Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Tomić.
Da li još neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana predsedavajuća i ostali članovi predsedništva, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje popisa građana i njihove imovine je za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja veoma važno pitanje i važna tema i ona zapravo predstavlja nastavak diskusije koju smo nedavno imali vezano za Zakon o statistici, tako da pored konkretnog razloga zbog čega se ovaj zakon nalazi danas pred nama, a to je pitanje roka, svakako je ovo prilika da se prozbori i nešto kaže o samoj važnosti popisa.

Razumljivi su argumenti koje smo čuli vezano za ideju odlaganja. Istina, ove nove ideje koje čujemo o novim rokovima svakako da trebaju dobiti šansu da se ovde pred narodnim poslanicima nađu i da se o njima progovori. Pitanje je koliko je dobro toliko dugo odgađati, zato će biti važno čuti i novu argumentaciju i naći najbolje rešenje pogotovo što ovo što se događa, celokupna kriza sa pandemijom nije stvar koju možemo izvesno predviđati, tako da i jedne i druge argumente treba imati u vidu.

Dakle, popis stanovništva je svakako jedan od osnovnih komponenata na kojima se bazira razvoj jednog društva i koji ima implikacije pre svega razvojne, ali isto tako on je, zapravo, osnovna baza kojoj, pored ekonomsko-privrednog razvoja, imamo uvid i u ostale informacije i podatke koje imaju i veoma važne refleksije na identitet građana, posebno manjinskih zajednica i naroda. Zato za nas Bošnjake, a siguran sam i za pripadnike ostalih nacionalnih zajednica, ovo pitanje jeste od razvojnog značaja, ali je isto tako i izuzetno važno identitetsko pitanje.

Skoro da čovek ne poveruje da je protekla jedna cela decenija kada je pitanje popisa za Bošnjake u ovoj zemlji, a posebno u Sandžaku bilo od izuzetne važnosti, poprimilo jedan drugi pravac kretanja i tretiranja. Ja ću vam ovde javno kazati i podsetiti vas da pre 10 godina lično sam bio jedan od onih koji su pozivali na bojkot popisa. Tada smo obrazložili zašto i sada ćemo to ponoviti zapravo sa namerom da uvidimo jasnu razliku od tadašnjih okolnosti u kojima je trebalo da se odvija i u kojima se odvijao popis stanovništva i sadašnje atmosfere.

Dakle, pre 10 godina mi smo u Sandžaku imali permanentno nezvanično vanredno stanje. Dakle, imali smo atmosferu u kojoj je tadašnji režim, Tadićeva vlada, imao nameru da se obračuna sa njima neposlušnim Bošnjacima, koji je tada predstavljali razne bošnjačke, verske i nacionalne institucije.

Mi smo dakle imali situaciju u kojoj smo skoro svakodnevno ili redovno imali upotrebu i posebnu zloupotrebu policijske sile u obračunu sa neposlušnim građanima, odnosno sa građanima koji nisu bili spremni da podržavaju njihovu politiku, odnosno njihovu političku opciju do trenutka kada je 4. septembra 2010. godine ta zloupotreba sile eskalirala na mestu Hadžet, inače poznatom stratištu Bošnjaka, mestu gde je 1945. i 1946. godine streljano više hiljada građana, ponajpre Bošnjaka, na mestu gde su vernici predvođeni islamskom zajednicom trebali da prouče dovu, zapravo tim žrtvama i zapravo pokažu odlučnost da ne dopuste da se ta parcela zloupotrebljava za razne banalne svrhe i interese sa pozicije tadašnje gradske uprave.

Mi smo toga dana imali predstavu za koju se nije moglo verovati da u jednom društvu u jednoj državi, koja nije zvanično u ratu i nema zvanično proglašeno vanredno stanje, se ne može desiti, dakle, preko 1.500 pripadnika Žandarmerije, dakle, pripadnika specijalnih snaga ove zemlje je dovedeno toga dana se suprotstavi vernicima i islamskoj zajednici da zapravo upriliče verski obred koji su planirali. Došlo je i do manjih problema, odnosno fizičkih sukoba između vernika i policije, ali, hvala Bogu, zahvaljujući zapravo predstavnicima islamske zajednice koji su bili u toj grupi, odnosno zajedno sa vernicima, nije došlo do eskalacije sukoba i ipak se sve relativno dobro završilo.

Zapravo, samo ova situacija, a takvih je bilo jako puno, zapravo, govori o tome kakvo smo stanje imali. To je bila samo treća godina obračuna sa islamskom zajednicom u pokušaju da se islamska zajednica profilira, programira, uređuje po političkoj želji, bilo tadašnje vlasti na čelu prethodno sa Koštunicom, a potom sa Tadićem, svakako uz dušnu podršku njihovih eksponenata u Sandžaku.

Naravno da tada u takvoj okolnosti nije moglo biti prihvatljivo sprovođenje bilo kakve aktivnosti sa građanima na tom prostoru i normalno je bilo da smo tada pozvali na bojkot popisa stanovništva i svakako da taj bojkot tada nije uspeo, iako su naši protivnici zdušno i glasno govorili i obaveštavali kako je popis u potpunosti uspeo, kako je bojkot propao, kako oni, eto oni imaju apsolutni autoritet u narodu, kako nas koji smo pozivali na bojkot narod nije glasao i tako se to tada završilo.

Međutim, tema je do skoro bila na ivici zaborava da pre nekoliko meseci nismo čuli od tih istih političkih aktera i predstavnika zapravo sasvim drugačije vesti i informacije. Oni su pre nekoliko meseci u više izjava govorili kako mi koji smo tada pozivali na bojkoti popisa smo krivi što Sandžak, Novi Pazar i ostali gradovi na prostoru Sandžaka nisu dobili dovoljno razvojnih sredstava zato što smo tada pozivajući na bojkot zapravo odvratili jedan značajan broj stanovnika pa smo dobili manje brojke od onoga koji ima Novi Pazar i Sandžak u celini i eto sada smo mi krivi što imamo tamo siromaštvo. Verujem da smo krivi i zbog korupcije u tim gradskim i opštinskim upravama i da smo eto krivi što u Sandžak nije došla niti jedna investicija, da smo krivi, da smo krivi, da smo krivi.

Dakle, isti akteri dijametralno različite izjave, doduše 10 godina je raspona, pa hajde možemo i da pomislimo da je u pitanju zaborav. Šta god da je neka oni to objasne, ali je činjenica da su u pitanju neistine. Istina jeste da je bojkot tada uspeo, da jedan značajan broj stanovnika se nije popisao. Čak nije bitno ni koliki je to broj, jer zapravo svaki popis je uspešan ukoliko je tačan. Ukoliko i mali broj nije obuhvaćen, to više nije popis jer statistika ima smisla samo kada ima egzaktne podatke. Statistika nema nikakvog smisla kada ima relativne podatke, kada ima približno tačne podatke.

Naravno da je to za nas jedna velika lekcija, ali nismo od onih koji će ono što su govorili pre deset godina nastojati da zaborave i kažu – ne, ne nije bilo tako, da, da jeste bilo tako, da, da pozivali smo na bojkot iz vrlo jasnih razloga, jer je atmosfera, odnos tadašnjih državnih vlasti prema Bošnjacima, prema muslimanima i prema Sandžaku bila agresivno-neprijateljska. U takvim okolnostima nije bilo moguće sprovoditi bilo šta, dakle bilo kakvu aktivnost i davati podatke, odnosno učestvovati u nečemu što taj sistem, odnosno taj režim sprovodi.

