Ne.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre Vulin, drago mi je, zaista, što vas vrlo često viđam ovde, u ovom visokom Domu, to govori o vama kao ministru i o vašoj prednosti, a i o predanosti radu vašeg Ministarstva kojeg vodite.

Pošto su moji prethodnici dosta toga rekli o oba ova zakona, dozvolite da kažem da su oba zakona o potvrđivanju Sporazuma i Konvencije izuzetno važni za našu zemlju. Zašto? Upravo zato što ovi zakoni govore o politici bezbednosti, i samostalnosti našeg puta kada je u pitanju bezbednost, odnosno vojnoj neutralnosti Republike Srbije. To je naš put, srpski put kojeg je dresirao naš predsednik Aleksandar Vučić, jer, dame i gospodo, tuđim se putem kući ne dolazi. Drugo, što ćemo moći uticati na donošenje odluka na međunarodnom nivou.

Kada je u pitanju ova Konvencija o trgovini žitaricama, moram da kažem da ćemo, pošto je veoma važna, moći vrlo dobro da kažemo uticati preko Međunarodnog žitarskog saveta, kao međunarodne organizacije, u smislu pospešivanja međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, i ne samo to, nego i pružiti doprinos stabilnosti tržištu i unapređivanju svetske bezbednosti u oblasti hrane, što je izuzetno važno za našu zemlju u celini.

Ja neću o tome više govoriti, pošto su moji prethodnici o tome dosta toga rekli, a dozvolite ipak da napomenem da je poljoprivreda izuzetno važna za ukupni razvoj i bezbednost naše zemlje, a naši politički protivnici u poljoprivredi nisu, prethodni režim Dragana Đilasa, Borisa Tadića i njihovih saradnika, Vuka Jeremića, nisu vodili računa, jer su totalno doveli na rub propasti poljoprivredu.

Setite se, dame i gospodo, da je njihov ministar poljoprivrede Saša Dragin bio uhapšen i bio optužen za 4,5 miliona evra. Dakle, zaista nisu vodili, o tome toliko.

Što se tiče ovog drugog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i države Palestine u oblasti bezbednosti, mi smo u svim našim dokumentima stavljali bezbednost na prvo mesto, a što se tiče ovog sporazuma, on će se odvijati u nekoliko pravaca, prvo na području jačanja saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, čemu mi izuzetno pridajemo pažnju i pozornost, pogotovo ovih dana je to aktuelno.

Drugo, po pitanju saradnje u oblasti visokotehnološkog kriminala i terorizma, nadalje u oblasti suzbijanja trgovine narkoticima i trgovine ljudima i napokon saradnja u borbi protiv falsifikovanja. To su izuzetno važne te oblasti, a ova bezbednost će pridoneti ukupnoj bezbednosti naše zemlje.

Kada je u pitanju bezbednost, moram da kažem, gospodine ministre, da ovih dana se ostrvio na bezbednost naše zemlje niko drugi nego bivši načelnik Generalštaba, Zdravko Ponoš, Borko Stefanović, Tadić, videli ste, i njihovi saradnici. Radi građana Srbije, da ih samo podsetim ko je taj Zdravko Ponoš. Pa, poštovani građani, ako se sećate, on je zajedno sa Tadićem rukovodio udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj da se Vojska Srbije, koja je izašla na crtu NATO paktu 1999. godine, uništi i dovede na nivo koji ne garantuje slobodu, a to je na nivo lovačkog društva. E, dotle je taj Ponoš doveo i njegov Tadić, Borko Stefanović i Dragan Đilas.

Taj Ponoš i Tadić su posle 5. oktobra uništili Vojsku Srbije, više nego NATO pakt za vreme bombardovanja 1999. godine. Taj Zdravko Ponoš, kao načelnik Generalštaba vojske, njega se odrekao, gle čuda i njegov vrhovni komandant Boris Tadić, koliko se sećate i on ga smenio. O Tadiću da i ne govorim, pa on je kao predsednik države i kao ministar odbrane rekao, citiram – šta će nam vojska? Toliko o njemu.

Svaki pripadnik danas Vojske Srbije mora da crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš.

Da vas podsetim, poštovane dame i gospodo i poštovani građani Republike Srbije, da je Ponoš kao general stajao u stavu mirno pred NATO poručnicima dok su hrabre srpske vojnike izručivali Hagu. Jel tako, gospodo, Zdravko Ponoš, gospodine Đilasu, a za Evropu Đilašu i Borku Stefanoviću? To je general koji je američkom senatoru obećao da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000. Pa, nije to obećao gospodin ministar Vulin, niti Aleksandar Vučić.

