Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu.
Podsećanja radi, Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2021. godine, koji je usvojen u Narodnoj skupštini 4. februara 2020. godine, dakle, neposredno pre nego što će doći do epidemije kovida, bilo je definisano da će popis da se sprovodi u vremenskom intervalu od 1. do 30. aprila 2021. godine.
Međutim, globalna kriza koja je izazvana usled epidemije Kovida-19 predstavljala je jedan neočekivan izazov za jednu ovako veliku aktivnost koja je važna za svaku državu i koja se sprovodi svakih 10 godina.
Da bi se realizovao jedan popis, nije to samo prosto mesec dana u okviru kojih će se završiti anketiranje metodom intervjua svih koji žive na prostoru Republike Srbije, nego on podrazumeva i neke dodatne prethodne aktivnosti. Pre svega, obezbeđivanje neophodnog zakonskog okvira, neophodnog finansijskog okvira, materijalnih resursa, ali isto tako i angažovanje velikog broja lica, negde oko 20.000 ljudi, što instruktora, što popisivača, koji moraju da prođu čitavom Srbijom i da u tih mesec dana prikupe informacije koje će se kasnije obrađivati i kao takav dobiti rezultat popisa, a na osnovu kojih se donose izuzetno važne strateške odluke za jednu državu.
Složićete se svi da se Republika Srbija u prethodnih godinu dana odlično bori sa pandemijom Kovida. Vidimo svi rezultate i imunizacije, vidimo svi da u okolini gotovo da nema nama takmaca u imunizaciji. Negde oko milion i 400 hiljada stanovnika je već dobilo prvu vakcinu, oko 945 hiljada stanovnika je dobilo obe vakcine.
Vidite da gomila privrednika iz okruženja dolazi u Beograd, Niš, Sremsku Mitrovicu, Šabac, druga mesta da se vakcinišu. Vidite koliko je ovo sve otišlo daleko i da niko nije mogao u trenutku, kada je zakon donošen, da predvidi uopšte ovakve posledice.
Evropa ovih dana gotovo da je zaključana. Najveći deo zemalja tzv. zapadne Evrope nalazi se, kako oni to zovu, u lokdaunu. I druge evropske zemlje koje su trebale, morale da sprovedu popis stanovništva odložili su to ili kraj 2021. ili 2022. godinu u zavisnosti od trenutka kada je donošen propis. Imamo najsvežiji primer od juče i Severna Makedonija je donela odluku za odlaganje popisa stanovništva. To je isto uradila ranije i Savezna Republika Nemačka i neke druge države.
Definitivno da je to jedan trend iz jednog prostog razloga, jer u ovim uslovima nije moguće, pogotovo ko sprovodi metodom klasičnog intervjua, gde, da to plastično objasnimo, popisivač odlazi u kuću, razgovara sa članovima domaćinstva, popunjava anketu metodama intervjua. To u ovim uslovima nije moguće kada gledamo, koliko god to prilike dozvoljavaju, da se kontakti između više lica svedu na najmanju moguću meru i zbog toga ide se sa predlogom izmena ovog zakona.
Isto što se odnosi na stanovništvo, domaćinstvo i stanove biće vrlo brzo pred vama izmene zakona koje se tiču popisa u poljoprivredi, jer on uvek po metodologiji ide nakon ovog zakona. Mislim da predlozi koji su izneti u ovom aktu, čak možda možemo otići i korak dalje, u trenutku kada je pisan ovaj zakon ličilo je da će to moći da se obavi možda u roku od šest meseci, ali i sam krizni štab, Republički zavod za statistiku sa svojim apelima, možda će i prema Vladi, prema narodnim poslanicima u narednim danima izaći sa jednim drugačijim predlogom gde bi se možda još za neke vremenski interval odgodio popis, ali nesumnjivo da će popisa biti kao takvog.
Ono što je jako važno reći, u ovom trenutku svi materijalni resursi, bar što se tiče Republičkog zavoda za statistiku, postoje. Odgovarajući softveri koji moraju da prate čitavu ovu priču su spremni. Pripremljeni su adekvatni materijali na osnovu kojih bi se obučili i instruktori, obučili popisivači, ali za njih je neophodna i edukacija koja mora da se sprovede. To znači više lica na jednom mestu, automatski problem, plus ovi intervjui koji idu od kuće do kuće.
Iz tog razloga vas molim da uvažite ovaj predlog Vlade da se izvrši pomeranje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji su predviđene od 1. do 31. aprila 2021. godine i da to obavimo u trenutku kada i ovu imunizaciju podignemo na još viši nivo, a hvala Bogu Srbija ima dovoljno cepiva, dovoljno vakcina, dovoljno svega što je neophodno da bi se izborili sa ovom pošasti koja je zadesila svet u 21. veku.
Nemojte zaboraviti da ni jedna zemlja, osim Izraela, Velike Britanije, još nekoliko malih zemalja, se ne nosi sa ovom kovid krizom u pogledu vakcinisanja bolje od Republike Srbije i ako iko prvi bude ušao u ovaj proces popisa stanovništva, domaćinstava i stanova to će biti Republika Srbija.
Zamolio bih sve poslaničke grupe da imaju razumevanja za ovo. Nije nas volja naterala na ovo nego muka i potreba da odradimo posao kako treba. Da se krenulo u nešto drugo, da se krenulo sad u popis, ko zna kakve bi reakcije bile i šta bi ljudi mislili o svemu i na sve ovo što nas je stiglo još dodatan pritisak bi bio koji niko u ovom trenutku nije neophodan, ali posao će biti završen, država je spremna za ovaj posao, a za razliku od brojnih prostora, država ili ne znam ni ja više čega, koji čak izbegavaju da vrše popise iz različitih razloga.
Zbog toga molim sve poslaničke grupe da u danu za glasanje prihvate predloge koji budu išli od Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem vam se na tome što ste me saslušali i u nastavku rasprave biću na raspolaganju vašim pitanjima i hvala vam puno.

Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo na Odboru imali prilike od predstavnika Republičkog zavoda za statistiku da čujemo o predlogu koji se odnosi na odlaganje početka, odnosno sprovođenja postupka popisa za 2021. godinu sa aprila meseca na oktobar 2021. godine.

Da nismo to usvojili, očito da nema ovog predloga ovde, mi bi praktično od 1. aprila morali da započnemo sve radnje. Da bi građani Srbije znali zašto odlažemo ovo sve, ovde govorimo o 20.000 ljudi koji sprovode postupak popisa za 2021. godinu, od čega 15.000 ljudi treba da uđe u svaku kuću. To se naravno kosi sa epidemiološkim merama koje se odnose na pandemiju Kovid-19, kosi se sa životom koji je danas u Srbiji i svetu i to je ono zbog čega mislimo da je realno da se ovaj proces uopšte započne, ne samo u oktobru 2021. godine, već možda i da se odloži za godinu dana.

U originalnom predlogu Vlade koji smo dobili stoji oktobar 2021. godine, mi ćemo imati amandmane Odbora na osnovu predloga našeg poslanika koji je tražio, sa ispravkom amandmane, i molim vas, ministre, da dođete na Odbor i prihvatite ove amandmane, da taj popis bude u oktobru 2022. godine upravo zbog toga što mislimo da Srbija treba da uradi ovaj posao na krajnje efikasan, dobar način, kvalitetan način i, drugo, reći ću vam da su i Nemačka, i Rumunija, takođe, odložile za 2022. godinu, kao članice EU, a upravo zato što koriste ovu metodu direktnog kontakta. Mnoge skandinavske zemlje rade putem onlajna, ali mi nismo u toj situaciji i smatramo da ovakav način na koji radimo je po najvišim evropskim standardima.

To je ono što zbog čega je potrebna podrška drugih institucija, ne samo Zavoda za statistiku, već su tu, recimo, institucije koje su vezane za centre za socijalne delatnosti, imate dosta institucija koje su vezane za Ministarstvo prosvete, domovi za učenike, studentski domovi, gde se takođe sprovode određeni postupci anketiranja da bi se uskladili sa standardima koji su vezani za popis. Smatramo da taj ceo postupak treba na adekvatan način pripremiti, a u skladu sa epidemiološkim merama.

Ono što je važno, to je da je Zavod za statistiku odluku, odnosno mišljenje poslao Kriznom štabu i poslao Vladi Srbije ali je tak nakon uvođenja u proceduru ovog zakona dobio određeno mišljenje, tako da se složio sa tim i ovim predlogom koji će naš poslanik dati da odložimo za 2022. godinu za oktobar mesec.

U danu za glasanje mislim da će se svi poslanici složiti sa ovim predlogom. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Tomić.
Da li još neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća i ostali članovi predsedništva, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje popisa građana i njihove imovine je za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja veoma važno pitanje i važna tema i ona zapravo predstavlja nastavak diskusije koju smo nedavno imali vezano za Zakon o statistici, tako da pored konkretnog razloga zbog čega se ovaj zakon nalazi danas pred nama, a to je pitanje roka, svakako je ovo prilika da se prozbori i nešto kaže o samoj važnosti popisa.

Razumljivi su argumenti koje smo čuli vezano za ideju odlaganja. Istina, ove nove ideje koje čujemo o novim rokovima svakako da trebaju dobiti šansu da se ovde pred narodnim poslanicima nađu i da se o njima progovori. Pitanje je koliko je dobro toliko dugo odgađati, zato će biti važno čuti i novu argumentaciju i naći najbolje rešenje pogotovo što ovo što se događa, celokupna kriza sa pandemijom nije stvar koju možemo izvesno predviđati, tako da i jedne i druge argumente treba imati u vidu.

Dakle, popis stanovništva je svakako jedan od osnovnih komponenata na kojima se bazira razvoj jednog društva i koji ima implikacije pre svega razvojne, ali isto tako on je, zapravo, osnovna baza kojoj, pored ekonomsko-privrednog razvoja, imamo uvid i u ostale informacije i podatke koje imaju i veoma važne refleksije na identitet građana, posebno manjinskih zajednica i naroda. Zato za nas Bošnjake, a siguran sam i za pripadnike ostalih nacionalnih zajednica, ovo pitanje jeste od razvojnog značaja, ali je isto tako i izuzetno važno identitetsko pitanje.

Skoro da čovek ne poveruje da je protekla jedna cela decenija kada je pitanje popisa za Bošnjake u ovoj zemlji, a posebno u Sandžaku bilo od izuzetne važnosti, poprimilo jedan drugi pravac kretanja i tretiranja. Ja ću vam ovde javno kazati i podsetiti vas da pre 10 godina lično sam bio jedan od onih koji su pozivali na bojkot popisa. Tada smo obrazložili zašto i sada ćemo to ponoviti zapravo sa namerom da uvidimo jasnu razliku od tadašnjih okolnosti u kojima je trebalo da se odvija i u kojima se odvijao popis stanovništva i sadašnje atmosfere.

