Zahvaljujem, kolega.
Reč ima predsednik poslaničke grupe JS Dragan D. Marković Palma.
Izvolite.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog zakona i mi se zalažemo za ravnomerni razvoj sela i grada.

Ono što je najvažnije, to mi svi znamo, internet je budućnost i bez interneta ne može ništa da se uradi.

Mi imamo problem, e sada da li će neko reći da je to problem ili moda ili velika odsutnost od radnih obaveza kada su u pitanju deca. Deca ne idu u škole, ne izlaze uveče sve je zatvoreno i oni svo svoje vreme provedu pored interneta na društvenim mrežama. I šta je tu problem? Većina tih mladih ljudi, dece, ne čita sve ono što je lepo za ovu državu, i da imamo četiri vakcine, da neko drugi mnogo razvijeniji u ekonomskom smislu nema ni jednu vakcinu ili imaju samo jednu, njih ne interesuje da li su asfaltirani putevi ili nisu, kolika je penzija deke i bake, i kada pogledamo da godinu dana i nešto traje blokada dečije slobode mi smo ukinuli i uzeli dečije pravo. Ne idu u škole, a statistika govori da mali broj dece je zaraženo od virusa Kovida 19.

Sve je zatvoreno, nemaju gde da izlaze, veći stepen rizika postoji kada odu privatno u stan na žurke, nego u nekom lokalu. Vi, kao resorni ministar, siguran sam, da vam je poznata ova tema o kojoj ja govorim, pa da vidimo kako da pomognemo roditeljima i da preusmerimo decu na nešto drugo, a ne da se fokusiraju i sve vreme…

Ja imam petoro unučadi u kući. Od 10 do 18 godina i to je tekući problem. Mi se borimo, ne da vičemo na njih, nego da ih pitam – šta si ti danas pročitao? Onda mi oni nađu nekog jutjubera koji lupa kao otvoreni prozor, onda nekog kako se krevelji u nekom crtanom filmu. Niko od njih mi nije rekao, osim najstarijeg unuka Dragana, da se nešto dobro desilo u Srbiji. Ako mi tako nastavimo i narednih godinu dana, a sigurno, struka kaže da će biti problem sa Kovidom 19 i sledeće godine, kakva je budućnost te dece. Ima nešto što se zove postane navika, i vi naviknete sa tim da živite kao neko što je navikao da pije, ne može bez alkohola, tako i deca dolaze u situaciju da ne mogu bez društvenih mreža.

Onlajn nastava. Kaka onlajn nastava? Prepisuje se sve. Koje znanje? Nikakvo. Ja sebi mogu da dam za pravo da ovo govorim, jer ne samo da imam 12 članova u porodici, živimo svi u jednoj kući, nego pitam decu kada ih sretnem i na ulici, kada ih vidim negde, ja ih pitam nešto što je bitno šta se desilo u proteklom vremenskom periodu.

Šta je još problem? Deca nemaj fizičke aktivnosti. Mi smo najviše u školi voleli fizičko. Ako nemaju fizičke aktivnosti za motoriku, koja je bitna za razvoj organizma svakog mladog čoveka, kako će on sutra ne može da potrči ni kuče kad ga pojuri.

Svi ministri, moramo na to da se fokusiramo, odnosno, vi ste ministri, a mi smo neko ko vas je birao. Naše je pravo da kažemo ono što mislimo, a naravno podržavamo Vladu. I da ne bude tema samo vakcine, vakcine. Zbog te teme, hajde da idemo da pitamo zašto samo 40% zdravstvenih radnika se vakcinisalo. Zašto? Obični ljudi kažu – sigurno tu nešto postoji. Pa, šta postoji? Ne postoji ništa, osim propagande, onih drugih konkurencija ili neko ko ima pravo da kaže – vakcina, ugrađuju ti čip, pa desiće ti se ovo, ono, itd. Time moramo da se bavimo, a ne da se bavimo sada – moj resor je optički kabl, oprostite ministri, ništa loše, ili moj resor je turizam, a ovo drugo me ne interesuje.

Sve je to usko povezano. Ako je tema dnevni red u Vladi Republike Srbije, nešto što nije od bitnog značaja, da kažete – izvinite, sve to prihvatamo, te tačke, ali dajte da vidimo i ovu tačku. Neću da slušam mesec dana jednu ministarku kako je mnogo dobro da istopolni brakovi usvajaju decu.

Da li to moja deca i vaša i druga treba da čitaju? Jel to? Da li je to edukacija? Da li je to budućnost? Mi moramo medijski doziramo u ovom vremenskom periodu kad su svi kod svojih kuća šta će da ide i šta će da se emituje.

