Zahvaljujem se narodnom poslaniku Aleksandru Mirkoviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Ja bih samo jednu malu ispravku napravio.
Na toj stranici ili kako god da se zove to nešto gde se pojavljuju fotografije, nisu se pojavljivale fotografije devojaka, žena, ljubavnica ili kako god, pojavile su se fotografije ljudskih bića ženskog pola. Pojavile su se fotografije koje nisu smele da se pojave i za koje niko nije dao saglasnost da se pojave. To je ozbiljno delo.
Policija ima jednu stalno otvorenu obradu, stalnu akciju, koja se zove „Armagedon“ i koja se bavi pedofilijom, koja se bavi bilo kakvim mogućnostima pedofilije, bez obzira da li je došlo do dela ili je u pitanju nešto putem društvenih mreža, interneta, snimanje pornografskog materijala, deljenje pornografskog materijala, šta god. Dakle, kroz „Armagedon“ mi obuhvatamo i ovo, ali mimo toga ja sam jutros pre nego što sam došao u Skupštinu razgovarao sa direktorom Rebićem i on je već dao odgovarajuća naređenja, u smislu da se Uprava kriminalističke policije pozabavi ovom konkretnom stranicom i ovim što smo mogli da vidimo i kroz medije.
Dakle, taj čovek, ako baš sad, ovaj termin „čovek“ jeste tačan u biološkom smislu, jeste tačan u antropološkom smislu, ali čovek nije samo biće zato što hoda na dve noge i ima kičmu, čovek si zato što imaš određeni sistem vrednosti koga se držiš. Dakle, u nedostatku bolje reči, reći ću „čovek“, ali to nisu ljudi, oni koji mogu da tako pogaze nečiju intimu, oni koji mogu tako da pogaze i zloupotrebe nečije poverenje, kao što su ovi ološi uradili na toj stranici i objavili fotografije ovih žena i devojaka. Oni će biti predmet naše obrade, mi ćemo ih naći i mi ćemo ih kazniti.
Buditi sasvim sigurni da se u srpskom društvu tako nešto neće tolerisati. Ne može niko, niko ničiju fotografiju, kako god i kad god da je nastala, da bez saglasnosti onog ko je na fotografiji objavi i da se nada da će mu to proći nekažnjeno. Ako misle da su veći muškarci zato što se iživljavaju na nekome i zato što su zloupotrebili nečije poverenje, pa su sada veliki frajeri zato što puštaju fotografiju nekog deteta ili neke žene koja je bila toliko dobra ili toliko naivna da im poveruje da su oni pravi muškarci, e pa da znaju da će se upoznati sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i da će sigurno biti kažnjeni kao što zaslužuju, daćemo sve od sebe i da se to skine, naravno, sa mreže, ali i da nađemo te koji su to postavili.
Molim vas, svi koji mislite da ste na toj stranici, da imate bilo kakvo saznanje ili da su to članovi vaše porodice, molim vas pomozite nam da budemo brži i efikasniji, recite nam, na istom smo zadatku, takav ološ ne sme da upropasti nijedan jedini ljudski život, a na ovaj način se uništava nečiji život i ne smemo to da dozvolimo svi zajedno, naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova na prvom mestu.
Dakle, odgovor na vaše pitanje ili na vašu konstataciju jeste – još jutros direktor Rebić je, na moju molbu, naredio da se to radi.

Zahvaljujem se ministru unutrašnjih poslova.

Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović. Izvolite.

Poštovani prisutni, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama. Usvajanjem ovog predloga zakona u Narodnoj skupštini, putem Međunarodnog žitarskog saveta, kao međuvladine organizacije, pospešiće se međunarodna saradnja o trgovini žitaricama i pružiti doprinos Srbije, stabilnosti tržišta, kao i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.

Međunarodni žitarski savet, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. To su ciljevi koji se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Tržišni uslovni za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje veb informacione usluge.

Međunarodni žitarski savet ima funkciju da sprovodi Konvenciju o trgovini žitaricama iz 1995. godine, da raspravlja o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, ali i da prati promene u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija. Srbija je u aprilu 2020. godine pristupila Međunarodnom žitarskom Savetu, kao 57. članica i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita. Tada je u Odluci o prijemu Srbije navedeno da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu. Članstvo u Savetu omogućava brzu razmenu informacija o kretanjima cena na tržištu, aktuelnim trendovima i bitnijim temama iz ove oblasti.

