Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Pre svega, moram da izrazim zadovoljstvo i vama da čestitam, ministre, kao i BIA, za izvanredno odrađenu akciju kad ste pohapsili ovu zversku kriminalnu grupu, mislim na Belivuka i Miljkovića. Zahvaljujući ovoj brzoj akciji, danas je naš predsednik živ.

Neću da prejudiciram stvari, ali ako neko nađe arsenal onolikog oružja i snajpera, sigurno je da nije krenuo u lov na jelene, nego da ubije nekog ko je mnogo važan. Ne ide se ni u reketiranje snajperom, nego se ide drugačije.

Meni samo nije jasno u životu šta to ljude čini srećnim? Da li je moguće toliko da je to novac, enormna količina novca, 150 kuća ili je to porodica, sreća, unutrašnji sklad, mir? Nije dobro. Ovo je Srbija, zemlja uvek poznata po ljubavi, empatiji. Otkud odjednom toliko mržnje? Da li je naručeno ili nije, o tome će odlučiti neko na drugim instancama.

Ja bih se pozvala na mog vladiku Velimirovića koji je rekao: „O Bože, daj Bože da se Srbi obože, a kad se obože onda će i da se slože i da se umnože.“ Mislim da je to poenta priče - ljubav, a ne otkidanje glava, ubistva, silovanje dece i ostalo. Nadam se da će se kriminalu doći na kraj, a jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije, pre svega Srpske napredne stranke, upravo je borba protiv kriminala i korupcije, kao i dobra spoljna politika.

O kriminalu i korupciji pričamo svaki dan i ja sam sigurna da ćete vi, udruženi sa ostalim instancama, da odradite dobre stvari za Srbiju, jer svaki građanin Republike Srbije mora biti zaštićen od ovakvih kao što su ove kriminalne grupe.

Što se spoljne politike tiče, zahvaljujući harizmi predsednika Republike gospodina Vučića, kao i Vladi Republike Srbije, mi danas imamo veliki kredibilitet u svetu, vrlo smo respektabilna zemlja, što se može videti na različite načine. Pre svega, sklapamo silne sporazume, što znači da stvaramo dobre bilateralne odnose, što je i najvažnije za spoljnu politiku, a zatim stvaramo prijateljstva.

Da nije bilo velikog poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva sa Narodnom Republikom Kinom, mi danas u Srbiji ne bi imali milion i po samo kineskih vakcina. Zatim, tu su, takođe, i ruske vakcine, ali Fajzer i AstraZeneka. Mi smo u ovom momentu vakcinisali…

Pravim male digresije, prosto želim da kažem, moram da se osvrnem na Vladu, na taj požrtvovan rad, na predsednika, na lekare. Prosto moram. Lako ću o sporazumu.

Dakle, danas imamo vakcinisanih preko dva miliona i 350 hiljada ljudi, što je odlično, a revakcinisanih 695 hiljada ljudi. Ja molim sve građane Republike Srbije, nije obaveza, ali je jako dobro da se primi vakcina i da definitivno ovu pošast, koja se zove Kovid-19, iskrenimo iz naših domova. Valjda je već svima dosta.

Još jedan apel mladim ljudima. Bila sam mlada, razuzdana, znam šta znači mladost, ali nemojte praviti žurke. Izdržite još mesec, dva dana. Dajte, budimo odgovorni, zbog samih sebe, zbog onih punih bolnica, jer više nema mesta u Beogradu, ide se dalje po Srbiji zbog lekara koji danonoćno već godinu i dva meseca rade. Ljudi, neće imati ko da nas leči. To je poenta. Hajde da budemo organizovani, normalni. Biće prilike za žurke, biće prilike za slavlja. I ja sam propustila mnogo štošta, ali ću nadoknaditi kada prođe ova pošast.

Što se sporazuma tiče, zahvaljujući, rekla sam, respektabilnosti i harizmi našeg predsednika, moram spomenuti, naravno, uvek Narodnu Republiku Kinu sa kojom imamo izvanredne odnose, ali takođe i Rusku Federaciju, ali i ostale zemlje. Znači, mi sarađujemo sa Evropom, sa zemljama Brikatus, još Indija, pored Ruske Federacije i Kine, i Brazil, ali i sa nesvrstanima. To, takođe, treba istaći, jer nijedna od tih zemalja nije priznala takozvano nezavisno Kosovo, jer je to izmišljena tvorevina bolesnih umova. Postoji samo jedna jedinstvena Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, a to su AP Vojvodina i AP Kosovo. Zahvaljujući opet respektu, respektabilnosti, naravno, tu je gospodin Dačić koji je u tom vreme radio spoljnu politiku i gospodina Vučića, 16 zemalja je povuklo priznanje takozvanog nezavisnog Kosova, te izmišljene tvorevine i o njoj više neću.