Vi ste resorni ministar, zavisite i od turizma, odnosno Srbija zavisi od turizma i mi smo prva država koja ima najveći broj vakcina, ali šta vredi, evo, u gradovima se dešava da postoje vakcine, a za sutra se niko nije prijavio?

Ajmo da krenemo po selima. Ja sam dao nalog u Jagodini već pre četiri dana, spiskove po selima i idemo u svako selo. Kada vidi onaj gospodin poljoprivredni proizvođač da mu je došao lekar, medicinska sestra, a da pre toga im se objasni da on ne prima vakcinu zbog Vučića, zbog Vlade i zbog Žarka Obradovića, nego da zaštiti sebe i svoju porodicu.

Ja sam mojoj porodici rekao da kada dođe neko na kafu, živim na selu, svakoga dana 10-15 ljudi, pita da li se vakcinisao. Ako nije, zahvalite mu se i kažite -kada prođe ovaj virus može da dođe na kafu. Da li to treba da radimo, da me pola ljudi mrzi, jer ne shvataju. Oni misle da sam morao da se vakcinišem jer sam političar. Nisam morao, ali sam morao zbog porodice, zbog ljudi sa kojima se zdravim, viđam. Evo, ja kada se nađem na Terazijama, dok čekam da mi dođe auto, ali moj privatni auto, ne državni, vozač, dok čekam da mi dođe auto, svaki drugi čovek me nešto pita i to znači da može da mi prenese virus.

Onda kažu - mogu da rade kafići, ali ne može da se peva. Na 12 metara iz usta izlaze kapi. Ko je taj ko može da pljune na 12 metara? On može da ide na takmičenje, na olimpijadu.

Ozbiljno vam kažem. Ja pričam kao običan čovek i svi mi poslanici smo nemoćni. Svako od nas ima ta pitanja u gradovima gde živimo, da vidimo kako da rešimo problem društvenih mreža. Mi to ne možemo da zaustavimo. Da li će to ići preko škola, preko roditelja ili ćete da kažete – evo, dva sata imaš pravo ti kao neko ko je maloletan da budeš na društvenim mrežama, a da isključiš onaj aparata, pošto sada 95% onih koji žive na selu imaju svoj uređaj satelitski preko koga mogu da imaju signal i da budu na društvenim mrežama. To je najveće zlo danas, dame i gospodo. Zlo današnjice i zlo budućnosti.

Ja sam za to da nam deca idu u školu, da nam sve radi. Vi ste ministar turizma i trgovine. Da li možete da mi objasnite kako to rade veliki marketi, gde su 85% stranci vlasnici velikih marketa, a ne mogu one male prodavnice, čiji su vlasnici porodica, otac, sin, snaja, ćerka itd?

Pa, i ovaj će da drži fizičku distancu što ima malu radnju. I on će da kaže - na dva, tri metra mora da budete jedan od drugog itd, ali mi smo ga zatvorili. Dok ste ga zatvorili, prebacili ste njegove kupce u veliki market, gde je 80% robe iz inostranstva i uništavamo svesno ili nesvesno našu privredu.

Molim vas, ja vas mnogo poštujem. Pustite vi CEFTA-u. Dakle, CEFTA-om je potpisano da postoji uvoz svih proizvoda u Srbiji, ali vlasnicima marketa mora da se kaže – u redu, ajde 50% robe iz uvoza, 50% domaće robe.

Pa, mi nemamo meso, dame i gospodo. Malo se time bavim. Nemojte da mi zamerite, kolege poslanici. Mi imamo meso koje jedemo po tim marketima staro godinu dana, duša mu izmrzla i mogu da kažem CEFTA-om je to uređeno. Jeste i neko pre nas, ali kako da spasimo tog gospodina poljoprivrednog proizvođača koji se stvarno muči? Jednom godišnje prima platu. Kada ga zakače elementarne nepogode, pet godina treba da se vrati za ono što je uložio te godine. Naravno, bez interneta, to je nerazvijena država, ali da internet koristimo u ekonomiji, u informaciji.

Dalje, vi vidite koliko lažnih profila ima. Kako vi kao Ministarstvo za telekomunikacije da se borimo protiv toga? Lažni profil i sada kaže - sekretar Skupštine jaše magare, lupam, montaža. Neka mi oprosti sekretar Skupštine. Da ne kažem nešto ružnije šta se sve priča i piše na tim društvenim mrežama.

Kako da zaštitimo one koji su na vlasti, koje je narod birao kao predsednika Srbije, gde mu se preti preko društvenih mreža, njemu i njegovoj porodici. To obični ljudi kažu – e, vidite, Vučiću prete, a šta će meni da rade kao običnom čoveku, ko će mene da zaštiti?

