Hvala vam, predsedavajuća.

Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednik moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma i koleginica Marija Jevđić su već pričali u ime naše poslaničke grupe i čuli ste već da ćemo da podržimo ovaj zakona. Svakako su bili srazmerno vremenu koje su imali dosta detaljniji. Ja obzirom da imam samo na raspolaganju neka tri, četiri minuta pokušaću samo da kažem ono što ja smatram da je vrlo bitno, što bi rekli da ostane negde zabeleženo.

Čitajući neka demografska istraživanja, pošto je jedan kolega danas pričao o sličnim podacima, došao sam do informacije da Srbi nisu prošli ovako, da mi Srbi nismo prošli ovako kako smo prošli od Balkanskih ratova, pa do Prvog, Drugog svetskog rata, Jasenovca, Jadova i tako dalje, da bi nas danas prostom reprodukcijom bilo 27 miliona. Znači, samo Srba bi bilo 27 miliona. Nažalost, po zadnjem popisu pokazalo se da nas ima sedam miliona. Iskren da budem, plašim se da kada budemo uradili ovaj popis sada mislim da će ta cifra da bude i ispod sedam miliona.

Godine 2011. u popisu koji je rađen, učestvovalo je 37 hiljada popisivača. Od tada do danas uznapredovali smo, danas sa drugačijom opremom, sa drugačijom tehnikom, za ovaj popis je procenjeno da je dovoljno 15 hiljada popisivača. Jedan mali predlog, ovih danas sve nas koji se bavimo politikom u nekom periodu ispred nas čekaju izbori za mesne zajednice. Nekada su se, naravno i sada, ali to je nekada bilo izraženije, ljudi, domaćini utrkivali ko će da budu predsednici mesnih zajednica i ko će sa svojom idejom i iskustvom najviše moći da pomogne.

Lično mislim da smo napravili jednu grešku 2012. godine kada je na inicijativu nekih poslanika koji danas nisu ovde među nama, došlo do te situacije da smo mesnim zajednicama ukinuli račune. Mesna zajednica bez para se svodi na neko dobrovoljno kulturno-umetničko društvo koje eventualno može da da neki predlog, a na žalost nema mogućnosti da samo može da učestvuje u nekim sličnim realizacijama. Zašto to kažem? Danas su se vremena promenila. Mladi ljudi su dobili želju da se bave politikom, da urade nešto dobro za svoju zajednicu i da se kandiduju na istim tim mesnim zajednicama.

U ovih 15 hiljada popisivača, obzirom da će većina njih da bude sa tržišta rada. Znači, nije lako doći do tih 15 hiljada imena, svakako obučiti te ljude i čekati svakih deset godina da dođemo do nekih statističkih podataka. Mislim da bi bilo dobro da u okviru svake mesne zajednice, ispred mladih ljudi koji će da budu sastavni deo tih mesnih zajednica, popisne komisije obuče te mlade ljude, da s vremena na vreme možda mogu da urade i neke periodične preseke, da ne moramo da čekamo svaki put deset godina, nego da tu statistiku možemo lakše da ažuriramo.

Ono što je isto interesantan podata i o njemu treba da se kaže nešto, je to da pored nas koji živimo, Srba koji živimo ovde u Srbiji milion i sto hiljada naših sunarodnika živi u Bosni i Hercegovini, iznosim samo te značajnije brojke, 178 hiljada u Crnoj Gori, 186 hiljada u Hrvatskoj, 450 hiljada u Nemačkoj, 300 hiljada u Austriji, sto hiljada u Francuskoj i tako dalje.

Iskren da budem, pored svih ovih sila koje su udarile na nas i svih nepravda koje ovaj naš narod preživeo, Bogu hvala još nas ima, jedna stvar bi bila dobra, da nikad više ne dođemo u neku situaciju da moramo sa bilo kim da ratujemo ili da naši ljudi moraju da budu ponovo mete nekih preseljavanja. Danas živimo u zemlji kada takve stvari, siguran sam neće moći da se dese zato što ni Srbija nije ono što je nekada bila. Danas smo poprilično jaki, složni i takve stvari ne bi trebale da nam se dese.

