osmi proizvođač žitarica u izvozu i da uopšte mi možemo da angažujemo svoje proizvođačke kapacitete.

Takođe, naša proizvodnja žitarica, kao što znamo, pokriva domaću tražnju, ali ostaju nam značajne količine za izvoz, a upravo članstvo u ovom Savetu prepoznalo nas je kao relevantnog proizvođača i opet postajemo značajan evropski akter na tržištu žitarica i na taj način poljoprivredni resurs, izvozni potencijal Srbije zaista jesu žitarica i uljarice.

Tržište žitarica u Srbiji, ukoliko posmatramo zakonodavni okvir, posebno je uređeno i dodatno unapređeno 2019. godine, odnosno 2020. godine, kada je donet Zakon o robnim berzama, kojim se na sigurniji, jednostavniji i brži način omogućava plasman i prisustvo roba na celokupnom tržištu, što za naše poljoprivredne proizvođače žitarica predstavlja i garant, a i dodatni stimulans za povećanje proizvodnje.

Za proizvodnju žitarica, kao i svih poljoprivrednih kultura, veoma su značajni državni podsticaju, dobra cena, kao i siguran plasman poljoprivrednih proizvoda.

Dakle, otkup potrebnih količina koje koristimo za robne berze, ali isto tako i obezbeđivanje spoljnotrgovinske razmene, odnosno izvoza.

Otvaranje novih tržišta jeste bitno, takođe zbog toga što je bitno naše prisustvo poljporpivrednih proizvoda na zahtevnim tržištima. pre svega, tu mislim na tržište EU, ali nekih značajnih tržišta kao što je, recimo, Kina.

S tim u vezi, pomenula bih i protokol o fitosanitarnim uslovima koje je ministar Nedimović početkom prošlog meseca potpisao za izvoz kukuruza u Kinu.

Zbog čega je ovo značajno za našeg poljoprivrednog proizvođača koji se bavi proizvodnjom kukuruza, jeste zato što otvaranje novih tržišta, i ne samo kineskog, već i svih drugih koje smo uspeli da otvorimo doprinosi povećanju tražnje za našim poljoprivrednim proizvodima, a samim tim rastom tražnje dolazi i prirodno da očekujemo i do veće cene za naše poljoprivredne proizvode.

Sa druge strane, ovi dobri rezultati koji smo otvorili u postizanju novih tržišta nas i obavezuju da odgovorimo visokim kvalitetom, da odgovorimo da taj kvalitet proizvedenih poljoprivrednih proizvoda zadržimo, ne samo do krajnjeg kupca, nego i do zemlje koju izvozimo.

Ovo je važno jer je potrebno posebno ispratiti ceo proces, od njive do trpeze, odnosno, da na taj način pratimo ceo tok procesa proizvodnje i izvoza.

Na ovaj način možemo jedino zadržati otvorena postojeća tržišta, možemo obezbediti dugoročnu saradnju, kao i kontinuitet u izvozu i na taj način čak i proširiti međunarodnu spoljnotrgovinsku razmenu i za neke naše druge proizvode.

U poslednjih nekoliko godina naša poljoprivreda ušla je u fazu gde je prisutna afirmativna participacija države, kao i prisustvo adekvatnijih mera razvojne agrarne politike.

Posebno je važno nastaviti sa podsticajima koji se odnose na primarnu proizvodnju, a tu, pre svega, mislim na podsticaje u nabavci nove opreme i mehanizacije koje se odnose posebno na primarnu proizvodnju.

Ovo je važno jer je bitno da naši poljoprivredni proizvođači prate savremene tokove, odnosno da ulažu i da ih država stimuliše da ulažu u opremu i mehanizaciju kako bi i na taj način mogli da ispratimo razvijena tržišta i kako bi naši proizvodi bili kvalitetniji i na taj način konkurentniji na međunarodnom tržištu.