Dakle, pre 10 godina mi smo u Sandžaku imali permanentno nezvanično vanredno stanje. Dakle, imali smo atmosferu u kojoj je tadašnji režim, Tadićeva vlada, imao nameru da se obračuna sa njima neposlušnim Bošnjacima, koji je tada predstavljali razne bošnjačke, verske i nacionalne institucije.

Mi smo dakle imali situaciju u kojoj smo skoro svakodnevno ili redovno imali upotrebu i posebnu zloupotrebu policijske sile u obračunu sa neposlušnim građanima, odnosno sa građanima koji nisu bili spremni da podržavaju njihovu politiku, odnosno njihovu političku opciju do trenutka kada je 4. septembra 2010. godine ta zloupotreba sile eskalirala na mestu Hadžet, inače poznatom stratištu Bošnjaka, mestu gde je 1945. i 1946. godine streljano više hiljada građana, ponajpre Bošnjaka, na mestu gde su vernici predvođeni islamskom zajednicom trebali da prouče dovu, zapravo tim žrtvama i zapravo pokažu odlučnost da ne dopuste da se ta parcela zloupotrebljava za razne banalne svrhe i interese sa pozicije tadašnje gradske uprave.

Mi smo toga dana imali predstavu za koju se nije moglo verovati da u jednom društvu u jednoj državi, koja nije zvanično u ratu i nema zvanično proglašeno vanredno stanje, se ne može desiti, dakle, preko 1.500 pripadnika Žandarmerije, dakle, pripadnika specijalnih snaga ove zemlje je dovedeno toga dana se suprotstavi vernicima i islamskoj zajednici da zapravo upriliče verski obred koji su planirali. Došlo je i do manjih problema, odnosno fizičkih sukoba između vernika i policije, ali, hvala Bogu, zahvaljujući zapravo predstavnicima islamske zajednice koji su bili u toj grupi, odnosno zajedno sa vernicima, nije došlo do eskalacije sukoba i ipak se sve relativno dobro završilo.

Zapravo, samo ova situacija, a takvih je bilo jako puno, zapravo, govori o tome kakvo smo stanje imali. To je bila samo treća godina obračuna sa islamskom zajednicom u pokušaju da se islamska zajednica profilira, programira, uređuje po političkoj želji, bilo tadašnje vlasti na čelu prethodno sa Koštunicom, a potom sa Tadićem, svakako uz dušnu podršku njihovih eksponenata u Sandžaku.

Naravno da tada u takvoj okolnosti nije moglo biti prihvatljivo sprovođenje bilo kakve aktivnosti sa građanima na tom prostoru i normalno je bilo da smo tada pozvali na bojkot popisa stanovništva i svakako da taj bojkot tada nije uspeo, iako su naši protivnici zdušno i glasno govorili i obaveštavali kako je popis u potpunosti uspeo, kako je bojkot propao, kako oni, eto oni imaju apsolutni autoritet u narodu, kako nas koji smo pozivali na bojkot narod nije glasao i tako se to tada završilo.

Međutim, tema je do skoro bila na ivici zaborava da pre nekoliko meseci nismo čuli od tih istih političkih aktera i predstavnika zapravo sasvim drugačije vesti i informacije. Oni su pre nekoliko meseci u više izjava govorili kako mi koji smo tada pozivali na bojkoti popisa smo krivi što Sandžak, Novi Pazar i ostali gradovi na prostoru Sandžaka nisu dobili dovoljno razvojnih sredstava zato što smo tada pozivajući na bojkot zapravo odvratili jedan značajan broj stanovnika pa smo dobili manje brojke od onoga koji ima Novi Pazar i Sandžak u celini i eto sada smo mi krivi što imamo tamo siromaštvo. Verujem da smo krivi i zbog korupcije u tim gradskim i opštinskim upravama i da smo eto krivi što u Sandžak nije došla niti jedna investicija, da smo krivi, da smo krivi, da smo krivi.

Dakle, isti akteri dijametralno različite izjave, doduše 10 godina je raspona, pa hajde možemo i da pomislimo da je u pitanju zaborav. Šta god da je neka oni to objasne, ali je činjenica da su u pitanju neistine. Istina jeste da je bojkot tada uspeo, da jedan značajan broj stanovnika se nije popisao. Čak nije bitno ni koliki je to broj, jer zapravo svaki popis je uspešan ukoliko je tačan. Ukoliko i mali broj nije obuhvaćen, to više nije popis jer statistika ima smisla samo kada ima egzaktne podatke. Statistika nema nikakvog smisla kada ima relativne podatke, kada ima približno tačne podatke.

Naravno da je to za nas jedna velika lekcija, ali nismo od onih koji će ono što su govorili pre deset godina nastojati da zaborave i kažu – ne, ne nije bilo tako, da, da jeste bilo tako, da, da pozivali smo na bojkot iz vrlo jasnih razloga, jer je atmosfera, odnos tadašnjih državnih vlasti prema Bošnjacima, prema muslimanima i prema Sandžaku bila agresivno-neprijateljska. U takvim okolnostima nije bilo moguće sprovoditi bilo šta, dakle bilo kakvu aktivnost i davati podatke, odnosno učestvovati u nečemu što taj sistem, odnosno taj režim sprovodi.

Ono što sada raduje, jeste da mi nakon deset godina, istina nakon učešća, ulaska u politički život prethodne Bošnjačke demokratske zajednice, a sada Stranke pravde i pomirenja i nakon što ova stranka u prethodnom mandatu je bila predstavljena, odnosno bila u prilici da predstavlja svoj narod sa dva narodna poslanika, a nakon što je Stranka pravde i pomirenja udvostručila taj rezultat u pogledu broja predstavnika i sada ima četiri narodna poslanika.

