Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, pitanje očuvanja života i zdravlja građana, je princip broj jedan, upravo onaj princip koji je predsednik republike Aleksandar Vučić, navodeći šest osnovnih principa za rad Vlade, formulisao tako da je princip očuvanja života i zdravlja građana prioritet broj jedan. Taj princip prihvatila je Vlada i ona u donošenju zakona, i te kako vode računa o očuvanju života i zdravlja svakog građanina Republike Srbije, bilo da je u pitanju dete, bilo da je u pitanju mladi, bilo da je u pitanju odrasli, ili stari stanovnik Republike Srbije.

Ono što moram da naglasim, a tiče se ovog Zakona o popisu stanovništva, odnosno tiče se njegovog odlaganja, to je da je u fokusu ovog zakona ponovo stavljeno očuvanje života i zdravlja, kako građana koji treba da budu popisani, tako i popisivača i instruktora. Znači, zakon se odlaže, odnosno popisivanje stanovništva se odlaže, upravo iz razloga pandemije Kovida-19, pandemije koja je zahvatila čitav svet, ali Republika Srbija, zahvaljujući našem predsedniku, zahvaljujući odgovornoj Vladi i te kako uspešno se bori sa svim posledicama koje sa sobom nosi ova pandemija.

Moram da istaknem da je sam popis stanovništva, i te kako važan alat u prikupljanju tačnih, pouzdanih i kvalitetnih, ali i ono što je vrlo važno, međunarodno uporedivih podataka. Zašta služe ti podaci koji se prikupljaju tokom popisa, odnosno putem statističkog istraživanja? Služe pre svega, za donošenje adekvatnih politika, na nivou države i to politika koje se odnose na sve segmente našeg društva i ekonomija i zdravstvo i demografija, socijalna zaštita, socijalna politika i poljoprivreda. Da bi se donosili adekvatni planovi, to znači da je država spremna da na realnim osnovama adekvatno i blagovremeno odgovori na sve potrebe njenih građana. To, takođe znači da će se pratiti sprovođenje tih planova i programa i da će se, naravno blagovremeno i u pravom momentu otklanjati uočeni nedostaci.

Ono što moram da istaknem, to je da je Vlada Republike Srbije i naravno naš predsednik Aleksandar Vučić, u borbi sa kovidom, a u cilju lečenja svih onih koji su oboleli od kovida, izgradila samo četiri meseca, dve kovid bolnice, i to u Batajnici i Kruševcu. U planu je izgradnja treće i to u Novom Sadu.

Srbija je pre drugih zemalja EU počela da vakciniše svoje stanovništvo. Srbija je jedina zemlja na svetu gde građani mogu da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu, a vakcinu ima četiri. Srbija je jedina zemlja koja je pokazala solidarnost i humanost prema svojim susedima ali i prema drugim zemljama, samo za vikend 22 hiljade stranih državljana dobilo je vakcinu u Republici Srbiji. Srbija pomaže isporukom vakcina i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj i Severnoj Makedoniji ali je avion sa medicinskom opremom uputila na početku pandemije i Italiji koja je moramo priznati u ekonomskom smislu mnogo bogatija od nas.

Šta je radio Dragan Đilas do 2011. godine? Pljačkao je narodne pare, 619 miliona evra za vreme vršenja gradonačelnika bilo je na njegovim računima. Novac je izneo na 53 svoja računa u 17 različitih destinacija sveta. Taj iznos novca koji je izneo je 68 miliona evra, sa 68 miliona evra Dragan Đilas od tih pokradenih para, može da vrati građanima i mogao je hiljadu lekara da finansira za pet godina, dve hiljade medicinskih sestara takođe u vremensko trajanju od pet godina, da kupi dve hiljade 219 respiratora. Ali, to Draganu Đilasu pljačkašu narodnih para nikada nije ni palo na pamet, jer Dragana Đilasa i žutoj tajkunskoj hobotnici građani su bili na zadnjem mestu. Oni su građane Srbije ubeđivali da je ekonomska kriza 2009. godine bila šansa, tačno šansa za njihove privatne džepove, a poniženje i siromaštvo za ogromne građane Republike Srbije.