Što se tiče gospodina Vučića, on je prvi u regionu napravio i sporazum između Severne Makedonije, Republike Srbije i Albanije o Malom Šengenu, što je od izuzetne važnosti za našu privredu. Ko god dođe da ulaže, ulagaće mnogo više u region nego u separatne državice. Šta to znači? Pa, boljitak privrede, onda protok ljudi, kapitala, robe, prepoznavanje kvalifikacija. Apsolutno boljitak i mir u regionu.

Kako radi Vlada Republike Srbije i njen predsednik, možda najbolje govori humanitarni gest, odnosno jedan od načina da se pokaže koliko mi želimo da budemo u dobrim odnosima sa našim susedima, jeste i dodela vakcina, odnosno određena doza je data Severnoj Makedoniji, ali i Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tako se radi. To se zove visok stepen empatije. Mislim da svaki normalan čovek u Srbiji smatra isto.

Što se tiče ovog sporazuma sa Palestinom, svaka čast Palestini, toliko namučenoj. Naravno da ona priznaje integritet i suverenitet Republike Srbije. Sama je dobila nezavisnost 1988. godine. To je što se tiče ovog sporazuma.

Naime, radi se o poboljšanju odnosa. Pre svega, stvaramo prijatelja, a samim tim želimo da se kriminal u obe zemlje na neki način iskoreni. Naročito se tu radi o terorizmu, odnosno finansiranju terorizma. Takođe, želimo da sprečimo da se na jednoj od teritorija ne desi priprema za bilo kakvu vrstu terorizma ili bilo čega. Takođe, želimo da sprečimo svaku vrstu trgovine ljudima, krijumčarenja, ali i opojnih droga i ostalog.

Naravno da je vrlo važna zaštita podataka o ličnosti. Svaka zemlja se, naravno, donoseći zakone o zaštiti podataka o ličnosti, prema tome i ophodi prema ljudima o kojima je reč.

Nikako se ne sme dati trećoj strani informacija dok se te dve strane ne dogovore na koji način se vrši razmena informacija, naravno, diplomatskim putem, ali tu je i policija, dolazi se na teren, ljudi iz Republike Srbije idu u Palestinu, njihovi ljudi dolaze ovde, razmenjuju se mišljenja naučnika, tako da sam sigurna da će još jedan sporazum biti izuzetno važan za obe zemlje, kako za Republiku Srbiju tako i za državu Palestinu, i ja ću sa zadovoljstvom u danu za glasanje glasati za sve ove predloge. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao da ću podržati ovaj zakon, ali da mi sa žitarica i sirovina treba da se trudimo da proizvedemo što bolji prehrambeni proizvod.

Komunizam nije bio moj poredak, to je opšte poznato, ali je u odnosu na dane koji su iza nas, u poslednjih 10 godina, imao bolju poljoprivrednu politiku. Možda je ona zasnovana na dogovornoj ekonomiji, ali je poljoprivreda u to vreme imala sve, ne od njive do trpeze, već od nauke do trpeze. Imali ste naučne institute koji su se bavili voćarstvom, ratarstvom, stočarstvom, imali ste proizvodnju sadnog semenskog materijala, imali ste proizvodnju sortnih smena, sadnog materijala, imali ste proizvodnju mineralnih đubriva, imali ste proizvodnju preparata, imali ste proizvodnju mehanizacije, priključnih uređaja. Radio sam pet godina u IMT-u, prodavali smo 40 i nešto hiljada traktora godišnje. Ljudi su čekali u red, bez obzira što je proizvodnja bila visoka, ljudi su čekali u redu da kupe traktor i da kupe priključnu mehanizaciju.