U okviru te organizacije oko popisivača imali smo priliku danas, Žarko Obradović i ja da razgovaramo sa jednim momkom, mladim momkom konobarom, koji kaže – ako je deficit, možda bi i mi, konobari, mogli da se uključimo u te popisne komisije, da mi krenemo malo da popisujemo. Znate šta, ako mi budemo popisivali, pa sabirali sve to, pa malo zaokružili, ispašće da nas ima oko 10 miliona. Naravno, mala šala. Ali smo mu mi odgovorili - verujemo da ćete vi narednih dana da počnete da radite, zato što otprilike, kako se sada stvari dešavaju epidemiološka situacija će krenuti u nekom boljem pravcu, tako da ćemo da ostavimo popisivačima da se bave ovim statistikama, a da konobari počnu da rade svoj posao.

Pošto ste danas tu, ministre, i drago mi je da ste tu ispred Vlade, samo još jedno kratko pitanje ili jedan mali predlog za vas, mislim da smo o tome već razgovarali, jer nikada se nije dešavalo nešto u realizaciji.

Možda bi bilo dobro, ministre, da tema koju smo jednom pokrenuli, a to su centri za informisanje poljoprivrednih proizvođača koji bi trebali da budu regionalno podeljeni u odnosu na već zastupljene kulture ili stočne fondove, budu samo češće informisani u kom pravcu trebaju da se kreću. To je danas rekao i predsednik moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma, i siguran sam da ste i vi svesni tih problema. To je jedna mala sugestija.

Još jednom, ponavljam, što se tiče zakona koji je danas na dnevnom redu, poslanička grupa Jedinstvene Srbije ga svakako podržava.

Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vojislavu Vujiću.
Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe SPS Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi ministre, kolege narodni poslanice, građani Srbije, Predlog zakon o izmenama Zakona o popisu stanovništva, mnogo se govorilo o tome. U pitanju je izmena koja se isključivo tiče roka održavanja.

Potpuno je razumljivo da je pandemija Korona virusa diktirala da to ne možemo uraditi u periodu od 1. do 30. aprila, kako je bilo planirano, već se to pomera za oktobar i koliko god da su težnje pojedinaca da se to pretvori, možda čak i u neko političko pitanje zaista je suludo komentarisati ili odgovarati na takve optužbe.

Mislim da je dobro da se sačeka taj oktobar iz mnogo razloga, pre svega iz bezbednosnih, jer kolega Vujić je o tome govorio, 15 hiljada ljudi će biti uključeno u popisivanje tj. upola manje nego što je bilo 2011. godine, ali opet ne mali broj ljudi koji će biti direktno izloženi ličnom kontaktu da bismo došli do relevantnih podataka.

Popis stanovništva je važan i ne samo stanovništva, nego i domaćinstava i stanova. To je organizovano prikupljanje podataka o stanovništvu jedne zemlje i čini mi se najvažniji statistički izvor. Nismo mi ni prva, ni jedina zemlja koja to sprovodi, samo sticajem okolnosti to se dešava u ovoj godini, pandemije korona virusom.

Osnovno pitanje na koje ćemo dobiti odgovor je, zapravo koliko nas je? Govorili smo o tim ciframa, govorile su moje kolege pre mene. Osim toga što ćemo dobiti odgovor koliko nas je, dobićemo odgovor i na pitanja gde i kako živimo, ko smo mi u kontekstu starosti, što će, bojim se, biti podatak koji nam se neće dopasti, kog pola, kog obrazovanja, kog zanimanja i svih ostalih parametara koji su relevantniji na temu.

Ono što je važno reći jeste da se ta slika broja stanovnika u Srbiji zaista menjala. U pravu su kolege, mislim da je i kolega Bane o tome govorio, jeste nas 2011. godine bilo oko 7.200.000. Od toga je dve trećine stanovništva živelo u gradskim naseljima.

Dobro je, ministre Nedimoviću, da ste ovde. Pretpostavljam da ćete imati jednu precizniju sliku koliko su nam u tom smislu danas sela ugroženija ili manje ugrožena. Ja želim da verujem da su manje ugrožena i nekako verujem u statistiku koja će pokazati da je više mladih ljudi koji će se posvetiti selu, zato što zaista mislim da tu jeste perspektiva Srbije, između ostalog.