Ono što sada raduje, jeste da mi nakon deset godina, istina nakon učešća, ulaska u politički život prethodne Bošnjačke demokratske zajednice, a sada Stranke pravde i pomirenja i nakon što ova stranka u prethodnom mandatu je bila predstavljena, odnosno bila u prilici da predstavlja svoj narod sa dva narodna poslanika, a nakon što je Stranka pravde i pomirenja udvostručila taj rezultat u pogledu broja predstavnika i sada ima četiri narodna poslanika.

Za podsećanje, nikada niti jedna bošnjačka stranka od uvođenja višepatrijskog sistema, dakle cele tri decenije nikada nije imala četiri narodna poslanika, odnosno četiri predstavnika, a o kvalitetu neka govore građani. To je zapravo nešto što na kraju kulminira i rezultira i ovakvim učešćem ovde u Narodnoj skupštini, ali isto tako i potpisivanje Sporazuma o saradnji sa vladajućom strankom u kome se jasno videlo da nije bilo težište na ministarskim foteljama, nije bilo težište na ličnim pozicijama u Vladi, već je stavljen fokus i akcenat na kapitalne investicije, na velike projekte, kao što je autoputni Koridor i intenziviranje njegove realizacije sever-jug preko Peštera, Koridor 11, kao što je autoputno povezivanje Novog Pazara i Sandžaka sa Sarajevom, kao što je gasovod od Kopaonika, prema zapadnom delu Sandžaka sve do Pribora, kao što je osnivanje Kliničko-bolničkog centra, kao što izgradnja pruge isto tako od Raške preko Novog Pazara, pa sve do Bistrice, kao što je izrada fizibiliti studije za moguću izgradnju aerodroma na području Sandžaka.

Dakle, ovo je novina, zapravo ovo je ono što ilustruje stanje današnje u odnosu na stanje pre deset godina, za vreme te vlasti. Ono što jeste simptomatično ili prisutno kao propratna promena, da su neki politički akteri Sandžaka i tada isti i sada isti, no to sada više nije važno, važno je ko je primarni politički faktori, ko predstavlja primarno Bošnjake, naravno ne monopolistički i hvala Bogu što nije monopolistički. Monopol nigde nije dobar, pa ni kod nas, ali evo prilike sada da imamo jednu sasvim drugačiju atmosferu, atmosferu dogovora.

Mi Bošnjaci u ovoj zemlji i muslimanu uopšte svesni smo i svih istorijskih bremena koja nosimo, od tzv. turske krivnje, preko raznih drugih fundameelističko-terorističkih krivnji, itd. Potpuno smo svesni toga, svesni svih bremena 90-tih godina, sukoba, ratova, zločina i svega što se dešavalo, ali isto tako smo svesni i naše odgovornosti i našeg opredeljenja da sva ta bremena koja opterećuju naše odnose, zapravo rešavamo dijalogom, rešavamo dogovorom, da svu našu prošlost koristimo kao lekciju, kao pouku, jer jedino takav pogled u prošlosti u istoriju ima smisla. To nimalo nije lako, pogotovo kada ste manjina, to nimalo nije lako kada nastupate sa pozicije takvog broja, ali je moguće i ono što mi pokazujemo, ne samo da je moguće već da je to jedini pravi put.

To je put između jednog primitivističkog, populističkog bavljenja politikom u kome biste tražili samo zapaljive teme da postanete bitni, da razbijete čašu, flašu ili nešto drugo i da skrenete pažnju na sebe. Nagledali smo se takve politike i Sandžaka, kao što nije prihvatljiva i ona druga krajnost jednog poltronskog, snishodljivog odnosa prema vlastima, gde se na kraju samo kapitalizuje ličnim interesom i svojim pozicijama. Kurs Stranke pravde i pomirenja jeste taj srednji put, taj put sredi, put izbalansiranosti, put ravnoteže, put dijaloga, put pomirenja, ali i sve vreme i na koncu ostajanja dosledno uz Bošnjake, uz njihov nacionalni, uz njihov etnički, uz njihov kulturološki, uz njihov verski, uz njihov opšti interes, ali isto tako i uz njihova individualna i kolektivna prava.

U tom pogledu posmatramo da će budući popis biti izuzetno važan za Bošnjake, ali isto tako će biti izuzetno važan i za sve nacionalne manjine u ovoj zemlji. Dakle, mi smo imali prema prošlom popisu koji je eto bio, donekle nepotpun zbog bojkota koji je donekle ostavio na to posledice u Sandžaku i zbog bojkota koji permanentno postoji ili je postojao u Preševskoj dolini, ali smo uz te nedostatke imali oko 30% građana da su se izjasnili kao ne Srbi, odnosno da pripadaju nekim drugim etničkim zajednicama, odnosno narodima. Dakle, to je jedan veoma ozbiljan broj koji ukazuje na to da skoro trećina ovog naroda, građana Srbije kojima se po Ustavu i zakonima garantuju sva individualna i kolektivna prava, ne pripada etničkoj pripadnosti većinskog naroda.

Sada, videćemo šta će se desiti na ovom popisu postoje određeni pokazatelji da može doći do pada broja pripadnika nacionalnih manjina. Ukoliko bi taj pad bio drastičan, to svakako ne bi bila dobra poruka. Istina, postoji curenje stanovništva, govorili smo o tome više puta, zbog migracionih kretanja, zbog negativnih drugih pokazatelja i razloga demografije i nataliteta, ali ukoliko bi ovaj pad bio drastičan to bi već bio alarm za otvaranje određenih tema, kroz politička partnerstva i saradnju koju smo imali pretprošle izbore, pre svega sa Makedonskom nacionalnom zajednicom, sa Vlaškom nacionalnom zajednicom, sa Romskom nacionalnom zajednicom.

Bio sam u prilici da se bliže upoznam sa njihovom situacijom, ali smo imali određene pokazatelje i informacije da u određenim sredinama se oni osećaju u stanju opasnosti od asimilacije. Da li je ona uvek samo sa aspekta većine ili države ili ona ima i svoje razloge unutar same zajednice, možemo o tome da razgovaramo, ali ono što je naše iskustvo kao Bošnjaka u ovoj zemlji jeste da na prostoru Sandžaka, tamo gde su Bošnjaci autohtoni, gde su Bošnjaci u određenim delovima u većini, postoji jedna stabilnost u svesti o etničkoj pripadnosti. Ali, kada je u pitanju prostor izvan Sandžaka, dakle, u ostalim delovima Srbije, Beograd, Vojvodina, gde imamo jako značajne brojke Bošnjaka, tu stanje nije baš tako. Tu imamo i dalje određene strahove. Da li su oni opravdani ili ne, to treba da budu teme naših izlaganja i naših razgovora i bavljenja politikom, ali definitivno to jeste nešto o čemu moramo razgovarati i mi pre svega kao predstavnici Bošnjaka, ali bi jako dobro bilo i da čujemo više glasova, glasnije pozive od strane srpske većine o tome da se podstakne to da se svako izjasni o onom što jeste. Dakle, da on nema nikakve posledice i ne samo posledice, nego da ne vidi privilegiju u tome ukoliko se asimilira, ukoliko se odrekne svoje etničke pripadnosti, svog etničkog imena i svog etničkog identiteta. Tu bismo morali inače poradi malo više, ali pogotovo neposredno pre samog popisa, a znaćemo termin nakon usvajanja ovog zakona, odnosno izmena koje imamo danas ovde.

Dakle, ponoviću da definitivno sa pozicije Srbije ne može biti u interesu Srbije to da oni koji nisu Srbi da je dobro da ih je što manje. To su dakle, anahrone politike, pogrešne politike, politike koje ne mogu da donesu dobro ni Srbiji, ni srpskom narodu, ni građanima ove zemlje. Etničko bogatstvo, etnička različitost, kulturološko bogatstvo je božiji dar, to je na kraju krajeva božja percepcija stvaranja. Bog je mogao da je hteo, da nas učini pripadnicima jedne nacije, jednog jezika i jedne vere. Da to valjalo i da je hteo, to bi se desilo.