Za podsećanje, nikada niti jedna bošnjačka stranka od uvođenja višepatrijskog sistema, dakle cele tri decenije nikada nije imala četiri narodna poslanika, odnosno četiri predstavnika, a o kvalitetu neka govore građani. To je zapravo nešto što na kraju kulminira i rezultira i ovakvim učešćem ovde u Narodnoj skupštini, ali isto tako i potpisivanje Sporazuma o saradnji sa vladajućom strankom u kome se jasno videlo da nije bilo težište na ministarskim foteljama, nije bilo težište na ličnim pozicijama u Vladi, već je stavljen fokus i akcenat na kapitalne investicije, na velike projekte, kao što je autoputni Koridor i intenziviranje njegove realizacije sever-jug preko Peštera, Koridor 11, kao što je autoputno povezivanje Novog Pazara i Sandžaka sa Sarajevom, kao što je gasovod od Kopaonika, prema zapadnom delu Sandžaka sve do Pribora, kao što je osnivanje Kliničko-bolničkog centra, kao što izgradnja pruge isto tako od Raške preko Novog Pazara, pa sve do Bistrice, kao što je izrada fizibiliti studije za moguću izgradnju aerodroma na području Sandžaka.

Dakle, ovo je novina, zapravo ovo je ono što ilustruje stanje današnje u odnosu na stanje pre deset godina, za vreme te vlasti. Ono što jeste simptomatično ili prisutno kao propratna promena, da su neki politički akteri Sandžaka i tada isti i sada isti, no to sada više nije važno, važno je ko je primarni politički faktori, ko predstavlja primarno Bošnjake, naravno ne monopolistički i hvala Bogu što nije monopolistički. Monopol nigde nije dobar, pa ni kod nas, ali evo prilike sada da imamo jednu sasvim drugačiju atmosferu, atmosferu dogovora.

Mi Bošnjaci u ovoj zemlji i muslimanu uopšte svesni smo i svih istorijskih bremena koja nosimo, od tzv. turske krivnje, preko raznih drugih fundameelističko-terorističkih krivnji, itd. Potpuno smo svesni toga, svesni svih bremena 90-tih godina, sukoba, ratova, zločina i svega što se dešavalo, ali isto tako smo svesni i naše odgovornosti i našeg opredeljenja da sva ta bremena koja opterećuju naše odnose, zapravo rešavamo dijalogom, rešavamo dogovorom, da svu našu prošlost koristimo kao lekciju, kao pouku, jer jedino takav pogled u prošlosti u istoriju ima smisla. To nimalo nije lako, pogotovo kada ste manjina, to nimalo nije lako kada nastupate sa pozicije takvog broja, ali je moguće i ono što mi pokazujemo, ne samo da je moguće već da je to jedini pravi put.

To je put između jednog primitivističkog, populističkog bavljenja politikom u kome biste tražili samo zapaljive teme da postanete bitni, da razbijete čašu, flašu ili nešto drugo i da skrenete pažnju na sebe. Nagledali smo se takve politike i Sandžaka, kao što nije prihvatljiva i ona druga krajnost jednog poltronskog, snishodljivog odnosa prema vlastima, gde se na kraju samo kapitalizuje ličnim interesom i svojim pozicijama. Kurs Stranke pravde i pomirenja jeste taj srednji put, taj put sredi, put izbalansiranosti, put ravnoteže, put dijaloga, put pomirenja, ali i sve vreme i na koncu ostajanja dosledno uz Bošnjake, uz njihov nacionalni, uz njihov etnički, uz njihov kulturološki, uz njihov verski, uz njihov opšti interes, ali isto tako i uz njihova individualna i kolektivna prava.

U tom pogledu posmatramo da će budući popis biti izuzetno važan za Bošnjake, ali isto tako će biti izuzetno važan i za sve nacionalne manjine u ovoj zemlji. Dakle, mi smo imali prema prošlom popisu koji je eto bio, donekle nepotpun zbog bojkota koji je donekle ostavio na to posledice u Sandžaku i zbog bojkota koji permanentno postoji ili je postojao u Preševskoj dolini, ali smo uz te nedostatke imali oko 30% građana da su se izjasnili kao ne Srbi, odnosno da pripadaju nekim drugim etničkim zajednicama, odnosno narodima. Dakle, to je jedan veoma ozbiljan broj koji ukazuje na to da skoro trećina ovog naroda, građana Srbije kojima se po Ustavu i zakonima garantuju sva individualna i kolektivna prava, ne pripada etničkoj pripadnosti većinskog naroda.

Sada, videćemo šta će se desiti na ovom popisu postoje određeni pokazatelji da može doći do pada broja pripadnika nacionalnih manjina. Ukoliko bi taj pad bio drastičan, to svakako ne bi bila dobra poruka. Istina, postoji curenje stanovništva, govorili smo o tome više puta, zbog migracionih kretanja, zbog negativnih drugih pokazatelja i razloga demografije i nataliteta, ali ukoliko bi ovaj pad bio drastičan to bi već bio alarm za otvaranje određenih tema, kroz politička partnerstva i saradnju koju smo imali pretprošle izbore, pre svega sa Makedonskom nacionalnom zajednicom, sa Vlaškom nacionalnom zajednicom, sa Romskom nacionalnom zajednicom.

