Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, danas vašoj pažnji želim da preporučim dva važna Predloga zakona: Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.
Svaki od ovih Predloga zakona ima svoju specifičnu težinu i svaki od ovih predloga zakona govori u prilog našoj politici slobodne, samostalne zemlje koja sama donosi odluke i traži prijatelje u čitavom svetu i svaki od ovih predloga zakona govori u prilog politici naše zemlje i politici predsednika Vučića da sami donosimo odluke i da vodimo računa o ekonomiji, ali da vodimo računa i o bezbednosti naše zemlje.
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine za svoj cilj ima uvođenje u domaći pravni sistem, čime će se omogućiti primena ovog zakona koja treba da doprinese većoj konkurentnosti privrednih subjekata iz Republike Srbije u međunarodnoj trgovini žitaricama.
Da maksimalno pojednostavim stvari. Ovo je velika žitarska organizacija, ima 56 članica. Sve te zemlje su veliki izvoznici i veliki uvoznici žita, međusobno razmenjuju informacije i podatke. Sa tim informacijama i podacima i mi možemo da planiramo svoju proizvodnju naredne godine, da vidimo kakvi su svetski trendovi, da vidimo u kom pravcu se razvija međunarodna trgovina žitaricama, da budemo među najvećim izvoznicima i najvećim uvoznicima.
Interes svake zemlje, koja ima razvijenu poljoprivredu, a mi to imamo, jeste da bude član Svetske žitarske organizacije. I jeste logično da imamo svog predstavnika, jeste logično da saznajemo iz prve ruke, kako kaže naš narod, odmah i na prvom mestu kakvi će to biti trendovi u svetu da se na vreme prilagodimo kao mala zemlja, ali kao značajan proizvođač i značajan izvoznik žitarica i da predviđamo promene na svetskom tržištu kako bi našoj privredi, odnosno našoj poljoprivredi bilo lakše.
Potpuno je prirodno i razumno da budemo deo organizacije i potpuno je prirodno i razumno da budemo ti koji ćemo biti i u stanju da kreiramo odluke koje se donose na globalnom nivou.
Država Srbija je samostalna, država Srbija donosi svoje odluke slobodno, država Srbija ima potrebu i interes da bude član Svetske žitarske organizacije. Na vama je, dame i gospodo narodni poslanici, da procenite, da razmislite. Ja duboko verujem da ćete u Danu za glasanje dati podršku i ovom Predlogu zakona. Kao što znate, prošao je sve odgovarajuće odbore i siguran sam da ovde u ovom parlamentu gde imamo zaista autentične predstavnike naših poljoprivrednika, poljoprivrednih proizvođača, ćemo čuti argumente zašto je potrebno ovo da uradimo, ali, ko zna, brojne stvari koje treba Ministarstvo poljoprivrede da inkorporira u svoju buduću politiku.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje. Cilj potvrđivanja ovog sporazuma jeste njegovo inkorporiranje u domaći pravni sistem, čime će se omogućiti njegova primena kojom se ispunjava zajednički interes u unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, terorizma, finansiranje terorizma, nezakonita trgovina oružjem i opasnim materijama, trgovine ljudima, krijumčarenja, krivičnih dela protiv intelektualne svojine, visokotehnološkog kriminala, falsifikovanja, posedovanje i upotrebe falsifikovanih isprava i novca, nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama. Zatim, Sporazumom je predviđena i oblast civilne odbrane i spasavanja kao aspekt bezbednosne saradnje.
Ovim sporazumom je predviđeno da se nadležni organi mogu uzajamno obaveštavati o specifičnim slučajevima, bez prethodnog podnošenja zahteva za razmenu podataka kada ovakvi slučajevi mogu biti od važnosti za odbranu od konkretne pretnje za javni red i mir, kao i za borbu i prevenciju kriminala.
Sa ciljem produbljavanja odnosa, MUP održaće sastanke i organizovaće terenske posete kako bi razmenili iskustva i ojačala međusobnu policijsku saradnju. Sporazumne strane mogu obrazovati zajedničku komisiju sastavljenu od službenika nadležnih organa. Zajedničku komisiju mogu pomagati eksperti koji će Komisija posebno imenovati upravo za tu svrhu.
Operativna saradnja sa državom Palestinom odvija se posredstvom Nacionalnih centralnih biroa Interpola i posredstvom Interpolovog sistema I-24/7.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored svih zaista vidljivih razloga zašto treba da imamo i ovu mogućnost i ovu komunikaciju i ovaj alat za borbu protiv organizovanog kriminala, postoji i ono što je svakom Srbinu uvek na srcu i što nam uvek posebno znači kada razmišljamo o spoljnoj politici, država Palestina ima principijelan stav kada je u pitanju lažna država „Kosovo“.
Dakle, i to treba ceniti i to treba poštovati. Nećemo i nikada nismo u ovom visokom domu delili zemlje na velike, male, na one koje su nam blizu ili koje su geografski udaljene. Svaka zemlja koja hoće da sarađuje sa nama treba da ima priliku i mogućnost da sarađuje sa nama.
Svaki alat koji možemo da iskoristimo u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv krijumčarenja, protiv terorizma, u ovom slučaju, kao nešto što se samo po sebi nameće, treba da bude iskorišćen i treba da bude na raspolaganju državnim organima Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, radujem se i ovom našem susretu i nadam se da ćemo imati plodnu raspravu u kojoj ćemo učiti jedni od drugih. Hvala.