Imali smo prerađivačke kapacitete, pre toga imali smo kombajne, imali smo čime da skinemo useve, imali smo berače. Imali smo prerađivačke kapacitete, od proizvodnje keksa, od prerade u šećer, ulje, biljne masti, itd. Prerada određenih žitarica kao suncokreta, soje, pšenice proizvodnja brašna i ulja, proizvodnja biljnih masti, to je ono što obuhvataju ove žitarice. Pored toga imali smo proizvodnju šećerne repe i šećera, šećer, biljne masti, ulje, brašno. To je originalna podloga za razvoj konditorske industrije. To je onaj proizvod koji danas fali Srbiji da bi kompletirala, imala gotov, dobar prehrambeni proizvod i time osvaja, pre svega regionalno tržište, a boga mi, i evropska i tržište Rusije i Belorusije.

Danas teško možete da nađete poljoprivredu politiku od nauke do trpeze. Falilo je u ono vreme samo da se zbog tržišne ekonomije izvrši pažljiva privatizacija. Međutim, izvršena je grabizacija, tako što je svako ugrabio po jedan deo, neko je uzeo preradu, neko uzeo proizvodnju pesticida, neko uzeo proizvodnju šećera, za tri evra puta tri šećerane. Neko je uzeo kombinate, onda se pojavio Šarić, pa je i on bio neki poljoprivredni faktor, uglavnom jedinstveni neki sistem koji je postojao, razoren je i teško je to sklopiti za nekoliko godina.

Nadam se da ćemo to učiniti, pre svega zbog toga što ko želi da jede ukusan hleb mora prvo da poseje pšenicu, ko želi da jede ukusnu voćku mora da zasadi drvo. Ovi pre nas nisu sadili, nisu sejali, oni su samo želi. Oni su mislili i njihova poljoprivredna politika se svodila na to – posadiš čvarak, pa čekaš da niknu šunke. To vreme je iza nas. Verujem da sa pažljivijom poljoprivrednom politikom možemo domoći jednog dobrog, odnosno više dobrih prehrambenih proizvoda da podignemo prehrambenu industriju i mislim da uz pomoć većih subvencija mi to možemo učiniti i moramo pažljivo čuvati pre svega regionalna tržišta oko nas zbog transportnih troškova niskih i pokušavati uporno da nastupamo na tržištima EU i na tržištima Rusije i Belorusije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Ana Beloica.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Konvencija o trgovini žitaricama koja za našu zemlju ima izuzetno veliku ulogu i značaj. Iz tog razloga apelujem na cenjene kolege narodne poslanike da je kao takvu prihvate u danu za glasanje.

Srbija je tradicionalna zemlja koja se pretežno bavi poljoprivredom i zato svaki korak, svaki novi pomak u oblasti poljoprivrede za Srbiju je od fundamentalne važnosti.

Konvencija treba da obezbedi realizaciju četiri osnovna cilja. Pre svega, ona treba da obezbedi međunarodnu saradnju u oblasti trgovine žitaricama, što se zaista pokazalo veoma značajnim, pogotovo kada govorimo o periodu krize. Drugi cilj koji treba da obezbedi jeste svakako ta slobodna trgovina u oblasti, kada govorimo o trgovini žitaricama, što je posebno značajno kada govorimo o zemljama u razvoju kakva je između ostalog i naša zemlja.

Treći cilj je pre svega da obezbedi tu stabilnost, odnosno sigurnost na tržištu žitarica i naravno, kao četvrti cilj da obezbedi stvaranje foruma gde se razmenjuju osnovne informacije u ovoj oblasti.

Koliko je važna stabilnost, odnosno sigurnost na tržištu hrane generalno, najbolje možemo da vidimo na primeru pandemije izazvane korona virusom. Naime, imali ste situaciju da su se najrazvijenije zemlje sveta suočavale sa nestašicom osnovnih životnih namirnica. Imali ste situaciju da su građani panično kupovali određene proizvode i na taj način stvarali zalihe i zapravo one ljude koji to nisu činili, ostavljali bez osnovnih životnih namirnica.

Srbija je zaista i na ovom polju pokazala koliko je efikasna, koliko je visprena, tako da smo čak i u onim situacijama kada smo ostajali bez pojedinih namirnica, setite se alkohola, mi smo uspeli da organizujemo sirovine, da ih obezbedimo i samostalno organizujemo proizvodnju i obezbedimo za naše građane te osnovne životne namirnice.