Ženski pol je po tom popisu iz 2011. godine, bio zastupljeniji, sa oko 51,5%. Mislim da će i taj procenat sada biti veći, ali je najbrojnija populacija bila između 15 i 64 godine. I to je negde onaj podatak koji nas sve plaši o kome smo svi govorili, a to je starosna struktura, to je činjenica da nam je stopa nataliteta u padu. Ja čak imam podatak da od 1971. do 2011. godine stopa nataliteta pala je sa 14,4% na 9,1%, dok je stopa mortaliteta porasla obrnuto proporcionalno.

Jeste ovo razlog da se kao narod i država zabrinemo, međutim nismo malo uradili. Mislim da je aktuelna Vlada, zapravo tu postoji jedan kontinuitet kada je u pitanju pre svega unapređenje kvaliteta života mladih ljudi, povećanje broja zaposlenih, smanjenje broja onih koji iz, najpre ekonomskih razloga napuštaju našu zemlju i čini mi se da u ovom trenutku kada smo ekonomski lider u regionu, a možda i šire sve manje postoji razlog da nam mladi ljudi odlaze.

Da li u tom smislu imamo problem da možda stručnjaci budu plaćeni negde u inostranstvu više nego kod nas? Da, ali sa druge strane praksa je pokazala da, čak ni zemlje Evropske unije koje smo u nekom periodu stanovništvo i prikazivali kao obećane zemlje, više to nisu.

Pandemija korona virusa pokazala je da je ipak važno živeti u odgovornoj državi, u državi koja brine o svom stanovništvu, pre svega. Potvrda za to jesu vakcine, jeste ovaj tempo vakcinacije koji imamo prilike da vidimo na dnevnom nivou, pa čak možda i ovaj vikend koji nam je pokazao koliko je ljudi iz regiona došlo u Srbiju po vakcinu.

To su parametri koji su veliki plus za Srbiju i koji nedvosmisleno ukazuju na to da jesmo lider regiona, ali sa druge strane, sigurna sam da će probuditi i gnev svih onih koji nas kritikuju, uglavnom, bez razloga, koristeći neke svoje parametre da unize sve ono što imamo, dobru volju i da uradimo u prilog njihovih zahteva.

Kada ukazujem na ovaj sociološki aspekt, govorim to iz razloga jer tamo gde nema stanovništva ne može biti ni države.

Šta je još jedna važna kategorija ljudi koju želim da zaista svesno pozovem da razmisle? Pre svega, to su nacionalne manjine i kada to kažem, onda kao i kolega Zvonimir Stević, govorimo o krajnjem Jugu, govorim o tom političkom pokušaju da se na brzinu profitira na način što ćete svoje sugrađane i pripadnike svoje nacionalnosti ubediti kako je velika šteta za državu Srbiju ako se ne odazovete popisu. Ne. šteta će biti isključivo za vas, za vašu decu koju treba da odgajate u Srbiji, jer biti državljanin Srbiji u ovom trenutku zvanično popisan je ozbiljan benefit. Ukoliko ne veruju meni, Albanci iz Preševa i Bujanovca mogu oko toga da se konsultuju sa svim onim svojim rođacima koji su zvanično ili nezvanično popisani i stanovnici su te kvazi takozvane države Kosovo, sa čijim pasošem ne mogu da izađu, osim do Albanije, ja mislim nigde bez vize.

Mnogo je važno u kojoj državi živite. Mnogo je važno da niste žrtva nečijih velikih apetita, političkih i ličnih, i to je jedan od razloga zbog kog zaista apelujem još jednom, da zdravorazumski sagledamo popis stanovništva i u odnosu na činjenično stanje se prema tome svako od nas i odredi.

Sve ostalo je, čini mi se, u dobroj meri već rečeno, pa i stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, a to je da ćemo svakako glasati za izmenu ovog Zakona, pre svega, zato što smo stava da je zdravlje i bezbednost naših građana na prvom mestu i da oko toga nema kompromisa, šest meseci nije rok koji je ko zna koliko tragičan.

Sigurna sam da ćemo u oktobru imati uspešan popis stanovništva koji će pokazati da brojke nisu tako strašne, a onda nam i dati zadatak kako da kao visoki Dom, kao narodni poslanici pomognemo da nam statistika svake godine bude što bolja, makar u ovoj starosnoj strukturi.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sandra Joković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova u 2011. godini.