Hvala, ministre.
Izvestioci nadležnih odbora, samo da vidim ko se prijavio.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu mogu da vas izvestim da je Odbor podržao Konvenciju o trgovini žitaricama u petak. Sem toga da vas obavestim i da smo uputili urgenciju Ministarstvu poljoprivrede za isplatu zaostalih podsticaja u poljoprivredi, s obzirom da obrada u Upravi za agrarna plaćanja malo kasni i verovatno se radi i o nedostatku novca za prethodni period.

Naravno da i cena žitarica zavisi od podsticaja da li su uplaćeni ili nisu. Bogatstvo setve, odnosno da li je ona zasnovana sa dosta mineralnog đubriva, sortnih semena itd. upotrebom više mineralnih đubriva, to garantuje i veće prinose, s obzirom da je došlo do blagog izmrzavanja, potrebno je pšenicu što hitnije prihraniti tamo gde to do sada nije učinjeno.

S tim u vezi, potrebno je uputiti ovaj podsticaj. Koliko vidim jutros, barem nekim poljoprivrednicima, s kojima sam u kontaktu, određeni novac po hektaru je legao na račune. Onima koji još treba da dopune svoja poljoprivredna gazdinstva ili nešto izmene, ta mogućnost je ostavljena i odmah da kažem da ta vrsta subvencija utiče direktno i cenu i na konkurentnost, ne samo u trgovini žitaricama, već i u preradi, jer subvencija ne ide samo poljoprivrednom proizvođaču, nego se takav način dobija jeftinija sirovina za prerađivača, on postaje konkurentniji na regionalnim i ostalim tržištima, a i potrošač pored prerađivača ima sigurnost da će biti bezbedan, da će biti snabdeven namirnicama.

Država od svega toga je sasvim bezbedna da u slučaju, ne daj Bože, novih vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju, može da garantuje prehrambenu sigurnost našeg stanovništva, a može i da napravi određene rezultate u regionu.

Prilikom početnog ovog Kovida, prošle godine, pre godinu dana videli smo koje je bogatstvo imati svoju hranu i svoje namirnice. Uglavnom se radilo o uljaricama, a i ovaj sporazum je takođe oslonjen malo na uljarice i radilo se o brašnu i žitaricama.

Dakle, ne samo da smo garantovali prehrambenu sigurnost i u to u najtežim trenucima kada su nabavke stanovništva porasle možda za nekoliko stotina odsto, ova država je zahvaljujući tome što je poljoprivreda na vreme bila snabdevena sortnim semenima, mineralnim đubrivom, u proteklom periodu uspela da sve naše prehrambene potrebe zadovolji, a uspela je da zadovolji i prehrambene potrebe okolnog stanovništva, što može da bude i politički razlog za smirivanje nekih tenzija i netrpeljivosti u regionu. Onaj ko ima hranu ima i određeni politički uticaj na one kojima ta hrana nedostaje ili žitarice, prehrambeni proizvodi, a radilo se uglavnom o ulju, brašnu itd.

Mislim da se vredi zalagati i Odbor je stao na stanovište da se iznađu dopunska sredstva i da se zaostali podsticaji za proteklu godinu, ili čak se pojavljuju neki iz 2019. godine, što hitnije isplate, da bi se ta sredstva upotrebila u narednoj setvi i u narednom periodu prilikom nabavke od repromaterijala, pa i do mehanizacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.