Svako ko je bio patriota u Vojsci Srbije, bio je izbačen za vreme Zdravka Ponoša. Jel tako, dame i gospodo, pogotovo vi pripadnici Vojske Srbije? Danas, za razliku od njegova vremena, Vojska Srbija je modernizovana, koju je modernizovao Aleksandar Vučić, a i njegovi naslednici, kao i svi ministri, na zavidnom je nivou, zaista na zavidnom nivou, i trasirao je put neutralnosti naše zemlje, a to jeste srpski put, jer kako sam rekao, tuđim putem se kući ne stiže, dame i gospodo.

Izuzetno je važno reći na kraju da čovek sve što stvara, stvara radom i čovek je stvoren da se bori i da radi. Ko tako ne čini, mora propasti, rekao je naš Nikola Tesla.

Mi funkcioneri, narodni poslanici, a i politički rukovodioci pojedinih stranaka moraju biti časni ljudi, a ne moraju biti bogati ljudi, jer bogati ljudi ne razvijaju demokratiju.

Dragan Đilas misli da samo bogati ljudi razvijaju demokratiju, pogotovo ako su svoje bogatstvo stekli za vreme vršenja političke funkcije, kao što je to tajkun Dragan Đilas sa opljačkanih 619 miliona evra.

Citiram Aristotela – demokratija je kada časni ljudi, a ne imućni, vladaju. Završen citat.

Naš predsednik Aleksandar Vučić nije imućan, ali je častan čovek. Zato treba da vlada i da se bori protiv korupcije, kriminala, kao i vi, gospodine ministre.

E, moj Đilašu, moraš da znaš da se bogatstvo ne meri materijalnim vrednostima, nego čašću koju je neko stekao. Toliko o tome.

Dozvolite ipak na kraju da malo isprovociram naše političke protivnike i da ih upitam da li je tačno ono što ću sad da kažem ili ne, pogotovo Dragana Đilasa.

Pitam ga – ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju? Evo, sad ga pitam pred javnošću Srbije. Pa, naravno, Aleksandar Vučić. Za vreme njihove vlasti nije se smela reći NATO agresija, nego NATO intervencija.

Drugo, ko je prvi rekao – neću u NATO? Naravno da je Aleksandar Vučić. Jel tako, Dragane Đilasu, a za Evropu Đilaš?

Ko je prvi zapadu rekao – nećete me sprečiti da sarađujem sa Kinom? A, nas ste, gospodine Đilaš i tvoji saradnici Borko Stefanović i Jeremić, prozivali u ovom visokom domu, optuživali da sarađujemo sa žutim ljudima i ruskom gubernijom. Jel tako, gospodine Đilašu?

Ko je prvi rekao – neću uvesti sankcije Rusiji? Ko je prvi od naših predsednika i vladara?

Ko je prvi podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo? Odgovori gospodine Đilaš.

Ko je prvi posle 175 godina vratio 166. list Miroslavljevog jevanđelja tamo gde mu je bilo mesto? Ko je danas jedini i poslednji slobodni vladar u Evropi, kao što ste vi, gospodine ministre, prekjuče rekli u ovom visokom domu? Naravno, Aleksandar Vučić.

Ko je prvi podigao spomenik ocu srpske srednjovekovne države posle 800 godina? Ko je prvi, Dragane Đilašu? Odgovori ovo građanima Srbije. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Ko je prvi posle 30 godina sproveo sveobuhvatne reforme u Srbiji? Ko je prvi, Dragane Đilašu? A ti si opljačkao 619 miliona za vreme dok si bio na političkoj funkciji?

Ko je u poslednjih 30 godina najviše sagradio bolnica, domova zdravlja i kliničkih centara? Odgovori Dragane Đilašu. Koliko si ti sagradio?

Ko je najviše u svom mandatu od predsednika u novijoj srpskoj istoriji sagradio najviše autoputeva, cesta i mostova? Odgovori Dragane Đilašu.

Ko je najzaslužniji od srpskih vladara da se sagradi Hram Svetog Save na Vračaru, najlepša pravoslavna crkva na svetu? Ko je prvi, Dragane Đilašu? Aleksandar Vučić.