Opšte poznato je da nijedna poljoprivredna kultura ne može dati svoj maksimum ni u prinosu, ni u kvalitetu ukoliko se u nju ulaže minimum i ukoliko se obrađuje zastarelim i neadekvatnim mašinama.

Ovo je posebno važno, jer podsticajna politika u poljoprivredi, koju naša država poslednjih godina sprovodi, a koja vodi podjednako računa o malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, kao i velikim, dala je velike pozitivne rezultate i još uvek očekujemo da će dati, tako da se iz godine u godinu beleži sve veći rast proizvodnje, kao i izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Kada je reč o proizvodnji žitarica i uljarica u Srbiji, za prošlu godinu imamo zabeležen rast gotovo svih žitarskih kultura u odnosu na desetogodišnji prosek, odnosno posmatrani period od 2010. do 2019. godine, gde je proizvodnja pšenice veća za 17,8%, kukuruza za 29,4%, suncokreta za 26,3% i soje za 60,3%.

U prošloj godini, koja je bila izuzetno teška za ceo svet, ali posebno značajna i uspešna za našu poljoprivrednu proizvodnju, mi smo ostvarili i odličan rod kukuruza od 7,5 miliona tona, a izvezli čak preko 3,5 miliona tona ove žitarske kulture.

Ovi podaci su posebno važni, jer proizvodnja žitarica jeste bazična delatnost u proizvodnji hrane, a žitarice jesu osnova ljudske ishrane. Zato često možemo čuti da zemlja koja ima svoje žito jeste bezbedna zemlja, jer ne zavisi ni od uvoza, ni od volje drugih zemalja i zato se često i hrana i proizvodnja hrane posmatra i sa bezbednosnog aspekta.

Takođe, iskoristila bih priliku da istaknem ulogu poljoprivrede na ukupan privredni i društveni razvoj, kao i na značaj nastavka stimulativnih mera države koji doprinose dovoljnoj proizvodnji hrane i smanjenju uvoza poljoprivrednih proizvoda, sa jedne strane, a revitalizaciji sela i poboljšanju uslova na selu sa druge strane.

Posebno je značajno što je Vlada Republike Srbije prepoznala potrebu kompleksnijeg sagledavanja pitanja sela i poljoprivrede i pored Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oformila Ministarstvo za brigu o selu i na taj način pokazala da vodi računa da je zapravo ulaganje u poljoprivredu ulaganje u opstanak i život srpskog sela, kao i da sve mere koje budu planirane moraju biti koncipirane tako da zaštite našeg poljoprivrednika i da ga stimulišu da ostane na selu.

U tom smislu, smatram da je posebno važno akcenat dati razvoju atarskih puteva, koji su bitni ne samo za ravničarska sela, već i za sela koja se nalaze u brdsko-planinskim delovima naše države. Oni doprinose lakšem životu naših građana koji žive u ruralnim područjima, ali takođe i doprinose boljoj i uspešnijoj saradnji.

Kada kažem da ovo doprinosi boljoj i uspešnijoj saradnji, mislim, takođe, ne samo na ravničarska sela, već i na brdsko-planinska, gde imamo priliku da vidimo da je poslednjih godina povećana poljoprivredna proizvodnja određenih poljoprivrednih kultura, kao što je malina i takvi proizvodi upravo postaju i strateški proizvodi naše zemlje i ozbiljan izvozni potencijal.

Ulaganje u selo i proizvodnju biće sve potrebnije i u budućem periodu, jer i na svetskom nivou pitanje proizvodnje hrane postaje jedno od ključnih pitanja. Na taj način hrana postaje i težnja za hranom i proizvodnjom hrane biće i zapravo težnja svake države i strateški proizvod svake države. S tim u vezi, naše članstvo u ovom savetu, u širem smislu, uticaće na ceo proces, od proizvodnje do izvoza žitarica i očekujemo da će doprineti i boljem položaju srpskog seljaka i srpskog poljoprivrednika koji se bavi proizvodnjom žitarskih kultura.