Naravno, zbog dobrog menadžmenta krize mi smo dobili pohvale od široke međunarodne zajednice od najznačajnijih institucija i kada govorimo o oblasti finansija i kada govorimo o oblasti zdravstva. Kao rezultat toga imate situaciju da je Srbija danas zemlja koja je na petom mestu u svetu po broju vakcinisanih ljudi, da smo za naše građane obezbedili čak četiri vrste vakcina, što je složićete se sa mnom, u ovom momentu zaista luksuz. Na taj način smo pokazali da zaista vodimo računa o životu i zdravlju naših građana i da nam je to uvek i svaki put na prvom mestu.

Naravno, mi smo u ovim kriznim momentima pokazali koliko smo solidarni, tako da smo određenim zemljama u regionu koje za svoje građane nisu mogle da obezbede vakcine, mi smo im ustupili određenu dozu vakcina i na taj način pokazali šta za Srbiju znači prijateljstvo, šta za Srbiju znači građenje dobrosusedskih odnosa i zašto je upravo Srbija stožer mira i stabilnosti na čitavom Balkanu.

Kada govorimo o poljoprivredi, to je grana koja je tokom perioda krize imala veoma veliku ulogu i značaj. Kao što rekoh, Srbija se pretežno bavi poljoprivredom i ono što bih svakako naglasila jeste da je udeo poljoprivrede u ukupnom BDP zaista na veoma visokom nivou.

Vlada Republike Srbije i predsednik Republike su prepoznali važnost poljoprivrede za našu zemlju i upravo iz tog razloga čini mi se da danas ulažemo u oblast poljoprivrede mnogo više nego decenijama i decenijama unazad.

Podsetiću vas da smo u Rači nedavno otvorili pogon za prikupljanje, preradu i plasman meda, gde su se poljoprivredni proizvođači udružili i na taj način obezbedili sebi bolju poziciju na tržištu i, naravno, višu cenu za izvoz svog proizvoda. Premijerka Ana Brnabić je posetila ovaj pogon i pokazala da je to zaista primer dobre prakse i da ostali poljoprivredni proizvođači treba da se udružuju i na taj način da poboljšavaju svoju poziciju a tržištu.

Ono što bih naglasila jeste da je Vlada Republike Srbije izdvojila značajna sredstva, kada govorimo o subvencijama i pored onih tradicionalnih subvencija svakako bih izdvojila subvencije za mlade poljoprivrednike, gde se poljoprivrednicima starosti do 40 godina daje do 1,5 miliona dinara i na taj način želimo da podstaknemo mlade ljude da ostanu na selu, da upravo tu razvijaju svoje biznise i da na svojim vekovnim ognjištima grade svoje porodice.

Međutim, da bi se ulagalo u poljoprivredu, da bi se poljoprivreda razvijala, potrebno je bilo ulagati i u infrastrukturu. Ja kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti mogu da posvedočim zaista šta znači izgradnja samo jednog auto-puta za sve građane iz unutrašnjosti Republike Srbije.

Unazad nekoliko puta sam već u ovom plenumu govorila o tome da je u Raški izgrađena nova fabrika tekstila. Danas, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mogu da se pohvalim time da smo pre samo nekoliko dana u Raški ugostili najpoznatijeg svetskog modnog dizajnera Filipa Plejna, koji je izrazio želju da upravo u našoj fabrici u Raški šije svoje proizvode.

Zato je potrebno bilo ulagati u infrastrukturu. Zato je potrebno graditi auto-puteve. zato je potrebno graditi pruge, jer želimo da privlačimo investitore a da sa druge strane obezbedimo ujednačeni regionalni razvoj za koji se zalaže Vlada Republike Srbije, za koji se zalaže SNS.

Iz tog razloga je budžet za 2021. godinu usmeren na izgradnju kapitalnih projekata, tako da ćemo do kraja 2021. godine započeti Fruškogorski koridor, započećemo gradnju obilaznice oko Loznice, oko Kragujevca i imati potpuno izgrađen auto-put Čačak-Požega.

Međutim, i za to smo bili kritikovani, i to upravo od onih koji su godinama bili na vlasti i koji iza sebe nisu ostavili ništa, koji su godinama sistematski uništavali našu Srbiju, sistematski uništavali privredu i vodili računa samo i isključivo o sebi i svojim džepovima.

Danas nam oni koji su se zaduživali po najvišim kamatnim stopama kako bi građanima povećavali plate i penzije, ali samo pred izbore, da bi na izborima ostvarili što bolji rezultat i čije dugove mi i naša deca i dan-danas vraćamo, e upravo oni nam danas govore o tome koliki je nivo javnog duga u Republici Srbiji. Upravo oni koji su uništili ovu privredu i koji su pola miliona ljudi ostavili bez posla tokom svetske ekonomske krize, danas nam govore o tome kako da upravljamo privredom i koje mere ekonomske politike da sprovodimo.