Zahvaljujem predsedavajući.

Jako ću kratko. Uvaženi gospodine Vulin, poštovani gospodine Lazarov, uvaženi gospodine Kataniću, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da vas izvestim da je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na današnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Kao što stoji u samom nazivu intencija je da se navedenim sporazumom na jedan celovit i sveobuhvatan način reguliše i buduća saradnja Srbije i Palestine u oblasti borbe protiv svih oblika kriminala.

Pored toga što je sporazumom predviđeno da svaka strana obaveštava drugu o informacijama u vezi sa kriminalnim radnjama, naročito je važno istaći da navedeni sporazum daje mogućnost razmene podataka koji nose oznaku stepena tajnosti, čime će biti omogućena brža razmena podataka i informacija koje su od značaja za efikasnije delovanje nadležnih državnih organa zemalja potpisnica.

Naravno, jako je važno i zadovoljstvo mi je što je i ministar u obraćanju to naglasio, važno je napomenuti da je država Palestina prilikom glasanja o pristupanju samoproglašene i lažne države Kosovo Interpolu, otvoreno i nedvosmisleno stala na stranu poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava.

Iz svega ovoga se jasno vidi da je zahvaljujući politici koju vode predsednik Srbije i Vlada Srbije, Srbija prepoznat kao stabilan i pouzdan partner, ali i kao zemlja koja veoma ozbiljno shvata značaj borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i terorizma. Na kraju, uveren sam da će i narodni poslanici imati razumevanja za sve iznete argumente i da će u danu za glasanje dati podršku predloženom sporazumu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da su i kolega Rističević i kolega Marković pozvaniji od mene da kao izvestioci resornih odbora govore suštinski o sporazumu, odnosno o predlozima zakona koji su danas pred nama, ali evo, ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću reći da smo mi razmatrali ove predloge na Odboru i da smo ocenili da su u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije, pa tako imamo mogućnost da o njima danas govorimo u plenumu.

Dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, čuli smo i od ministra zašto je važan Međunarodni žitarski savet, odnosno zašto je važno da znamo da je to međuvladina organizacija koja ima za cilj da unapredi međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, da doprinese stabilnosti tržišta žitaricama, da unapredi sistem obezbeđenosti hranom na svetskom nivou.

Važno je reći i zašto će ovo biti dobro za našu zemlju. Pre svega, tu je 56 država uključeno i za nas su jako važni podaci i informacije koje ćemo moći da iskoristimo u kreiranju državne politike koja se odnosi na ovu oblast i svakako da možemo da očekujemo i određene rezultate.

Drugi predlog zakona je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbedonosne saradnje. Radiće se na unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, što svakako jeste prioritet rada Vlade Srbije, terorizma, finansiranja terorizma, nezakonite trgovine oružjem, trgovine ljudima, visokotehnološkog kriminala, falsifikovanja, nezakonite trgovine narkoticima itd.

Cilj potvrđivanja ovog sporazuma jeste unošenje u naše zakonodavstvo i u naš pravni sistem određenih odredbi, čime će se omogućiti primena ovog sporazuma i to će doprineti sa druge strane i učvršćivanju veza sa državom Palestinom.

Kako su ovi predlozi takođe kvalitetni i dobri za našu zemlju, za postizanje određenih rezultata, pozivam koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Skupštine i narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i ostali predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi narodni poslanici SPP smatramo veoma važnim potvrđivanje Konvencije o trgovini žitaricama, uvažavajući obrazloženja koja smo dobili i koja smo i danas ovde čuli.

Svakako da će ovaj sporazum doneti određene prednosti državi u pogledu prometa žitaricama što neminovno ima svoje refleksije na samu privredu na tom i drugim poljima. Pored toga, promet žitaricama i sama tema žitarica su nešto više od samog poslovanja ili samog biznisa. Žitarice su hleb, a hleb je ono osnovno za prehranu čoveka i zato odnos prema hlebu pored poslovne prirode ima i značajno humanu dimenziju o kojoj svakako i ovaj časni dom treba i verujem da hoće da vodi računa, a o kome zapravo potvrđujemo i današnjom raspravom i nadam se usvajanjem, same potvrde ove konvencije koju će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati u danu za glasanje.