Na kraju, želim da naglasim, da Srbija veruje politici koju sprovodi SNS, veruje politici Aleksandra Vučića, veruje politici pobednika, a to su pokazali i izbori u nedelju koji su održani u Kosjeriću gde je SNS osvojila duplo više glasova nego pre četiri godine, 67% od ukupno izašlih takođe rekordnih 72% građana, ubedljivo je pobedila i u Zaječaru. Prema tome, Srbija i građani Srbije vide ko ih vodi u bolju budućnost, njih i njihove dece. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Rajka Matović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva. Ovaj zakon je usvojen prošle godine, a popis stanovništva je planiran da se odradi tokom 2021. godine, to jest ove tekuće godine. Popis stanovništva se radi svake desete godine i predstavlja dragoceni izvor demografskih podataka, a demografski podaci nam nažalost i nisu baš naklonjeni.

Demografski problemi u Srbiji i na ovim prostorima datiraju već decenijama. Najveći problemi sa kojima se suočavamo trenutno su iseljavanje stanovništva, pad nataliteta, porast prosečne starosti stanovništva. Neophodno je konstantno boriti se sa ovim problemima jer u pogledu i razmeni ovog problema u odnosu sa ostalim problemima ovo predstavlja gorući problem jednog društva. Politika koju sprovodi predsednik Republike Aleksandar Vučić i sve vlade od 2014. godine pa na ovamo, počele su da preduzimaju konkretne mere i podsticaje za rešavanje ovih problema, a pojedine rezultate mi već možemo i danas da vidimo.

Mera finansijske podrške roditeljima se ogleda u tome da je povećano davanje roditeljima, pa tako za prvo dete dobijamo 100 hiljada dinara, za drugo dete 10 hiljada tokom dve godine, za treće dete 12 hiljada i četvrto dete 18 hiljada tokom deset godina. Ovo predstavlja veoma veliku podršku roditeljima, a sprovodi se u cilju podizanja nataliteta.

Migracija mladih ljudi sa sela u gradove predstavlja dosta veliki problem. Preduzete su mere, sa jedne strane, pomoći mladim poljoprivrednicima, u vidu kroz subvencije, a sa druge strane, gradeći dobru infrastrukturu kroz celu državu, trudimo se da omogućimo podjednake šanse za razvoj građanima i u gradovima ali i u ruralnim delovima naše države.

Iseljavanje građana je problem sa kojima se suočavaju dosta razvijenije zemlje od naše, pa tako lekari iz Nemačke idu u ekonomski razvijenije države Skandinavije da tamo rade. Prema tome, to je problem, pošto društvo teži ka slobodnom prometu i ljudi i robe, to nije problem samo naše države, nego mnoge države se suočavaju sa tim problemom. Mi ne možemo na silu da zaustavimo nekoga ukoliko je rešio da ode u neku drugu državu, ali možemo da se potrudimo da mu obezbedimo što bolje uslove za rad, što bolji privredni ambijent kako bi doveli strane investicije, bolje kompanije, podigli plate, i na taj način se potrudili da zadržimo sve mlade ljude ovde.

Popis stanovišta je trebalo da bude odrađen ove godine u aprilu, ali se iz razumljivih razloga epidemije odlaže za, verovatno, narednu godinu. Upravo se po ovoj trenutnoj situaciji izazvanoj korona virusom mogu videti rezultati preduzetih mera predsednika Aleksandra Vučića – obnovili smo bolnice, opremili ih najnovijom opremom, podigli plate zdravstvenim radnicima, stvorili smo takve uslove da se danas zdravstveni radnici vraćaju iz zapadnoevropskih zemalja u Srbiju. Nažalost, ne svi i nećemo moći da vratimo svakog čoveka koji je otišao preko da radi, ali se moramo potruditi oko svakog pojedinca da ga vratimo u našu državu.