Smatram da sve ove informacije moraju biti dostupne poljoprivrednicima, kako bi uspešnije planirali, ali i unapredili proizvodnju. Jedan od trendova jeste da se sve više ulaže u sisteme navodnjavanja, kako bi poljoprivrednici što manje zavisili od vremenskih nepogoda, prvenstveno suše. Naime, kukuruz je uz pšenicu najznačajnija poljoprivredna kultura u većini zemalja Evrope i sveta. U Vojvodini se kukuruz svake godine seje na približno 600 hiljada hektara, na kojima se proizvede oko 4,7 miliona tona. Iako su ti rezultati vrlo ozbiljni, pa se tako Vojvodina, tj. Republike Srbija svrstava među prvih pet evropskih proizvođača žutog zlata, poznato je da mnoge zemlje postižu i znatno veće prinose kukuruza po hektaru.

Zbog sve izraženijih klimatskih promena, dugotrajne suše, treba smatrati manje ili više redovnom pojavom. Kada se suše dese, poljoprivrednici očekuju da im štete izazvane sušom nadoknadi država iz fondova za elementarne nepogode. To se može uraditi jedne godine, ali to svakako nije dugoročno rešenje. Smatram da nije racionalno da se sredstva koriste za smanjivanje štete. Naprotiv, sredstva treba koristiti za povećanje tehnološke osposobljenosti koja poljoprivrednicima omogućava sigurnu zaštitu od klimatskih promena, ali istovremeno i produktivniju proizvodnju uz postizanje veće zarade. To je šansa da se tehnološkim unapređenjem poveća konkurentnost domaće proizvodnje.

Važno je zato da se što više ulaže u sisteme za navodnjavanje i to bi moralo biti prioritetna investicija za svakog proizvođača kukuruza. Takođe, mislim da je važno poboljšati kvalitet domaćeg žita. To se može postići tako što će se kod poljoprivrednika probuditi svest o tome da se i u deklarisano seme biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju sve agro-tehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta izaberu kvalitet. Svuda u okruženju, npr. u Mađarskoj, Rumuniji ili Hrvatskoj imaju neku vrstu podsticaja za određene vrste kvaliteta, tako bismo i mi kao jedan od većih izvoznika mogli da budemo deo sistema vrednosti po kvalitetu žita. Ovim se ujedno štite i pomažu sami proizvođači i poboljšava se njihova nezavisnost na tržištu žita i žitarica.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje ovim Sporazumom reguliše se između ostalog jačanje saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, visoko tehnološkog kriminala, zatim suzbijanje trgovine narkoticima i trgovine ljudima, kao i saradnja u oblasti vanrednih situacija. To je još jedan od sporazuma o bezbednosti koje Srbija uspostavlja sa različitim zemljama u svetu.

Sporazum je važan, kao što je važno da države međusobno sarađuju, prikupljaju, analiziraju i razmenjuju informacije u borbi protiv kriminala i terorizma, zato će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati oba sporazuma.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je četiri i po minuta.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministre Vulin, poštovani gospodine Kataniću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek sa velikom pažnjom pristupa svim zakonima koji se odnose na poljoprivredu i poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.

Današnji zakon se tiče trgovine žitaricama i mi ćemo u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Što je bitno da se donese zakonom kojim se potvrđuje Konvencija o trgovini žitarica? Zato što se pristupanjem Međunarodnom žitarskom savetu pospešila međunarodna saradnja u trgovini žitaricama, pružio doprinos stabilnosti tržišta ali i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.

Inače, godišnja konferencija žitara koja je u organizaciji Saveta je jedan javni forum na kojem se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije, to je jedna prilika da se polemiše, da se utvrđuju razlozi, odnosno problemi ali i rešenja vezana za bolju transparentnost tržišta hrane ali i za pospešivanje bezbednosti hrane.