Ovom Konvencijom između ostalog olakšava se da svi ljudi na ovoj planeti ili barem svi oni koji žive u zemljama koje su potpisnice ove Konvencije lakše, jednostavnije dođu do hleba. To je jako važno jer pored onoga što se zove interes, uvek i u svakom aktu našeg ponašanja, a posebno zakonodavnom aktu, jako je važno da uvek imamo na umu i naš odnos prema čoveku, prema onome što čoveka čini čovekom. Postoje zemlje koje imaju izuzetno visoku proizvodnju žitarica, hvala Bogu ova zemlja je među njima, hvala Bogu što nismo ovisni o drugima, ali postoje i one zemlje koje su ovisne.

Zato treba imati u vidu i ovom Konvencijom se na neki način unapređuje ta šansa da i građani koji žive u zemljama koje nemaju kapacitete poljoprivredne proizvodnje žitarica za sopstvene potrebe na jednostavan i pristojan način učinimo i žitarice, drugim rečima hleb dostupnim svim ljudima ove planete, a posebno smo u obavezi, da kažem, dodatno većoj obavezi da pomognemo našim komšijama, odnosno zemljama koje su u našem okruženju, a koje nemaju dovoljno žitarica.

Svakako da je od posebnog značaja i potvrda, odnosno potvrđivanje Sporazuma o bezbedonosnoj saradnji sa državom Palestinom, odnosno Sporazuma između Republike Srbije i Države Palestine na polju i pitanju i temi bezbednosti.

Istina i ovaj Sporazume na prvi pogled izgleda među onim našim rutinskim aktivnostima gde, prosto, eto, treba da imamo takve sporazume. Jeste rutinska uloga, između ostalog, ali pitanje bezbednosti, odnosno sigurnosti građana nipošto i nikada ne sme biti deo naše rutinske aktivnosti. To je jedno od najvažnijih pitanja kojima se bavi svako društvo, a mi ovde članovi najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela ove zemlje neposredno birani od strane građana, delegirani, da vodimo računa o njima, svakako da i ovim potvrđujemo našu svest i odlučnost da pitanja bezbednosti tretiramo sa najvišim stepenom naše pojedinačne, a isto tako i kolektivne odgovornosti.

Zašto je pitanje bezbednosti tako važno? Ne moramo čak biti toliko ni obrazovani iz oblasti bezbednosti da bismo shvatili i zaključili koliko su ova pitanja važna. Zapravo, svakodnevno, i na žalost kada se probudimo i pogledamo štampane i druge elektronske i bilo koje medije, prvo što nas susretne su određeni akti nasilja, bilo da je u pitanju pojedinačno, a posebno nasilje organizovanog kriminala. Taman pomislimo da se država obračunala sa najjačim strukturama kriminala i organizovanog nasilja, mi dobijemo nove grupe, prosto se zaprepastimo, da li je moguće da nismo znali da nam je neko u neposrednoj blizini, da je neko koga nismo smatrali takvim, tako duboko u kriminalu, gde smo bili u prilici da vidimo i one najbrutalnije akte nasilja, mučenja, ubijanja od strane grupa organizovanog kriminala.

Ja se radujem ovoj odlučnosti državnih organa, MUP, nadam se da će ih pratiti i organi tužilaštva, odnosno pravosuđa, što na žalost nije uvek praksa, već često se desi raskorak da imamo dobro odrađen posao u onom prvom mahu od strane policijskih službenika, a onda dobijemo određene opstrukcije ili nezainteresovanost od određenih tužilaca, ovo bar mogu potvrditi za prostor sa koga dolazim i više puta sam skretao pažnju na ovom, i nastavićemo skretati pažnju na ovo dok se god stanje ne promeni. Kažem, želim da verujem da tu neće biti posustajanja.

Međutim ono što se ne može ignorisati, jeste pitanje – da li se nasilje može pobediti, da li se kriminal može pobediti i konačno da li se organizovani kriminal može pobediti isključivo mehanizmima sile, odnosno isključivo aktivnostima policije, tužilaštva i pravosuđa? Ja, mislim da nema sumnje da nas elementarno promišljanje dovodi do zaključka da se ne može uspešno suprotstaviti kriminalu i nasilju, isključivo aktivnosti nadležnih organa sile.