Takođe, smatram da je važno, s obzirom na specifične epidemiološke okolnosti u kojima se još uvek nalazimo, da u ime poslaničke grupe SPS zahvalim se svim poljoprivrednim proizvođačima koji su i najgore kovid dane proveli na svojim njivama, u svojim baštama, plastenicima i voćnjacima, koji nisu prestajali da proizvode ni tokom vanrednog stanja i zbog kojih je Srbija bila jedna od retkih zemalja u kojoj ni tokom najveće krize nije nedostajalo hrane.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najiskrenija ljubav je ljubav prema hrani. Tu ljubav Srbija ne koristi dovoljno. Ovde je zakon o potvrđivanju Konvencije o prodaji žitarica.

Ja pozdravljam to što ćemo na ovaj način saznavati potrebe, bilanse, cene, itd. uvoznika, izvoznika i sve što je predviđeno ovom Konvencijom. Ali, ja bih želeo da navedem primer Danske.

Poljoprivreda u Srbiji se zasniva negde na 3,5 miliona od pet miliona hektara poljoprivrednih površina. Negde obradivih površina ima oko 3,5 miliona. Na tome ostvarujemo izvoz maksimalno tri do četiri milijarde evra i to kada je godina veoma dobra i kada su cene na svetskom tržištu kao što su bile jesenas i kao što su i cene žitarica trenutno.

Ja navodim primer Danske. Danska ima nešto manje poljoprivrednih površina, cela Danska je po površini jednaka poljoprivrednim površinama u Srbiji, znači, manja od Srbije i ima obradivog zemljišta oko 2,4 miliona, ali joj je izvoz u poljoprivredi vredan 15 milijardi evra, znači, četiri, pet puta više nego što je vredan izvoz u Srbiji.

Ali, Danska ne izvozi nijedno zrno žitarica. Žitarice gaji na 1,4 miliona hektara. Prinos pšenice, koju koriste uglavnom za ishranu stoke, ali i za proizvodnju brašna, prinos pšenice je 6,7 tona po hektaru, prosečno. Prosečan rod u Srbiji je 3,5 do 3,7 tona po hektaru, što pokazuje da su oni efikasniji po površini u klimatskim uslovima koji su lošiji nego u Srbiji za dva puta proizvode više žitarica po površini nego Srbija.

Njihova proizvodnja pšenice je pet miliona tona, naša je tu negde od 1,5 do dva miliona tona maksimalno, to kad je dobar rod. Ali, Danska ne prodaje žitarice, ni ječam, ni tritikale, ni pšenicu, a sveukupno gaji na 1,4 miliona hektara. Ali, zato Danska izvozi 28 miliona svinja. Zato je Danski izvoz vredan 1,5 milijarde. Danski poljoprivrednici ne šetaju drumovima, ne protestuju. Danska nije prodala Šariću kombinate. Danska nije prodala kombinate tajkunima.

Godine 2002. ili 2003. sam ja tadašnjem ministru za privredu predložio i privatizaciju da deo prerađivačkih kapaciteta ustupi poljoprivrednicima, jer su uglavnom prerađivački kapaciteti nastali radom poljoprivrede, odricanjem poljoprivrednika određenog dela dohotka da bi se izgradili skladišni kapaciteti, prerađivački kapaciteti itd. Ministar Vlahović to nije želeo da mi dozvoli. Da je dozvolio, približili bi se Danskoj. Dansku drže poljoprivredna porodična gazdinstva.

Mi kukamo, sa pravom kukamo što se broj poljoprivrednih gazdinstava smanjuje, ali u Danskoj se smanjio tri puta. Za negde 30, 40 godina broj poljoprivrednih gazdinstava je opao za tri, četiri puta, ali proizvodnja je porasla.