Dame i gospodo, svako od ministara, nemoj da se držite ko baba za plot, samo ono što vam je resor, nego malo šire. Ovo je sada vanredno stanje, gospodo. Svetsko vanredno stanje, zapamtite. Od avgusta meseca u celom svetu će biti takva ekonomska kriza nezapamćena poslednjih sto godina i tu mogu da preteknu samo oni koji imaju određene neke rezerve i dobar budžet koji se puni od izvornih prihoda. To država Srbija ima u ovom trenutku, ali država Srbija ne može da daje pomoć za radnike svaka tri meseca plate.

Svaka čast lekarima i stručnjacima, ali oni gledaju samo svoju struku. Moramo malo šire da gledamo. Da li smo mi dobili nešto što ne rade pojedini objekti? Da li smo dobili nešto? Ništa. Isti broj povećanja, neki dan manje za 1%, 2%, a neki dan više itd. Znači, moramo da se pomirimo, sa tim da živimo i da poštujemo mere. Znači, tu je problem samo poštovanje mera.

Inače, postoji diskriminacija između običnog čoveka koji ima malu prodavnicu. Gde vidite malu prodavnicu u selu ili u gradu, tu mu je bio veliki prozor do puta, napravio izlog, ostao bez posla dok su bili oni žuti, prodali njegove fabrike i preduzeća i dobrostojeće i one koje su bile loše i on tako prehranjuje porodicu. Onaj na šarenoj pijaci isto.

Pazite, vi ćutite. Zatvorena su stovarišta, ljudi moji. Pa, gradi se. Evo, koliko u Beogradu ima dizalica. Pa, gde će da kupe građevinski materijal? Pa, kako će to na placu, gde stoji 95% građevinskog materijala, da se neko zarazi?

Svakoga dana da tražite vi da gostujete na televiziji, ovo se radi o vašem resoru, jer ako stane trgovina, onda se ne puni budžet, ostaju građevinci bez posla, mislim na građevinski materijal. Ako prodavnice ne rade, mi imamo preko 400 hiljada ljudi koji su zaposleni sa vlasnicima u malim samostalnim trgovinskim radnjama i nećemo da ćutimo zbog toga. Hoćemo da pomognemo predsedniku Vučiću. Kada on njima nešto kaže, oni ga napadnu. Napadnu ga zato što treba da se puni budžet, a povećane plate lekarima, jednokratna pomoć, penzije povećane, radnicima malim, srednjim i velikim preduzećima četiri puta je data određena cifra itd.

Poštovana gospođo, nemojte, to nije moj opis posla. Pa, nije moj opis posla kao narodnog poslanika i predsednika stranke da idem u Egipat i da vraćam prijateljske odnose između Egipta i Srbije. četiri puta do sada sam bio i više nije isto kao pre tri godine. Egipat je jedna najmoćnija država na Bliskom istoku, hoće da sarađuje sa Srbijom. Nama trebaju oni tamo gde se odlučuje u Generalnoj skupštini UN i mnogo nam je bitna ta država koja će da lobira afričko-arapske države u interesu Srbije, a ne da lobira da potkupljuje, nego istinom da se bori, a istina jedino može ako imate kontakt, da putuju svi koji su članovi nekih prijateljskih grupa, da putuju ti poslanici, da obilaze, da vi obezbeđujete novac, mada ima, da putuju u sve te zemlje. Taj stalni kontakt, ljudi, mnogo znači. Ja sam imao prijem i u parlamentu Egipta. Razgovarao sam sa poslanicima…

Vreme nije isteklo?

Imate još četiri minuta.

Izvinjavam se.

Imao sam kontakt sa egipatskim poslanicima. Šta smo se dogovorili? Sve ono što mi smatramo da je nepravda, da ih plasiramo i da oni u svom parlamentu se bore za to.

Mi imamo prijateljstva sa 150 država i da se da zeleno svetlo svim poslanicima, siguran sam da nije problem ni predsednik Skupštine Ivica Dačić, ni Odalović, ni predsednik Srbije, ali da krenemo sa nekim dopisima, jer kad krenete sa dopisima, od 20dopisa neka vas prihvati pet parlamenta. To je uspeh. Kad mi objasnimo ko smo, šta smo, zašto su nas bombardovali, drugačiju sliku stvaramo u svetu.

Tako da, poštovana ministarko za telekomunikacije, trgovinu i turizam, ova tema o kojoj sam ja govorio je usko vezana za vas i za svakog od ministara. Koliko beše ima ministara, Žarko? Petnaest, šesnaest, nije bitno. Nekada ljudi hoće da im se da zadatak, da se kaže – sad ćeš ti to i to da uradiš. Otkad znam za sebe nikad nikome nisam tražio da mi da…

Samo da vam kažem, predsednik Vučić mi je nudio da budem ministar, odbio sam. Tadić mi je nudio da budem ministar, odbio sam. Hteo sam da pokažem da mogu da radim za Srbiju kao da imam tri ministarske funkcije. Ovim se ja ne hvalim, ali ima izveštaj koji postoji koliko sam to država obišao sa mojom delegacijom. To je državotvorna politika. Pred svaki odlazak informišem predsednika Vučića i kažem šta će biti tema. Kad se vratim ja mu dam izveštaj.

