Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 171 narodni poslanik, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Dame i gospodo, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu pravde Republike Srbije, kao i Tužilaštvu za organizovani kriminal. Pitanje glasi - šta su preduzeli u vezi razotkrivanja kriminalnih radnji prošle vlasti u opštini Sjenica, a tiče se konkretno slučajeva, pošto tamo ima više slučajeva, poklanjanja 832 hektara državne zemlje i slučaja lažnih faktura.

Znači, opština Sjenica spada u grupu devastiranih, nerazvijenih opština. Sada se na čelu te opštine nalaze čestiti, pošteni, uspešni ljudi, koji su me i zamolili da postavim ovo pitanje. Mi moramo i sa ovog nivoa vlasti, ali i sa nivoa drugih institucija da ih podržimo u njihovoj borbi za interes svih građana, da svima bude bolje.

Prošla vlast, predsednik i kamarila oko njega je 832 hektara državne zemlje poklonila stranoj kompaniji švajcarskoj „New take group“ na 99 godina, bez ikakve skupštinske odluke. Znači, selo je par njih, iskoristilo situaciju u kojoj se tada država nalazila i odlučili da pod nekim okolnostima, bez ikakvog zakonskog utemeljenja, poklone tu zemlju. Naravno, na štetu ove države i na štetu opštine Sjenica, za izgradnju, navodno, nekakvog solarnog parka. Ta zemlja se nalazi na prostoru sela Raslo, Draževići i Vranetići. To su jako frekventna sela i građani i građanke koji žive na tom prostoru, kao i drugi građani Sjenice, apsolutno ništa nisu znali o tome šta im se sprema.

Takođe, postoji jedna vrlo interesantna klauzula, koja kaže da u slučaju eventualnog sudskog spora nadležan nije nijedan sud u našoj zemlji, već je, možete misliti, nadležan sud u Lucernu, odakle i dolazi ova fantomska firma.

Znači, zanima me šta je Ministarstvo pravde i šta je Tužilaštvo za organizovani kriminal poduzelo u vezi ovog slučaja.

Takođe, osim Ministarstva pravde i Tužilaštva, možda je ovo i za „Politikin zabavnik“ i za rubriku „Verovali ili ne“. Iako je prethodni predsednik opštine Sjenica razrešen u avgustu mesecu prošle godine, i dan-danas stižu nekakve fakture. Evo, ovde može da se vidi. Datum je 25. januar tekuće godine, imamo pečat, potpis, memorandum, sve. On potpisuje nekakve fakture i one uredno stižu u Odeljenje za budžet i finansije Opštine Sjenica.

Apsolutno ne verujem da se ikad u istoriji ove zemlje i regioni i čitavog kontinenta desio nekakav takav slučaj. Tako da, zaista me zanima da li je formiran predmet i šta se radi konkretno u ovom slučaju?

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu pravde i Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali i Ministarstvu prosvete – ko je dozvolio da se školsko dvorište osnovne škole u Suvom Dolu, Opština Tutin, proda, na osnovu čega i šta će Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde preduzeti da se zaštiti državna imovina?

Znači, Suvi Dol je jedno od frekventnih sela na Pešterskoj visoravni i sada mi kada govorimo o demografskoj politici, kada govorimo o politici prema selu, povraćaju mladih na selo, neko odluči da, evo, imam ovde izvode iz katastra, imamo i na koga se sve to sada vodi, proda deo školskog dvorišta gde bi deca čiji su roditelji ostali na selu mogla da se igraju, da provode svoje vreme posle škole. Šta je sledeće? Da neko na nekakvom zboru partijskom donese odluku da proda školu i šta ćemo posle?

Molim Ministarstvo pravde, molim Ministarstvo prosvete da se ozbiljno pozabave ovom problematikom, jer su ovo stvari koje građanke i građani na terenu apsolutno više neće tolerisati. Ja sam u ovom slučaju njihov glas. Žele ljudi da se bore kroz institucije. Institucije moraju da pošalju jasan i adekvatan odgovor. Hvala vam.

Hvala.

Narodni poslanik Mirsad Hodžić.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, svoje današnje pitanje postavljam ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Čuli smo od nekih kolega da je u Sjenici na vlasti nekakva poštena vlast, da su neki čestiti, ispravni ljudi na vlasti. Međutim, da čuje javnost o kakvim se to navodno poštenim i čestitim ljudima radi.