Danska je pre 100 godina bila gladna zemlja, a sada proizvodi oko 4% ukupne hrane u svetu. Zašto? Sem porodičnih poljoprivrednih gazdinstava razvili su kooperativu, zadruge, ne ove vrste kao što mi imamo, i zato nema poljoprivrednika na drumovima.

Danska ima jedno uslovno grlo, jel tako gospodine Kataniću, po hektaru. Srbija na pet miliona hektara ima 0,33 grla po hektaru, odnosno dve trećine manje nego Holandija. Taj stočni fond, da smo ga zatekli, na dve trećine površina bi bio negde otprilike oko 3,5 miliona uslovnih grla, što bi samo po sebi u stočnom fondu vredelo 3,5 milijarde, a verujem da bi godišnje žive vage, takođe obnavljanjem u stočarstvu, zanavljanjem, svake godine vredelo te 3,5 milijarde dodatne koje sada nemamo. Prerađeno to bi vredelo sedam do osam milijardi više nego što danas vredi. Zamislite da imamo taj stočni fond da smo ga nasledili i da ne izvozimo žitarice.

Mi izvozimo nekad i tri miliona kada je bogat rod, tri miliona tona kukuruza. Izvozimo stočno brašno, izvozimo stočnu pšenicu, izvozimo proizvode od soje. Za to dobijamo ukupno 800 miliona evra, a to je biljni potencijal, upravo što sam govorio, za 3,5 miliona novih grla koje nemamo. Znači, gubimo preko pet milijardi zato što ne izvozimo meso, mleko i jaja prerađene, delimično prerađene, već izvozimo žitarice.

Zato ja pozdravljam ovaj sporazum, jer ćemo znati ko šta uvozi, dakle, ti podaci se javno ne objavljuju novinarima, ali će naša Vlada za trošak od, ukoliko se dobro sećam, šest hiljada evra na godišnjem nivou imati pravo za određeni broj glasova, mislim da će to biti tridesetak u ovom savetu, ali ćemo tačno znati ko što uvozi, ko šta prodaje, ko šta kupuje, kome se šta pomaže u određenim količinama, ali mi moramo krenuti ka preradi.

Holandija ima 1,2 miliona hektara obradivih površina ili 1,4, ne mogu tačno da se setim, ali ne više od 1,4 miliona hektara, to je tri puta manje nego Srbija. Znate li vi da je Holandija druga izvoznica u poljoprivredi u svetu? Sjedinjene Američke Države imaju 270 puta veću površinu, jedva nešto malo beže Danskoj koja ima 270 puta manju površinu, ali su pametnom poljoprivrednom politikom uspeli da budu drugi u svetu Holanđani, a ni Danci proizvode oko 4% hrane u svetu.

Mi nismo ni blizu toga, a naši potencijali, povoljnija klima nego u Holandiji i Danskoj. Da li verujete da je Holandija vodeća u proizvodnji paradajza uz nepovoljne klimatske uslove i manje toplotne sunčeve energije itd, ali oni to nadoknađuju nekom vrstom ogledala itd. i po proizvodnji paradajza su vodeći u Evropi.

Mi, kome je Bog dao sve, i plodno zemljište, daleko plodnije nego od Danske i Holandije, daleko bolje klimatske uslove, sve što nam je Bog dao budale su uzele daleko više. Teško je u kući golih zidova nešto na brzinu postići, ali moramo da imamo poljoprivrednu politiku koja će pratiti zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku gde ni jedna zemlja baš ne izvozi sirovine, odnosno samo žitarice, već gleda da maksimalno te žitarice iskoristi u proizvodnji mesa, mleka, jaja, odnosno kasnije njihovoj preradi. Bez prerađivačke industrije vi nemate kome uzeti novac. Ono što prerađivačka industrija napravi bi trebalo da posluži za veće subvencije, odnosno da veći BDP kroz poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju iznedri veće subvencije po hektaru srpskom seljaku.