Ko je prvi sagradio balkanski tok gasovoda od Zaječara do Horgoša u dužini od 403 kilometara? Dragane Đilašu, odgovori na ovo. Ovde u ovom visokom domu u prošlom mandatu ste nas prozivali da to nikada neće doći do realizacije.

Ko je prvi uspostavio čelično prijateljstvo sa Republikom Kinom? Nas ste prozivali da sarađujemo sa žutim ljudima.

Ko je prvi realizovao „Beograd na vodi“ i danas vodite hajku protiv „Beograda na vodi“? I ne samo protiv „Beograda na vodi“, pa protiv „Železare“ u Smederevu, protiv Bora, protiv svega onoga što se radi u ovoj zemlji.

Ko je prvi u zadnjih 17 godina, uzmimo samo zadnjih 17, poveo žestoku borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, Dragane Đilašu?

Na kraju, poštovane dame i gospodo, na sve ove laži koje Dragan Đilas i njegovi mediji pod njegovom kontrolom ovih dana forsiraju 24 časa odgovaraćemo ovde u ovom visokom domu, jer on neće u ovom visokom domu, povukao je narodne poslanike, jer je rekao – šta će mi parlament, kome to treba. Njemu treba ulica, jer je on 5. oktobra prvi išao da ruši ovu Skupštinu. Postoje slike o tome, a postoje i izjave šefa CIA za Srbiju iz tog vremena, kako su finansirali za rušenje poretka i ko je učestvovao i kasnije su se zahvalili njemu. Ja sam prošli put citirao u ovom visokom domu.

Na kraju, mi ćemo i dalje raditi na Srbiji 2025 koji je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić, ne samo vršiti modernizaciju, ne samo mi narodni poslanici, nego većina građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i najveći broj političkih stranaka, a Dragan Đilas će sigurno propasti kako je rekao Nikola Tesla jer on svojim radom nije stekao 619 miliona. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Miloš Terzić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ceo svet se suočava sa krizom koja do sada nije viđena i u takvim okolnostima može se reći da Srbija vodi jednu opsežnu borbu na svim poljima i da postiže izvanredne rezultate u toj borbi. Naravno, tu pre svega mislim na borbu za očuvanje naše ekonomije i na borbu za očuvanje radnih mesta. Prioritet je svakako sačuvati našu privredu, kao i teško stečene rezultate fiskalnih reformi od 2014. godine.

Zahvaljujući politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, mi smo u vreme ove krize bili u situaciji da pomognemo svima kojima je ta pomoć bila potrebna, i to pokazuje jednu stvar sa sigurnošću, a to je da smo uspeli da sprovedemo te hrabre, ali neophodne reforme i da smo zahvaljujući tim reformama nešto od 2014. godine radili, da smo nešto uradili i da smo nešto zaradili kako bismo pomogli, kako sam već rekao, svima kojima je ta pomoć bila neophodna. Uspeli smo da pomognemo i našim privrednicima, i našim poljoprivrednicima, i našim zdravstvenim radnicima, i našim penzionerima.

Zašto pominjem naše poljoprivrednike? Zato što danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koja, između ostalog, ima za cilj da promoviše transparentnost na tržištu hrane i koordinaciju i aktivnosti politike na svaku moguću nesigurnost na tržištu.

Međunarodni žitarski savet je međuvladina organizacija koja ima za cilj da pospeši međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, kao i da doprinosi stabilnosti na tržištu žitarica i unapređenju svetske bezbednosti na tržištu hrane.

Smatram da je ovaj Predlog zakona, koji danas imamo na dnevnom redu, dobar i koristan za sve građane Srbije, jer to pokazuje da želimo da ulažemo u našu poljoprivredu, da mislimo na naše poljoprivrednike, da mislimo na naše poljoprivredne proizvođače, jer poljoprivreda ima značajan udeo u zaposlenosti i BDP Srbije.

Srbija je takođe tradicionalno poljoprivredna zemlja i sa znanjem i podrškom koju dobijaju naši poljoprivrednici pokazali smo da smo spremni i za krizna vremena. Bili smo, dakle, jedna od retkih zemalja u Evropi i zato hoću da iskoristim priliku da pohvalim rad Ministarstva poljoprivrede koje nije imalo problema sa snabdevanjem osnovnih životnih namirnica za sve građane Srbije i sa proizvodnjom hrane.