Nažalost, pandemija nije zaobišla ni poljoprivredu u celom svetu, pa tako imamo neverovatne skokove na svetskom tržištu žitarica. Trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje. U decembru smo imali pad cena pšenice, kukuruza i soje i to prema navodima Produktne berze iz Novog Sada. Znamo da se poslednjih 12 godina cena žita ne prelazi 18 dinara i zato nije kriva ni Vlada, ni resorno ministarstvo već treba da vidimo ko reguliše berzu u Srbiji gde se žito skladišti, ko time raspolaže. Da se ne dešava da jedan običan poljoprivredni proizvođač koji nema skladišne kapacitete bude zakinut, jer uvek se nađu zamerke da je procenat vlažnosti ili procenat klijanja veliki i plati mu se 15 ili 16 dinara, čak ni 18, a sa druge strane gorivo i mazut je otišao nekoliko puta gore.

Dok sam se spremala za današnju diskusiju primetila sam da je cena kukuruza početkom 2021. godine dobra i da je to posledica što su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode. U februaru smo, odnosno resorni ministar Nedimović je potpisao Protokol za izvoz srpskog kukuruza u Kinu. To je dobro za Srbiju jer Srbija ima dobar, kvalitetan kukuruz. Izvoznim viškom koji je negde oko tri i po miliona tona može da se zadovolji deo potrebe najvećeg svetskog uvoznika kukuruza koji uveze otprilike oko 18,5 miliona tona.

Znamo da su pojedine zemlje, kao što su Ukrajina i Rusija uvele kvote za izvoz kukuruza, da bi smirili cena na njihovom tržištu ali da bi zaštititi potrošače. Mi nismo uvodili kvote pošto ga imamo dovoljno. Naša zemlja, odnosno u prošloj godini smo imali prinos od oko osam miliona tona. Naša prosečna potrošnja je oko 4,5 tona i mi se nalazimo u top deset izvoznika kukuruza u svetu.

Imam pitanje za ministra Nedimovića, a pošto on nije tu, ja ću postaviti vama, gospodine Kataniću, a to je - da li Srbija ima kapaciteta da poveća proizvodnju, s obzirom da je potpisan protokol sa Kinom? I da ohrabrimo naše poljoprivredne proizvođače da povećaju svoju proizvodnju, naravno kada izmirimo potrebe našeg tržišta, rekla sam da je to negde oko 4,5 i da taj višak bude veći i da samim tim pospešimo naše poljoprivrednike.

Takođe sam htela da se dotaknem i prolećne setve, jer me je interesovalo da li ministarstvo ima strategiju kako u ovo vreme pandemije da zaštitimo ne samo velike poljoprivredne proizvođače nego i prosečnog poljoprivrednog proizvođača u Srbiji, da mu se omogući zagarantovana cena, ne samo za žitarice nego i za sve poljoprivredne proizvode, jer opstankom ne samo prosečnog nego i onog najmanjeg poljoprivrednog proizvođača u Srbiji možemo goroviti o opstanku sela, o vraćanju mladih na selo, u krajnjem o opstanku poljoprivrede, jer je Srbija vazda bila zemlja poljoprivrednika.

Pre nekoliko nedelja, predsednik JS, Dragan Marković Palma je u svom skupštinskom izlaganju izneo probleme kako da zaustavimo uvoz mesa i pomognemo poljoprivrednom proizvođaču jer država je dala maksimum preko subvencija od žitarica preko žive mere krava, ovaca, svinja i tako dalje. Desilo se nešto što ne pamte poljoprivredni proizvođači a to je da je mnogo pala cena žive vage, opet kao posledica pandemije.

Na primer, cena prasadi je prošle godine bila 300 dinara, ove godine je 220 dinara, cena koncentrata je povećana za 20%, pa tako džak koncentrata od 20 kilograma koštao je 1.000 dinara, sada košta 1.200 dinara i da ne navodim sve to.

Mi moramo da regulišemo mesa da bi podstakli poljoprivredne proizvođače da obnove stočne fondove. Nije problem da se uveze meso, ali da prvo omogućimo da plasiramo na srpskom tržištu meso koje se proizvodi u Srbiji.

