Sada ću zaista morati da vas prekinem, zato što ste narušili i elementarno dostojanstvo Skupštine i svaku logiku o vašem izlaganju, pokazali ste jednu ogromnu ne korektnost, jer ste imali apsolutnu slobodu i mogućnost da branite sve ono što ste želeli da kažete.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja reklamiram, odnosno ukazujem, oprostite ne reklamiram, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27. koji kaže – da predsednik Narodne skupštine ili u konkretnom slučaju, predsedavajući predstavlja Narodnu skupštinu, saziva, predsedava njime i vrši poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom o radu.

Dakle, vi ste dužni da poštujete ovaj Poslovnik o radu i da shodno ovom Poslovniku o radu, dajete reč narodnim poslanicima na šta sam maločas ukazao.

Neću se baviti politikanstvom, sve što sam želeo da kažem maločas sam rekao, ovo je još jedna u nizu pokušaja da se izazove provokacija, kako vladajuća koalicija, kako to stoji, između ostalog i u izveštaju evropskog parlamenta, na koji sam maločas ukazao, kako vladajuća koalicija ugnjetava i zaboga ne dozvoljava parlamentarnoj opoziciji da govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ne, mi imamo samo demokratski duh i demokratsku toleranciju ako ste spremni na raspravu, izvolite, mi smo to, a ne ovako da izlazite, pokušate da napravite provokaciju, iznesete zastavu, odete na Kosovo kada je dan kosovskih snaga i bezbednosti, pa šaljete poruke kako je izgubila na težini Vlada Republike Srbije, odnosno Vlada Ane Brnabić, sve zato jer nismo odreagovali na vašu provokaciju, onako kako ste vi smatrali da ćemo odreagovati nego smo vas saslušali, pa vas saslušamo na albanskom jeziku, nemamo problem sa tim i ako to ne učinite u skladu sa Poslovnikom, Ne najavite na vreme, ne učinite u skladu sa Poslovnikom, mi vas saslušamo i tek kasnije vidimo na koji način ste govorili o predsedniku Republike, o ministrima u Vladi Republike Srbije, na koji način ste govorili o nama narodnim poslanicima, a kada govorite o nama, govorite o građanima Srbije.