Bio sam u prilici da se bliže upoznam sa njihovom situacijom, ali smo imali određene pokazatelje i informacije da u određenim sredinama se oni osećaju u stanju opasnosti od asimilacije. Da li je ona uvek samo sa aspekta većine ili države ili ona ima i svoje razloge unutar same zajednice, možemo o tome da razgovaramo, ali ono što je naše iskustvo kao Bošnjaka u ovoj zemlji jeste da na prostoru Sandžaka, tamo gde su Bošnjaci autohtoni, gde su Bošnjaci u određenim delovima u većini, postoji jedna stabilnost u svesti o etničkoj pripadnosti. Ali, kada je u pitanju prostor izvan Sandžaka, dakle, u ostalim delovima Srbije, Beograd, Vojvodina, gde imamo jako značajne brojke Bošnjaka, tu stanje nije baš tako. Tu imamo i dalje određene strahove. Da li su oni opravdani ili ne, to treba da budu teme naših izlaganja i naših razgovora i bavljenja politikom, ali definitivno to jeste nešto o čemu moramo razgovarati i mi pre svega kao predstavnici Bošnjaka, ali bi jako dobro bilo i da čujemo više glasova, glasnije pozive od strane srpske većine o tome da se podstakne to da se svako izjasni o onom što jeste. Dakle, da on nema nikakve posledice i ne samo posledice, nego da ne vidi privilegiju u tome ukoliko se asimilira, ukoliko se odrekne svoje etničke pripadnosti, svog etničkog imena i svog etničkog identiteta. Tu bismo morali inače poradi malo više, ali pogotovo neposredno pre samog popisa, a znaćemo termin nakon usvajanja ovog zakona, odnosno izmena koje imamo danas ovde.

Dakle, ponoviću da definitivno sa pozicije Srbije ne može biti u interesu Srbije to da oni koji nisu Srbi da je dobro da ih je što manje. To su dakle, anahrone politike, pogrešne politike, politike koje ne mogu da donesu dobro ni Srbiji, ni srpskom narodu, ni građanima ove zemlje. Etničko bogatstvo, etnička različitost, kulturološko bogatstvo je božiji dar, to je na kraju krajeva božja percepcija stvaranja. Bog je mogao da je hteo, da nas učini pripadnicima jedne nacije, jednog jezika i jedne vere. Da to valjalo i da je hteo, to bi se desilo.

Svaki pokušaj da se nasilno ili bilo kako veštački utiče na to je zločin i zlodelo prema Bogu, prema čoveku, prema ljudskosti i na kraju prema samom sebi. Zato i ovaj popis treba iskoristiti kao još jednu prezentaciju slobodarske opredeljenosti ove zemlje koja će dokazati da može biti drugačija nego što je to bilo u prošlosti u određenim trenucima i periodima, a to znači da ona bude kuća, dom u kojoj će živeti svi građani ove zemlje bez obzira na versku, nacionalnu pripadnost, jednako osećati se sigurnim i osećati se i sigurnim i obaveznim prema ovoj zemlji. Jer, samo ukoliko uspostavite ravnotežu prava jednog naroda, odnosno građana s jedne strane, i s druge strane ravnotežu obaveza i lojalnosti onda možete imati sreću, blagostanje i stabilnost. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati odlaganje popisa stanovništva iz poznatih razloga, ali mislim da ćemo posle popisa saznati koliko i koliko je broj građana u pojedinim gradovima i selima bio na poslednjem popisu, a koliko danas.

Ja sam siguran da nećemo imati manje stanovništva, možda to bude u promilima, nego što je bilo na poslednjem popisu iz razloga što građani Srbije koji rade u dijaspori zbog ove epidemije se vraćaju u Srbiju, jer ostaju bez posla u tim evropskim državama i ne samo da ostaju bez posla, tamo je samo vazduh besplatan, sve se plaća.

Mi imamo iz dana u dan svakog dana da vidimo kako stranci dolaze da se vakcinišu u Srbiji, to je za mene bilo veoma prijatno iznenađenje, pa čak i oni iz država čiji političari i funkcioneri tih država mrze Srbiju. Zašto mrze Srbiju? Zato što Srbija ima najveći ekonomski napredak poslednjih godina, veći od svih tih država koje su nekada bile mnogo razvijenije u ekonomskom smislu od Srbije. Ako Srbija ima četiri vakcine, a neke evropske države, koje su evropski moćnici, da ne govorim koje su to države, do skoro nisu imale ni jednu vakcinu. Na primer, Austrija do pre mesec dana nije imala ni jednu vakcinu. Zašto oni još mrze Srbiju? Iz razloga što Srbija želi da sarađuje sa svima.

Rekli su ti moćnici da neće da kupuju ruske i kineske vakcine, a sada čujemo kako će i oni kupovati te vakcine, što znači da su imali slabu viziju kada je u pitanju zaštita građana. Nama su zamerili zato što sarađujemo sa Kinom, sa Rusijom, zato što je predsednik bio u Americi, zato što smo mi u samom vrhu kada je u pitanju VDP, itd.

Juče sam imao dva sastanka sa ministrom turizma iz Grčke i oni kažu da čekamo da vidimo šta će Evropa da nama kaže. Pa, vi morate da imate autonomiju. Da je ova država, da su Vučić i Dačić dok je bio ministar inostranih poslova slušali sve što govori Evropa mi bi danas bili na poslednjem mestu u ekonomskom smislu. Ne bi imali ni jaku vojsku, ni jaku policiju, ni punjenje budžeta ovako kako se puni, pomoć privredi, građanima, onima koji ne rade, itd.