Građani Srbije su danas u prilici da se vakcinišu i osim što su obezbeđene vakcine za svakog ko želi da se vakciniše, mi imamo mogućnost izbora između četiri različite vakcine, što mnogi građani Evrope mogu samo da pomisle.

Ovom prilikom takođe apelujem na sve građane Republike Srbije da se odazovu vakcinaciji, jer je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije.

A kakvi bi nam bili demografski podaci naredne godine da je ostalo žuto preduzeće na vlasti te 2012. godine? Iskreno se plašim – katastrofalni.

Samo bih napomenula da je Dragan Đilas u 17 zemalja na svoja 53 bankovna računa smestio 68 miliona dolara. Da li vi znate koliko predstavlja 68 miliona dolara? To su tri nove kovid bolnice u Batajnici, to je 2.200 respiratora, to je petogodišnja plata za jednog lekara, to su 192 hiljade minimalnih zarada i to je jednokratna pomoć od 50 evra svakom penzioneru.

Zbog takve politike kakvu je vodio Dragan Đilas, građani Srbije su se iseljavali iz Srbije i odlazili u druge zemlje da rade i žive, a zbog politike kakvu vodi predsednik Aleksandar Vučić, danas se građani Srbije vraćaju u svoju otadžbinu.

Nadam se da će se stvoriti uslovi da se ovaj popis stanovništva sprovede kako treba, a ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, glasati za predložene izmene zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, ministre sa saradnikom, zanimljiva je ovo tema danas. Ovaj zakonski predlog govori o više stvari u Srbiji. Pre svega, o odgovornosti srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom.

Prvo, odgovornost prema jednom ovakvom poslu, gde se ne dovodi u pitanje to da li će popisa biti. To nije slučaj u svim zemljama u Evropi, pogotovo nije slučaj u nekim zemljama u okruženju.

Sledeća važna stvar je odgovornost prema zdravlju nacije. Naime, pomeranje termina od nekoliko meseci jeste vođenje računa o zdravlju i građana koji će biti predmet popisa, ali i vođenje računa o zdravlju i popisivača i svih onih ljudi koji će u ovom poslu učestvovati. U prilog tome govori i način na koji su finansije planirane za ovaj posao, pa pored onog uobičajenog planiranja finansija, a koje se tiče i obuke instruktora i popisivača i koji se tiče dodatnog angažovanja osoblja u jedinicama lokalne samouprave, a i medijske kampanje koja obično prati popis, planirani su novci i za zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju.

Sve ovo jeste jedan odgovoran pristup i govori o odgovornosti srpskih vlasti danas i prema građanima i uopšte.

Međutim, ono što možda više govori kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, on više govori o demokratičnosti i toleranciji srpskog društva i politike danas. Naime, to je možda i najvažnije u svemu ovome. Možda neko misli drugačije, ali čini mi se da je to najvažnije.

Najbolje o toj tolerantnosti i demokratičnosti srpskog društva uopšte govori jedna rečenica u članu 26. ovog zakona, koja glasi: „Lice koje se obuhvata popisom nije dužno da se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti“. Znači, ne mora i nije dužno, a može ako to želi.

Svako u Srbiji može da kaže, prema ovom zakonskom predlogu, kojoj etničkoj grupaciji pripada, kojim jezikom govori i koju veru ispoveda. A ne mora, ako ne želi. Koliko je to važno, meni je poznato, jer dolazim iz jednog višenacionalnog i multietničkog grada Subotice i znam koliko je to važno za mađarsku nacionalnu zajednicu koja živi u velikom broju u Subotici, Hrvatsku i svaku drugu nacionalnu zajednicu koja tamo živi, ali mislim da je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu i važnije u odnosu na sve druge. Naime, Bunjevcima je na severu Srbije decenijama bilo zabranjeno da se slobodno izjasne po pitanju svoje nacionalne pripadnosti, po pitanju jezika kojim govore. Ova rečenica će bunjevačkom narodu, posle više decenija, omogućiti da slobodno kažu ko su, koji jezik govore, kojoj religiji pripadaju. Sve ono što decenijama nisu mogli da urade, i kada su nasilno stavljani pod kapu hrvatskog identiteta.