Treba istaći da bi građani Srbije znali da smo i tokom prethodnog mandata prethodne Vlade, kao država, izdvojili značajna sredstva u oblasti poljoprivrede i da ćemo to sigurno raditi i u narednom periodu kako bismo sproveli sve ono što smo obećali građanima Republike Srbije, da bismo realizovali sve one stvari u oblasti poljoprivrede koje smo definisali kroz investicioni plan Srbija 2025, a tu podrazumevamo ulaganja i u nove sisteme za navodnjavanje, što će značiti našim poljoprivrednicima, u elektrifikaciju polja, automatsku protivgradnu zaštitu i kroz davanje subvencija od države za naše poljoprivrednike kako bi kupili dodatnu mehanizaciju i opremu koja će im značiti u daljem radu.

Dobro je da smo krenuli da stimulišemo unapređenje procesa proizvodnje i u narednom periodu. Nadam se da ćemo još više stimulisati otvaranje i modernizaciju prerađivačkih kapaciteta kako bismo poboljšali našu izvoznu politiku i kako bismo u narednom periodu kao država bili prepoznati, ne samo kao oni koji izvoze sirovine, već kao država koja je u mogućnosti da izvozi kvalitetne finalne proizvode.

Poljoprivreda je, dakle, jedna od najvećih razvojnih šansi za Srbiju. Selo je prehranilo Srbiju u trenucima kada je Srbiji bilo najteže i svaki dodatni podsticaj poljoprivredi otvara mogućnost da se neke porodice vrate na selo i da se bave proizvodnjom hrane.

Sve ove rezultate postigla je SNS za jedno kratko vreme u oblasti poljoprivrede, jer smo zaista vodili ozbiljnu i odgovornu politiku, a za razliku od onih koji su upravljali ovom zemljom u periodu od 2000. do 2012. godine, koji su bukvalno otimali novac iz agrarnog budžeta, koji su štampali nekakve časopise o zadrugarstvu koje niko nikad video nije kako bi izvukli isključivo i samo korist za sebe.

Do ovih rezultata koje je postigla SNS u oblasti poljoprivrede u prethodnom periodu došlo se kroz ogroman rad i posvećenost i nikakve fabrikovane afere lažne elite i pripadnika bivšeg režima neće umanjiti rezultate, jer baš zbog truda i rada čitavog tima SNS mi dobijamo poverenje građana i siguran sam da će tako biti i na narednim izborima. Nastavićemo da se borimo za Srbiju bez obzira na sve napade koji su upućeni prema nama iz tajkunskih medija.

Naravno, u danu za glasanje podržaću Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama i pozivam i druge narodne poslanike da urade to isto. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, javljam se po Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koje je podnela Vlada Republike Srbije 19. februara 2021. godine, a Vlada je takođe zaključkom koji je donela na sednici 21. januara 2020. godine utvrdila osnov za pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu.

Međunarodni žitarski savet je međuvladina organizacija koja ima za cilj da unapredi međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, da doprinese stabilnosti tržišta žitarica, kao i da unapredi sistem obezbeđenosti hranom na svetskom nivou.

Realizacijom navedenih ciljeva se poboljšava transparentnost tržišta putem razmene informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Žitarski savet ima 56 država članica. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, a kroz dostavu dnevnih izveštaja Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednicama Saveta.

Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici, konkretno indeks žitarica i uljarica dostupan je svakodnevno putem javne internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i tražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba.

U oktobru 2012. godine Međunarodni žitarski savet se pridružio sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta. Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20, obuhvata četiri useva: pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu.

Takođe Međunarodni savet svake godine održava dve redovne sednice saveta u Londonu i njegove funkcije su: nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama o kojoj danas razmatramo; zatim raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija.

Međunarodni žitarski savet je drugi u svetu posle američkog ministarstva poljoprivrede u prikupljanju, analizi i izveštavanju o tržištu žitarica i uljarica i u tome jeste značaj ove organizacije.

Podaci i projekcije bitni su za kreiranje politike na državnim nivoima u sektorima žitarica i uljarica. Članstvo bi bilo značajno u smislu promocije rezultata trgovine i pristupa značajnom broju podataka za analize i utvrđivanje politike u periodima koji predstoje.

Potvrđivanjem ove konvencije omogućuje se njeno stupanje na snagu, kako je predviđeno članom 25. Konvencije. Za realizaciju ove konvencije obezbeđena su navedena sredstva u budžetu Republike Srbije u 2021. godini, takođe i u 2022, 2023. i narednim godinama biće planirana u okviru limita na razdelu – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji će biti opredeljeni od strane Ministarstva finansija u skladu sa bilansnim mogućnostima.