Svaki pokušaj da se nasilno ili bilo kako veštački utiče na to je zločin i zlodelo prema Bogu, prema čoveku, prema ljudskosti i na kraju prema samom sebi. Zato i ovaj popis treba iskoristiti kao još jednu prezentaciju slobodarske opredeljenosti ove zemlje koja će dokazati da može biti drugačija nego što je to bilo u prošlosti u određenim trenucima i periodima, a to znači da ona bude kuća, dom u kojoj će živeti svi građani ove zemlje bez obzira na versku, nacionalnu pripadnost, jednako osećati se sigurnim i osećati se i sigurnim i obaveznim prema ovoj zemlji. Jer, samo ukoliko uspostavite ravnotežu prava jednog naroda, odnosno građana s jedne strane, i s druge strane ravnotežu obaveza i lojalnosti onda možete imati sreću, blagostanje i stabilnost. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Dragan Marković Palma.

Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati odlaganje popisa stanovništva iz poznatih razloga, ali mislim da ćemo posle popisa saznati koliko i koliko je broj građana u pojedinim gradovima i selima bio na poslednjem popisu, a koliko danas.

Ja sam siguran da nećemo imati manje stanovništva, možda to bude u promilima, nego što je bilo na poslednjem popisu iz razloga što građani Srbije koji rade u dijaspori zbog ove epidemije se vraćaju u Srbiju, jer ostaju bez posla u tim evropskim državama i ne samo da ostaju bez posla, tamo je samo vazduh besplatan, sve se plaća.

Mi imamo iz dana u dan svakog dana da vidimo kako stranci dolaze da se vakcinišu u Srbiji, to je za mene bilo veoma prijatno iznenađenje, pa čak i oni iz država čiji političari i funkcioneri tih država mrze Srbiju. Zašto mrze Srbiju? Zato što Srbija ima najveći ekonomski napredak poslednjih godina, veći od svih tih država koje su nekada bile mnogo razvijenije u ekonomskom smislu od Srbije. Ako Srbija ima četiri vakcine, a neke evropske države, koje su evropski moćnici, da ne govorim koje su to države, do skoro nisu imale ni jednu vakcinu. Na primer, Austrija do pre mesec dana nije imala ni jednu vakcinu. Zašto oni još mrze Srbiju? Iz razloga što Srbija želi da sarađuje sa svima.

Rekli su ti moćnici da neće da kupuju ruske i kineske vakcine, a sada čujemo kako će i oni kupovati te vakcine, što znači da su imali slabu viziju kada je u pitanju zaštita građana. Nama su zamerili zato što sarađujemo sa Kinom, sa Rusijom, zato što je predsednik bio u Americi, zato što smo mi u samom vrhu kada je u pitanju VDP, itd.

Juče sam imao dva sastanka sa ministrom turizma iz Grčke i oni kažu da čekamo da vidimo šta će Evropa da nama kaže. Pa, vi morate da imate autonomiju. Da je ova država, da su Vučić i Dačić dok je bio ministar inostranih poslova slušali sve što govori Evropa mi bi danas bili na poslednjem mestu u ekonomskom smislu. Ne bi imali ni jaku vojsku, ni jaku policiju, ni punjenje budžeta ovako kako se puni, pomoć privredi, građanima, onima koji ne rade, itd.

Tako da, Srbija, kada pogledamo to su neki kriterijumi, činjenice i da bi čovek znao kako živi treba da se uporedi sa komšijom. Mi smo poslednjih pet godina najbolja destinacija za život građana, ne samo građana Srbije već i ostalih iz EU, a pogotovo oni koji su nam komšije i često dolaze u Srbiju.

Zašto popis? Popis je veoma neophodan i to treba građani da znaju, da ako je neko imao pre četiri člana porodice, a sad ima petoro, da zna da će dobiti više sredstava od država. Ako živi na selu…

Kad sam kod sela, ministre, ja želim stvarno da vam čestitam, vi ste poslednjih 20 godina jedini ministar koji se razume u poljoprivredu. Da ne govorim šta su prethodni ministri govorili. Prethodni ministri, jedan ministar koji je iz vašeg kraja, ulazi u njivu samo kad je bio na auto-putu, pa mu se išlo u toalet, a nije bilo blizu hotela. Toliko se on tada razumeo i poznavao poljoprivredu.

Tog ministra pitam u parlamentu, u staroj zgradi, kažem – sutra ću doneti četiri tegle. U jednoj tegli će biti kukuruz, ječam, ovas i žito. Da mi kažeš gde je kukuruz u kojoj tegli? Znate šta mi je rekao u pauzi? Pusti, bre, Palma te tegle sad ćeš da nosiš tegle iz Jagodine. Takav ministar poljoprivrede je bio.

Šta je još važno? Ministru poljoprivrede je mesto na terenu, da sačuvamo selo. Sve je ovo bitno kada je u pitanju popis. Mladi ljudi odlaze iz sela, imaju i kuće, kupatila, i da žive dobro itd, iz razloga što je to bila tradicija pre sedam, osam godina da se napušta selo, da se odlazi u grad ili iz neke opštine male da se dolazi u Beograd.

Sada je sve manje. Zašto? Sada se pomaže i to selo i subvencije su velike i država vodi računa i da se otkupe poljoprivredni proizvodi, ono što se proizvodi na selu. Ali, dosta poljoprivrednika krive državu, jer ne znaju da država ne određuje cenu žita, da berza određuje cenu žita, malina, kupina itd. To možda često treba objasniti poljoprivrednicima, možda treba napraviti neku bazu gde će oni moći da se informišu, regionalne baze i da znaju gde će šta da pitaju i od koga da dobiju informaciju.

Popis stanovništva je veoma važan. Na primer, u Jagodini imamo 66 hiljada birača, skoro 67, a kažu 70 hiljada stanovnika. Ne postoji logika, 25% je minimum onih koji su maloletni i plus na poslednjem popisu imali smo 440 porodica više nego na pretposlednjem popisu. Znači, to su porodice koje su došle iz nekih drugih gradova, krajeva i samim tim povećan broj stanovnika. Nije to slučaj samo sa Jagodinom, to je slučaj i drugim gradovima, u drugim opštinama itd.

Šta je još važno? Veoma je važno da govorimo zašto su nas bombardovali. Bombardovali su nas zbog Račka. Hajde sad da ostavimo Račak po strani, koliko danas, a to je veoma važno za EU, da imamo činjenicu, materijalni dokaz, koliko danas Srba živi u Prištini, koliko u Prizrenu, koliko u Zagrebu, a koliko su živeli pre rata? Gde su ti Srbi? Koliko danas Albanaca živi u Beogradu, koliko Hrvata, a koliko pre rata? Mnogo više danas nego pre rata, kada je u pitanju i teritorija KiM, srpski deo teritorije i kada je u pitanju Hrvatska gde su Srbi nekada živeli.

Mi time treba da se ponosimo. Treba da se ponosimo, a isto tako slikovito da pokažemo ko je učinio etničko čišćenje. Nisu Srbi. Tim popisom vas molim, ministre, pošto vi predstavljate taj zakon, da tim popisom isturite taj problem i da kažete – izvolite gospodo, da vidite šta je Srbija, Srbija je majka za sve.