Naravno, to će omogućiti i svim drugima da to kažu – i Mađarima i Hrvatima i Bošnjacima i onima koji se osećaju kao muslimani i svim drugima koji danas žive u Srbiji.

Da li to važi tamo i u onim državama gde srpski narod ne živi u većini? Da li ista ova pravila važe u Sloveniji, gde prema sadašnjim zakonskim propisima nije moguće izjasniti se po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovo važi, sve ovo što sam rekao, u Crnoj Gori, gde nije sigurno da će popisa uopšte biti, a i ako ga bude, nije sigurno da će biti dozvoljeno izjašnjavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovakva pravila kao što je u Srbiji i ovaj naš zakon važe u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj? Da li u svim tim zemljama naši sunarodnici mogu slobodno da se izjasne po pitanju nacionalne i verske pripadnosti i po pitanju vere kojoj pripadaju? Da li je tako? Nije, znamo svi da nije. A zašto nije?

Naime, jasan cilj je primenom jednog etničkog inženjeringa stvoriti neke nove identitete, po pravilu na račun identiteta srpskog naroda, umanjujući brojke, potirući identitet srpskog naroda stvoriti neke nove identitete.

Kada bi našem narodu u regionu bilo dozvoljeno i pola onoga što je drugim nacionalnim zajednicama u Srbiji dozvoljeno, to bi bio dobar osnov za jednu stabilnu regionalnu saradnju, jednu stabilnu političku situaciju u regionu.

Koliko god cilj bio stvaranje novih identiteta nekakvim inženjeringom etničkim na račun Srba, o kome sam govorio, to neće biti moguće. Neće biti moguće iz razloga što je danas Srbija mnogo, mnogo drugačija zemlja. Nikada Srbi na Balkanu nisu imali veći stepen nacionalnog jedinstva, a to je zato što danas njihova matica Srbija predstavlja jaku i uspešnu državu.

Okupljeni su oko zajedničkih nacionalnih ciljeva, pre svega vođeni politikom koju danas vodi srpski predsednik i srpska Vlada. Stoga je i ova poruka i molba svim zemljama u regionu da dozvole slobodno izjašnjavanje naših građana i prema verskoj i nacionalnoj pripadnosti, da slobodno kažu kojim jezikom govore, ali i poruka da neće uspeti u nameri da potru srpski identitet, jer iza našeg naroda u regionu danas stoji i jaka srpska država i odgovoran srpski predsednik.

Poruka i našim sunarodnicima u regionu da uporno zahtevaju da im se omogući ono što je omogućeno svim drugima u Srbiji, ali i da se slobodno izjasne i kažu kom narodu pripadaju, koju veru ispovedaju i kojim jezikom govore.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Milan Jugović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, pred nama je danas, nažalost, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, stanova i domaćinstava 2021. godine.

Zašto kažem nažalost? Pa, zato jer da danas na dnevnom redu nije izmena ovog zakona to bi značilo da je pandemija koronavirusa okončana, da se čitav svet, da se naša zemlja vraćaju u normalne, uobičajene tokove i da planirani popis možemo da realizujemo u predviđenom vremenskom okviru.

Kako je situacija sa pandemijom koronavirusa i dalje vrlo ozbiljna, kako i dalje imamo veliki broj zaraženih, državno rukovodstvo je donelo odgovornu i jedinu moguću ispravnu odluku, a to je da se popis odloži od aprila 2021. godine za šest meseci kasnije, odnosno za oktobar, a sva je prilika prema predloženom amandmanu i za narednu 2022. godinu.