I ova Vlada je mnogo pomogla poljoprivredne proizvođače subvencijama, ali ako ne uradimo preventivu i zaštitu, džaba sve pare koje damo iz budžeta poljoprivrednim proizvođačima.

Resorno ministarstvo se zalaže da pomogne, i pre par godina je pokrenuta akcija „500 zadruga u 500 sela“ Srbije čime se oživelo zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji i do današnjeg dana osnovano je čak preko 600 zemljoradničkih zadruga i svaka novoosnovana zadruga je dobila bespovratna sredstva o iznosu od 7,5 miliona dinara dok su složene zadruge dobile oko 60 miliona dinara.

I to je prvi put od Drugog svetskog rata da se država ovako jednom akcijom najneposrednije uključila u programu oživljavanja zadruga, a samim tim i u opstanak sela. To je za svaku pohvalu, jer govori upravo o rešenosti države da pomogne sveukupnom razvoju poljoprivredi i da da taj neophodan impuls u udruživanju poljoprivrednika.

Znamo da su se do pre desetak godina zadruge samo gasile i nestajale, i da je ideja o udruživanju, pogotovo za male poljoprivrednike, bila teško prihvatljiva, s obzirom na loše iskustvo sa privatizacijom i sa tržišnim neprilikama unazad kada pričam do pre nekih 10 godina.

Mene raduje činjenica da je sve više mladih poljoprivrednih proizvođača počelo da se udružuje i da su shvatili šta znači zadrugarstvo, jer jedino samo tako udruženi mogu da odgovore opstanku na tržištu i to je najbolji, u stvari, odgovor na izazove globalizovanog tržišta.

Ono na čemu treba da radimo je formiranje zadruge u brdsko-planinskim krajevima, jer nažalost, zbog iseljavanja i starosne strukture ona je nedovoljno razvijena.

Jedinstvena Srbija veruje da Ministarstvo poljoprivrede podjednako i ravnomerno brine o poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije.

U danu za glasanje JS podržaće predloženi zakon, kao i ostale tačke koje su na dnevnom redu ove sednice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, potpredsednici Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik dr Ljubinko Rakonjac.

Izvolite.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije i o trgovini žitaricama.

Pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu od velikog je značaja za našu poljoprivredu, a posebno za proizvodnju i promet žitarica.

Kao osma država na svetu po izvozu žitarica smo pre gotovo godinu dana primljeni u Međunarodni žitarski savet, a sticanjem punopravnog članstva u ovoj organizaciji ušli u grupu najvećih svetskih proizvođača žita.

Od ovog članstva očekujemo benefite za našu dalju proizvodnju i plasman žitarica. Inače, ovo je pored američkog Ministarstva poljoprivrede žitarstva organizacija koja raspolaže najvećim brojem informacija o žitaricama.

Zato je prijem u članstvo priznanje našoj državi, našim proizvođačima, našim poslovnim udruženjima, ali i našim naučnim institutima u oblasti poljoprivrede.

Da podsetimo da je Srbija posebno prostor AP Vojvodine još u vreme druge Jugoslavije bila žitnica koja je mogla da hrani Evropu i u teškim godinama u vreme raspada SFRJ i kada smo bili pod sankcijama, i kada je privreda propadala zbog tranzicije imali smo veliku proizvodnju i obilne robne rezerve zahvaljujući kojim smo prebrodili te krizne periode.

Zato sam bio slobodan i sada sam slobodan da kažem - žito nas je održalo, njemu hvala. Zato je značajno da uvek imamo dovoljno žita, da povećavamo zasejane površine, ali i da obezbedimo siguran plasman i dobre cene našim proizvođačima.

Veliku ulogu mora imati država, upravo zbog činjenice da su žitarice strateški proizvod. Žitarice su, u suštini, osnov ljudske ishrane i zato njihova proizvodnja je usko vezana za kvalitet života i kvalitet ishrane. Posebno je to u nerazvijenim zemljama sveta gde nedostatak hrane izaziva dramatične posledice i glad. Tom nedostatku hrane na globalnom nivou u prošloj godini doprinela je i pandemija Kovid 19, koja je ostavila posledice po ukupan život čovečanstva. Najpogođenije su ekstremno nerazvijene zemlje.