Ne slažem se da se mi delimo po nacionalnoj pripadnosti, veri itd. Svi mi ovde treba da budemo isti i da poštujemo jedni druge i da poštujemo Ustav ove države, a ne da poštujemo Ustav ove države kada mi daju funkciju, a kada nešto trebaš da profitiraš politički, onda to za tebe ne važi i ne priznaješ.

Tako da, Srbija je veoma korektna za sve građane koji žive u ovoj državi i da saznamo koliko stanovnika živi u Srbiji.

Gde će da dođu ti ljudi koji žive u dijaspori, a rade u Evropi i negde u nekim drugim državama, nego ovde u svoju državu. Ovde imaju skoro sve besplatno. Čak će imati i posao. Ako se dislociraju fabrike iz Nemačke u Srbiju, to vi, ministre, često da govorite, Srbija je najbolja destinacija, ekonomska sigurnost, kurs evra, politička stabilnost. Sada ti naši sugrađani, ili kako da ih nazovem, dolaze u Srbiju, tamo su radili kod nekog Nemca, a i ovde će raditi. Možda je ovde malo manja plata, ali i cena života i tekući troškovi su manji nego što su u EU.

Sve je ovo važno za popis. Mi u pojedinim gradovima sada nemamo radnike da zaposlimo i to sada postaje veliki problem kod investitora. On hoće da otvori fabriku i pošalje vam stručnu spremu budućih zaposlenih radnika, i vi sada treba da garantujete tom investitoru da li ćete obezbediti te radnike ili ne. Posebno treba da se čestita rukovodstvu ove države. Vi znate da ja nisam neko ko se šlihta, da govorim ono što mislim, onako kako je stanje na terenu, jer mi ne treba ništa, niti da se zaposlim, niti auto od države, mobilni telefon, kancelarije, ili ne znam šta.

Privrednik sam 40 godina, ali iz dana u dan, svi ti privrednici koje ja poznajem kažu da je nikada bolje u Srbiji nego danas. I vas kada sam zvao one nedelje, vi ste se javili, a ministar Mali nije, opravdano se nije javio, a vi se uvek javljate, čak i kad ste bili sa predsednikom, mislim da je to bio Katar ili negde drugde, ministar Nedimović mi se javio za vreme sastanka, kaže – na sastanku sam sa predsednikom, javljam se, jer zna da ga zovem u ime nekih poljoprivrednika, u ime nekih proizvođača, da ga pitam kako bi ljudi saznali iz prve ruke. To je retkost.

Onog zalizanog, na V mu počinje prezime, kako beše se zove, ministre, onaj iz vašeg kraja? E da, Veselinov. Dabome. Hvala. Evo, ministar zna kako mu se kolega zove. Ako sam ja zaboravio kako se zove, onda znajte da ništa nije uradio. Izvinjavam se što sam vas uporedio sa njim.

Znate šta, ja nisam protiv, kažu svi ministri poljoprivrede su iz Vojvodine. Tamo ima najveći broj paora, kako da ih nazovemo, obrađuju ogromnu površinu poljoprivrednog zemljišta. Ali, isto tako, vi ne zapostavljate i one koji imaju 50 ari u centralnoj Srbiji, na jugu Srbije, istoku i zapadu. O svima se vodi računa. Samo mi trebamo često da imamo neku prezentaciju, ne prezentaciju kao što su bivši radili, da uče poljoprivrednog proizvođača koliko santimetara kukuruz od struka do struka se seje, ili ne znam šta. Ja kažem - imate li vi neke pare da date poljoprivrednicima? Kaže – nemamo. Onda je pametniji od tebe, iako si završio poljoprivredni fakultet, deset puta. Šta ti da pričaš poljoprivredniku? Tako da, vi to ne radite. Dajete informaciju da su to subvencije.

Šta je to što ima budućnost, a u pitanju su poljoprivredni proizvodi? Kako još da sačuvamo selo? Pričali smo, vi ste mi odgovarali sa konstatacijom koja je realna i tačna, kako da to meso zaustavimo da se uvozi u Srbiju, zamrzlo meso, staro po godinu i nešto dana. Postoji CEFTA, jeste da mi imamo obavezu, ne možemo sada da kažemo ti Holandija možeš da uvoziš, Nemačka ne može itd, ali možemo da radimo sa marketima, da se smanji uvozno meso, jabuke, krompir, luk itd, da se to kupuje iz Srbije od poljoprivrednih proizvođača. Na taj način ćemo i da sačuvamo selo, sačuvaćemo da na selu niko nema manji plac gde živi od 30-40 ari sa kućom. Znači, ako ekonomski interes postoji za njegovog sina i unuka, on napravi u dvorištu kuću za još jednu porodicu, za još dve porodice i svi žive u jednom dvorištu.

Na primer, ja bih lično voleo, imam 12 članova porodice i svi živimo u jednoj kući, voleo bih da tako bude u svim seoskim sredinama, da se dogovaraju i da na neki način to jedinstvo daje ekonomski rezultat za bolje sutra svakoj porodici.

Borba protiv bele kuge je veoma neophodna. Ali, vidite, vakcina se plaše mladi ljudi. Kažu – ako primite vakcinu, ne možete da napravite decu itd. Pa, to je najveća glupost. Mi moramo te takve, koji šire paniku i pozivaju ljude da se ne vakcinišu, a umire se svakog dana, strogo kažnjavati. Oni šire paniku gde je životno ugrožen veliki broj građana Srbije. Evo, poznajem minimum 15-20 parova, pitam što se ne vakcinišete, imate oca, majku, babu i dedu, a oni kažu hoćemo da rađamo još dece. Pa, sve te vakcine, čak i ova vakcina za koju su rekli da je loša, „AstraZeneka“, nijedna vakcina ne može da izađe ako nije imala jaka, velika ispitivanja. I sada će oni da prodaju u svojoj državi i u nekim drugim državama i da narod od toga umire i da ne može da ima porod? Pa, to je genocid. Znači, nije tačno! Takvu vrstu propagande moramo da zaustavimo i da sankcionišemo, postoji član u zakonu. Jer, nije to širenje panike da ne rade prodavnice, da ne rade kafići, ovo je širenje panike kada je u pitanju zdravstvena zaštita. Mi možemo da se pohvalimo preventivom. Preventiva je bila izgradnja kliničkih centara, novih bolnica. Da to nismo napravili, gde bi mi sada te pacijente tolike stacionirali i lečili? Gde, po domovima kulture, gde ne postoje uslovi itd?

Kada sam kod domova kulture, mi tu trebamo da apelujemo kako bi zadržali kulturu na selu, da stvorimo uslove. Ja sam, na primer, stvorio uslove u Jagodini, svako selo – nov dom kulture. Kulturno umetničko društvo mora da se finansira. Oni koji imaju rezultat putuju u inostranstvo, sve se to plaća iz budžeta. Deca od prvog do osmog razreda, ako imaju mesečno pet probi, imaju 4000 dinara svoj džeparac. To su prve pare koje je zaradilo to dete koje živi na selu, što daje motivaciju da dolazi itd. Ako je UNESKO zaštitio srpsko kolo kao kulturno nematerijalnu baštinu, onda mi to moramo da negujemo i da čuvamo. Svako selo mora da ima sportski teren za male sportove sa rasvetom. To nije skupo. Neću sada da govorim da u nekim drugim gradovima nisu to prioriteti i da se stalno žalimo kako su krivi oni drugi.