Sve dok je toga, mi ćemo se boriti protiv takvih stavova. Nemamo ništa protiv identiteta, ali kada kažete, slobodno se vijori zastava u Gračanici, kažu, srpska, e pa vijoriće se, vijoriće se, jer Kosovo i Metohija su deo Srbije, a Bošnjake prihvatamo kao svoju braću i uvek su dobrodošli u Srbiju.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Samo još jedan kratak komentar. Dakle, kompletno predsedavanje je bilo upravo u skladu da zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine, kada je bio Poslovnik, regulisali smo u odnosu na to, trudimo se da na osnovu atmosfere i ambijenta, kreiramo jednu atmosferu gde može svako da iskaže svoj stav.
Zahvaljujem i ja vama.
(Đorđe Milićević: Ne tražim da se Skupština izjasni.)
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici.
Mislio sam da vodimo debatu na osnovu činjenica, a ne na osnovu toga da neko nešto iskaže i samo nestane iz sale.
Ja ću morati, pre svega, zbog javnosti i kolega poslanika da ukažem na nekoliko važnih stvari, pre svega zbog integriteta Republike Srbije i Vlade Republike Srbije. Ako postoji jedna zemlja koja je označena svuda u pogledu štićenja prava nacionalnih manjina, onda je to Republika Srbija i to se čulo i u izlaganjima njihovih predstavnika tokom današnjeg dana i ja mislim da svaka druga konotacija, predstavlja izvrgavanje činjenica i pokušavanje sa nekim jeftinim političkim ne korektnostima, izazivanje problema u ovom domu Narodne skupštine.
Mislim da je to potpuno neumesno i mislim da bi to imalo za cilj da odvede raspravu u nekom drugom pravcu.
Ne želeći da bilo kome delim, bilo kakve lekcije ili bilo šta drugo kod Zakona o izmeni Zakona o popisu stanovništva, postojala je javna rasprava na koju niko, proverili smo to malopre nije podneo na tu vrstu, a primedbe smo čuli u prethodnoj raspravi, niko nijednu primedbu. Da je bilo primedbi, o tome bi se diskutovalo.
Druga stvar, i sam sam bio vaš kolega. Postoji institut amandmana, u petak u ponoć je istekao rok za podnošenje amandmana i moglo se dopuniti, ako je neko smatrao za shodno bilo kojim predlogom amandmana i na taj način diskutovati i eventualno pokušati da se izmeni, ako neko smatra i postoji većina za to da se izmeni tekst ovog zakona ili dopuni sa eventualnim predlozima, kako bi se čitav proces popisa popravio, ako je to potrebno.
U krajnjoj liniji, ovaj zakon i zakon koji je izvorni, je usvojen i označen kao moderan zakon koji uvažava sva prava svih onih koji žive na prostoru i dotle ide to daleko, komentarišući malopre sa saradnikom iz republičkog zavoda, da toliko to ide daleko da su toliko otvorena pitanja da možete da napišete, i kada ne vidite sebe, bilo kako označenim, nemate odnos, prema tome možete da napišete šta god poželite. To toliko ide daleko.
Apsolutno, nikakva diskriminacija, niti je kome namera, a u tome je malopre kolega koji je iz poslaničke grupe, koji je bio predstavnik poslaničke grupe, mislim Biševac, iz SDP, koji je rekao da su u radno telo za implementaciju ovog popisa na osnovu koordinacije na Savetu nacionalnih manjina dva čoveka iz redova Bošnjaka i Hrvata će biti implementirani i kud ćete onda veću otvorenost?
Moram još jednu stvar da kažem koja je jako važna zbog političke korektnosti ili nečeg drugog što je neko želeo da uradi.
Kada se gradio put preko Peštarske visoravni, oko Karajukića Bunara, sad ili pre 20 godina? Kada se ugovara put, autoput Požega – Boljare, vrednosti 1,6 milijardi evra? Sad ili tad ili bilo kada u prethodnih 50 godina?
Kada se radi pešterski vodovod, koji povezuje Sjenicu i Tutin, sad ili pre 10, 20, 50 godina?
Svakom ko želi da posmatra činjenice, mislim da je ovo dovoljan broj razloga koje govore o tome, koliko Republika Srbija ulaže na taj prostor. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Prvi je prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Čuli smo danas da će poslanici stranke Pravde i pomirenja podržati ovaj predlog zakona, jer smatramo da je popis izuzetno važan, kao što smo i pre 10 godina smatrali da je neophodno da izrazimo svoju volju, načinom da ne izađemo na taj popis zbog određenih postupaka onog režima koji je na svaki način hteo da nanese zlo pripadnicima bošnjačkog naroda.

Takođe, smatramo da su procesi počeli da se menjaju i da imamo realno dobrih pokazatelja da će ovaj popis doprineti da sve nacionalne zajednice unaprede svoje položaje u ovoj državi.

Kao što smo i ovde više puta govorili zakonodavni okvir je izuzetno kvalitetan u Republici Srbiji, prava nacionalnih zajednica kada je u pitanju zakonska osnovica su daleko bolja iznad prava u drugih državama u okruženju, međutim, ne treba nam biti reper to što smo dostigli region mi se moramo boriti za ono što jeste merodavno i što jeste standard EU.

Davno smo prevazišli, dakle, kad je zakonska osnovica u pitanju i Hrvatsku, i Bosnu i Crnu Goru. Intencija da idemo ka EU, to je nešto što trebamo težiti.

Ono što i ovaj popis i sve ostalo treba pokazati kada su u pitanju prava manjinskog naroda i nacionalnih zajednica jeste da se počne sa implementacijom svih tih zakonskih okvira, a to, pre svega, znači da se krene sa recipročnim zapošljavanjem, kako to i zakon nalaže u onim zajednicama gde ti pripadnici nacionalnih manjina čine određeni postotak stanovništva, pa ukoliko u jednom gradu, kao što je Pazar 80% stanovništva čine Bošnjaci treba biti 80% u svim nacionalnim i republičkim institucijama. To je ono gde mi danas trebamo insistirati, raditi da se poboljša ukupna pozicija.