U središtu politike koju vodi SNS je običan građanin, egzistencija, borba za bolje životne uslove koji će pospešiti natalitet u našoj zemlji, koji će pospešiti bolju demografsku sliku i mislim da su rezultati te borbe Vlade Republike Srbije, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, i te kako vidljivi kroz desetine novootvorenih fabrika, kroz desetine hiljada novih radnih mesta, kroz kilometre novih autoputeva i tako dalje. To su rezultati na koje smo ponosni.

Ponosni smo i na našu uspešnu borbu sa pandemijom koronavirusa, na našu uspešnu borbu u očuvanju života i zdravlja naših građana. U kontekstu te borbe mi treba da sagledamo i ovu odluku o odlaganju popisa stanovništva, jer da bismo održali popis kako je planiran u aprilu mesecu, potrebno je realizovati, odnosno ostvariti direktan kontakt između zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa 15.000 instruktora i popisivača. S druge strane, ti popisivači instruktori bili bi u direktnom kontaktu sa našim građanima. Uz to, u mesec dana, koliko je planirano da se obavi popis, potrebno je ući u svaku kuću, popisati sva lica u domovima za stare, u psihijatrijskim ustanovama, u domovima za studente, u domovima za srednjoškolce, što svakako nosi jedan određen rizik po zdravlje građana.

Ovim postupkom Vlada je pokazala još jednom odgovornost prema svojim građanima i predupredila bilo kakav mogući eventualni rizik u ovako složenoj epidemijskoj i zdravstvenoj situaciji u našoj zemlji.

Kao je faktički osnovni i jedini razlog odlaganja popisa pandemija koronavirusa, ja ću iskoristiti priliku da apelujem na sve naše sugrađane da se vakcinišu kako bi sačuvali svoje zdravlje, zdravlje svojih najbližih, kako bi smanjili pritisak na naš zdravstveni sistem, kako bi što pre pobedili ovu pošast koja nas je sve zadesila.

Mislim da smo trenutno na dobrom putu. Danas, kada u čitavom svetu vlada pomama za vakcinama, kada se zemlje EU međusobno glože i sukobljavaju oko raspodele vakcina, Srbija ne samo da ima dovoljno vakcina za svoje potrebe, već je u prilici da iskaže solidarnost sa zemljama regiona.

Ponosni smo na činjenicu da smo jedna od najuspešnijih zemalja na svetu po broju vakcinisanih. Ponosni smo na činjenicu da su naši građani u svakom momentu bili u prilici da biraju između jedne od četiri vakcine. Time ovaj uspeh dodatno dobija na značaju.

Ponosni smo na činjenicu da ćemo biti jedna od retkih zemalja na svetu koja će proizvoditi vakcine, "Torlak", "Sputnjik V", a fabrika koja će se izgraditi i kineske vakcine.

Ja bih se osvrnuo na jedan trenutak na jednu činjenicu. Dakle, u nekom prethodnom periodu svetski mediji uglavnom su o Srbiji pisali u nekom negativnom kontekstu, sa negativnim prizvukom, negativnim temama itd. sa izuzetkom sporta. Poslednjih godina imidž Srbije se značajno promenio.

Poslednjih godina piše se o ekonomskim uspesima Srbije, o uspesima borbe protiv koronavirusa, o uspešnoj vakcinaciji. Poslednji u nizu takvih tekstova izašao je u "Associated pressu" koji, pored uspešne vakcinacije, ističe solidarnost Srbije sa zemljama regiona, odnosno činjenicu da smo protekli vikend vakcinisali 23.000 građana iz okolnih zemalja - Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine itd. Dakle, to je politika koju vodi danas Srbija i to je politika koju danas vodi Aleksandar Vučić.