Nakon konstituisanja Opštinskog veća Opštine Sjenica, krajem avgusta 2020. godine, Opštinsko veće je na konkursu za načelnika Opštinske uprave izabralo odbornika vladajuće većine. U međuvremenu, održale su se sednice Skupštine u oktobru, decembru prošle godine, kao i u martu ove godine, i na svim tim sednicama ovaj načelnik Opštinske uprave učestvovao je u radu kao odbornik. On je učestvovao u glasanju i donošenju odluka, među kojima su i rebalans budžeta za 2020, te budžeta za 2021. godinu, odluke vezane za zaduženje opštine i sve ostalo, gde je on svojim glasom obezbeđivao većinu.

Istovremeno kao načelnik opštinske uprave donosio je rešenja, raspoređivao radnike, davao otkaze po političkoj osnovi, te donosio sva akta vezana za posao načelnika opštinske uprave.

Moje prvo pitanje glasi – kako je moguće, ko je dozvolio, da u opštini Sjenica jedan odbornik istovremeno sa odborničkim mandatom vrši funkciju načelnika opštinske uprave, ako je poznato da je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, u članu 30. predviđeno da odbornik ne može biti zaposlen u opštinskoj upravi, a načelnik opštinske uprave je zaposleno lice u opštinskoj upravi?

Odbornici opozicije su više puta ukazivali na ovu nezakonitost, a odbornici većine, načelnik i opštinsko rukovodstvo su se oglušavali. Postavlja se pitanje ko je njima to dozvolio?

Prema ovome, svaka odluka skupštine opštine u kojoj je ovaj odbornik nezakonito učestvovao treba da bude proglašena nezakonitom, što predstavlja osnov za raspuštanje ove nezakonite skupštine i održavanje novih izbora. Ili, sa druge strane, nezakonita je svaka odluka i akt koju je doneo i potpisao spomenuti načelnik.

Tražim od ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu da hitno sprovede upravni nadzor, a od upravnog suda da poništi sve odluke koje su nezakonito donesene, da se sve odluke koje je donela skupština stave van snage, kao i odluke koje je pomenuti kao načelnik potpisao.

Upravo je jedna od poslednjih odluka u kojoj je učestvovao spomenuti sporni odbornik bila nezakonita po više osnova, u kojoj je on čak donosio tumačenja odluke kao pravnik. Tom spornom odlukom SO Sjenica navodno je razrešila dužnosti direktora privrednog društva DOO „Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela“, u kojoj je opština učesnik sa 33,3%, zajedno sa opštinom Tutin i gradom Novi Pazar, koji imaju isti procenat učešća u skupštini ovog centra, dakle, ovo međuopštinsko društvo čiji su ravnopravni osnivači grad Novi Pazar, te opština Sjenica i Tutin, sa podjednakim udelom i imaju svoju skupštinu društva koja ima sva upravljačka prava. Tu skupštinu čini devet članova, po tri iz svake opštine i grada, te SO Sjenica nije uopšte bila nadležna da raspravlja o ovom pitanju.

Ovo je samo jedan od primera pravnog nasilja koju sprovodi vladajuća većina u Sjenici, uz očiglednu dozvolu i blagonaklonost nekog iz Vlade i sudova.

Tražimo hitno da se ove i sve ostale nezakonite odluke ispitaju, da se stave van snage, a da se odgovorni kazne. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Nataša Mihajlović Vacić.

Hvala, predsedniče.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja. Naime, interesuje me kakav je plan i strategija organizovanja mobilnih timova za vakcinaciju koji bi ušli u svako selo, u svaku kuću i domaćinstvo i na taj način omasovili imunizaciju i pružili adekvatne odgovore građanima koji su još uvek neodlučni da li da se vakcinišu ili ne.

Mobilni timovi su već na terenu i to je dobro, obilaze domaćinstva po selima Srbije, one koji imaju nepokretne ili koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da odu i da se vakcinišu u neku od zdravstvenih ustanova.

Moje pitanje je – kakva je dinamika i ima li dovoljno mobilnih timova koji će u narednom periodu obići sva sela i domaćinstva, jer mnogi nisu u mogućnosti da odu u najbliži grad, mnogi nemaju pristup internetu, mnogi su zauzeti prolećnim radovima koji su u selima u toku, itd, itd.

Naime, Socijaldemokratska partija Srbije je tokom vikenda u Beogradu na više lokacija razgovarala sa građanima o vakcinaciji i pozvala građane da se odazovu apelu i pozivu na vakcinaciju. Neke smo ohrabrili da donesu odluku, kod nekih otklonili sumnje, mnoge smo uputili na „E-upravu“ i način na koji mogu ponovo da se prijave ukoliko su propustili neki od ranije zakazanih termina.