Podsetiću vas da je Srbija jedna od retkih zemalja koja se odgovorno ponaša i vodi računa o nivou javnog duga. Gotovo nijedna razvijena zemlja tokom perioda pandemije nije vodila računa o nivou javnog duga. A znate zašto? Zato što je potrebno obezbediti lekove, zato što je potrebno obezbediti vakcine, zato što je potrebno obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu za građane.

Republika Srbija se odgovorno ponaša tako da mi, kao što rekoh, jedna smo od retkih zemalja koji vodimo računa da nivo javnog duga ne bude veći od nivoa Mastrihta, odnosno 60% ukupnog BDP. I pored toga, mi pronalazimo snage da gradimo i nove puteve, da gradimo i nove pruge i nove bolnice i da za naše građane obezbedimo potpuno besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Kada su jednom Mešu Selimovića pitali šta je to što je najlepše u životu, on je rekao da je to želja. A mi smo je imali. Mi smo imali želju da realizujemo one visoko postavljene ciljeve definisane onog trenutka kada je SNS došla na vlast, jer smo želeli da budućim generacijama ostavimo nešto po čemu će nas pamtiti.

Mi imamo obavezu da se borimo, da budemo uporni, da budemo istrajni i da budućim generacijama, da budućim pokolenjima i našoj deci ostavimo bolju, lepšu i svetliju budućnost, baš onakvu kakvu i zaslužuju. Živela Srbija! Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, danas je pred nama tekst Predloga zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama i kao što sam siguran, kao što ste već upoznati, u skladu sa članom 99. Ustava Republike Srbije, na Narodnoj skupštini je da ratifikuje, odnosno potvrdi sve međunarodne sporazume kada je to zakonom propisano.

Ukoliko budemo usvojili ovaj sporazum, a ne vidim zašto ne bismo, Srbija će pristupiti Međunarodnom žitarskom savetu, gde ćemo moći da vidimo sve bitne informacije vezano za žitarice, pirinač i uljarice, odnosno sve informacije vezane za uvoz, izvoz i, što je najbitnije, cenu tih proizvoda na globalnom tržištu, što će, naravno, pomoći našim poljoprivrednicima.

Ovi koji se bave poljoprivredom ovo znaju bolje od mene, ali videli smo tokom prethodne godine da su naši poljoprivrednici bili izuzetno zadovoljni cenom kukuruza. Svi su se pitali zašto je cena tako visoka i pored veoma visokih prinosa i nije im bilo jasno, a to je zahvaljujući dobrom radu naše Vlade. Srbija je potpisala sa Kinom sporazum o izvozu žitarica i upravo zbog toga, to je samo jedan deo zbog kojeg je cena bila toliko visoka. Ne može jedna Srbija da nahrani Kinu koja ima dve milijarde stanovnika.

Tu moramo pohvaliti rad ministra Branislava Nedimovića. On je, čini mi se, obišao svako selo u Republici Srbiji, bio je u mom selu, u Crepaji, ali je takođe bio i u ostalim mestima moje opštine kao što su Debeljača, Kovačica, Padina, Idvor, Samoš, Uzdin i Putnikovo, a verujem, poštovani narode, da je bio i u vašem naseljenom mestu.

Moramo pohvaliti i našu državu što se brine o našim poljoprivred-nicima. Naime, oni će već krajem ovog meseca dobiti svoje subvencije po hektaru a Republika već subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije u iznosu od 50%. Objasnio bih na prostom srpskom jeziku šta to znači.

Ukoliko želite da kupite neki traktor koji košta 30 hiljada evra, Srbija vam plaća 15 hiljada evra, vi u dogovoru sa bankom date učešće u iznosu od 2-3 hiljade evra, za ostalo uzmete kredit i odmah imate novi traktor.

Dakle, mi kao država moramo brinuti o našim poljoprivrednicima. Naši domaći poljoprivrednici uvek moraju imati prednost u odnosu na strane poljoprivred-nike, jer su oni žila kucavica naše privrede. Mi nemamo kao Rusija naftu i gas da izvozimo. Poljoprivrednici čine našu državu živom.