Sedamdeset posto ukupne površine naše zemlje čini poljoprivredno zemljište, od toga 17,3% ukupne populacije su naši poljoprivrednici, tj. naši domaćini.

Takođe, osvrnuo bih se i na opštinu iz koje ja dolazim, a to je opština Negotin i mogu da naglasim da imamo kao opština izvanrednu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Opština Negotin je peta opština u Srbiji po svojoj površini koja obuhvata 1.089 kvadratnih kilometara. Naglasio bih da radimo komasaciju, tj. ukrupnjavanje zemljišta u čak osam katastarskih područja opštine Negotin i ukupno komasiramo oko 5.000 hektara.

Takođe, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u opštini Negotin se radi i navodnjavanje negotinske nizije. U prvoj fazi 2.000 hektara, a ukupno ćemo pokriti navodnjavanjem više od 13.000 hektara i taj projekat je vredan više od 10 miliona evra.

Opština Negotin je opredelila u budžetu za 2021. godinu subvencije u poljoprivredu 20,5 miliona dinara, a ukupno sa komasacijom 36 miliona dinara.

Evo još nekih podataka vezano za opštinu Negotin za 2020. godinu. Pšenica je na 10.000 hektara a prinos, otprilike, za pšenicu je četiri tone po hektaru; kukuruz 6.500 hektara, prinos je sedam tona po hektaru; ukupno zasejane površine su oko 20.000 hektara. Ovde samo da naglasim da se radi o površinama koje su u individualnom sektoru, u obračun nisu ušle površine koje se izdaju u zakup, državno zemljište – tu je oko 3.000 hektara, kao ni oko 5.000 hektara koje su pod višegodišnjim travama i leguminozama, zasejane u ranijem periodu.

Bitno je reći da su prinosi prikazani u uslovima suvog ratarenja bez navodnjavanja.

Na kraju, mogu reći da ću glasati za ovaj predlog zakona, kao i sve ostale koji su na dnevnom redu Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.

Naravno, pozivam i moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu da isto učine.

Zahvaljujem.

Živeo Negotin! Živela pristojna Srbija!

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Sandra Božić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na koncu današnje rasprave i neki zaključci su se prosto sami nametnuli kada govorimo o ovim sporazumima, svakako da je i za jedan i za drugi najbitnije da je država stabilna i da u njoj ima mesta ovakvim sporazumima, odnosno da mi sa snažnom, jakom ekonomijom, sa stabilnom zemljom možemo da razgovaramo i budemo pouzdani partneri i u okruženju i svim zemljama sveta, a pokazali smo dovoljno jasno da prijatelje zaista imamo na svim meridijanima i na svim stranama sveta, što je vrlo važno u današnjem razvoju Republike Srbije, pogotovo u ekonomskom smislu, a onda naravno i kada govorimo i o bezbednosti, vojnoj saradnji.

Imali smo priliku danas da čujemo vrlo kvalitetnu raspravu i po ovom pitanju i ono što ostaje i nameće se zapravo kao jedan zaključak, a tiče se upravo ovog drugog sporazuma koji je vezan za pitanje bezbednosti, jeste da je podjednako važno da se pitanjima bezbednosti bavite i na unutrašnjem, ali i na spoljašnjem planu.

Jedno sa drugim prosto, jedno bez drugog ne ide i uzročno je posledično, a sasvim sigurno da je obračun koji je država krenula sa mafijom i sa kriminalom definitivno odlučujući za dalji razvoj naših dobrosusedskih odnosa, jer podsetiću vas da grupa koja je uhapšena, Belivukova grupa, organizovana mafijaška tvorevina je zapravo operisala, pretpostavljam da će se i ministar složiti sa mojom konstatacijom, na nivou našeg regiona.

Dakle, nisu bili ograničeni na teritoriju Republike Srbije i svakako izazovi, rizici i pretnje bezbednosti nikada to nisu i uvek su povezane apsolutno sa regionom, a samim tim zaključujući da posle svih navoda i svih dokaza koji su izvučeni nakon afere prisluškivanja predsednika Srbije, jasno je da je i strani faktor sasvim sigurno deo ove vrlo složene slagalice.