Ono što smo videli na terenu jeste da ljudi imaju nedoumice i mnogobrojna pitanja i traže odgovore. Mi mislimo da bi bilo dobro organizovati jednu široku promotivnu kampanju koja bi bila usmerena upravo na one ljude i na davanje odgovora na ona pitanja koja ne mogu tako često da dobiju u javnosti i medijima.

Vakcina je tema koja mora u ovom trenutku da ima jasnu poruku koja se šalje javnosti, jer je reč o borbi za život građana. Vakcina je civilizacijska tekovina, jedini naučno dokazani način u borbi protiv pandemije. Vakcina je spasila i sačuvala milione života ljudi i kroz istoriju i smatramo da pitanje vakcine i vakcinacije nije i ne sme da bude političko i ne sme da bude tema političkog neslaganja između vlasti i opozicije. Korona je zajednička i spas i zdravlje ljudi takođe treba da budu zajednički trud i napor.

U ovom trenutku mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je izuzetno važno da svi pokažemo solidarnost i odgovornost i da budemo ujedinjeni, s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazimo.

Građani su zabrinuti zbog onih koji u medijima neutemeljeno govore o vakcini, šire razne teorije zavera, glasine i dezinformacije. Njihovi nastupi su agresivni i oni na taj način dovode jedan veliki deo javnosti u zabludu, što, naravno, može da utiče i na sam tok pandemije.

Širenje lažnih vesti, podsetila bih vas, je krivično delo. Na nadležnim tužilaštvima je da reaguju na lažne vesti i sve što se u tom smislu dešava i na društvenim mrežama i u medijima. Socijaldemokratska partija Srbije apeluje takođe na medije da svoj prostor otvore samo za one koji govore o vakcini na naučno utemeljenim dokazima, a ne onima koji svojim neutemeljenim stavovima i agresijom dovode u zabludu mnogobrojne građane.

Svako ima pravo da odluči hoće li ili neće da se vakciniše. Svako ima pravo i da kaže svoje mišljenje o vakcini, ali niko nema pravo da svojim nastupima ugrožava prava drugih ljudi. Pravo svakog pojedinca ograničeno je pravima i slobodama drugih ljudi.

Stav SDPS je jasan, što se više budemo pridržavali mera i što se više ljudi bude vakcinisalo, pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Socijaldemokratska partija će i u narednom periodu nastaviti da aktivnostima na terenu promoviše vakcinaciju građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Akoš Ujhelji. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM smatra da je Srbija napravila dobar izbor kada je članstvo u EU odredila kao svoj najvažniji spoljno-politički prioritet.

Predsednica Vlade je prošle nedelje, u četvrtak u ovom visokom domu rekla da ostajemo na ovom putu. Naša poslanička grupa smatra da je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država već celokupno društvo i da je važno da pored državne administracije proces razumeju i u njega se uključe sami građani Srbije. Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana. Kao što je poznato potrebno je da se harmonizuje zakonodavstvo sa pravom EU ali i standardi i sistem vrednosti.

Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim sektorima. One podrazumevaju opšti okvir finansira i pravila koje regulišu zaštitu potrošača na nivo EU i nivo država članica uključujući mere zabrane i pristup pravdi uz mere za poboljšanje saradnje između vlasti država članica.

Harmonizacija prava, u zaštiti potrošača, ima za cilj da odstrani prepreke na tržištu i da omogući integrisani ekonomski prostor, kako bi usluge i robe mogle da cirkulišu sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, a potrošači uživali visok nivo zaštite svojih prava.

Dati okvir se, takođe odnosi na aspekte u vezi sa opštom bezbednošću potrošača, kao što su opasne imitacije odgovornost za proizvode sa nedostacima i EU sistem brzog uzbuđivanja, takozvani RAPEKS.

Pored toga, regulisana su i pitanja, kao što su prodaja robe i garancije u vezi sa tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački kredit, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, putovanja i prava putnika koji lete.

Poslanička grupa SVM, smatra da će kroz zajedničku politiku, zaštita potrošača, a preko regulisanja i nadzora na tom području, u Republici Srbiji, biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života.

Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povrede i bolesti, uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema van sudskog rešavanja sporova na ovom području, rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju njihovog uticaja.

Uključivanje u sistem RAPEKS, za brzu razmenu upozorenja i informacija, o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenje sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Pitanje glasi, u kojoj fazi se nalazi harmonizacija domaćeg zakona, sa pravom EU, u oblasti zaštite potrošača? Koje mere su preuzete do sada i koje planira da donese Vlada Republike Srbije, radi što efikasnije zaštite interesa, ali i zdravlja potrošača?