U Ameriku kad sam otišao poveo sam dva privrednika. Jedini sam srpski političar koji je bio na inauguraciji Donalda Trampa. Jedan od njih je napravio ugovor za pet miliona evra, posao, i evo sada još tri ugovora je napravio. Ne samo to, iz Italije sam doveo devet privrednika koji su otvorili fabrike, u Jagodini devet i dve u nekim drugim gradovima. Iz Beča dve fabrike. Pazite, Nemačka dolazi, otvara se fabrika, već je završena, juna meseca u Jagodini. Zaposliće 350 radnika.

Nije mi bila kontakt ni Vlada, ni predsednik, ni predsednik države. Ne što nisam želeo, nego nisam hteo da ih zamaram. Da svako od nas nešto sam uradi i da kaže – evo, ja sam uradio to i to, a pogotovo ministri.

Nisam od onih koji će da kritikuju ministre, ali jednostavno ministar danas… Kad kažete običnom čoveku ministar, on ne zna šta je vaš resor. Da izvršite anketu, molim vas, građani Srbije znaju samo, možda, tri imena ko su ministri, nemaju pojma. Nemojte da mislite da sad govorim ovo da bi vas i vaš autoritet smanjio. Niko živi ne zna ko je ministar privrede, ko je ministar trgovine i turizma, da ne nabrajam dalje. Znači, niko živ u Srbiji. Niko.

Ne mora ni da zna, ali da se vidi zašto se… Ko je ona žena što je govorila ono što muči moju petočlanu porodicu? Aha, to je ministarka trgovine, ministarka za telekomunikacije itd.

Oprostite mi ako mi je povišen ton malo bio, ali tema je takva i mi smo u vanrednom, nezvaničnom, neformalnom stanju. U svakom smislu te reči. Glasaćemo za ovaj vaš predlog. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Za reč se javila ministarka Tatjana Matić.
Izvolite.