U ovom Zakonu je definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine, ali imajući u vidu činjenicu da je pandemija Kovid 19, nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis, jer zahteva direktan kontakt popisivača i građana.

Zato se ovaj popis odlaže za šest meseci, što znači neće biti negativnih posledica po rezultat popisa, osim što će se objavljivanje konačnih rezultati započeti šest meseci kasnije nego što je prethodno bilo planirano.

Terensko prikupljanje podataka, 15.000 popisivača treba da obiću svaki stan, kuću kako bi popisali kompletno stanovništvo.

Poslednji popis je bio 2011. godine i ukupan broj stanovnika je bio 7.186.862. U gradskim naseljima je 4.271.872 stanovnika, dok je u ostalim naseljima 2.914.990 stanovnika. Bila je ovo prilika da se građani, između ostalog, i izjasne kojoj veri i naciji pripadaju i mnogo toga još što je važno za državu, a i same građane Republike Srbije.

Po popisu iz 2011. godine, 147.504 ljudi se izjasnilo kao Romi. Po nezvaničnoj proveri, taj broj je daleko veći.

Mnogi Romi žive u neformalnim naseljima, kojih ima 702 u našoj zemlji, i koja nisu bezbedna za stanovnike ovih naselja. Podsetiću vas da je samo pre dvadesetak dana u neformalnom naselju prilikom strujnog udara nastradalo sedmoro dece. Jedno je podleglo povredama i preminulo. Ostala deca se nalaze u Tiršovoj i u teškom su stanju.

Sigurna sam da će grad Beograd, opština Čukarica, kao i nadležna ministarstva naći način da stambeno zbrinu žitelje ovog naselja, a to mogu da učine kroz razne projekte koje finansira naša država zajedno sa EU.

Sveukupni položaj Roma je loš. Zato je potrebno podizanje svesti Roma koliko je važno da učestvuju u popisu u 2021. godini, da izraze nacionalnu pripadnost i ostvare svoja prava obezbeđena Ustavom, kao i druge benefite.

Što se tiče benefita, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije su u 2018. godini uvećali roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Jednokratna novčana pomoć za prvo dete iznosi 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće 12.000 dinara 10 godina i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno 10 godina.

Po statistici, svaki šesti par ne može prirodnim putem dobiti dete. Pohvalno je što je država prepoznala ovaj problem i donela odluku da žene mlađe od 43 godine vantelesnu oplodnju obavljaju o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Imamo dobre primere i lokalnih samouprava, kao što je grad Kraljevo, grad iz koga ja dolazim. U slučaju kada se vantelesna oplodnja obavlja u inostranstvu grad Kraljevo obezbeđuje finansijska sredstva od 300.000 dinara, a starosna granica do koje žene mogu konkurisati je 50 godina. Takođe, za prvo dete grad pomaže sa 30.000 dinara jednokratnom novčanom pomoći. Imaju i mnoge druge povlastice koje se odnose na majke sa troje i više dece. To su popusti na gradsku toplanu, čistoću, vodovod.

Mnoge žene su se odlučile da rode treće i četvrto dete. Iza ovako hrabrih majki stoji naša država koja im obezbeđuje sigurna mesečna primanja do detetove desete godine.

Sve ove podsticajne mere od strane države i lokalnih samouprava doprineće natalitetu, a te rezultate ćemo videti kada budu objavljeni konačni rezultati popisa.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sandri Joković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Krstić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od zakona koji se donosi na svakih deset godina je Zakon o popisu stanovništva i imovine. Ovakav zakon je neophodan da možemo da stvorimo sliku stanovništva, kako nacionalne strukture, tako i starosne kategorije. Da dobar deo naših sela polako odumire znamo i tačno vidimo tu činjenicu.

Dobro je što je danas ministar poljoprivrede ovde, gde svi znamo da je jedan od ključnih razloga za razvoj sela i jeste grana poljoprivrede, pa ćemo na ovakav način i steći jednu od najrealnijih slika šta se dešava u srpskom selu i koliko imamo stanovnika prvenstveno, kažem, u seoskim i ruralnim područjima, s obzirom da jedan od najvećih pokretača i ekonomije i privrede je i grana poljoprivrede.