Ono što smo imali priliku u prethodnim danima da čujemo, jeste javnost ostavilo zaista bez teksta i bez reči i bilo je neophodno to uraditi iz mnogo razloga. I sam Savet, na čijem je čelu predsednik države, koji je u subotu uveče izneo određene podatke i određene video zapise, bili su zaista neophodni pre svega da bi se javnost uverila u sve ono što je u prethodnom periodu činjenično izneto, a to je da se ovde ne radi o navijačkim grupama, da se ovde radi o monstrumima, o ubicama, koljačima, kriminalcima najgore vrste i Srbija je zaista morala to da vidi i videla je samo deo. Ja mogu da pretpostavim samo po svemu što se zaista piše u medijima da je to samo jedan deo jednog ogromnog spektra zverstva koje su pripadnici ove grupe činili, da smo mi videli zapravo onaj deo koji se i mogao samo prikazati javnosti, a zaista je to bilo jezivo.

Druga stvar koja je rečena na tom sastanku, vrlo važnom za bezbednost naše države, jeste da je deo opozicije u aferi „prisluškivanje“ dolazio do podataka koji su praktično dolazili iz unutrašnjosti MUP.

To je ono što je recimo meni u ovom trenutku zaista nešto o čemu bih razgovarala i danas ovde. Mislim da se mediji nisu nekako ni osvrnuli na taj deo celokupne priče o praktično državnom udaru, jer ono što se desilo sa 1.572 snimana razgovora jeste pokušaj državnog udara i jeste pokušaj zaustavljanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ovakav razvoj koji je Srbiji pružio upravo njen lider i rejting koji je zaista prosto neverovatno, ali uvek samo veći i danas se nalazi na preko 60% podrške.

Podsetiću vas, i to u vreme kada je jako teško održati rejting, kada se i ne bavite rejtingom jer rešavate neke tekuće probleme, rešavate egzistenciju, rešavate i trudite se da sačuvate svaki život u Srbiji, borite se sa korona krizom.

Dakle, zaista niko danas ne brine o rejtingu, niko danas se ne bori za svoj rejting i niko nije u predizbornoj kampanji, već se zaista u prethodnom periodu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada su se trudili praktično da Srbija preživi, da Srbija bez obzira što se nalazi u vrlo teškoj situaciji kao i ostatak naravno sveta ipak postigne određene rezultate i u borbi pre svega sa korona virusom, ali i u našoj ekonomiji koja iako nama sada ne izgleda tako, ali po svemu što možemo čitati ovih dana, vezano je za finansije sveta nekih velikih zemalja, onih koje su uglavnom činioci i globalnih kriza, mislim da nam taj talas globalne krize tek predstoji i da mi zapravo nismo još uvek svesni koliko je ta ekonomska kriza zahvatila svet, kojom dubinom i kojom snagom. Srbija je ta koja će ipak i u toj krizi u sledećim godinama sasvim jasno beležiti i porast, sasvim jasno nositi nove pobede.

Videli ste da su neke od najvećih investicija upravo u vreme ove krize ušle u Srbiju, a poslednja je investicija „Kontinentala“ što dovoljno govori o tome da je Srbija stabilno tržište, da je Srbija stabilna zemlja i veliko poverenje postoji u rukovodstvo Srbije, u Vladu Republike Srbije koji su obezbedili svojom ispravno vođenom politikom ovakvu klimu i priliku da velike kompanije investiraju.

Podsetiću vas da nam se spočitavalo sve vreme da je Srbija samo mesto za otpadne industrije i za otpadnu ekonomiju, odnosno za neke velike sisteme koji, nažalost, eto ja se radujem zato što smo uspeli da ih demantujemo, jer upravo sa „Kontinentalom“ svaka ta priča mora da zaćuti. „Kontinental“ je jedna od najrazvijenijih fabrika automobilske industrije. Uz to ne smemo zaboraviti CTF, ni „Brose“ u Pančevu, koji su sada u nekoj naprednoj fazi izgradnje svoje proizvodnje.

Da se vratim na ovo što sam rekla da mi je vrlo zanimljivo, ali naravno kada počnete da pričate o ekonomiji Srbiji da vas sve ono što su rezultati ponese i da sasvim sigurno svako od nas ovde u ovoj sali može da priča jako dugo o uspesima Republike Srbije, merljivim rezultatima i svemu onome što mi zapravo danas živimo, a što nekada neko, kao što su moje kolege danas, čini mi se da je to bila Ana, ipak imao hrabrosti da sanja.