Zato je dragocena činjenica da Srbija spada u red zemalja velikih proizvođača žitarica, ali i u velike izvoznike, tako da naši viškovi žita mogu da dođu i do onih zemalja koje nemaju dovoljno proizvodnje.

Još boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu žitarica treba da doprinese upravo naše članstvo u svetskom žitarskom Savetu, koji je za potrebe svojih članica ali i drugih korisnika poseduje elektronsku bazu relevantnih podataka o količinama proizvedenog žita o cenama, o ponudi i tražnji.

To za Srbiju kao članicu znači da će moći preciznije da planira razvoj ovog sektora poljoprivrede i da obezbedi bolji plasman svojih viškova žita.

Ono što bi želeo da naglasim jeste kvalitet naših žitarica. Tome nesumnjiv doprinos daju naši instituti, naučnoistraživačke ustanove koje se decenijama bave proizvodnjom i semena, i pre svega, domaćih sorti.

Kada su žitarice u pitanju, ovde bih posebno naveo Institut za kukuruz u Zemun Polju i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, čija je zasluga veoma važna u tome što smo postali osma zemlja na svetu po izvozu kukuruza.

Naveo bih samo neke od podataka o radu naših instituta kako bih ilustrovao koje bogatstvo leži u njima. Institut u Zemun Polju je proizvođač ZP hibrida kukuruza, soje i strnih žita.

Banka gena sadrži 5.500 uzoraka domaćih inostranih genotipova kukuruza, imaju šest istraživačkih stanica i 1.400 hektara sopstvenih obradivih površina na kojima se proizvodi seme žitarica.

Novosadski institut za ratarstvo i povrtarstvo ima 1.500 registrovanih sorti i hibrida, a semenski kukuruz izvozi u 33 zemlje.

Ovi resursi su važni i zbog toga što je izvoz semena žitarica izuzetno značajan izvozni potencijal naše poljoprivrede. U suštini, pravi efekat se podstiče izvozom poluproizvoda i proizvoda, a ne samo sirovinom.

Važno je da ovom trendu težimo i u oblasti žitarstva, jer i na ovom planu osim žita i semena možemo izvoziti proizvode od žitarica. To se odnosi na sve sektorske poljoprivrede, na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo.

Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal koji treba iskoristiti. Kolika je primena nauke u poljoprivredi važna to vidimo iz rada instituta o kojima sam govorio.

Kako sam i sam član jednog instituta, pomenuo bih i značaj Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Institut za voćarstvo u Čačku, Institut za agroekonomiju, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Institut za šumarstvo, čiji su rezultati rada vidljivi i dragoceni.

Iskoristio bih priliku da skrenem pažnju i na Institut za krompir, koji je postojao u Guči do 2010. godine, i proizvodio domaće sorte semena krompira koji su bili među najboljim evropskim sortama.

Bilo bi dobro da se rad ovog Instituta obnovi i unapredi, jer se kod ove povrtarske kulture čiji smo veliki proizvođač sada sve više koriste uvozne sorte semena. U kontekstu različitih informacija koje dobijamo iz medija o uvozu krompira, čak i pomfrita, smatram da treba kao država da stimulišemo, pa i zaštitimo domaću proizvodnju, ali i da edukujemo naše proizvođače i usmeravamo vidove poljoprivredne proizvodnje.

Naša podsticajna politika u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i dalje treba da bude usmerena na male i srednje proizvođače, a velike proizvođače treba stimulisati da grade prerađivačke kapacitete kako ne bismo prodavali samo sirove proizvode već ih prerađivali. Tako se rad naših proizvođača više isplati i stimulativnije je.

Jasno je da se na međunarodno tržište, koje je veoma zahtevno, najpre izlazi proizvodnjom sirovina, odnosno sirovog voća, povrća, žitarica, ali mi moramo da državnim podsticajima stimulišemo i razvoj prehrambene industrije i za tu namenu se možda više mogu koristiti i pretpristupni fondovi EU.