Što se tiče drugih parametara, ja bih se osvrnuo na jug Srbije, s obzirom da znamo da albanska nacionalna manjina, koja živi na jugu Srbije, su bojkotovali do sad sve moguće popise, a sve ostalo, kao pripadnici države Srbije, ostvaruju sva moguća prava, pa mislim da u ovom slučaju je poziv njima da se lepo popišu i da svi znamo koliko je Albanaca na jugu Srbije, jer znamo da Albanci imaju, da kažem, taj stav da se upisuju i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji i u Albaniji, po potrebi, pa da fingiraju i prebrojavaju se da su u mnogo većem broju kako bi ostvarivali svoja prava u četiri različita regiona, odnosno u tri države.

Što se tiče drugih parametara oko popisa, nadovezao bih se, maločas je kolega Aleksandar i govorio, 1991. godine na izjašnjavanju oko odvajanja Severne Makedonije, tada je u Severnoj Makedoniji bilo 295.000 Srba, a na poslednjem popisu 36, što znači da je status Srba popisanih u regionu ozbiljno ugrožen, jer i status Srba je mnogo veći i u Severnoj Makedoniji, a i u drugim republikama, kao što je Crna Gora. Samo taj parametar govori da je 1991. godine bilo 140.000 Albanaca u Severnoj Makedoniji, a znamo da je 295.000 bilo izjašnjeno Srba, što znači da je duplo veći broj bilo Srba nego Albanaca, a vidite koji status Albanci skoro polovine imaju makedonske vlade, od resornih ministara i sve ono što pripada u rukovođenju jednoj državi, a koliko u odnosu na to imaju Srbi. Zato pozivam Albance da se, koji se nalaze na jugu Srbije, popišu, da vidimo pravu i realnu sliku, da ne izvrću trenutnu situaciju i koriste samo sebi za korišćenje prava, a kada dođe zakon koji treba da slede, oni se samo pozivaju na njihova prava. I ova prava treba da poštuju i izvrše popis i onda znamo tačno situaciju kakva je realna na terenu.

Hteo bih samo još da naglasim da posle ovog zakona, kažem, ministar poljoprivrede je tu, trebalo bi automatski da se uradi jedan rezime celokupne situacije, jer tu će doći do popisa i staračkih domaćinstava. Doći će do popisa i seoskih, odnosno ljudi koji žive na selu i kako bismo mogli sa hitnim merama uraditi određene mere i spasiti srpsko selo, 2kao što je nekad bilo osnov, pokretač privrede i opstanka na ovim prostorima.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Krstiću.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas govorimo o izmeni Zakona o popisu stanovništva za 2021. godinu, koji će ujedno biti i poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način, neposrednim kontaktom sa stanovništvom.

Ono što je ovde najbitnije jeste da zbog trenutnog stanja i ugroženosti pandemijom koronavirusa, moramo biti realni da u aprilu mesecu ne može doći do ostvarenja tih planova i zbog toga moramo da ih pomerimo za oktobar mesec.

Ova Vlada sprovodi strategiju za povećanje nataliteta i u tom smislu je sprovela sve moguće mere već nekoliko godina unazad kako bi Srbija napokon imala pozitivan procenat kada je u pitanju broj rođenih beba u jednoj godini.

Takođe, 88 opština dobilo je ukupno 650 miliona bespovratnih sredstava za poboljšanje populacione politike u januaru mesecu prošle godine. Vlada Srbije je 2018. godine uvećala i roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete što je, priznaćete, velika pomoć i stimulacija parovima koji žele da imaju više dece, a nisu to bili u mogućnosti iz finansijskih razloga.

Sa druge strane, kako bi se popravila demografska slika u Srbiji, Vlada je sebi zadala cilj da zadrži mlade u našoj zemlji i pokuša da vrati one koji su već ranije otišli u inostranstvo.

Obnova i izgradnja Srbije uključuje otvaranje velikog broja radnih mesta, što daje šansu upravo mladima, ali i svima koji su bez posla. Zato je nezaposlenost sada na 9%, iako je veliki problem napravila upravo pandemija.

Bitno je da ćemo na kraju dobiti pouzdane podatke o ekonomskim, obrazovnim, etičkim, vitalnim obeležjima stanovništva, zato što su oni neophodni da bismo dobili preciznu sliku trenutnog stanja i mogli da pravimo projekcije za naredni period.