Tako da, Srbija, kada pogledamo to su neki kriterijumi, činjenice i da bi čovek znao kako živi treba da se uporedi sa komšijom. Mi smo poslednjih pet godina najbolja destinacija za život građana, ne samo građana Srbije već i ostalih iz EU, a pogotovo oni koji su nam komšije i često dolaze u Srbiju.

Zašto popis? Popis je veoma neophodan i to treba građani da znaju, da ako je neko imao pre četiri člana porodice, a sad ima petoro, da zna da će dobiti više sredstava od država. Ako živi na selu…

Kad sam kod sela, ministre, ja želim stvarno da vam čestitam, vi ste poslednjih 20 godina jedini ministar koji se razume u poljoprivredu. Da ne govorim šta su prethodni ministri govorili. Prethodni ministri, jedan ministar koji je iz vašeg kraja, ulazi u njivu samo kad je bio na auto-putu, pa mu se išlo u toalet, a nije bilo blizu hotela. Toliko se on tada razumeo i poznavao poljoprivredu.

Tog ministra pitam u parlamentu, u staroj zgradi, kažem – sutra ću doneti četiri tegle. U jednoj tegli će biti kukuruz, ječam, ovas i žito. Da mi kažeš gde je kukuruz u kojoj tegli? Znate šta mi je rekao u pauzi? Pusti, bre, Palma te tegle sad ćeš da nosiš tegle iz Jagodine. Takav ministar poljoprivrede je bio.

Šta je još važno? Ministru poljoprivrede je mesto na terenu, da sačuvamo selo. Sve je ovo bitno kada je u pitanju popis. Mladi ljudi odlaze iz sela, imaju i kuće, kupatila, i da žive dobro itd, iz razloga što je to bila tradicija pre sedam, osam godina da se napušta selo, da se odlazi u grad ili iz neke opštine male da se dolazi u Beograd.

Sada je sve manje. Zašto? Sada se pomaže i to selo i subvencije su velike i država vodi računa i da se otkupe poljoprivredni proizvodi, ono što se proizvodi na selu. Ali, dosta poljoprivrednika krive državu, jer ne znaju da država ne određuje cenu žita, da berza određuje cenu žita, malina, kupina itd. To možda često treba objasniti poljoprivrednicima, možda treba napraviti neku bazu gde će oni moći da se informišu, regionalne baze i da znaju gde će šta da pitaju i od koga da dobiju informaciju.

Popis stanovništva je veoma važan. Na primer, u Jagodini imamo 66 hiljada birača, skoro 67, a kažu 70 hiljada stanovnika. Ne postoji logika, 25% je minimum onih koji su maloletni i plus na poslednjem popisu imali smo 440 porodica više nego na pretposlednjem popisu. Znači, to su porodice koje su došle iz nekih drugih gradova, krajeva i samim tim povećan broj stanovnika. Nije to slučaj samo sa Jagodinom, to je slučaj i drugim gradovima, u drugim opštinama itd.

Šta je još važno? Veoma je važno da govorimo zašto su nas bombardovali. Bombardovali su nas zbog Račka. Hajde sad da ostavimo Račak po strani, koliko danas, a to je veoma važno za EU, da imamo činjenicu, materijalni dokaz, koliko danas Srba živi u Prištini, koliko u Prizrenu, koliko u Zagrebu, a koliko su živeli pre rata? Gde su ti Srbi? Koliko danas Albanaca živi u Beogradu, koliko Hrvata, a koliko pre rata? Mnogo više danas nego pre rata, kada je u pitanju i teritorija KiM, srpski deo teritorije i kada je u pitanju Hrvatska gde su Srbi nekada živeli.

Mi time treba da se ponosimo. Treba da se ponosimo, a isto tako slikovito da pokažemo ko je učinio etničko čišćenje. Nisu Srbi. Tim popisom vas molim, ministre, pošto vi predstavljate taj zakon, da tim popisom isturite taj problem i da kažete – izvolite gospodo, da vidite šta je Srbija, Srbija je majka za sve.

Ne slažem se da se mi delimo po nacionalnoj pripadnosti, veri itd. Svi mi ovde treba da budemo isti i da poštujemo jedni druge i da poštujemo Ustav ove države, a ne da poštujemo Ustav ove države kada mi daju funkciju, a kada nešto trebaš da profitiraš politički, onda to za tebe ne važi i ne priznaješ.

Tako da, Srbija je veoma korektna za sve građane koji žive u ovoj državi i da saznamo koliko stanovnika živi u Srbiji.

Gde će da dođu ti ljudi koji žive u dijaspori, a rade u Evropi i negde u nekim drugim državama, nego ovde u svoju državu. Ovde imaju skoro sve besplatno. Čak će imati i posao. Ako se dislociraju fabrike iz Nemačke u Srbiju, to vi, ministre, često da govorite, Srbija je najbolja destinacija, ekonomska sigurnost, kurs evra, politička stabilnost. Sada ti naši sugrađani, ili kako da ih nazovem, dolaze u Srbiju, tamo su radili kod nekog Nemca, a i ovde će raditi. Možda je ovde malo manja plata, ali i cena života i tekući troškovi su manji nego što su u EU.

Sve je ovo važno za popis. Mi u pojedinim gradovima sada nemamo radnike da zaposlimo i to sada postaje veliki problem kod investitora. On hoće da otvori fabriku i pošalje vam stručnu spremu budućih zaposlenih radnika, i vi sada treba da garantujete tom investitoru da li ćete obezbediti te radnike ili ne. Posebno treba da se čestita rukovodstvu ove države. Vi znate da ja nisam neko ko se šlihta, da govorim ono što mislim, onako kako je stanje na terenu, jer mi ne treba ništa, niti da se zaposlim, niti auto od države, mobilni telefon, kancelarije, ili ne znam šta.