Poštovani gospodine Markoviću, prvo bih se saglasila sa vama i nekoliko puta sam to rekla javno da je ova epidemijska situacija praktično najteža kriza koja je čitav svet zadesila od Drugog svetskog rata. Mi živimo, pogotovo mi koji se bavimo turizmom, u jednom ratnom stanju i zaista vodimo jedan rat za opstanak sektora, pre svega turizma, naravno i trgovine.
Vratila bih se sad na tačku dnevnog reda i ne bih se osvrtala na neke druge vaše navode. Govorila bih ipak o onome što je danas na dnevnom redu. To je, pre svega, pitanje razvoja širokopojasnog interneta i pristupa, širokopojasnog pristupa koji podrazumeva, između ostalog, i razvoj interneta.
Kada govorimo, jasno je da je kao i sve drugo, tako i savremena tehnologija može biti jako dobar sluga i jako loš gospodar. To je slučaj i sa nekim drugim oblastima, ne samo sa savremenim tehnologijama. Mi smo toga svesni i kao resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije i ja kao državni sekretar u resornom ministarstvu, prvo za trgovinu, zatim za turizam i telekomunikacije, zajedno sa gospodinom Rasimom Ljajićem, od 2012. godine sam radila u ovom resoru, a u državnoj upravi od 2002. godine, vrlo dobro znam šta smo sve do sada uradili, pre svega, na polju prevencije, kada govorimo o zloupotrebi savremenih tehnologija i o zaštiti dece.
Podsetila bih vas, o tome verovatno niste informisani, ali evo prilike da i vi nešto danas naučite od mlade ministarke, da je 2017. godine osnovan Nacionalni kontakt centar…
(Dragan D. Marković: Ko da nauči?)
Ja vas nisam prekidala. Molim vas, možete li mi dozvoliti da završim?
… da je osnovan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji od 2017. godine. Petnaest hiljada đaka je imalo priliku da se edukuje o opasnostima dece na internetu putem ovog mehanizma koji je institucionalan i koji je na predlog resornog ministarstva Vlada Republike Srbije osnovala. Održano je 397 predavanja, 5.000 roditelja je bilo uključeno u edukaciju i zaštitu dece i edukaciju roditelja o načinu na koji deca da se zaštite od zloupotreba na internetu.
Ovo je jedan sistem koji koordinira MUP, Ministarstvom za prosvetu, takođe Ministarstvo socijalne zaštite je uključeno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Dakle, to je mehanizam koji postoji i na osnovu kojeg je do sada bilo jako puno i zaštite i procesuiranih ljudi i različitih vrsta predmeta gde je osnovna namera bila, i u tome smo uspeli, da se stvori jedan uspešan mehanizam unutar resornih ministarstava koji će decu štititi od zloupotreba, a koji će, sa druge strane, roditeljima pružati mogućnost i priliku da nauče nešto o savremenim tehnologijama, jer kao što ste i vi lepo rekli, navodeći vaš unuke, da, pošto sam i ja majka dvoje maloletne dece, dečaka, znam kako može biti negativan uticaj savremenih tehnologija, interneta, prekomerna upotreba različitih društvenih mreža ili video igrica na zdravlje dece, mentalno i psihičko. Slažem se i saglasna sam tu sa vama, ali postoje mehanizmi i država je ustanovila mehanizme za borbu protiv takvih vrsta zloupotreba.
Sa druge strane, to ne znači da je upotreba savremenih tehnologija u procesu nastave pogrešna. Naprotiv, ona je poželjna. Mi ne možemo zbog svih, kažem, nuspojava negativnih prenebregnuti tu činjenicu.
U trenucima izbijanja ove pandemije i potpunog lokdauna i zatvaranja onlajn nastava jeste bila jedno od boljih rešenja i uspešnijih, a na kome su nam čestitale i mnoge druge razvijenije zemlje. Saglasna sam sa vama kada kažete da ništa ne može zameniti školu i odlazak u školu u životu dece. Potpuno sam saglasna sa vama i mislim da u trenucima kada sve stane, škole, pogotovo osnovne škole, su trebale da rade i one su zaista radile dokle god je epidemiološka situacija to omogućavala, kao što ste, sigurna sam, vrlo dobro upoznati da deca mlađih uzrasta, do četvrtog razreda osnovne škole, i dalje idu i imaju nastavu, naravno, po jednom drugom principu, skraćenom, drugačijem, ali odlaze u školu.
Takođe, saglasna sam sa vama da je odlazak u školu za decu od ključnog značaja, ne samo radi sticanja što boljeg znanja i veština, nego i radi njihove socijalizacije. Sve to ima, s obzirom da ste spomenuli vašeg dragog kolegu, gospodina Obradovića, koji je bio nekada ministar prosvete, svi vrlo dobro razumemo koliko je značajno obrazovanje i proces odlaska u školu za razvoj dece, psihički i njihov socijalni život.
U tom smislu, u meni ćete uvek imati saborca za to da škola, pogotovo, osnovna škola, funkcioniše dokle god je to moguće, naravno i epidemiološki uslovi to dozvoljavaju, uvek ću se zalagati da deca idu u školu. Ali, još jednom želim da napomenem da savremene tehnologije, pored svojih loših strana, naravno, imaju ogromne benefite, i mi jednostavno pokušavamo da predočimo jednu i drugu stranu i imamo mehanizam koji se bori protiv zloupotreba.
Zaključiću na kraju samo sa još jednim detaljem za koji mislim da je važan, znate, pošto sam majka i pošto ste i vi roditelj, u procesu odrastanja dece, bilo da pričamo o 21. veku ili 18. veku ili 19. veku, uloga roditelja nikada se neće promeniti. Dakle, ne možemo mi, ne mogu institucije, ne mogu norme, zameniti ulogu roditelja. Svako od nas ima obavezu da prati ponašanje svoje dece na društvenim mrežama i da to sankcioniše.
Dakle, roditelj i uloga roditelja je ostala oduvek ista i roditelji su ti koji treba da preuzmu na sebe deo odgovornosti, a država da stvara mehanizme koji mogu da odgovore na ovakve probleme o kojima ste vi pričali, a ja kažem, država je te mehanizme stvorila.
Pored toga, kada govorimo isto o govoru mržnje na društvenim mrežama, to su sve veliki problemi, taj govor mržnje naravno da nije dozvoljen, naravno da ga treba sankcionisati i svako od nas, a pogotovo resorno ministarstvo kada pričamo o deci, vrlo ima uspešnu saradnju, rekla sam već, i sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, ali takođe i sa MUP koje radi sjajan posao i njihovo Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i svaki govor mržnje i širenje bilo kakvih sadržaja takve prirode se automatski sankcioniše.
Da se sada malo vratimo na pandemiju i na sektor trgovine. To o čemu ste vi govorili o zatvaranju maloprodajnih objekata, ne znam na koje vrste maloprodajnih objekata ste mislili konkretno, mi smo se sve vreme zalagali, pogotovo ja, da praktično i u trenucima najveće epidemiološke krize, smatrali smo da trgovine koje nisu u sklopu velikih tržnih centara, mogu da rade, gde imate direktan ulaz sa ulice i spolja, da je tu jednostavno moguće bolje kontrolisati poštovanje epidemoloških mera.
Koliko je meni poznato, pre svega, trgovine koje su se bavile prodajom prehrambenih proizvoda radile su i u trenucima kada je u Srbiji bilo najstriktnije, kada su bile na snazi najstriktnije i najrigoroznije mere.
Dakle, i kada smo imali policijski čas, radile su male radnje, upravo te o kojima vi pričate i za koje se vi zalažete i za koje se ja zalažem da treba da opstanu, njima je bilo omogućeno da rade u tim uslovima policijskog časa do pet sati, koliko se sećam, bilo je radno vreme.
Tako da ne znam tačno o kojim se vrstama maloprodajnih objekata radi, ali evo i danas mi znamo da ne rade veliki tržni centri, a mogu da rade, sve radnje prehrane i druge su otvorene.
Rekla bih samo na kraju da je za sve nas kada pričamo o sektoru turizma, mere koje smo doneli još prošle godine i koje nastavljamo da donosimo i ove godine, idu u pravcu, naravno, da se sačuvaju radna mesta u tom sektoru, istovremeno da se spremamo za postkovid period. Moram da kažem da je svima nama u interesu, bez obzira da li pričamo o sektoru trgovine, turizma ili telekomunikacija, da se vratimo u jedan normalan život na koji smo navikli.
Svima nama je u interesu, ja ću i sa ovog mesta ponovo apelovati da se vakcinišemo. Brza i efikasna imunizacija je ključ za povratak u normalu ili u onaj život kakav smo imali. S obzirom da Srbija je u Evropi među zemljama koja je najuspešnija kada je u pitanju imunizacija, ja se iskreno nadam da će to tako i ostati i da ćemo sa tom uspešnom imunizacijom uspeti da prebrodimo, saglasna sam potpuno, postkovid period koji će biti jako u ekonomskom smislu izazovan, ali ključ za izlazak iz ove krize, ne treba niko da ima zabludu, jeste brza i efikasna imunizacija.
Ja mislim da svi ljudi koji su se vakcinisali, koji se pridržavaju mera i koji su učinili sve što je od njih država zahtevala, da svi ti ljudi zaista treba ipak da budu uvaženi u odnosu na one koji ne razumeju da je u 21. veku imunizacija jedini izlaz iz ove ekonomske, socijalne i društvene krize, pa kao što vidimo i psihološke, da ćemo se svi zalagati, evo i vi ste rekli da ste vakcinisani, takođe i ja, za što uspešniju i bržu imunizaciju, jer je to jedini izlaz iz ove krize. Zahvaljujem vam se najlepše.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku Dragan Marković Palma. Izvolite.