Sa druge strane, populizam ne vodi ničemu. Danas smo ga imali sa obe strane i to je nešto što nije politika pomirenja između naroda.

Isto tako, kao sarajevski đak i student, moram donekle reagovati na izlaganje mlađeg kolege koji je rekao da je iz Sarajeva isterano 300 hiljada Srba.

Prosto to nije činjenica na taj način da su oni proterani. Ja sam tih godina studirao u Sarajevu i podjednako sam na tom fakultetu i Univerzitetu sarajaevskom učio i bošnjačku i sprsku književnost i svedok sam da se to ni dan danas nije promenilo, a da su ljudi jednostavno iz egzistencijalnih i drugih razloga u najvećem broju odlazili iz tog grada i radili su migracije kako su osećali gde trebaju da pripadaju.

Dakle, nije dobro bez potvrda, o tome govore i pripadnici srpskog naroda koji su učesnici tog vremena, nije dobro ni sa jedne strane zloupotrebljavati činjenice. Prosto, mi moramo izgrađivati politiku pomirenja.

Ovo što čujemo i što provihoruje sa svih strana tj. da su i Bošnjaci i Srbi međusobno isprepletani i da moramo graditi vlastitu budućnost. U tom pogledu trebamo se voditi činjenicama u svakom smislu i da moramo graditi bolju budućnost za našu decu, a ona se može graditi ukoliko govorimo istinom bez populizma bilo koje strane i bez nametanja bilo kakvih reakcija, odnosa ili mišljenja.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala.

Moram samo da reagujem na izlaganje mog kolege.

Nisam rekao 300.000. Rekao sam 150.000, i to je činjenica. Rekao sam da je pre sukoba u Sarajevu bilo 30% stanovništva srpske nacionalnosti, a da je posle ratova svega ostalo negde oko 3%.

To su činjenice, to su istorijske činjenice. O tome sam govorio, a govorio sam i o drugim stvarima, a konkretno vezane za Bosnu i Hercegovinu, tako da, tih 300.000 odnosilo se na Republiku Srpsku Krajinu i na proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala vam na pojašnjenju, jer jako je važno da budemo precizni. Vaše izlaganje je bilo višestruko, vezano je za ceo region i onda sam ja, a verujem i većina slušalaca i gledalaca stekli takav dojam da ste govorili o Sarajevu.

Dakle, Sarajevo je pretrpelo to što je pretrpelo i ostalo je multietnički grad, i u ratu i posle rata, i naravno, bilo je iseljavanja, kao što je bilo i iseljavanja iz Beograda i svih drugih gradova. Ljudi su bukvalno odlazili tamo gde su mislili da će im biti bolje. Svi oni koji nisu počinili bilo kakva zlodela u tim ratovima tražili su svoju budućnost ili u inostranstvu, ili u državama gde smatraju da je njihova budućnost.

Dakle, ništa nije crno-belo. Odlazak iz Sarajeva nije bio motivisan time i to je jako važno zato što se to populistički vrlo često spočitava. Nije bio motivisan time da su ljudi proterani, ljudi neki koji su živeli ostali su i dan danas žive u Sarajevu, a drugi su jednostavno prodavali svoja imanja i odlazili su da žive tamo gde su smatrali da treba izgraditi budućnost za sebe i svoju decu.

Zato je važno da preciziramo sve te stvari jer su ovo jako osetljive teme i ostavljamo prostor za populizam i za manipulaciju onih koji ne misle dobro niti Srbima, niti Bošnjacima, a naročito onima koji ovakve stvari koriste da bi imali priliku za jeftine populističke, političke poene i da na tome grade svoju politiku koja je destruktivna i koja nas vraća u jedan začarani krug iz devedesetih godina, koja nikome ništa ne može doneti dobro.

Hvala.