Mora da se ukine, ministre, plaćanje u gradskom veću 150.000 bruto plata članu gradskog veća koji ne dolazi na posao u 99% opština. Samo konstatuje predloženi dnevni politički red, jer ga neko delegirao. Pa, kada me pitaju ovi moji - da li možemo mi da izvučemo nekog člana gradskog veća, odmah je sebe diskvalifikovao u nekim gradovima. Pa, ne možeš ti da budeš nezaposleno lice bre, prijatelju, ti moraš da budeš stručan, iz struke u oblasti koju predstavljaš u tom gradskom veću. Da li je zdravstvo, sport, kultura itd. Da izvinete na izrazu, i Kurta i Murta, koji ništa u životu nisu uradili, su članovi gradskih veća. Proverite to. Dnevnice, plate. Pa, kakve plate za odbornike? Jednom u dva meseca on primi dnevnicu, platu, jer ima trošak. Moraš da imaš radno mesto. Mi moramo sve političke partije kad stavimo odbornike na listu, mora da radi on negde, supruga, a ne prvo moramo da zaposlimo njih.

Pre par godina, neću reći o kojoj stranci se radi, od 10 odbornika, 10 sam morao da zaposlim njih i njihove supruge. Čekajte, jel to budućnost? Strogo kada su u pitanju nerazvijene opštine itd. Na taj način se crpi budžet, troši se. Opštinski automobili, da vam kažem, ovde na parkingu sada imate najmanje deset opštinskih automobila koji dovoze funkcionere opštinske, a uzimaju dnevnice kao da su došli svojim automobilom. Nije to opasno jedan dan, ali kada izračunate pet dana nedeljno, pa puta mesec itd.

Ako štedimo, moramo da štedimo. Ja sam u kancelariji nasledio nameštaj star 26 godina. Nije nešto ugledno, da dođe meni neki ambasador i ministar, da mi sedi u fotelji od 2.000 evra. Sedim na hoklici i stolici. Vi znate šta je hoklica – ono što poljoprivrednici koriste za mužu krava. Sve je to istina. Jedva bih čekao da mi neko replicira i da kaže da nisam u pravu.

Ovo nije kritika. Opštinske automobile mora da koriste građani. Gospodin poljoprivredni proizvođač ima uput, ide u Beograd u bolnicu, opštinski auto ga vozi, kao što ja radim. Zašto je Vučić prodao 300 i nešto automobila, zbog velikog luksuza, kada je postao premijer. Mi smo imali, državni sekretari, po tri-četiri automobila, pa gorivo, pa ne znam šta. Proverite i vidite kad je ko kupio opštinski auto. Šta će tebi opštinski auto? To koriste inspekcije. Kod mene se vozi „Punto“ star 10-12 godina, čak ima i nekoliko „Juga“, itd. Ti trebaš sad kao inspektor da sedneš, što bi rekli neki muzičari, u besne automobile i da dođeš da mi kazniš poljoprivrednika što je sipao prikolicu peska ispred dvorišta jer ga je tužio komšija.

Komunalna policija jeste da treba Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova, ali komunalna policija, ministre, košta svaku opštinu mesečno između dva i tri i po miliona. Šta radi ta komunalna policija? Kažnjava ljude, to je njihov opis posla. A imate već komunalnu inspekciju. Znači, u proseku, 25 njih imaju uniformu, imaju sprej, ukoliko vi ne pođete sa njima mogu da vas vežu, pa čekajte, sve to što radi Vučić i Vlada, kad komunalni policajci u nekom gradu neku ženu vuku zbog ne znam čega ili nekog dedu što nije stavio masku, pada u vodu.

Znači, moramo da se ponašamo sa budžetom, što bi naš narod rekao – onoliko koliko nam je ćebe.

Kad se sve to sabere, to su ogromne pare za lokalne samouprave, da pomažu lokalne samouprave i da mi ne čekamo samo Beograd da nam da. Ja sve što sam uradio, da znate, od akva parka, Muzeja voštanih figura, zoološkog vrta, ja nisam dobio ni jedan evro od države, ni od Koštunice, sami smo napravili, štednjom. Pa me onda zafrkavali – tri hiljade za gospođe, dve hiljade za gospodina. Štedim upravo na nečemu što sam imao pravo a nisam iskoristio to pravo i te pare podelim onima koji nemaju. I to mogu svi da rade.

Donacije. Vi obilazite gradove i opštine. Gde su donacije? Svaki treći izvođač hoće da pomogne nešto gradu, ali postoji nešto što se zove ugovor, da li je to putovanje studenata negde, poljoprivrednih proizvođača, itd. Kada je meni bio državni revizor, kaže – kakve su ove donacije? Jel to zabranjeno, gospodine revizoru? Kaže – nije, ali nismo videli u nekim drugim gradovima.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Molim vas da privodite kraju.

I za sve zabrinute kolege koji su dobacivali dok ste vi pričali, biće oduzeto vreme poslaničkoj grupi sve što ste prekoračili.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Još jednom, Jedinstvena Srbija će glasati za vaš predlog, gospodine ministre.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Mislim da su čule kolege koje su dobacivale dok ste vi pričali, zašto pričate duže od 20 minuta, jedno obaveštenje da će to biti oduzeto poslaničkoj grupi.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije dr Muamer Bačevac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je jako značajna tema i, čini mi se, dobro rešenje koje Vlada podnosi, odnosno koje ćemo amandmanom usvojiti, a to je odlaganje predviđenog popisa za 2022. godinu.

Popis stanovništva možemo definisati kao postupak prebrojavanja odnosno evidentiranja stanovništva i to je najznačajniji izvor podataka o stanovništvu. Jasno je da je to jedan dosta zametan i težak posao i da treba biti organizovan na najvišem mogućem nivou.

Obzirom da ovaj prostor, odnosno ova država, ima zaista jednu bogatu tradiciju u popisivanju svojeg stanovništva, obzirom da znamo koliko je popisa bilo i da je prvi popis bio još 1834. godine, sve do danas, zaista, jedan ogroman broj popisa je sproveden na relativno dobar način, što sve ukazuje da su vlasti ovih prostora uvek znale koliki je značaj jednog popisa i koliko je bitno imati sve informacije o svom stanovništvu.

U medicini, čini mi se, najteži postupak i najbitnije ono što treba jedan lekar da savlada jeste dobro uzimanje informacija, odnosno anamneza i najveća je veština postaviti dijagnozu. Čim imate dijagnozu, sigurnu i pravu, onda je lako dati terapiju. Međutim, kvalitet u postavljanju dijagnoze zavisi od informacija. Bitno je da su one proverene, da su one prave i kada jedan lekar ima dobre informacije, on brzo dolazi do prave dijagnoze.

Isto se može tako posmatrati i društvo i tu je popis praktično anamneza društva, jer, videćete da ovim popisom koji će biti mnogo modernizovan, u kojem ćemo uključivati i savremena tehnička sredstva, znači, nosiće monitore odnosno lap topove popisivači, oni će biti posebno edukovani, proći će jednu ozbiljnu školu i biti dobro pripremljeni, nećemo i neće stanovnici odgovoriti samo na pitanje – ko smo, koliko nas je, već će dati i odgovor na pitanje kako živimo, na brojna pitanja, kojima ćemo doći do zaista jedne kvalitetne informacije kako naši stanovnici žive, gde žive, u kolikom broju žive i kako im ova vlada, odnosno buduće vlade mogu pomoći na najbolji način.

Sve ovo kažem i pravim ovu analogiju da bih ukazao na zaista značaj popisa i na to da su na ovim prostorima popisi zaista uvažavani kao značajno oruđe i sprovođeni na vrlo kvalitetan način, rekoh prvi je sproveden 1834. godine, znači već dva stoleća je to kriterijum i po tome se svakako svrstavamo u najrazvijeniji deo EU kada je reč o statistici.