Privrednik sam 40 godina, ali iz dana u dan, svi ti privrednici koje ja poznajem kažu da je nikada bolje u Srbiji nego danas. I vas kada sam zvao one nedelje, vi ste se javili, a ministar Mali nije, opravdano se nije javio, a vi se uvek javljate, čak i kad ste bili sa predsednikom, mislim da je to bio Katar ili negde drugde, ministar Nedimović mi se javio za vreme sastanka, kaže – na sastanku sam sa predsednikom, javljam se, jer zna da ga zovem u ime nekih poljoprivrednika, u ime nekih proizvođača, da ga pitam kako bi ljudi saznali iz prve ruke. To je retkost.

Onog zalizanog, na V mu počinje prezime, kako beše se zove, ministre, onaj iz vašeg kraja? E da, Veselinov. Dabome. Hvala. Evo, ministar zna kako mu se kolega zove. Ako sam ja zaboravio kako se zove, onda znajte da ništa nije uradio. Izvinjavam se što sam vas uporedio sa njim.

Znate šta, ja nisam protiv, kažu svi ministri poljoprivrede su iz Vojvodine. Tamo ima najveći broj paora, kako da ih nazovemo, obrađuju ogromnu površinu poljoprivrednog zemljišta. Ali, isto tako, vi ne zapostavljate i one koji imaju 50 ari u centralnoj Srbiji, na jugu Srbije, istoku i zapadu. O svima se vodi računa. Samo mi trebamo često da imamo neku prezentaciju, ne prezentaciju kao što su bivši radili, da uče poljoprivrednog proizvođača koliko santimetara kukuruz od struka do struka se seje, ili ne znam šta. Ja kažem - imate li vi neke pare da date poljoprivrednicima? Kaže – nemamo. Onda je pametniji od tebe, iako si završio poljoprivredni fakultet, deset puta. Šta ti da pričaš poljoprivredniku? Tako da, vi to ne radite. Dajete informaciju da su to subvencije.

Šta je to što ima budućnost, a u pitanju su poljoprivredni proizvodi? Kako još da sačuvamo selo? Pričali smo, vi ste mi odgovarali sa konstatacijom koja je realna i tačna, kako da to meso zaustavimo da se uvozi u Srbiju, zamrzlo meso, staro po godinu i nešto dana. Postoji CEFTA, jeste da mi imamo obavezu, ne možemo sada da kažemo ti Holandija možeš da uvoziš, Nemačka ne može itd, ali možemo da radimo sa marketima, da se smanji uvozno meso, jabuke, krompir, luk itd, da se to kupuje iz Srbije od poljoprivrednih proizvođača. Na taj način ćemo i da sačuvamo selo, sačuvaćemo da na selu niko nema manji plac gde živi od 30-40 ari sa kućom. Znači, ako ekonomski interes postoji za njegovog sina i unuka, on napravi u dvorištu kuću za još jednu porodicu, za još dve porodice i svi žive u jednom dvorištu.

Na primer, ja bih lično voleo, imam 12 članova porodice i svi živimo u jednoj kući, voleo bih da tako bude u svim seoskim sredinama, da se dogovaraju i da na neki način to jedinstvo daje ekonomski rezultat za bolje sutra svakoj porodici.

Borba protiv bele kuge je veoma neophodna. Ali, vidite, vakcina se plaše mladi ljudi. Kažu – ako primite vakcinu, ne možete da napravite decu itd. Pa, to je najveća glupost. Mi moramo te takve, koji šire paniku i pozivaju ljude da se ne vakcinišu, a umire se svakog dana, strogo kažnjavati. Oni šire paniku gde je životno ugrožen veliki broj građana Srbije. Evo, poznajem minimum 15-20 parova, pitam što se ne vakcinišete, imate oca, majku, babu i dedu, a oni kažu hoćemo da rađamo još dece. Pa, sve te vakcine, čak i ova vakcina za koju su rekli da je loša, „AstraZeneka“, nijedna vakcina ne može da izađe ako nije imala jaka, velika ispitivanja. I sada će oni da prodaju u svojoj državi i u nekim drugim državama i da narod od toga umire i da ne može da ima porod? Pa, to je genocid. Znači, nije tačno! Takvu vrstu propagande moramo da zaustavimo i da sankcionišemo, postoji član u zakonu. Jer, nije to širenje panike da ne rade prodavnice, da ne rade kafići, ovo je širenje panike kada je u pitanju zdravstvena zaštita. Mi možemo da se pohvalimo preventivom. Preventiva je bila izgradnja kliničkih centara, novih bolnica. Da to nismo napravili, gde bi mi sada te pacijente tolike stacionirali i lečili? Gde, po domovima kulture, gde ne postoje uslovi itd?

Kada sam kod domova kulture, mi tu trebamo da apelujemo kako bi zadržali kulturu na selu, da stvorimo uslove. Ja sam, na primer, stvorio uslove u Jagodini, svako selo – nov dom kulture. Kulturno umetničko društvo mora da se finansira. Oni koji imaju rezultat putuju u inostranstvo, sve se to plaća iz budžeta. Deca od prvog do osmog razreda, ako imaju mesečno pet probi, imaju 4000 dinara svoj džeparac. To su prve pare koje je zaradilo to dete koje živi na selu, što daje motivaciju da dolazi itd. Ako je UNESKO zaštitio srpsko kolo kao kulturno nematerijalnu baštinu, onda mi to moramo da negujemo i da čuvamo. Svako selo mora da ima sportski teren za male sportove sa rasvetom. To nije skupo. Neću sada da govorim da u nekim drugim gradovima nisu to prioriteti i da se stalno žalimo kako su krivi oni drugi.

