Zahvaljujem.
Slažemo se da je teško kroz jednu repliku čitav istorijski kontekst pokriti, ali očigledno je jasno da postoje dobre namere.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Razumljivo je da Vlada želi da odloži popis, s obzirom na epidemiološku situaciju. Međutim, ovim odlaganjem ulazimo u jedan problem koji će se desiti u jednom drugom registru koji nam je vrlo bitan, a to je Jedinstveni birački spisak.

Mi, na osnovu nekih evidencija koje imamo, imamo 6.950.000, manje-više hiljada građana sa popisa, znači, prvi put posle 50 godina smo opet pali ispod sedam miliona. Međutim, u podacima RIK-a, na prethodnim izborima smo imali 6.700.000 birača.

Znači, sami vidite koliko je to nesrazmerno i nemoguće je da mi imamo toliko stanovnika, a toliko birača, jer ovde ispada da nemamo maloletnike, ili ih je vrlo malo. Imamo. Ispada da oni koji su otišli zbog svojih ekonomskih i drugih razloga zemlja smo velike emigracije, takođe ostaju ovde na biračkim spiskovima. Znači, imao problem zašto je to tako ostavljeno i ako nastavimo to da radimo opet ćemo doći u situaciju da će zahvaljujući nesređenim biračkim spiskovima izbori i rezultata biti pod znakom pitanja.

Naravno, u 30 godina višepartijskog sistema koji je obnovljen nijedna vladajuća struktura nije volela da sređuje biračke spiskove zato što je na ovoj margini, tzv. fantomskih glasača, mrtvih duša i svega ostalog imala mogućnost da manipuliše sa stotinama hiljada glasova.

Ja kao advokat neću ući u zamku, pa da vam dam povod za replike, da vas optužim da ste vi to radili, jer nemam dokaze, ali mislim da bi bilo potrebno da se spreči mogućnost da budete u iskušenju da na sledećim izborima manipulišete sa tim glasovima.

Kako to može da se uradi? U savremenoj pravnoj i političkoj teoriji koja se bavi odnosima izbornog prava i suvereniteta građana i naroda, pojavila se ideja da je potrebno uozbiljiti biračko telo i birače, posle 200 godina opšteg biračkog prava, napuštanja raznih cenzusa koji su bili diskriminatorni, prvi put se pominje mogućnost da cenzusi koji ne bi bili diskriminatorni uozbilje i birače učine odgovornima. To je jedna ozbiljna teorija o kojoj možemo da pričamo, ako bude prilike na okruglom stolu stranaka o izbornim uslovima ćemo pričati, ali postoji jedna stavka iz ove teorije koja može da vam pomogne da rešimo problem jedinstvenog boračkog spiska.

Narodna mreža organizacije kojoj pripadam će na međustranačkom dijalogu izneti ideju cenzusa zainteresovanosti. Tim cenzusom bi mi došli u situaciju da rešimo vrlo elegantno i jednostavno birački spisak, i da sve mrtve duše, ljudi koji su otišli iz Srbije, a još se vode kao birači, nemaju nameru da glasaju na sledećim izborima, jednostavno isključimo iz izbornog procesa, bez povrede njihovih građanskih i ljudskih prava.

Cenzus zainteresovanosti podrazumevao bi da, pored onih elemenata koji čine pravo birača, to jest državljanina da bude birač, ubacimo i njegovu volju da glasa, a to je zainteresovanost da učestvuje u izbornom procesu. To bi uradili tako što bi u jednom periodu od pola godine, koji predstoji, pozvali sve one koji imaju biračko pravo da se prijave da glasaju i da, na osnovu te prijave, dobije mogućnost da učestvuje na sledećim izborima. Jednostavno, jasno je svima da u tom slučaju svi oni koji su u međuvremenu umrli ne bi mogli da se prijave, svi oni koji su u međuvremenu otišli iz naše zemlje, iako se vode još kao naši državljani, a nemaju nameru da dođu i da glasaju, to neće uraditi. Znači, vrlo je jednostavno.

Mi ćemo već početkom sledeće godine, pre prolećnih izbora imati jasan podatak ko su ljudi koji će glasati na tim izborima. Posle toga niko ne može optužiti ni vladajuću strukturu da je vršila manipulacije sa onima koji su bili mrtve duše ili fantomski glasači, niko ne može da vrši manipulacije sa izbornim rezultatima ni od vlasti, ni od opozicije, a vrlo je bitno da se i od onih koji budu bojkotovali izbore, ako takvih bude bilo, napravi razlika između njih i onih koji su suštinski nezainteresovani da uopšte glasaju da učestvuju u izbornom procesu.