Dakle, to već postaje toliko evidentno. Zašto? Da imamo najbolju policiju na svetu i najbolje tužilaštvo i najbolje pravosuđe, mi imamo stanje u kome se ovi organi bave tek onom završnicom kada nasilje eskalira. Na neki način ovi organi su u prilici da se bave samo otrovnim plodovima nasilja. Šta je onda sa našim aktivnostima, imamo li? Šta je sa našim obavezama? Da li smo se strateški adekvatno postavili prema nasilju u pogledu prevencije, u pogledu obaveze društva i obaveze nadležnih državnih organa, ustanova i organizacija koje bi trebale da utiču odgojno, obrazovno i koje bi trebale da oblikuju svest i da utiču na svest da nasilje bude prezreno, da nasilje bude tretirano kao bolest i kao anomalija, kao veliki nedostatak.

Ja mislim da tu kaskamo. Ja mislim da tu nismo čak ni pravilno dijagnostikovali problematiku, a kamoli da smo se adekvatno postavili. Ja sam pre neke tri godine u proteklom mandatu predlagao, ponudio ideju formiranja nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja ili nacionalnog saveta za pacifizaciju društva ili nacionalnog fronta, nije važno kako ćemo ga zvati i imenovati, ali definitivno ono što nedostaje društvu jeste koordinacija svih potencijala u borbi protiv nasilja, pogotovo u prevenciji i pogotovu u pogledu formiranja svesti i podizanja odgovornosti svih građana, a posebno svih zvaničnih struktura u odnosu prema nasilju.

Recimo, mi vidimo sada odlučnost države, kroz Ministarstvo unutrašnjih poslova i druge strukture, da se obračuna sa organizovanim kriminalom i nasiljem. Ali, da li nas, recimo, mediji prate u tome? Da, prate nas u pogledu informisanja, u pogledu raznih spekulacija, najčešće i senzacionalističkih spekulacija vezanih za akte nasilja ili samo nasilje. Ali, da li mediji vrše svoju ulogu u pogledu podizanja svesti građana o nasilju, u pogledu ispravnog ili pravilnog formulisanja samog nasilja, u pogledu raskrinkavanja svega onoga što nasilje jeste, u etičkom, kulturološkom i svakom drugom smislu? Mislim da tu imamo raskorak između onih organa koji se neposredno bave nasiljem, između naših političkih proklamacija protiv nasilja, ali sa druge strane ostali društveni faktori su u raskoraku sa tim.

Pre svega, pominjem medije kao prvu liniju fronta, kao faktora koji je u neposrednoj komunikaciji sa građanima. Pogotovo ako shvatimo medije u širem smislu njihovog značenja, ne samo kroz informativu, već i kroz sve druge oblike njihovih produkcija, od serija, filmova, raznih rijalitija, raznih drugih oblika, medijske komunikacije, prezentacije, a nažalost vrlo često i afirmacije.

Mi smo svedoci da na mnogim medijima možemo naći veoma komotne prilike za afirmaciju nasilja, na indirektne i direktne načine i oblike. Verujte, besmislena borba, suluda borba, borba sa vetrenjačama će biti policije, tužilaštva i pravosuđa ukoliko mi dopuštamo da korov tako masovno raste, ukoliko toliko neodgovorno prepuštamo samom medijskom prostoru da nam truje javni prostor, da negativno utiče na formiranje svesti u pogledu odnosa prema nasilju.

Ukoliko mi podržavamo, pasivno ili aktivno, da se razni nasilnici, bilo da su u pitanju lokalni mafijaši, bilo da su u pitanju razni banditi, bilo da su u pitanju razni zločinci, ukoliko mi dopuštamo da ih afirmišemo kao određene društvene heroje, verujete, tu je izvor zla, tu je klica, tu je seme otrova. Kasnije neće biti snage i mogućnosti da mi pohvatamo, ulovimo i na neki način zaustavim plodove nasilja.

Isto tako, kada je u pitanju aspekt, odnosno sektor obrazovanja, da li kroz obrazovne programe, a potom da li imamo i dovoljno obučen kadar i da li se njegova obučenost kroz prosvetu ažurira, osvežava u pogledu odnosa prema nasilju? Nažalost, ne. Ali, čak i ako imamo određene aktivnosti na nivou pojedinaca, određenih škola, struktura i ustanova, ono što sigurno jeste evidentno i što predstavlja nedostatak je nepostojanje koordinacija između sektora obrazovanja, sektora medija, sektora policije, tužilaštva, pravosuđa i drugih sektora života.