Dakle, koja je uloga bivše vlasti, bivšeg režima u rušenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića? Ne mogu a da ne izvedem analogiju svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu. Sistematske kriminalizacije predsednika države, sistematsku kriminalizaciju njegove porodice, sina Danila, brata Andreja i sve ono što smo imali priliku da vidimo u konstrukciji afera onih koji sebe smatraju nekakvim naslednicima, da kažem, ne volim tu reč, vladajućeg režima. Videli smo, trajalo jedno godinu i po dana.

Godinu i po dana imali ste sistematskom, namensko rušenje „Telekoma“, „Krušika“, dakle naše namenske industrije. Sve to negde i nedostajao je taj neki zaključak. Za čiji račun to ovi ljudi rade? Zaista, sve ono što su rekli, svaki navod Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića, Borka Stefanovića, nije imao realno utemeljenje ni u jednoj jedinoj reči, a kamo li činjenici. Videli ste da je apsolutno sve demantovano. Ne moramo da ponavljamo da je za „Jovanjicu“ čak doneta pravosnažna presuda, na štetu Aleksića, koji mora da plati za to što je povredio nečiji ugled, u ovom slučaju brata predsednika Srbije Andriju Vučića.

Dakle, kakva je analogija i kakav je zaključak? To je ono što nam se nameće sa svim ovim što smo imali priliku da vidimo u prethodnom periodu da su pripadnici bivšeg režima pokušavali u Srbiji, dakle da oslabe sve snage koje Srbija ima na svojoj strani kada je u pitanju ekonomija. Kada dođete do saznanja da deo iz vladajućeg dela SNS, odnosno onih koji kreiraju politike i učestvuju u vlasti. Ipak ima dosluha sa Veljkom Belivukom, ima dosluha i sa određenim pripadnicima bivšeg režima. Ne ostaje da se ne zapitate na koji način je zapravo ova grupa bila organizovana, ko ih je organizovao i šta je bio cilj?

Ja sam prilično sigurna, a određeni navodi to i govore u nekoliko dana koji su iza nas, jedan od njih je sinoć. Moj kolega Marko Langura je uspeo to da vam prenese, a sigurna sam da ste imali priliku i putem sredstava javnog informisanja to i da čujete, na koji način izgleda razgovor između Veljka Belivuka i potpredsednika bivšeg „Partizana“ koji je tvrdio da se samo jednom čuo sa Belivukom, pa zatim da se čuo samo zbog fudbalskog folklora, odnosno organizacije navijača, kao da u tom „Partizanu“ ne postoji neko tehničko osoblje i osoblje koje je operativno u tom smislu da može da organizuje sa navijačima određene nastupe itd.

Da bismo na kraju došli do zaključka, koji možete sasvim sigurno i sami da izvučete iz prikazanog razgovora, da je to izjava jedne ljubavi, drugarske, prijateljske i da tu postoje određeni interesi koje je Veljko Belivuk imao obavezu, kako kaže, radi malera da ispoštuje prema bivšem potpredsedniku „Partizana“.

Dakle, sve to, a da ne kažem da je ova moralna vertikala od bivšeg potpredsednika kluba „Partizan“ neko ko u prethodnom periodu, posebno kako je počela celokupna afera oko hapšenja ove kriminalne grupe, neko ko nije silazio sa medija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Meni ne treba mnogo u toj formi da dođem do zaključka da kada govorimo o bivšoj vlasti i kada govorimo o njihovoj povezanosti sa narko kriminalnim grupama, ne mogu da se ne setim foto albuma koji Dragan Đilas i Marinika Tepić imaju sa kriminalcima, koji imaju sa pripadnicima i zemunskog klana, ne mogu da ne podvučem analogiju u delovanju ovog klana i zemunskog klana i da ne povučem neku paralelu. A isto tako činjenice govore u prilog tome da ovo što ja danas pokušavam ovde da zaključim, jeste da Đilas i njegov pajtos Šolak hoće i nastavljaju dalje da ruše Srbiju, ali danas to rade preko Vašingtona. Kako?

Junajted grupa i dve njene kompanije podnele su arbitražni zahtev Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu u kojem se tvrdi da je država Srbija prekršila nekoliko obaveza iz bilateralnog Sporazuma o investiranju sa Holandijom, saopšteno je danas iz Junajted grupe, koja tvrdi, takođe da su od 2014. godine na udaru brojnih neosnovanih diskriminatornih mera sprovedenih od strane srpskih vlasti i državnih institucija.