Bez obzira što srpski narod, moje kolege su to već u nekoliko navrata danas spominjale, ne uživa prava kakva njihove nacionalne manjine kod uživaju, dakle, bez obzira na to, mi smo okrenuti budućnosti, okrenuti saradnji, jer jedino saradnja je preduslov bilo kakvog napretka, a ovo je samo jedan pokazatelj kako se ponaša Srbija, odnosno kakvu politiku vodi predsednik Aleksandar Vučić.

Još jednom, pozivam onaj deo građana koji se nije vakcinisao ili nije se prijavio za vakcinaciju da to učini, da ne pada pod uticaj raznoraznih antivakserskih grupa, raznoraznih samoproklamovanih vođa opozicije, koji su pozivali građane da se ne vakcinišu, a oni su brže-bolje potrčali da se vakcinišu na sajmu ruskom vakcinom " Sputnjik V".

Meni je na primer interesantniji podatak koliko bi popisivača trebalo samo da popiše sve stanove dotičnog samoproklamovanog lidera opozicije Dragana Đilasa i njegovog brata? Dakle, koliko bi vremena i koliko bi operativaca trebalo da popiše sve te nekretnine koje su stečene, utvrdiće nadležni organi kako, a sva je prilika opljačkanim novcem građana Srbije?

Na samom kraju, želeo bih da izrazim podršku našem kolegi Janku Languri koji je ponovo na meti medija koji se finansiraju od strane Dragana Đilasa, podsećam, opljačkanim novcem građana Srbije. Dakle, svako onaj ko se usudi da dirne u milione na Mauricijusu, Švajcarskoj itd. prolazi kroz beskrupuloznu, prljavu kampanju od strane Đilasovih medija.

Ovom prilikom ja mu poručujem da na taj način neće zaustaviti poslanike SNS, poslanike poslaničke grupe Aleksadar Vučić – Za našu decu da iznose istinu, da razotkrivaju sve afere i malverzacije Dragana Đilasa, jer građani Srbije zaslužuju da znaju istinu.

Sasvim na kraju ću iskoristiti priliku da čestitam građanima Kosjerića i Zaječara na izboru, na pobedi politike kontinuiteta, pobedi politike budućnosti, pobedi politike razvoja koja je jedina garancija uspešne i napredne Srbije, odnosno u ovom slučaju Kosjerića i Zaječara. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima prof. dr Dragoljub Acković.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo, mudrim potezom našeg rukovodstva odlučeno je da se ovaj popis odloži za šest meseci, a možda i za više ako prilike, odnosno neprilike budu takve. Popis koji nam je vrlo važan i koji moramo da obavimo, kao i svi narodi sveta, popis koji je svima važan, pa i romskom narodu i ja želim da vam kažem koliko je on važan Romima.

Naime, za pripadnike romske zajednice u Srbiji glavni motiv za učestvovanje na predstojećem popisu, makar da se on održi, je utvrđivanje tačnog broja Roma u državi. Šta će se time dobiti? Romi će pobediti strah od javnog deklarisanja u smislu onoga što jesu, tu čuvenu etno mimikriju, jer kako mnogi od njih govore - uopšte nije bilo lako biti Rom u vreme kada se nosila žuta traka.

Ispričaću vam na trenutak jedan od velikih strahova romskog naroda koji sam lično slušao. Kada sam oca nekoliko puta pitao zašto se slobodno ne izjasni kao Rom i on se bogami nije uvek izjašnjavao kao Rom, kad mi to zaista jesmo, odgovorio mi je – e, moj sine nisi ti nosio žutu traku i ne znaš kako to izgleda kad moraš da dokazuješ da nisi Rom, a svi vide da jesi, a ja sam, govorio je moj otac, za velike pare kupio potvrdu da sam treće koleno arijevske krivi i tako se spasao smrti u logoru Sajmište. Bio je logoraš tri godine. Tri puta su me tamo izvodili na streljanje i onda mi nikakve pare nisu značile da dokažem da sam Arijevac ili nešto drugo kako ne bi bio streljan. Naime, njegov otac, to već sada znam iz njihove priče, a imam i taj dokument koji je plaćen velikim parama, onoliko koliko su koštala dva trogodišnja vola toliko košta dokument da se dokaže da si Arijevac ako si Rom. Posle mi je bilo žao što sam pitao oca više puta što se ne izjašnjava na popisima, njegovo pravo.