Dakle, kako bismo imali kvalitetnu strategiju, dobru platformu i pravovremeno, blagovremeno pozitivno delovanje protiv nasilja i kriminala, potrebno je uspostaviti određenu koordinaciju između ovih struktura. To je sada najveći problem. Mislim da bi državi, odnosno Vladi ili celokupnom sistemu države bilo potrebno određeno telo, bilo da se zove nacionalni savet, nacionalni front, neko telo koje bi okupilo najznačajnije autoritete i predvodnike svih ovih sektora društva, gde bismo strategiju borbe protiv nasilja postavili tako izdigavši je iznad svih drugih partikularnih političkih, stranačkih, bilo kakvih drugih razlika.

Smisao države jeste da obezbedi sigurnost, da obezbedi mogućnost svakom građaninu, svakom detetu, svakoj ženi, svakoj osobi da može nesmetano izaći iz kuće, ići u školu, ići na posao, ići kod prijatelja, ići kod rodbine, da prosto ne brine da li će namerni metak, zalutali metak mafijaškog obračuna ili bilo koja druga posledica nasilja pogoditi takvu osobu.

Nažalost, s jedne strane imamo ovu odlučnost i na neki način defanzivu velikih kriminalnih grupa, ali, ponavljam, dolaze i drugačije vesti. Meni je žao što svake sedmice kada utorkom ovde dođem ja moram da donesem još neku vest sa prostora Sandžaka o neshvatljivim aktima, aktima nasilja.

Pre nekoliko dana u Sjenici, nadam se da ste čuli, bez obzira što postoje određene medijske opstrukcije, trojica ozloglašenih kriminalaca su kidnapovali direktora škole Alena Tahirovića sa isključivo, kako je on izjavio, političkim aspiracijama. Znači, trojica kriminalaca koji nisu samo kriminalci, jesu kriminalci veoma poznati toj sredini, veoma poznati policiji, verujem do samog vrha, ali to su kriminalci koji su se drznuli da se bave politikom, da imaju svoje odbornike u opštinskoj upravi.

Znate šta je zamereno tom direktoru škole, koji je takođe aktivan politički? Obavio je razgovor sa predstavnicima druge stranke o nekim pitanjima vezanim za Sjenicu. Oni su saznali, kidnapovali su ga, gepek, četiri sata mučenja, premlaćivanje i sve ono što radi takav svet. Hvala Bogu, reagovala je policija. Istina, nisam siguran da li dovoljno adekvatno, s obzirom da je samo jedan od njih zadržan.

Dakle, moramo biti odlučni, ne možemo dopustiti, ljudi moji, da nam ti kriminalci na taj način uteruju strah u kosti. Ne možemo dopustiti da oni vladaju našim životima. Istina, to je posledica promene vlasti u Sjenici i činjenice da su ti mafijaši kroz svoje eksponente u strankama i odbornicima vladali preko 20 godina Sjenicom, a sada su izgubili tu vlast i sada su obezglavljeni i pokušavaju nasiljem, zapravo torturom, terorom nad građanima i svima onima koji ne žele da im se pokore... Ovo je jedan veoma drastičan slučaj i on se ne može samo operativno posmatrati. On se mora tretirati kao deo jednog širokog fronta borbe protiv nasilja i prema tim nasilnicima, tim kriminalcima se mora najoštrije odgovoriti.

Zašto ono ovo rade? Ne samo da bi ubili ljude, već je cilj teror, cilj je zastrašivanje. Znači, cilj je tako poniziti jednog čoveka, uglednog građanina, direktora škole. Zamislite kako se sada osećaju učenici te škole. Zamislite kako se oni osećaju ukoliko je njihov direktor bio četiri sata kidnapovan, tučen i mučen. Kakva je to škola? Kakav će biti kapacitet tog direktora da zaštiti svoje nastavnike, svoje učitelje, decu te škole? Ljudi, to je strašno. To je nešto što ne može ostati na nivou običnog procesuiranja. Protiv toga se moramo dići žestoko, svim snagama i prosto im uzvratiti adekvatno, da shvate da su oni svojim terorom, svojim pokušajem terorisanja uglednih građana ove zemlje, odnosno grada i opštine Sjenica zapravo sebe isterorisali. Oni moraju dobiti adekvatnu kaznu, adekvatno biti procesuirani, ali svakako da se njima moraju iseći sve podrške političke, policijske i sve druge koje su oni, nažalost, godinama gradili.

U tom kontekstu, podrška svim sporazumima protiv nasilja. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.