Nisam se samo javio danas da pričam o ovom sporazumu. Javio sam se i da pričam o jednoj pojavi koja me izuzetno iritira u Srbiji, a to su lažne vesti. Setimo se samo kada smo sklapali „mini Šengen“ kako su se pojavile vesti da će uvozom poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije pasti cena našim poljoprivrednim proizvođačima. I videli smo da to nije bilo istina.

A što se tiče lažnih vesti, kada sam ih već pomenuo, nakon prethodne nedelje mene, kao narodnog poslanika koji je prvi put u Narodnoj skupštini, verujem da ne može ništa da iznenadi, jer prisetimo se samo, Stranka slobode i pravde je prethodne nedelje optužila mog starijeg kolegu Nebojšu Bakareca i predsednika Narodne skupštine kako pozivaju na nečije ubistvo. Poštovani kolega, ja verujem da vam nije bilo lako da slušate takve laži o sebi. Oni su to toliko izvukli iz konteksta da ja prosto nemam reči, ali nisu rekli ništa o vama. Više su rekli time o sebi i to je ono o čemu sam pričao pri svom prvom izlaganju pred Narodnom skupštinom, kakvu poruku šalju oni drugim mladim ljudima koji treba da se bave politikom.

Srbiji su potrebni i mladi lekari, i mladi advokati, i mladi poljoprivrednici, ali i mladi političari, za našu budućnost. Šalju jasnu poruku. I kada mlad čovek tako nešto vidi, bežaće od politike kao đavo od krsta, što se kaže kod nas. I ko se onda bavi politikom? Isti ljudi koji su tu već 30 godina. I kakvu budućnost onda naša zemlja može da ima? I da se razumemo, ovo je moje mišljenje za sve medije, bez obzira da li više vole vlast ili više vole opoziciju. I vlast i opozicija u Srbiji se moraju boriti za glas građana na izborima delima i idejama, a ne ovakvim lažima, dakle, delima i idejama. Ali, uostalom, po tome se vidi jasna razlika između nas i njih.

Srpska napredna stranka mora da bude avangarda u odnosu na sve ostale političke stranke koje su bile na vlasti u Republici Srbiji. To i pokazujemo. I ne samo to, vidim da već pozivaju i na neke nerede i ulicu, ukoliko pregovori ne uspeju, odnosno ukoliko ne pobede na izborima.

Kao mlad čovek, ne bih podržao nijednu stranku koja me poziva da dođem ovde i da rušim i palim Narodnu skupštinu. Ovo nije moja Narodna skupština, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Da li treba, ministre, da dođem i da gađam policajce kamenjem, da im lomim noge i da sutra očekujem da me ti policajci štite od nečega?

Kao mlad čovek, želim kulturnu i uređenu državu, želim da se borimo za naše poljoprivrednike, za naše lekare, za naše vojnike, za čitav naš narod i da delima pokažemo da su interesi naše države iznad naših ličnih interesa. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se nalaze danas dva predloga zakona, i to jedan je Zakon o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine, a drugi zakon je o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Ono što je zajednički imenitelj oba ova predloga zakona, to je bezbednost. Bezbednost je Srpskoj naprednoj stranci negde među najvišim prioritetima. U prvom zakonu bezbednost se odnosi na bezbednost hrane, a znamo da zemlje koje budu raspolagale dovoljnom količinom hrane i zdrave pijaće vode biće u bliskoj budućnosti jedne od najbezbednijih i najsigurnijih zemalja. Drugi zakon odnosi se na saradnju u oblasti bezbednosti države od organizovanog kriminala, od korupcije, od terorizma, od krijumčarenja, od trgovine ljudima, od falsifikovanja putnih isprava, novca, od svih onih kriminalnih radnji koje predstavljaju kancer ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom svetu.

Zato protiv tog kancera koji se zove kriminalno postupanje sve države sveta preduzimaju aktivnosti i mere, kako bi na jedan sistematičan i sinhronizovan način povezale se i stale na put organizovanom kriminalu, terorizmu, pljački, krijumčarenju i svim drugim kriminalnim pojavama iza kojih naravno stoji nelegalno stečen novac, odnosno prljav novac.