Naravno, kada je njihov interes u pitanju, ovde direktno znate šta je u pitanju, apsolutno je svima jasno da su to njihovi mediji, da je to SBB, da su to sve njihove podružne firme koje uredno neguju i verovatno godinama drže na milionima koje je Dragan Đilas opljačkao tokom vršenja vlasti u Srbiji.

Ovo je samo jedan od pokušaja da se nastavi urušavanje države Srbije tako što ćete tužakati za neravnopravan položaj, umesto da se borite na tržištu, umesto da svoje sadržaje obogaćujete, umesto da svoje privredne resurse na neki drugi način umnožavate. Kada naviknete da samo kradete i da otimate iz tuđih džepova, onda je naravno ovo jedini način i jedan od načina da se i na dalje nastavi napad na Republiku Srbiju, na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

No, ja sam sigurna da ćemo već sutra imati priliku da vidimo kontra ofanzivu na sve ovo što smo mi danas rekli, jer Marinika Tepić će sasvim sigurno imati naredbu od svog poslodavca. Znamo naravno svi da je Marinika Tepić zaposlena i da prima platu u "Multikomu", koja će pokušati sve ovo da ispinuje, koja će pokušati opet borbu protiv kriminala i korupcije da relativizuje, a znamo i čuli ste i bili smo svedoci i mi i građani Srbije, da kada je počelo hapšenje Belivukove grupe i borba protiv organizovanog kriminala, oni su bili prvi koji su bili advokati i kada, ja mislim, i sam Belivuk nije imao zvanično advokata, Marinika Tepić, Dragan Đilas i ostatak bivšeg režima su bili prvi koji su stali na stranu Veljka Belivuka kao ubogog navijača Partizana kojem treba njihova zaštita.

Kako bih vam opet dala još jedan dokaz da su moji zaključci zaista ispravni, evo imamo još jedan primer, jer se juče oglasio otac nestalog mladića, to može i ministar da potvrdi, koji kaže da ga je izvesni Veljko zvao, to je Nenad Marković, otac nestalog Strahinje Markovića iz Resnika, koji je u jednoj emisiji objasnio šta se sve događalo neposredno pre nestanka njegovog sina, ali je tada pomenuo i poziv misterioznog čoveka koji se predstavio kao Veljko predloživši mu da priču o nestanku svog sina podeli sa redakcijom istraživačkog medija "Krik".

Naravno da ovde ništa ne bi bilo tako čudno, nego što je čudno da baš poziv dođe od Veljka Belivuka direktno i da Veljko Belivuk upravo ovog oca koji je u svom verovatno očaju za svojim nestalim sinom, morao da sluša i ovakve stvari i upućivanje na upravo medije za koje smo imali prilike u prethodnom vremenu da čujemo salvu optužbi i pokušaj kriminalizacije i učestvovanje aktivno u kriminalizaciji predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i dela Vlade Republike Srbije, porodice predsednika itd.

Dakle, to je isti onaj "Krik" koji je oduvek, a očigledno će i zauvek učestvovati u medijskom linču svega što je srpsko, u svim interesima Republike Srbije i onima koji aktivno učestvuju u profitiranju svega onoga što predstavlja Dragan Đilas.

Da ne dužim, za kraj, ja bih samo rekla još jednom, a obećala sam vam ministre da ću vas svaki put pohvaliti za sve napore koje ste uložili u prethodnom periodu u akciji hapšenja Belivukove grupe i organizovane mafijaške organizacije, da ću vam svaki put čestitati. To činim i ovog puta.

Molim vas samo jedno – da u ovoj borbi država Srbija istraje, jer znam da imamo snage, znam da imamo motiv, znam da imamo zbog čega, znam da imamo kako i da znamo zašto.

Molim vas da istrajete u toj borbi i da pohapsite i one koji pretenduju da naslede Veljka Belivuka, kao i čitavu njegovu mrežu i organizaciju, ali i sve one koji su u tome učestvovali, sve one koji su učestvovali u pokušaju atentata na predsednika Srbije, urušavanju državnog sistema. Molim vas da u tome budete dosledni i da partijska knjižica ne zaštiti nikoga. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima Marijan Rističević, kao ovlašćeni predstavnik, pet i po minuta.
Izvolite.