Moram da kažem da pravni prethodnik ovog Zakona o popisu stanovništva i domaćinstva i stanova iz 2011. godine, a da su povezani propisi koji će se odnositi na ovaj Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što je jako bitno. Znači, podaci će biti jako zaštićeni. Zatim, Zakon o zvaničnoj statistici i Zakon o informacionoj bezbednosti. Osnovna novina je, kao što sam rekao, da će prilikom popisa stanovništva se koristiti računari, što će u mnogome doprineti boljem i efikasnijem sprovođenju propisa.

Takođe, zahvaljujući ovome nadležni će biti u mogućnosti da ukrste geoprostorne i druge podatke popisa, što je jako značajno. Ovim zakonom je predviđeno i da se prikupi mnogo širi spektar ličnih podataka nego što je bilo u ranijim popisima, pre svega, naravno ime i prezime, datum rođenja, JMBG, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status. Jako je bitno da imamo ove podatke u vremenu kada su migracije jako intenzivne i praktično svakodnevni deo naših života.

Takođe, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece, njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada, način putovanja na posao itd. što je još osim ličnih podataka zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju u domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima kao npr. adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički porodični sastav, osnov korišćenja stana, vrsta stambenog prostora, vrsta energenta koji domaćinstvo koristi i drugi podaci.

Decidno sam želeo da ovo pročitam da bi se građani uverili da su ovo podaci koje valja dati i da su ovo podaci koji će jako koristiti.

Takođe, usled kompleksnosti podataka, načina prikupljanja zakon je predvideo i duže obuke propisivača. Jedna od značajnih novina ovog zakona jeste da predviđa pitanje i o muškom fertilitetu, znači rodno je korektan zakon.

Naime, do sada se prilikom popisa, samo su žene bile pitane koliko dece imaju. Sada bi na to trebalo da odgovaraju muškarci, time će praktično osim o bračnim se izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.

Obavljen je i probni popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Uspešno je sproveden od 1. do 30. aprila 2019. godine i to uzorku od 260 potpisanih krugova i 51 opštini. Ja mogu da kažem da je i grad Novi Pazar, odnosno jezgro grada sa svoja dva naselja, Izbicama i Trnavom bio obuhvaćen ovim i da je jako dobro što imamo ove pripremne aktivnosti koje će učiniti da popis koji će biti 2022. godine, najverovatnije, prođe u najboljem redu.

Svedoci ste vremena u kojem živimo. Pandemija ne samo da galopira, već počinje da uzima maha, da imamo zaista dosta poprilično veliki broj smrtnih slučajeva i da treba da budemo posebno obazrivi i posebno da insistiramo na sprovođenju epidemioloških mera i na vakcinisanju i da je dobra poruka odlaganje ovog popisa.

Podsetiću da i zemlje koje sprovode tradicionalan popis, naravno putem intervjua oko nas u Evropi, suočene su sa istim problemom i imajući u vidu i stav Eurostata, da je pandemija u velikoj meri uticala na proizvodnju evropskih statistika, i da su se mnoge zemlje našle u problemu sa sprovođenjem popisa, vidimo da su mnoge zemlje pristupile sličnim rešenjima kojima mi pristupamo danas.

U skladu sa tim, Vlada je podnela predlog Zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, kojim se traži odlaganje, a imamo i ovaj amandman, i naravno želim da kažem da ćemo mi iz SDPS ovo zdušno podržati.

Takođe, svesni smo da odlaganje donosi određene troškove, ali imajući u vidu zdravlje i ljudski život i da on nema cenu, sredstva koja će biti upotrebljena, za dodatne instruktore i popisivače, zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju, smatramo zaista opravdanim. Želim da kao predstavnik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, pre svega ohrabrim i pozovem pripadnike svih manjinskih naroda, da se slobodno i transparentno izjasne o svom nacionalnom i verskom opredeljenju, o svom jeziku i pismu i drugim posebnostima.

To je nešto, i na prošlom popisu zaista postojala je sloboda da se ovo čini, ovaj zakon koji je danas pred nama je jedan jako dobar zakon, okvir koji je usaglašen sa evropskom praksom. Znam da će država sve učiniti da zaista motiviše svoje manjinske narode, kao i većinski narod i tu smo svi na istom zadatku, da se apsolutno popišu i da slobodno iznesu sve svoje posebnosti i to zabeleže i ukažu i još jednom pokažu da je Srbija zemlja demokratskih principa i da zaista manjine su uvažene i imaju osnovna ljudska i manjinska prava na zavidnom nivou.

Republički Zavod za statistiku, uključiće predstavnike koordinacionih i nacionalnih saveta, nacionalnih manjina, u jednu posebnu radnu grupu, koji će pratiti aktivnosti i biti deo upravljačkog popisa. To je još direktan dokaz onoga što sam rekao, da država pokazuje želju i da daje alate, znači, uključiće dva predstavnika nacionalnih manjina, koordinaciono telo nacionalnih manjina je izabralo dva predstavnika. Jedan je Elvir Begović, član bošnjačkog nacionalnog veća, a drugi je Darko Vuković, član hrvatske nacionalne manjine, koji će pratiti i koordinisati popis manjinskih naroda.

Još jedan dobar mehanizam i oni će se potruditi i voditi računa da te popisne ekipe preslikaju procenat stanovništva, u mestima gde su manjine zastupljene u tim popisnim komisijama, odnosno popisnim ekipama budu predstavnici tih manjina.

Naravno, sprovoditi i koordinisati i pratiti kompletan proces popisivanja. Popis 2011. godine, obeležio je bojkot na koji su pozvali neki politički, verski lideri nekih manjinskih zajednica, tako da nam brojke koje danas imamo o broju bošnjaka, albanaca, nisu relevantne.

Za primer ću vam dati da prema broju prijavljenih za prebivalište u gradu Novom Pazaru, ima oko 127 hiljada stanovnika, dok je na popisu imao 100.400 bezmalo, jedna četvrtina stanovnika nije popisana ili da kažem u apsolutnom broju oko 20 – tak hiljada, naravno da je to imalo dalekosežne posledice, na pre svega, dotacije koje država daje i određivanje broja i lekara i bolničkih kreveta i broja policajaca i sudija.

Meni je drago što se tako nešto neće desiti, i to jeste bila jedna loša politička odluka, i koju su trpeli građani, ne samo bošnjačke ili albanske nacionalnosti nego i predstavnici svih naroda koji žive na teritorijama gde je bojkot sprovođen. Neću ocenjivati da li je uspeo ili nije.

U svakom slučaju, želim da kažem još jednu stvar, ja jesam bošnjak i predstavljam interese bošnjaka, ali želim da vam kažem da sam predstavnik i srpski interesovanih ljudi koji su glasali za mene. To je za mene posebna obaveza, ali i zaista, da kažem čast, da sam dobio poverenje građana koji žive u Sandžaku, da zaista zastupam, pre svega njihove interese i da rešavam njihove svakodnevne probleme, pre svega ekonomske i one koje imaju u svakodnevnom životu.

U tom smislu, želim da sledeći popis iskoristimo na valjan način, da zaista se popišemo svi i da damo, još jednom kažem, da dođemo do aktuelnih kvalitetnih podataka, koji će nam u mnogome pomoći da planiramo jednu uspešniju i bolju budućnost.

U tom smislu, moja stranka i predstavnici SDPS, će ovaj predlog Vlade podržati i naravno, mislim i na amandmane. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na sledećeg govornika, imam dva obaveštenja, a koja su vezana za rad današnje sednice.
Prvo obaveštenje je stiglo od RTS, da će direktni prenos današnjeg zasedanja biti na Drugom programu do 17.50 časova, a posle toga, zbog ranije ugovorenih obaveza, neće biti direktnog prenosa.
Drugo obaveštenje, saglasno članu 27. i članu 87. st.2 i3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna Skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna Skupština, što pre donese akte iz dnevnog reda, ove sednice.
Kolega Jahja, replika? Nema potrebe. U redu.
Reč ima potpredsednica Narodne Skupštine, narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli u prethodnim izlaganjima 1834. godine, dakle, pre 187 godina je organizovan prvi popis u tada Kneževini Srbiji.