Hvala lepo.

Hvala.
Narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije.

Ja za danas imam dva pitanja, oba upućena Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, o dve, čini mi se najvažnije teme. Pre svega za stanovništvo, za smisao postojanja države, ali i za razvoj Srbije.

Moje prvo pitanje je, kada će i zašto već nije organizovan društveni dijalog o temi, koja kaže „Mentalno zdravlje stanovništva i posledice Kovida, na psihološko i psihičko zdravlje svakog od nas“, a pogotovo o mentalnom zdravlju svih nas posle Kovida, kada jednom virus stavimo pod kontrolu?

Razumemo li, u stvari razmere pritiska i tegoba, koje ljudi imaju, bivali zaraženi ili ne? Zato što je zlo zaraze promenilo naše ponašanje, naše navike, i sve na šta smo navikli, kao način života pre epidemije.

Razumemo li da su nam ukinuti rituali druženja, rukovanja, svadbe i sahrane, putovanja, sport, kultura, ukinuti su nam baš svi rituali, na koje smo navikli i bez kojih smo iščupani iz navike koje nas čine društvenim bićima? Da li razumemo koliko nas nije proslavilo rođenje deteta, koliko nije moglo da ožali roditelje ili prijatelja, da se proveseli na nekoj svadbi?

Razumemo li u kakve pritiske i brige su upala mala i srednja preduzeća, mali i srednji preduzetnici, jer nemaju prihod, ljudi sa kreditima, otpušteni, žrtve nasilja? Razumemo li decu osnovnih i srednjih škola, kojima su oteti svi školski rituali, njihovu izolovanost, uzrast u kome je socijalizacija, apsolutno neophodan faktor za odrastanje i sazrevanje?

Nesporno je da Vlada Srbije, odlično radi proces imunizacije, a moje pitanje je, da li može i da li ume Ministarstvo za društveni dijalog, da počne razgovor kojim bi stvorili imunizaciju protiv psihičkih tegoba stanovništva?

Ovo je tema koja bi morala sve da nas okupi, da tražimo rešenje apsolutno za sve nas, i možda tema koja bi nam precizno pokazala, koliko su svi neki izgovori, kada je u pitanju tužakanje ka Evropi, samo reklama, bez postojanja dobre volje, da se eventualno utiče na kvalitet života stanovništva, od koga očekujete sutra poverenje.

Moje drugo pitanje je, kada će i takođe zašto već nije Ministarstvo organizovalo dijalog o socijalno ekonomskom položaju žena, na koji je u stvari kovid epidemija pala? Zašto ovo kažem?

Zato što su žene, nadmoćna većina, preko 65% žena je u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, ekonomije, brige i nege, trgovini i uslugama, brizi o članovima porodice, o svemu što nam je, kao život stalo, kada je epidemija počela. Sve je stalo i prestalo biti normalno, a žene su nastavile da rade, boreći se za druge, za kakvu takvu normalnost života, koji mora da teče.

Zašto nema dijaloga i razgovora o tome? Možemo li se, prvenstveno ženama, ali i muškarcima, svakako i svima u promenjenom i lošijem socijalno-ekonomskom položaju, ikako odužiti za sav napor i žrtve tokom pandemije? Možemo li jednokratno odlučiti da žene koje ove godine stiču uslov za penziju, čekaju na nju kraće, bar šest meseci? Naravno, ako to žele. I možemo li ženama koje su rodile tokom Kovida, jednokratno produžiti porodiljsko za šest meseci?

Možemo li imati dijalog o tome, zašto se žene lakše, više i češće otpuštaju nego muškarci?

Sve ovo o čemu postavljam pitanje Ministarstvu za društveni dijalog, nije nemoguće unaprediti u ovom domu. Ali, postavljam pitanje i tražim o tome dijalog, iz prostog razloga, jer mislim da ćemo ako o tome budemo razgovarali u jednom širem krugu, doći do kvalitetnijih rešenja, a dugujemo rešenje ugroženim kategorijama, pri tome želim da napomenem da ovo nikako nije pitanje, koje bi trebalo da bilo šta od mera koje su donete, umanji, one su bile jako važne, ali se sada moramo okrenuti i običnom čoveku, čiji život i kvalitet života u dobroj meri zavisi od naših odluka.

Ako postoje zakoni, koje treba doraditi ili jednokratno unaprediti, ja želim da o tome razgovaramo, želim da vidimo koji su i želim da ih u Skupštini Srbiji donesemo za dobrobit građanki i građana Srbije. Hvala.