Ja uvek govorim da su poljoprivredna proizvodnja i pijaća voda prehrambeni proizvod daleko vredniji od zlata i dijamanta i da bi se ekonomska moć jedne zemlje mogla meriti količinom hrane koju ta zemlja može proizvesti.

Zašto Danci nisu na drumovima? Zašto ne protestvuju? Zato što imaju kooperativu koja nije samo u poljoprivrednoj primarnoj proizvodnji, već danski poljoprivrednici i danski zadrugari u toj kooperativi su vlasnici fabrika, klanica i fabrika za preradu mesa, mleka i jaja.

Danska proizvodi 40% ukupnih semena koji se proizvode u EU. Danska ima 19 miliona krznašica, 19 miliona. Berza u Kopenhagenu ima promet od 824 miliona evra. Znate li vi da smo mi zbog nekoliko udruženja građana, sa ukupno 10 osnivača, koji su veoma radikalni, zabranili našim proizvođačima da proizvode krznašice, ono što Dancima ne pada na pamet da zabrane? Nerčevi menjaju kafilerije. To gospodin Katanić zna. Nerčevi jedu otpatke od piletine i ribe. Dancima i Norvežanima ne pada na pamet da se odreknu, niti je to uslov za ulazak u EU. Ne pada im na pamet da se toga odreknu. Nama su demokrate propisale da to stupi na snagu 10 godina od dana donošenja i stupilo je prošle godine.

Zagovarao sam da tu odredbu u zakonima uklonima, a Holanđani su bili voljni da ulože milione i milione evra ukoliko mi ukinemo tu zabranu zato što kod njih stupa na snagu 2023. godine. Danska, Norveška i ovi nisu želeli tu vrstu zabrane da uvedu, ali mi smo bili pametni i tako eliminisali niz malih poljoprivrednih gazdinstava koji su na maloj površini organizovali tu proizvodnju.

Rekli su da ja istrebljujem krznašice. Netačno. Ja sam se zalagao da se one uzgajaju. Oni koji su se zalagali da se ne uzgajaju oni su ih u Srbiji uništili. U Srbiji, gle čuda, dozvoljeno je nošenje bunde i uvoz krzna, ali nije dozvoljena proizvodnja. Svi oko nas proizvode, i Bosna, i Mađarska, i Bugarska, i Rumunija. Samo smo se mi našli pametni da uklonimo hiljade malih proizvođača.

Danski proizvođači ne idu na puteve, jer ono što ne zarade u poljoprivrednoj proizvodnji… Vi imate sticaj okolnosti, da prerađivač uvek hoće kod nas jeftiniju sirovinu, a uglavnom su to tajkuni koji su do prerađivačkih kapaciteta došli švercom cigareta i nafte i kupili velike kombinate, tako i otkupna mesta da mogu da kradu na vlagi i vagi itd. Oni gledaju da što jeftinije kupe poljoprivredni proizvod, kao recimo suncokret. Kupili po 36 dinara, cena koja je bila 2019. godine, pa onda kažu – nestašica suncokreta, pa mora da poraste cena ulja, iako su poljoprivredni proizvođači to prodali po istoj ceni kao i 2019. godine kada ulje nije skočilo. To znači da sednu njih trojica, četvorica i dogovore se, poraste cena potrošaču.

U Danskoj to ne može da se desi iz prostog razloga što su te kooperative i zadruge vlasnici, ne zadruge našeg tipa, prerađivačkih kapaciteta i nemaju interes da potcene svoj proizvod, jer ujedno su i otkupljivači. Kod nas otkupljivači žele što jeftinije da kupe, a seljaci što skuplje da prodaju i tu se sudaraju. U Danskoj to je nemoguće, jer poljoprivredni proizvođač je ujedno i prerađivač i ta kooperativa, ako poljoprivredna gazdinstva nešto izgube, onda kroz preradu oni to zarade. Zato oni više nego mi koriste onu najiskreniju ljubav, ljubav prema hrani koji mi treba u narednom periodu boljom poljoprivrednom politikom, više subvencijama… Ako naši seljaci budu imali uslove kao poljoprivrednici u EU i ukoliko usvojimo koncept Danske, za nekoliko godina zgazićemo, imaćemo bolje rezultate nego poljoprivredni proizvođači u EU koji u ovom trenutku imaju od pet do 10 puta bolje subvencije nego poljoprivredni proizvođači u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi ministre, gospodine Vulin, gospodine Kataniću, kolege poslanici, građani Srbije ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde zajedno sa kolegama i sa našim predsednikom Srbije radimo na tome da se obezbede što bolji uslovi života i ovde u centralnoj Srbiji i u Beogradu a i u svim delovima Srbije.