Kako tada, tako i danas, mi smatramo da je izuzetno bitno obezbeđivanje uporedivih podataka kako bismo imali ideju, znali u kom smeru država treba da ide, u cilju unapređenja, recimo, životnog standarda, obrazovnog nivoa, zaštite ljudskih i manjinskih prava, zaštita životne sredine itd.

Zanimljivo je da tada kada se ovo zapravo zvao „popis ljudstva“ 1834. godine, da je tada prvi put načelno taj popis obuhvatio celokupno stanovništva, a ne samo muške poreske glave što se do tada računalo, pa su zapravo tim popisom učinjeni prvi koraci ka prihvatanju antidiskriminacionih politika, jer je po prvi put tada popisano i žensko stanovništvo, a uvedena je i popisna kategorija drugi.

Pretpostavlja se da se tu upravo odnosilo na pripadnike nacionalnih manjina koji su tada, naravno, bili u obavezi da plaćaju porez, ali ta kategorija drugi, nije podrazumevala posebno naglašavanje etničke pripadnosti.

Kako pre dva veka, tako i danas, uvođenje etničkih popisnih kategorija je od nesumnjivog političkog i društvenog značaja. Ja sam ovde pre dve nedelje kada smo razgovarali o statistici generalno, naglasila i želela bih i danas da u ime poslaničke grupe SVM naglasim, da biti popisan, klasifikovan i brojčano predstavljen, kao pripadnik nacionalne manjine na zvaničnom popisu jedne države, znači sa jedne strane, biti priznat, ali znači i iskazivanje identiteta i zapravo pripadnosti političkoj zajednici.

Za SVM je naravno od strateškog interesa da se izvrši i sprovede popis stanovništva, domaćinstava i stanova, videćemo sada u zavisnosti od situacije da li zapravo 2021. ili možda čak 2022. godine, jer ovo za nas, zapravo što je osnovno predstavlja pravnu urađenu situaciju u kojoj se mogu ostvariti manjinska prava, može se ostvariti slobodno izražavanje nacionalne pripadnosti i potvrditi jezički identitet.

Za nas je rezultat popisa stanovništva, kao što sam o tome i ranije govorila i želela bih danas to još jednom da podvučem i da naglasim, jedan od osnovnih uslova uživanja pojedinih prava i sloboda u zajednici, jer su podaci upravo dobijeni popisom stanovništva važni za sprovođenje zakona i drugih pravnih akata, pre svega, u oblasti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina.

Na primer, tzv. Krovni zakon o nacionalnim manjinama, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisuje mere za obezbeđenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini, konkretno, a Zakon o državnoj upravi prepoznaje afirmativne mere.

Zakon o državnoj upravi zapravo propisuje da se ograni državne uprave staraju o sprovođenju posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Odredbe spomenutog tzv. Krovnog zakon ili Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina prepoznaju pravnu relevantnost tri parametra, jedna je nacionalni sastav stanovništva, druga je tzv. odgovarajuća zastupljenost nacionalnih manjina u javnim službama i treća, izuzetno značajna, poznavanje jezika koji se govori na području delovanja državnih organa, znači organa ili službe.

Logički iz svega ovog jednostavno proizilazi da je nužan preduslov za primenu normi postojanja podataka o nacionalnoj strukturi stanovništva na području, nadležnog organa ili službe, o nacionalnoj strukturi zaposlenih u tom organu ili službi, kao i podataka o vrlo značajnim jezičkim kompetencijama zaposlenih u nadležnom organu ili službi.

Druga oblast je službena upotreba jezika i određuje se geografska oblast u kojoj su određeni jezici sredstvo izražavanja određenog broja ljudi, znamo da tu postoji, u zakonu stoji famozni uslov od 15%.

S toga, ponovo, rezultati popisa stanovništva mogu da budu pravni osnov za propisivanje uslova koji su ponovo u vezi sa rezultatima popisa da bi ti građani mogli da uživaju određena prava vezana za službenu upotrebu jezika i pisma.

Naravno da obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti uopšte nije jednostavan posao. Pre svega, zato što se mora uzeti u obzir da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti slobodno, tj. da konkretnu obradu ovih podataka otežava činjenica da se ovim podacima zapravo priznaje status posebno osetljivih podataka.

Ustav Republike Srbije proklamuje da izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Drugi član Ustava kaže da zapravo niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Poštujući upravo ova Ustavna načela o slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti, poslanici, ja bih želela ponovo da naglasim i da podsetim sve nas da su tada poslanici SVM, jer nismo imali svoju poslaničku grupu kao danas, znači 2009. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala tada o Predlogu zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova 2011. godine, podnela amandman koji je i prihvaćen i tada uvršćen u Zakon i po tim pravilima je izvršen popis pre deset godina, 2011. godine.

Taj naš amandman se upravo odnosio da se na popisnom obrascu pitanje o nacionalnoj pripadnosti maternjem jeziku da odgovor predviđen za to bude otvorenog tipa, a ne da se svi ubacuju u jednu korpu pod drugi.

Zašto smo insistirali i zašto i danas smatramo da je izuzetno značajan taj sistem, tzv. odgovora otvorenog tipa kada pričamo o nacionalnoj pripadnosti? Upravo da bi se poštovao Ustav. Znači, da bi izražavanje nacionalne pripadnosti bilo slobodno, jer titular ovog prava je pojedinac i to pravo, po svojoj prirodi, svojoj sadržini spada u jednu od osnovnih sloboda ispoljavanja ličnosti.

Moramo naglasiti, što je takođe izuzetno značajno, da najviši pravni akt, Ustav, ovu slobodu ne jemči isključivo kao individualnu. Naprotiv, po svojoj prirodi ova ustavna sloboda se može uživati u zajednici, a pripadnost implicira i određenu kolektivnu dimenziju prava. Za nas su izuzetno značajna kolektivna prava.

Mi smo u poslaničkom klubu stava da informacije o etnicitetu uvek treba da budu zasnovane na slobodnom samodeklarisanju lica, koje je obuhvaćeno popisom da o etničkoj, odnosno svojoj nacionalnoj pripadnosti treba da postoji mogućnost odgovora otvorenog tipa i da zaista oni koji vrše popis, popisivači treba da se suzdrže od bilo kakvog sugerisanja odgovora na to pitanje.

U kontekstu obrade podataka za koje sam spomenula da nije jednostavna, o nacionalnoj pripadnosti se zapravo sukobljavaju dva principa, dva zahteva, zahtev za poštovanje privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, sa jedne strane, dok je sa druge strane Zahtev za postojanje objektivnih parametara na osnovu kojih se procenjuje, upravo ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina i njihovo uključivanje u društvo.

Uključivanje pitanja o nacionalnoj pripadnosti u popis stanovništva, sa tim se, zapravo, omogućava praćenje nacionalne strukture stanovništva, što je izuzetno bitan uslov za kreiranje manjinske politike, ali i polazno merilo za procenu takozvane odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima javne vlasti.