Što se tiče same pandemije, obraćam se građanima da izbegavaju bilo kakva okupljanja, pogotovo performanse koje su organizovali neodgovorni i neozbiljni ljudi koji ne žele dobro nikome, a pogotovo ne svojoj zemlji.

Pre neki dan – Ada Ciganlija – puna ljudi, roštiljanje, lep dan, predivno. Znam da je svima dosta sedenja u kući ali, ljudi, stanite malo, mislite o bezbednosti svojoj i svojih najdražih, a pri tome ugrožavate živote i mladih i starih, dok su nam sa druge strane bolnice prepune i imamo medicinsko osoblje koje, ugrožavajući svoje živote, pokušava na svaki mogući način danonoćno da pomognu svima nama, svim bolesnima i ugroženima.

Apelujem na građane Srbije da se vakcinišu, jer je to zaista jedini način da normalizujemo život onako kako smo navikli da možemo da prošetamo i izađemo sa decom, da normalno idemo u kupovinu, da se vratimo normalnom životu. Na kraju krajeva, svi to i želimo, zar ne? Toliko puta ste tražili da ponovo imamo organizovana venčanja, kao ranije, da imamo proslave rođenja dece, da izlazimo u kafiće, pa, eto, to je jedini način da ponovo živimo normalno i bezbedno.

Svi možete da se ljutite na predsednika koliko god hoćete, ali predsednik nije taj koji je doneo koronu u našu zemlju. On je taj koji se izborio da imamo sve postojeće vakcine u ponudi kada ih druge zemlje nemaju i nisu imale. On je taj koji pomaže i stranim državljanima u borbi protiv Kovida, a ova Vlada je svima dala mogućnost da slobodnom voljom odluče da li će se vakcinisati ili ne.

Nije normalno skupljanje u masama, a sa zahtevom kojim – nepostojećim. Znači, oni nemaju konkretan zahtev, osim da im nešto ne odgovara. Pa, nikome od nas ne odgovara da sedi kući i da već preko godinu dana nosi maske, stalno dezinfikuje ruke, drži odstojanje od dragih i najbližih.

Žalosno je što imate nekoga kao što je Đilas, koji bukvalno ne spava, nego traži razlog da kritikuje i zamera na svakom potezu ove Vlade. To su vam oni ljudi koji kažu – ja volim svoju zemlju ali… Čim ima to „ali“ znači da nešto baš i ne voli tu zemlju i taj narod i da bi je najrađe opustošio i odneo sve, makar i na Mauricijus.

Pazite sad, 68 miliona evra na 53 računa, plus sve što smo znali od ranije, da ne ponavljam, i ko zna koliko ćemo još pronaći na njegovim računima širom sveta, našeg bivšeg gradonačelnika Beograda.

Šta mislite, dragi građani, koliko para biste imali na računima kada bi vam sve pare vratio nazad i svima jednako podelio? Koliko bi se para našlo na računu svakog od nas?

Sa druge strane, da smo gradili fabrike od tih para, koliko bismo novih radnih mesta imali? Ali to ne znači samo radno mesto, već egzistencija i bolji i pristojniji život vašim porodicama.

On mora, prosto mora da odbije poligraf. Ono što ja insistiram jeste da se nastavi sa istragom u koju moraju biti uključeni svi istražni organi ali da se isto uradi i sa gospodinom Jeremićem, Šolakom i pronađu svi njihovi saučesnici.

Na sve ovo, Đilas sebe predstavlja kao žrtvu, jadnog, progonjenog političara, kojeg mi pokušavamo da predstavimo kao najvećeg lopova. Nedavno je izjavio da će biti priveden. Pitam se samo zbog čega, kad je tako čist. Da nije možda počeo da se kaje? Da neće možda i javno da se izvini građanima na pokradenom novcu? Očigledno je proradila panika, pa sve možemo da očekujemo od njega, jer je sateran u ćošak.

Poštovani građani, 60% nas je dalo svoje poverenje predsedniku Vučiću na prethodnim izborima, a ne sumnjam da će tako biti i na predstojećim.

Predsednik Vučić i ova Vlada su pokazali da rade sve kako bi nama bilo bolje, kako bi imali lepši i bezbedniji život i svi vidimo da se nije stalo sa radom i ekonomskim napretkom, uprkos pandemiji. U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Oliveri Ognjanović.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.