Vi ste mene, ministarko, pogrešno protumačili. Prvo ste mi rekli da ću nešto od vas da naučim.

Ja sam imao prvi satelit u centralnoj Srbiji na krovu, pa sam imao siguran sam ako ne prvi, treći, mobilni telefon kada je tehnička mogućnost postojala za to i niste vi ovde da mi nešto poslanici učimo od vas, nego da vi ono što mi predlažemo, kažete može ili ne može, jer naše je najbolja namera.

Vi kažete – ne znate šta je zatvoreno, šta su to male prodavnice? Pa prodavnice prehrambene koje prodaju hleb, salamu, brašno, prašak, pivo, one su bile zatvorene, a otvoreni veliki marketi. Diskriminacija, genocid nad malim prodavnicama. Jeste, jeste.

Ja živim na selu gde ima četiri prodavnice i prolazim preko jednog sela koje ima pet prodavnica. Ni jedna nije radila, jer su bile mere takve, pa vas molim, jer kako je prolazilo vreme za vreme dok ste mi odgovarali, vi ste se složili sve sa mnom. Znači, sve ste se složili u nekoj malo drugačijoj formi i sve ste se složili. Meni je drago što smo na istom zadatku, samo nemojte da ponižavate poslanike koji dolaze sa sela, znate, pa mi čuvamo koze i muzemo krave, a vi ste gospoda. Samo to nemojte.

Da budemo poštovani i da svako od nas kulturno može da pita šta god želi. Ja nisam rekao da vi loše radite. Rekao sam šta su vaše ingerencije i zašto treba da se borite u Vladi i nemojte na tome da mi zamerite. Ja, sigurni budite, neću reći da se više sekiram za Srbiju od vas, ali meni je Srbija na duši i svakog dana pratim i koliko je zaraženih ljudi i koliko je umrlo itd, šta je to što se zove ekonomska kriza, odakle će država da daje penzije itd.