Mora da se ukine, ministre, plaćanje u gradskom veću 150.000 bruto plata članu gradskog veća koji ne dolazi na posao u 99% opština. Samo konstatuje predloženi dnevni politički red, jer ga neko delegirao. Pa, kada me pitaju ovi moji - da li možemo mi da izvučemo nekog člana gradskog veća, odmah je sebe diskvalifikovao u nekim gradovima. Pa, ne možeš ti da budeš nezaposleno lice bre, prijatelju, ti moraš da budeš stručan, iz struke u oblasti koju predstavljaš u tom gradskom veću. Da li je zdravstvo, sport, kultura itd. Da izvinete na izrazu, i Kurta i Murta, koji ništa u životu nisu uradili, su članovi gradskih veća. Proverite to. Dnevnice, plate. Pa, kakve plate za odbornike? Jednom u dva meseca on primi dnevnicu, platu, jer ima trošak. Moraš da imaš radno mesto. Mi moramo sve političke partije kad stavimo odbornike na listu, mora da radi on negde, supruga, a ne prvo moramo da zaposlimo njih.

Pre par godina, neću reći o kojoj stranci se radi, od 10 odbornika, 10 sam morao da zaposlim njih i njihove supruge. Čekajte, jel to budućnost? Strogo kada su u pitanju nerazvijene opštine itd. Na taj način se crpi budžet, troši se. Opštinski automobili, da vam kažem, ovde na parkingu sada imate najmanje deset opštinskih automobila koji dovoze funkcionere opštinske, a uzimaju dnevnice kao da su došli svojim automobilom. Nije to opasno jedan dan, ali kada izračunate pet dana nedeljno, pa puta mesec itd.

Ako štedimo, moramo da štedimo. Ja sam u kancelariji nasledio nameštaj star 26 godina. Nije nešto ugledno, da dođe meni neki ambasador i ministar, da mi sedi u fotelji od 2.000 evra. Sedim na hoklici i stolici. Vi znate šta je hoklica – ono što poljoprivrednici koriste za mužu krava. Sve je to istina. Jedva bih čekao da mi neko replicira i da kaže da nisam u pravu.

Ovo nije kritika. Opštinske automobile mora da koriste građani. Gospodin poljoprivredni proizvođač ima uput, ide u Beograd u bolnicu, opštinski auto ga vozi, kao što ja radim. Zašto je Vučić prodao 300 i nešto automobila, zbog velikog luksuza, kada je postao premijer. Mi smo imali, državni sekretari, po tri-četiri automobila, pa gorivo, pa ne znam šta. Proverite i vidite kad je ko kupio opštinski auto. Šta će tebi opštinski auto? To koriste inspekcije. Kod mene se vozi „Punto“ star 10-12 godina, čak ima i nekoliko „Juga“, itd. Ti trebaš sad kao inspektor da sedneš, što bi rekli neki muzičari, u besne automobile i da dođeš da mi kazniš poljoprivrednika što je sipao prikolicu peska ispred dvorišta jer ga je tužio komšija.

Komunalna policija jeste da treba Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova, ali komunalna policija, ministre, košta svaku opštinu mesečno između dva i tri i po miliona. Šta radi ta komunalna policija? Kažnjava ljude, to je njihov opis posla. A imate već komunalnu inspekciju. Znači, u proseku, 25 njih imaju uniformu, imaju sprej, ukoliko vi ne pođete sa njima mogu da vas vežu, pa čekajte, sve to što radi Vučić i Vlada, kad komunalni policajci u nekom gradu neku ženu vuku zbog ne znam čega ili nekog dedu što nije stavio masku, pada u vodu.

Znači, moramo da se ponašamo sa budžetom, što bi naš narod rekao – onoliko koliko nam je ćebe.

Kad se sve to sabere, to su ogromne pare za lokalne samouprave, da pomažu lokalne samouprave i da mi ne čekamo samo Beograd da nam da. Ja sve što sam uradio, da znate, od akva parka, Muzeja voštanih figura, zoološkog vrta, ja nisam dobio ni jedan evro od države, ni od Koštunice, sami smo napravili, štednjom. Pa me onda zafrkavali – tri hiljade za gospođe, dve hiljade za gospodina. Štedim upravo na nečemu što sam imao pravo a nisam iskoristio to pravo i te pare podelim onima koji nemaju. I to mogu svi da rade.

Donacije. Vi obilazite gradove i opštine. Gde su donacije? Svaki treći izvođač hoće da pomogne nešto gradu, ali postoji nešto što se zove ugovor, da li je to putovanje studenata negde, poljoprivrednih proizvođača, itd. Kada je meni bio državni revizor, kaže – kakve su ove donacije? Jel to zabranjeno, gospodine revizoru? Kaže – nije, ali nismo videli u nekim drugim gradovima.

Molim vas da privodite kraju.

I za sve zabrinute kolege koji su dobacivali dok ste vi pričali, biće oduzeto vreme poslaničkoj grupi sve što ste prekoračili.

Hvala.

Još jednom, Jedinstvena Srbija će glasati za vaš predlog, gospodine ministre.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Mislim da su čule kolege koje su dobacivale dok ste vi pričali, zašto pričate duže od 20 minuta, jedno obaveštenje da će to biti oduzeto poslaničkoj grupi.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije dr Muamer Bačevac. Izvolite.