Pokušaću da iznesem nekoliko primera kako to izgleda u praksi, doduše sa pokrajinskog nivoa. Pokrajinski zaštitnik građana, Ombudsman, recimo 2015. godine, da uporedimo dva istraživanja, sproveo je istraživanje u vezi sa poznavanjem jezika i pisama nacionalnih manjina koji su u ravnopravnoj službenoj upotrebi u organima pokrajinske uprave. Ukrštajući podatke upravo o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina i o nacionalnoj strukturi zaposlenih u organima pokrajinske uprave i drugim pokrajinskim organizacijama, Pokrajinski ombudsman je 2015. godine došao do zaključaka da su pripadnici mađarske, rumunske, slovačke i hrvatske nacionalne manjine podzastupljeni u pokrajinskim organima uprave u odnosu na procenat njihove zatupljenosti u ukupnom stanovništvu AP Vojvodine.

Značajno je naglasiti da u Republici Srbiji dugi niz godina sada već postoji svest o potrebi većeg uključivanja pripadnika nacionalnih manjina, pa je tako još 2006. godine tadašnja Vlada Republike Srbije donela Zaključak o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, ali mnogo značajnije od tog zaključka su određeni zakoni. Na primer, propisivanje zakonske obaveze da se u registar zaposlenih unosi podatak o nacionalnoj pripadnosti koji je rezultat između ostalog i zalaganja Saveza vojvođanskih Mađara, ali i signal o jačanju svesti u politici i među političkim strankama o potrebi intenzivnog bavljenja problema nedovoljne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima javne uprave.

Dalje, prema odredbama Zakona o državnim službenicima, o vođenju računa o nacionalnom sastavu stanovništva odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, postoji obaveza da nacionalni sastav pri zapošljavanju u državne organe u najvećoj mogućoj meri oslikava strukturu stanovništva.

Da se nešto menja na terenu može se videti kada uporedimo dva izveštaja, malopre spomenutog Pokrajinskog zaštitnika građana - Ombudsmana iz 2015. godine i sledećeg izveštaja iz 2018. godine, ponovo na temu poznavanje jezika i pisama nacionalnih manjina koji su u ravnopravnoj službenoj upotrebi u organima pokrajinske uprave.

Podaci o nacionalnoj strukturi zaposlenih su pribavljeni 2018. godine. Pokrajinski ombudsman ih je pribavio od Službe za upravljanje ljudskim kadrovima Pokrajinske vlade i tada su se odnosili na kraj septembra 2018. godine. Tada je Pokrajinski zaštitnik građana došao do zaključka da je zaposlenih koji su srpske nacionalnosti izdan njihove zastupljenosti u ukupnom stanovništvu. Slični su procentu koji se odnose na Rusine i Crnogorce, znači nekoliko procenata iznad njihove zastupljenosti, dok je najveća podzastupljenost još uvek kod zaposlenih mađarske nacionalnosti, zatim Roma, Slovaka, Hrvata i Rumuna.

Kao što je poznato, i ja sam lično ovde više puta govorila o tome, jedan od uslova približavanja Republike Srbije EU, za pristupanje naše zemlje EU je upravo poštovanje manjinskih prava i ta oblast je zaista jedna od izuzetno značajnih, koja je detaljno razrađena u Poglavlju 23. koji se odnosi na osnovna prava, ali u posebnom tzv. manjinskom akcionom planu.

Pitanje proporcionalne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, o kojem sada govorim i za koje smatramo da je izuzetno značajno je posebno u Poglavlju 8. tzv. manjinskog akcionog plana, odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, javnim preduzećima. Upravo u ovoj oblasti osnovnih prava koje posebno prati Evropska komisija, pošto se o tome priprema i tzv. „non-paper“, ali i izveštaj Evropske komisije posebno ocenjuje, znači, kada pogledamo šta kažu vezano za situaciju, poslednji zvanični izveštaj, ako ne pričamo o Evropskom parlamentu, već o Evropskoj komisiji, je od 6. oktobra prošle godine, tada je objavljen, i jednostavno se u njemu ponavlja višegodišnja ocena da je u Srbiji zaista uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina, ali oni ocenjuju, zaključuju da je potrebno obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje.

Vezano za ovo pitanje, konkretno Izveštaj Evropske Komisije kaže da uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir. Nacionalne manjine su i dalje, nažalost, podzastupljene u javnoj administraciji.

Savetodavni komitet uz okvirnu Konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope je upravo zbog toga preporučio u nekoliko svojih poslednjih izveštaja, ali recimo da citiramo poslednji – da vlasti u Srbiji treba da preduzmu mere za prikupljanje podataka zbog toga je značajan registar koji sam spomenula o zastupljenosti nacionalnih manjina na svim nivoima javne uprave uz poštovanje međunarodnih standarda o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da se preduzmu energične mere u vezi sa podzastupljenošću nacionalnih manjina u javnoj upravi. Kao što sam spomenula poslednje mišljenje Savetodavnog komiteta o trećem izveštaju Srbije je iz 2019. godine, ali recimo, mišljenja iz 2014. godine takođe kažu da kao jedno od pitanja za hitnu akciju se ističe preduzimanje odlučnih mera u vezi sa pozastupljenošću nacionalnih manjina u javnoj upravi naročito na državnom nivou i nastavak napora da se stvori tzv. multietnička policija.

Ako pogledamo regionalna iskustva, pošto je uvaženi ministar u svom uvodnom izlaganju spomenuo kakva je situacija vezano za sprovođenja popisa u regionu, a pošto sam se ja najviše bavila prikupljanjem podataka o nacionalnoj pripadnosti, znači, ako pogledamo regionalna iskustva vezana za etničke i kulturne karakteristike stanovništva, svi u regionu prikupljaju ove podatke, osim Slovenije, koja je, zapravo, to radila do 2002. godine, a sada više ne. Naravno, svi ostavljaju mogućnost slobodnog izjašnjavanja pojedinca u tom pogledu.

Recimo, u Albaniji je poslednji popis, takođe, bio 2011. godine. Tada su ova pitanja još bila otvorenog tipa, a na sledećem popisu će biti poluotvorenog tipa, što znači da će imati nekakve ponuđene odgovore, pri čemu se u slučaju etno-kulturnih grupa nabrajaju samo one koje su definisane njihovim zakonom o manjinama, ostavljajući, takođe, mogućnost uvođenja slučaja da, recimo, ispitanik sam sebe ne pronalazi u tom navođenju.

U Bosni i Hercegovini se, u skladu sa odredbama zakona, lica obuhvaćena popisom nisu u obavezi da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj, etničkoj i verskoj pripadnosti, iako sam obrazac za popis, naravno, sadrži podatke o tome.

Pošto etička pripadnost svakako ima subjektivnu dimenziju i zato smatramo da informacija o njoj treba da bude rezultat slobodnog samoizjašnjavanja ispitanika, pojedinca. Upitnici treba da sadrže mogućnost odgovora otvorenog tipa, a popisivači se, još jednom naglašavam, trebaju suzdržavati od toga da navode na odogovr.

Pošto je nekoliko prethodnih govornika pričalo o popisu od pre deset godina i otvoreno se pričalo o tome da su određene nacionalne manjine zaista bojkotovale taj popis, neke uspešnije, neke manje uspešno, ali je činjenica da zbog toga nismo imali potpune podatke, da je čak došlo do nekih otvorenih problema prilikom, recimo, formiranja albanskog nacionalnog saveta, koji se pitao zašto nemaju više članova, zato što je Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina to vezano upravo za brojčano stanje.

Raduje me što su ostali, pa ću i ja u ime Saveza vojvođanskih Mađara da pozovem sve pripadnike nacionalnih manjina da kada do tog popisa dođe, nažalost, ne može u ovom momentu niko da predvidi da li će to zaista biti oktobar ove godine ili možda sledeća, se slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti i da zaista pripomognu uživanje ljudskih i manjinskih prava.

Zahvaljujem.