I vi da ne gledate usko samo vezano za vaš resor i nemojte da se uvredite to što sam vam rekao da vas niko ne zna u Srbiji. Niste vi za to krivi, ali upoznaće vas delima, evo sada će svi čuti za vas jer ste se složili sa Palmom 90%.

Ja sam čovek iz života. Pogledajte moj papir, ja ništa ne pišem, ja nemam podsetnik. Ja sam došao, pitao Žiku šta je na dnevnom redu, slušao vas i ja sam iz života i da vam ne pričam da sam bio najuspešniji privrednik u Jugoslaviji. Godine 1995. dobio sam titulu „menadžer Jugoslavije“, da sam se bavio sportom, trajaće pola sata, ne želim o tome da vam pričam, i ja za sebe kažem da sam običan čovek i svako od nas poslanika ima pravo da pita, ako je to kulturno, šta god želi.

Ja ovo nisam pitao za moje Končarevo, nego za celu Srbiju, pa vas molim da ta komunikacija bude ovako malo fleksibilnija. Vi ste stručan ministar, nisam rekao da niste, ali znate šta, jednom kada se čovek za nešto zalaže, ja se zalažem, a realizacije nema. To zalaganje nisam mogao da čujem nigde u javnosti.

Izvinite ako ste se pronašli da sam imao lošu nameru, naravno da nisam imao lošu nameru. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije Samira Ćosović.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, razvojem IT tehnologija pristup internetu je sve više tražen, pa se pojavila potreba za novim načinima povezivanja koji su postali širokopojasni pristup internetu.

Pojavom brzog interneta korisnici imaju više mogućnosti, uz minimalne troškove. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Zato je neophodno pristupiti izgradnji širokopojasne infrastrukture u oblastima gde građani nemaju dobar pristup internetu, a to su prigradska i seoska područja.

Na osnovu podataka iz 2019. godine, samo 69% ruralnih domaćinstava u Republici Srbiji je povezano za fiksnim širokopojasnim mrežama, dok je 85% povezano u urbanim sredinama. Ovi podaci govore o otežanom pristupu i ekonomskim mogućnostima velikog dela stanovništva, ali i o neujednačenosti između gradskih i seoskih sredina i njihovih mogućnosti.

Obezbeđivanje širokopojasnog pristupa svakom građaninu predstavlja osnovni zadatak savremene civilizacije i Deklaracijom UN 2010. godine postavljeno je kao milenijumski cilj.

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brži pristup internetu, već menja celokupan način upotrebe interneta. Širokopojasni pristup građanima omogućava da osim telefona, interneta i TV-a, mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga, kao što su: elektronsko poslovanje, bankarstvo, trgovina, obrazovanje i zdravstvo.

Usvajanjem Strategije razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, u aprilu 2018. godine, na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlada Srbije pokazala je odlučnost za potpunu digitalnu transformaciju privrede i poslovanja u Republici Srbiji.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije je projekat strateški prioritetnog značaja, imajući u vidu da realizacija ovog projekta za cilj ima unapređenje širokopojasne komunikacije kroz izgradnju nedostajuće pristupne infrastrukture u ruralnim naseljima u Republici Srbiji i povezivanje javnih ustanova, pre svega osnovnih škola i domaćinstava na širokopojasnu mrežu.

Pre otpočinjanja realizacije ovog projekta, ministarstvo je sprovelo analizu, odnosno pregled postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu i analizu potreba za davanje podsticaja za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u belim zonama ruralnih predela Republike Srbije, tj. u područjima koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži.

Tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Ministarstvo je izradilo detaljnu analizu stanja po pitanju dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja izgradnje fiksne širokopojasne infrastrukture, u zavisnosti od geografskih, demografskih, kao i socioekonomskih specifičnosti određenih delova teritorije Republike Srbije.

Ministarstvo je u drugoj polovini 2019. godine u saradnji sa operatorima elektronskih komunikacija izgradilo mape dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji i rezultati su pokazali da postoji nešto više od pola miliona domaćinstava u ruralnim predelima, gde ne postoji ekonomski interes operatora za razvoj infrastrukture, koja se zasniva na pristupu sledeće generacije, tzv. bele i sive zone, tj. područja koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži i područja u kojima postoji najviše jedna širokopojasna mreža ili postoje planovi operatora za izgradnju najviše jedne širokopojasne mreže tokom tri naredne godine.

Tokom analize prepoznato je 1.518 naselja u Republici Srbiji sa 251.960 domaćinstava u kojima je potencijalno opravdana intervencija putem kapitalnih podsticaja, jer u istim ispod 40% domaćinstava ima mogućnost širokopojasnog pristupa nove generacije, kao i 1.370 naselja sa 70.712 domaćinstava u kojima je prepoznata potreba za intervencijom, koja bi takođe mogla biti realizovana putem kapitalnih podsticaja.