Evo danas govorimo, ova tačka vezano za poljoprivredu o kojoj je gospodin Rističević malo pre puno stvari rekao koje su ovako evidentno uporedive, gde je gospodin iz Poslaničkog kluba koji predstavlja i zamenik predsednika Odbora koji je govorio o poljoprivredi, o problemima u poljoprivredi, ja ću sve to podržati zato što je to stvarno evidentno.

Velika stvar za sve nas koji smo ovde je da znamo, a znamo da je poljoprivreda bila nosilac razvoja naše zemlje Srbije sada i ranije, da je seljak branio i hranio zemlju, ali s druge strane mi moramo staviti veću pažnju konkretno vezano, i ovde u Skupštini a i Vlada, vezano za pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima. Nije isto raditi poljoprivredu u Novom Sadu, Vojvodini, centralnoj Srbiji, nije isto raditi poljoprivredu na jugoistoku Srbije.

Veliki problem jeste staračka populacija ljudi, veliki problem jeste i to što veliki broj naših sugrađana, prijatelja ide iz tih naših malih sredina u veće centre, ali s druge strane poljoprivreda je naša šansa.

Mi koji smo ovde sada tu znamo da imamo veliki broj, odnosno nekoliko kuća jakih proizvođača koje prave tu semensku robu za pšenicu za kukuruz i za sve te žitarice. To je Institut NS seme, Institut Zemun Polje, za njih znamo, a ima ih još. Ti njihovi proizvodi su prisutni u svim delovima sveta i u Rusiji i u Brazilu i u Danskoj, svuda ih ima.

Mi smo ovde sada otvorili tržište gde polako ali sigurno ti naši instituti imaju manji prolaz ovde kod nas od nekih stranih kuća. Verovatno što ti strani proizvođači koji dostavljaju nama tu semensku robu verovatno da daju veći procenat za nekog ko to plasira.

Mislim da je uvek bila za nas jedina i prava stvar bolje proizvesti nego uvesti, o čemu je govorio Rističević i ja o tome govorim. Mi moramo sačuvati ono što je naše, ono što vredi i što je dobro u bilo kom delu sveta.

Ta naša pšenica, taj naš kukuruz je nešto veoma kvalitetno, ta naša semenska roba koja je prisutna svuda je veoma kvalitetna i mi se moramo zalagati da ovde u Srbiji normalno da se prate trendovi razvoja kvaliteta i svega ostalog, ali to naši instituti mogu da rade i to naši instituti moraju da rade. Njima moramo dati što veću podršku da se oni razvijaju, da razvijaju bolju tu semensku robu, da se prate stvari na tržištu i normalno, ja ću kao poslanik podržati predlog ovog sporazuma zato što je to kvalitetno, zato što je to dobro, zato što je to neophodno.

Inače, jedna od bitnijih stvari, osim te pšenice, odnosno kukuruza, pšenice, tih žitarica jeste da bi se zasejalo moramo da pripremimo našu zemlju. Da bi se ta naša zemlja pripremila potrebna je dobra cena za dizel gorivo.

