Zahvaljujem.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, kada govorimo o bezbednosti naše države i svim njenim aktivnostima po tom pitanju, ne možemo a da se ne vratimo godinu i nešto dana u nazad kada smo u ovom domu u vašem prisustvu, ministre, a na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, usvojili Strategiju nacionalne bezbednosti, kao i Strategiju odbrane.
Svi smo svedoci da Republika Srbija svakodnevno pomno prati promene u okruženju i prilagođava svoju bezbednost i odbrambenu politiku tim promenama kako bi na najbolji način štitila i ostvarila svoje nacionalne interese koje smo tada jasno i definisali, pa da se nekih od njih i podsetimo, to su: očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda gde god on da živi. Nikada država Srbija do te 2019. godine nije rekla da je njen nacionalni interes očuvanje života Srba bez obzira gde oni žive i nikada nije rečeno da je Republika Srpska, njena bezbednost i očuvanje prioritet spoljne politike Republike Srbije.
Država Srbija je na ovaj način veoma jasno formulisala i svima saopštila šta je njen nacionalni interes i koje su osnovne vrednosti koje ćemo braniti.
Ono što nikada ne smemo zaboraviti jeste činjenica da se niko pre nas nije setio da to definiše. Strategijom nacionalne bezbednosti mi smo jasno definisali osnovne izazove, rizike i pretnje bezbednosti našoj državi.
Svima je jako dobro poznato da je glavna politička pretnja Republike Srbije lažna republika Kosovo, neuspeli politički projekat kojim je NATO pakt predvođen SAD pokušao da počasti šiptarske teroriste i narko dilere.
Ovo je verovatno prvi put u istoriji ljudske civilizacije da bilo ko u svetu osvedočenim teroristima, zločincima i narko kartelima pokušava da napravi državu. U tom pokušaju pravljenja države poslednje tri-četiri godine pokušavaju da naprave i tzv. vojsku Kosova i da te osvedočene teroriste i zločince naoružaju čak i teškim naoružanjem.
Samo zamislite šta možete da dobijete kada jednom narko kartelu udruženom sa paravojnim i terorističkim formacijama date teško naoružanje. Da li to iko normalan na svetu može da zamisli i da razume? Ono što je najsramnije jeste činjenica da na čelo te nazovi vojske dovode osvedočene ratne zločince, ljude koji za svoje zločine nisu odgovarali, ne zato što nisu krivi ili zato što te zločine nisu počinili, već zato što su uspeli da u međuvremenu pobiju sve potencijalne svedoke koji su mogli da svedoče o njihovim groznim zločinima.
Ono što je najstrašnije jeste činjenica da ti isti politički sponzori ove narko tvorevine na prostoru južne srpske pokrajine danas ćute na sve glasnije priče o formiranju velike Albanije, tvorevine, koja je, da se podsetimo, izašla iz bolesnih umova nacističkih vođa pred početak Drugog svetskog rata. Nikom čestitijem i normalnijem nije moglo ni da padne na pamet ovako bolesna ideja. Samo, neki su se, izgleda, preračunali, pošto svima u svetu mora biti jasno da Srbija više nije banana država koja će oslobađati osvedočene teroriste i zločince iz zatvora, zato što imaju političku podršku bilo koje svetske sile, a te ćelije, te zatvorske ćelije puniti svojim herojima i ratnim komandantima, braniocima i mučenicima koje je potom sramno isporučivala Haškom tribunalu.
Srbija je danas samostalna i suverena država koja poštuje svoje branioce i heroje, a sa teroristima i kriminalcima se obračunava na sve zakonite načine štiteći sve svoje nacionalne interese.
Tom prilikom, kada smo usvajali Strategiju nacionalne bezbednosti, kao jednu od glavnih pretnji bezbednosti Srbije definisali smo i organizovani kriminal, pošast protiv koje se već godinama borimo i zlo kome ćemo, ubeđen sam, u što skorije vreme, hajde da kažem tako, stati za vrat.
Svedoci smo svih užasa koje su pojedini klanovi, kako sa teritorije Republike Srbije, ali i okolnih zemalja, počinili u nekom prethodnom periodu, i to je stvarno užasno, neljudski, zverski, ravno zločinima šiptarskih terorističkih bandi činjenih tokom devedesetih godina na teritoriji južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Ono što je u ovom trenutku, čini mi se, mnogo važnije, tj. najvažnije, jeste rešenost, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića, vas ministre, celokupne Vlade, naravno, prvenstveno MUP-a, BIA, ali i celokupnog društva, rešenost koje uliva sigurnost da će u ovom, da ga tako nazovem, ratu država Srbija odneti pobedu.
Mislim da svima mora biti jasno da koliko god pojedinci mislili da su jaki i organizovani, da svakom onom ko pređe na drugu stranu zakona i ko proba da ugrozi sigurnost i bezbednost države Srbije i njenih građana mora biti jasno da će dobiti odlučan odgovor države, da će biti sprečen u izvršavanju svojih namera, jer Srbija je danas uređena, stabilna i nadasve jaka država koja je spremna da istog trenutka odgovori na svaki bezbednosni izazov i da se izbori sa svakom pretnjom koliko god ona velika bila. Srbija nikad više nikom neće ćutati, nikome više nikada neće dozvoliti da bezbednost i sigurnost bilo kog njenog građanina ili bilo kog pripadnika srpskog naroda ugrozi, bez obzira gde on živeo i bez obzira koliko god on mislio da je jak i da može to da učini.
Cenjeni ministre, na kraju svog obraćanja želim da se zahvalim svim pripadnicima snaga bezbednosti Republike Srbije, vama i, naravno, predsedniku Aleksandru Vučiću na svoj energiji uloženoj u dosadašnju borbi i da svima nama poželim da ovu borbu što pre okončamo i svedemo u neke normalnije tokove, kako bismo se na miru okrenuli našem primarnom cilju - privrednom i finansijskom oporavku i ekonomskom razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.