Rezultati sprovedene analize stanja pokazali su da su podsticajne mere države neophodne, kako bi se izgradila infrastruktura i omogućio ravnomeran regionalni razvoj u Republici Srbiji, jer se u regionima sa visokom penetracijom širokopojasnog pristupa javlja značajan uticaj na porast BDP i zapošljavanja.

Pozitivan efekat realizacije podsticajnih mera ogleda se pre svega kroz razvoj ruralnih oblasti, povezivanje privrednih regiona, razvoj industrijskih zona, kao i povećanje upotrebe novih tehnologija i inovacija u poslovanju i obrazovanju.

Zato je Evropska banka za obnovu i razvoj potpisala sa Vladom Republike Srbije ugovor o kreditu od 18 miliona evra za Projekat širokopojasne mreže u ruralnim područjima i Ugovor o donaciji od 1,7 miliona evra, koji su obezbedili bilateralni donatori iz investicionog okvira za zapadni Balkan. To su sredstva koja će omogućiti Srbiji da izgradi optičku širokopojasnu infrastrukturu u ruralnim regionima zemlje. Tako će u fazi jedan biti izgrađena širokopojasna infrastruktura u 500 ruralnih naselja, zatim će 500 ruralnih škola biti povezano na optički pristup i biće omogućen pristup nove generacije sa brzinom interneta od preko 100 megabajta u sekundi za otprilike 80 hiljada okolnih domaćinstava.

Iako su aktivnosti za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima započeli nekoliko godina ranije, tek su mere karantina zbog pandemije Kovida – 19 pokazale da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom.

Nedostatak širokopojasnog interneta za seoske škole identifikovan je kao rastući problem za Srbiju i pre pandemije. Jedna četvrtina svih učenika pohađa škole u seoskim sredinama, a poslednjih godina rast upisa u ruralnim regijama nadmašio je rast u svim ostalim školama.

Bez odgovarajuće infrastrukture za brzi internet seoske škole i njihovi učenici rizikuju da ostanu iza svojih vršnjaka u urbanim sredinama. Kako sam i sama prosvetni radnik ovaj projekat smatram izuzetno značajnim jer će unaprediti obrazovanje, uspostaviti kvalitetnije uslove za nastavu i učenje, kao i potpunu primenu novih tehnologija u nastavi. Naime, ja sam radila u jednom od devet izdvojenih odeljenja osnovne škole u Brodarevu, svih devet u ruralnoj sredini i zato me raduje što će nivo opremljenosti informaciono-komunikaciono infrastrukture u školama seoskih sredina biti unapređen, a trenutno nije na zadovoljavajućem nivou.

Opremanje škola informacionom mrežom u seoskim sredinama će znatno poboljšati kvalitet nastave i omogućiti bolju i uspešniju realizaciju nastave na daljinu. Izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima će omogućiti da zapuštene ruralne sredine krenu putem ka modernim selima Srbije. Potrebno je od sela napraviti atraktivnu sredinu za mlade ljude, vodeći računa da bez dobre infrastrukture, ali i digitalizacije nema zadržavanja mladih ljudi na selu. Minimalna brzina od 100 megabajta u sekundi omogućava korišćenje savremene internet tehnologije u svakom domaćinstvu kao i savremenih softverskih rešenja i internet aplikacija u bankarskom sektoru, e-Upravi, komunikaciji sa ljudima itd.

Zahvaljujući brzoj i kvalitetnoj internet komunikaciji poljoprivrednik će moći da završi svoje brojne obaveze od kuće, a da ne izgubi ceo dan zbog odlaska u grad. To znači da bez kvalitetnog širokopojasnog interneta nema kvalitetnog života i razvoja na selu.

Opština Prijepolje je jedna od devet opština koja će dobiti brži internet koji će takođe biti stabilan za osam ruralnih sredina, a to su Taševo, Kosetica, Karoševina, Sopotnica, Divci, Ivanje, Zavinograđe i Gornje Babine. Tako će pristup brzom internetu biti omogućen za 1.629 domaćinstava, što će unaprediti telekomunikacione veze u ovim sredinama.

Takođe, pristup brzom internetu podstiče rast poslovanja, proširiće poslovni potencijal i poboljšati produktivnost i konkurentnost. To je posebno važno za preduzetništvo u ruralnim područjima i mikro preduzeća, koja će pristupiti novim tržištima i imati korist od e-usluga.

Zato će poslanici SDPS, Rasima Ljajića, sa zadovoljstvom podržati Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se tiče projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.