Mogu samo da kažem da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave poljoprivredom, primer da imamo na svaki dizel goriva koji kod nas ima dosta visoku cenu ima PDV 20% i ima akciza 50,90 dinara, to je akciza i PDV, to ukupno iznosi 90,90 dinara od ukupne cene goriva. Ako bi trebali da obradimo jedan hektar, tu bi bilo potrebno 60 litara dizel griva. Za to sve, a obrađeno je preko 2,5 miliona hektara, obrađuje se, za to sve potrebno je blizu devet milijarde i trista miliona dinara. Toliko je potrebno da se odvoji za naše poljoprivredne proizvođače, da odvoje za taj rad.

Mislim da je bilo dobro da se nađe načina da ne idemo mnogo daleko. Danska, Holandija, to su zemlje koje imaju mnogo razvijenu poljoprivredu, da mi to vidimo kako rade naše komšije ovde u blizini nas. To su komšije Hrvati koji imaju plavi dizel koji je 70,90 dinar, taj plavi dizel, on je za te poljoprivredne proizvođače veoma dobra cena. Mogu da koriste 120 litara da obrađuju svoju površinu i to je velika podrška poljoprivredi. Mi na tome moramo obezbediti što bolje uslove, da se obezbedi jeftiniji dizel za naše poljoprivredne proizvođače, a normalno i ta cena dizela da bude mnogo manja za ona područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja gde je mnogo teže da se radi poljoprivredna proizvodnja.

Ja mislim da je potrebno na tome da radimo, uz dobru i kvalitetnu semensku robu, uz sve ono što govorimo, dobro bi bilo i potrebno bi bilo da se obezbedi oslobađanje tzv. kod naš komšija Hrvata, taj „plavi dizel“, da bude jeftiniji, da ti naši poljoprivredni proizvođači mogu lakše i da bude jeftinije održavanje i rad na poljoprivredi.

Ujedno, gospodine ministre, za vas mogu da kažem sve pohvale, jer sva ministarstva gde ste bili ranije, svi korisnici su zadovoljni i kada ste bili ministar rada i socijalne politike, kada ste sada bili ministar vojske i očekuje se da ćete u policiji imati još bolje rezultate, ne samo vezano za naknade zarada, već da se suzbije ovaj kriminal i korupcija koji se kreće u svakom delu Srbije.

Jednu od stvari koje bih hteo da povežem sa poljoprivredom jeste da veliki broj ljudi dolaze sada u ta naša rudna područja…

Samo da vas zamolim da završite. Znam da je, nezgodno mi je, počeli ste da hvalite sada ministra, da vas ne prekidam.

Ne, evo neću da hvalim, samo da kažem problem.

Ispada da sam ljubomoran.
Prema tome, slobodno nastavite.

I vi ste bili odličan ministar policije i za vas dobro govore, da ne bude zamerke.

Da kažem samo jednu od stvari koja je vrlo bitna. Kod nas tamo u našim seoskim područjima, u rudnim područjima, da li je to Svrljig, da li su to okolne opštine, Prijepolje, Tutin, Sjenica, da li je bilo koji deo Srbije, dolaze ljudi koji nešto nude tim našim poljoprivrednim proizvođačima. To su mahom ljudi koji varaju te naše ljude, a ti naši poljoprivredni proizvođači, seljaci, to su mahom stari ljudi.

Evo, bilo je pre nekoliko dana, bilo je u Svrljigu, obilazili su nekoliko sela, predstavljaju se kao doktori i prodaju tamo neke proizvode za medicinu, a u suštini ti ljudi naši seljaci imaju male penzije, oni potpišu nešto, posle to ne mogu da otplate naredne dve ili tri godine.

Na tome moramo da radimo, moramo da obezbedimo slobodnije ponašanje tih naših poljoprivrednih proizvođača zato što na svakom mestu pokušavaju da ih varaju, da ih kradu, a na tome mora da radi, da ih štiti policija.

Hvala još jednom. Ne zamerite, gospodine Dačiću, i za vas mogu da kažem pošto je i moj otac bio policajac, vi ste bili dobar ministar unutrašnjih poslova.