Srbija ima više međunarodnih sporazuma u oblasti trgovine i poljoprivrede, a oni treba da budu prostor za izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane u celini. Ono što ohrabruje je da postajemo značajni izvoznici na velika i veoma zahtevna svetska tržišta, kao što su tržište EU, Ruske Federacije i Kine, a da bismo obezbedili trajnije prisustvo na svetskom tržištu za naše proizvođače i posrednike je važno da se obezbede tri osnovna kriterijuma poljoprivredne proizvodnje. Ta tri standarda su pre par godina u Ministarstvu poljoprivrede definisana kao 3K srpske poljoprivrede, a to je kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Tako će nam u svetu veliki proizvođači i izvoznička tržišta biti otvorenije i sigurnije i tako ćemo najbolje iskoristiti neograničene potencijale naše poljoprivrede.

Na kraju, želim da kažem, kao i naša ovlašćena predstavnica, koja je to rekla, da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati potvrđivanje Konvencije o proizvodnji žitarica. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Ljubinku Rakonjcu.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi gosti, uvaženi ministre, pred nama je izuzetno značajan sporazum za sve građane Republike Srbije, Sporazum između Republike Srbije i države Palestine o podizanju nivoa saradnje na temi bezbednosti. Svakako da je bezbednost pitanje svih pitanja i svakako da treba učiniti sve da učinimo bezbednijom i našu zemlju i naše zemljake koji putuju bilo gde i pozdravljam jedan ovakav sporazum.

Još je SFRJ imala odlične odnose sa arapskim svetom, a vi ste na dobrom tonu, imate odličan rezon. Palestina je ne samo za arapski svet, za ceo islamski svet posebno pitanje i posebno mesto, osetljivo mesto i to dobro zna i naš predsednik, koji je pokazao da je veliki prijatelj Arapa, a i Arapi su pokazali da su veliki prijatelji ove države.

Pomenuli ste Tursku. Preko hiljadu turskih preduzeća radi u Republici Srbiji. Preko milijardu evra je godišnja razmena i to ide na više. I dobro ste primetili, zaista je Palestina i palestinsko pitanje jako značajno za sve islamske zemlje, a glasnogovornik danas njihov jeste Turska.

Ono što želim da kažem jeste da je SFRJ među prvima priznala Palestinu još 1989. godine, a da je i Republika Srbija puno toga učinila za ovu zemlju.

Naime, 2011. godine za Palestinu Srbija je glasala za prisustvo Palestine u UNESKO. Takođe, da je Palestina primljena kao država posmatrač u UN i tu je Republika Srbija glasala za, itd, itd.

Stoga, želim da podsetim i da zaista insistiram i tražim i zamolim da pokušamo da kao država imamo izbalansiran odnos prema palestinskom pitanju, jer je to, pre svega, u interesu, u našem vitalnom interesu, državnom, u interesu priznavanja međunarodnog prava, na koje se mi toliko pozivamo, jer istom Rezolucijom UN 478, Jerusalim se tretira i danas kao okupirana teritorija i zabranjuje se premeštanje ili otvaranje ambasade u Jerusalimu svim zemljama.

Stoga, mislim da Srbija ne treba da žuri, treba da preispita svoju odluku i ako može odloži i izbegne jednu ovakvu odluku. Još jednom kažem, to je naš državni interes i to je nešto za šta mi treba da imamo poseban senzibilitet i čini mi se da ga imamo.

Što se tiče druge tačke, ja sam lekar i hranu tretiram pre svega kao lek. Hrana je lek. Mogu da kažem da genetski potencijal životne sposobnosti, ono što nauka definiše kao maksimalnu dužinu koja nam je u genotipu života zapisana, iznosi 120, 150 godina. Međutim, nekvalitetnom ishranom, lošom hranom, nezdravom hranom, nezdravom okolinom oko nas, nezdravim životom, mi tu dužinu života smanjujemo.

Mislim da Srbija može da se pohvali zaista da poboljšava proizvodnju poljoprivrednu, ostvarivanje na parcelama, da imamo izuzetno velike prinose, koji prevazilaze naše potrebe, oko 1,5 miliona smo čuli da proizvodimo žitarica, odnosno pšenice, a da izvozimo oko 700 hiljada i to je nešto što zaista treba pohvaliti. Zbog toga ćemo mi i ovaj sporazum zdušno podržati u danu za glasanje.