Ono što takođe želim da kažem, da je država u zadnje vreme pokazala da je jedan od njenih glavnih ciljeva borba protiv organizovanog kriminala, odnosno protiv mafije. To su bezbednosne snage Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija i te kako pokazale u jednoj sinhronizovanoj i perfektno izvedenoj akciji, kada su u istom momentu na više različitih lokacija uhapsile i stavile iza rešetaka jednu od najmonstruoznijih, najmračnijih, najkriminogenijih mafijaških grupa Belivuk-Miljković. Na ovaj način država je jasno poslala poruku da ne postoje zaštićeni i da će primenjivati sva zakonom predviđena sredstva kako bi se monstrumi našli iza rešetaka.

Takođe moram da kažem da se bezbednosne snage Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija došle do 1.572 prisluškivana razgovora predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zašto je neko prisluškivao najboljeg među nama? Zašto je neko prisluškivao najboljeg državnika i najvećeg patriotu u novijoj srpskoj istoriji? Zašto je neko i koji su razlozi prisluškivanja onog koji danonoćno radi da Srbiji i građanima Srbije bude bolje? Na to pitanje svakako će odgovor dati nadležni pravosudni organi i mi se zalažemo iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ da taj odgovor pravosudnih organa, od tužilaštva, naravno, stigne na vreme.

Ono što takođe moram da naglasim je da je predsednik Republike Aleksandar Vučić imao više razgovora sa ambasadorom Palestine upravo radi produbljivanja naših prijateljskih odnosa, koji jesu i duboki i duži niz godina, više decenija unazad sežu. Palestina je jedna od zemalja koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, koja nije priznala lažnu državu Kosovo i naravno sprečila je i učlanjenje lažne države Kosovo u međunarodne organizacije.

Predsednik Republike zajedno sa ambasadorom razgovaraju i o formiranju mešovite grupe komiteta, kako bi se svi potpisani sporazumi realizovali do detalja i tančina. Takođe, predsednik Republike Aleksandar Vučić razgovarao je i o povećanju broja studenata iz Palestine koji studiraju u našoj zemlji jer znamo da je u prošlosti ne tako mali broj studenata iz Palestine dolazio po znanje i akademska zvanja upravo na Beogradski univerzitet.

Kada je u pitanju Konvencija o trgovini žitaricama iz 1995. godine, moram da kažem da je poljoprivreda, kao vrlo važna privredna grana, danas u znatno boljem položaju nego što je bila nekada, da je poljoprivreda pokazala svu svoju vitalnost u vreme pandemije Kovida-19, da je u vreme pandemije Kovida-19 prvi put posle 40 godina izvezena naša pšenica u Egipat, da je upravo u tom periodu i pored pandemije naša jabuka našla tržište na prostoru Indije, koja ima preko milijardu stanovnika.

Moram da kažem da se u to vreme pandemije Vlada Republike Srbije brzo snašla, da smo počeli da proizvodimo kvasac, koji se inače u Srbiji nije proizvodio, da smo počeli da proizvodimo alkohol i naravno uvedena je i elektronska pijaca, što je i te kako imalo velikog značaja za male poljoprivredne proizvođače koji nisu mogli odlaziti na pijacu, već su preko platforme „Elektronska pijaca“ mogli da prodaju svoje proizvode i da ni na koji način ne budu oštećeni.

Za razliku od žutog tajkunskog preduzeća do 2012. godine, oličena je u liku i delu, Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića i čitave te žute pljačkaške hobotnice koji su prodavali poljoprivredne kombinate u bescenje, koji su samo na teritoriji Vojvodine 300.000 hektara plodne zemlje prodali za 50 miliona evra, inače, danas je vrednost te zemlje 75 puta veća, danas je vrednost te zemlje po hektaru između 10 i 15 hiljada evra, za razliku od onih koji su opljačkali „Agrobanku“ uzimajući iz „Agrobanke“, kredite za svoje tajkune na kojima su i donosili zakone i naravno te kredite ne vraćajući, oni su „Agrobanku“ opljačkali za 84 miliona evra.

Naravno, žuto tajkunsko preduzeće nije napravilo štetu državi Srbiji i u poljoprivredi samo na tom mestu, oni su napravili štetu što smo morali svim onim deviznim štedišama koji su imali uložen novac u „Agrobanci“, naravno da njihov uloženi novac nadoknadimo.

Za razliku od njih danas Srbija ima plan, Srbija 2025, u kome je predviđeno dodatnih 300 miliona evra, kao podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji i to upravo za sisteme navodnjavanja, za komasaciju, kao i za kupovinu traktora.

Srbija svakog dana krupnim koracima korača napred zahvaljujući odgovornoj Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Baroš.
Izvolite.