Čuo sam ja, poštovana gospodo, mnoge takve odgovore od starijih Roma i zato se zalažem da se borimo protiv straha koji su fašističke zveri usadile u naš romski narod. Moramo se izjašnjavati u smislu onoga što jesmo iz mnogo razloga. Moramo u narednom popisu, bio ove ili neke naredne godine, reći da smo to što jesmo jer to je naša obaveza. U tom nam mora pomoći država, pre svega, na taj način što će angažovati što više popisivača iz redova romske nacionalnosti koji će u romskim naseljima objašnjavati važnost toga da se pošteno i korektno, a ne bez straha i stida, o čemu ću govoriti, deklarišemo.

Predlažem da se u najskorije vreme počne onlajn obuka jednog velikog broja popisivača iz redova romske i druge nacionalnosti, jer će oni doprineti korektnijem popisivanju Roma, a i drugih. Kada bude došlo vreme da treba raditi popis stanovništva i ne budemo imali popisivače koji su Romi po nacionalnosti dogodiće nam se ono isto što se dogodilo 2011. godine, a 2011. godine se dogodilo da se jedna trećina ili najmanje jedna četvrtina Roma izjasnila kao tako.

Država i Romi u njoj to ne žele, već žele da znaju prave rezultate, jer od toga neće imati štete, već samo koristi. Neće nas biti 150 hiljada, već između 400 i 500 hiljada, što je pravi broj pripadnika romske nacionalnosti u Srbiji.

Zašto moramo pre popisa mapirati sva romska naselja i konstatovati koliko ih zaista ima? Ja te podatke znam. Čuo sam neke koje su izneli, nisu tačni. Nemamo mi 700 romskih naselja, već negde oko hiljadu. Svako od njih ima više od 10 kuća. Radio sam nekoliko godina te analize i popise.

Kada bi se svi izjasnili kao Romi, mi bismo bili najmnogobrojnija nacionalna manjina u Srbiji, a to bi donelo niz poboljšanja našem narodu i našem životu. Zato moramo mnogo više snage i želje uložiti da popis stanovništva bude što pravilnije urađen.

Romi se ne izjašnjavaju i zbog bojazni od podsmeha, ali i straha. Da kažem nešto o podsmehu, jedan broj, kako kaže, se ne izjašnjava zato što je u malo boljem ekonomskom i društvenom položaju od ljudi koji žive u mahalama. To su oni koji se boje podsmeha, da im se kaže kako su Cigani ili Romi, a da nisu baš ravnopravni sa ostalima.

Šta bi se dobilo još? U ovom visokom domu ću se zalagati da se Romi ne stide od toga i još manje da se plaše da kažu da su Romi.

Zašto je važan pokušaj da se dođe do realnog podatka o broju Roma u našoj zemlji? Precizniji podatak o ukupnom broju Roma omogućio bi uspešnije planiranje i sprovođenje politike socijalnog uključivanja, a na osnovu čega bi se razvijale nove mere za unapređenje položaja romske nacionalne manjine.

Činjenica je da država Srbija kontinuirano ulaže napore na unapređenju položaja Roma, ali moram da kažem da još uvek to nije dovoljno i valjda će i verovatno će i to biti. Uveren sam da će i ova Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić učiniti sve da se i Romi u Srbiji osećaju kao građani prvog, a ne drugog reda, čemu će izjašnjavanje na predstojećem popisu doprineti, veoma doprineti.

Na kraju, pozivam građane Srbije svih nacionalnosti da se vakcinišu, naročito one starije koji su moji parnjaci i da tako sebi obezbedi bolji i sigurniji život. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.