Znači, ovo je stvar koja bi pomogla i vama i nama iz opozicije da rešimo probleme i da suštinski vratimo odlučivanje u ruke naroda, građana, da suverenitet bude jednak sa biračkim pravom i da mi, u stvari, dođemo u poziciju da odgovorne i ozbiljne birače vratimo u izborni proces, a da one koji u suštini ne žele da glasaju, da učestvuju u političkom izbornom procesu, one koji su spremni možda i da manipulišu s tim procesom, jednostavno, isključimo na jedan elegantan način.

Znam da će biti primedbi kako je ovo teško zbog nekih zakonskih i ustavnih okvira sprovesti, ali ako postoji politička volja, mi možemo da nađemo načina da to rešimo.

U svakom slučaju, ako ne budete raspoloženi za ovo i to razumem, jer ste vladajuća strukutura i teško je odreći se nekih privilegija koje mogu da budu i mimo zakona, ali želim da vam kažem, kolege iz SNS, jednog dana ćete i vi biti opozicija, pa ćete onda shvatiti da je ovo jedan dobar predlog.

Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća na spisku je koleginica Ana Miljanić.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.

Kako se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, neophodno je da o navedenom predlogu raspravljamo u parlamentu i u Danu za glasanje se o istom izjasnimo.

Predlogom ovog zakona uređuje se novi period sprovođenja popisa od 1. do 31. oktobra 2021. godine, mada sada imamo i novi predlog, odnosno amandman da se popis odloži za oktobar 2022. godine. Prvobitno je bilo planirano da se popis održi od 1. do 31. aprila 2021. godine.

Da bi naši građani razumeli razloge za ovo odlaganje, vratiću se na reči naše premijerke Ane Brnabić ,koja je ovde u toku prošle nedelje govorila o razlozima i prioritetima kojim se rukovode Vlada i Krizni štab pri donošenju odluka o suzbijanju pandemije koronavirusa.

Prvi i svakako najvažniji među njima je, bez kompromisa, zdravlje nacije, a kako popis podrazumeva učešće oko 20.000 neposrednih učesnika koji će imati direktan kontakt, jasno je da u ovim sadašnjim okolnostima ovakav popis predstavlja zdravstveni rizik za naše građane.

Takođe, stav Evrostata je da pandemija koronavirusa ozbiljno utiče na sprovođenja evropskih statistika i da mnoge države se suočavaju sa poteškoćama u sprovođenju samo popisa.

Ono što je za nas bitno, odlaganje samog popisa neće imati negativne posledice po rezultate. Shodno preporukama UN od 1961. godine, mi smo uspostavili desetogodišnju periodiku sprovođenja popisa, koja je narušena samo 2001. godine.

Ono što bih ovom prilikom napomenula je podatak da je 1971. godine prvi put registrovan obimniji migracioni talas našeg stanovništva pretežno prema zapadnoevropskim zemljama. Taj trend je, nažalost, nastavljen i do poslednjeg popisa 2011. godine, ali je i te kako prepoznat od SNS, predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Čitav Program „Srbija 20-25“ je usmeren da našim građanima učinimo našu zemlju boljim mestom za život. Od 2014. godine sprovedene su teške ekonomske reforme i, kako je naš predsednik rekao, naši građani zaslužuju najveći aplauz, a cilj ovog programa je upravo da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija 430-440 evra, a ono što je čini mi se veoma bitno za ovu današnju temu je i podatak da će biti izdvojeno 500 miliona evra za podsticanje mladih da ostanu u Srbiji, a već imamo primere u prethodnih nekoliko godina da su se mladi bračni parovi vraćali u Srbiju i započinjali sopstveni biznis, što je svakako za svaku pohvalu.

Veoma važno za naše građane je funkcionisanje tržište rada, koje u poslednjih nekoliko godina beleži znatna poboljšanja. Snažan ekonomski rast ogledao se u pokazateljima na tržištu rada, koji su dostigli rekordne nivoe od početka ankete o radnoj snazi 2014. godine.

Stope aktivnosti i zaposlenosti su se povećale, dok je stopa nezaposlenosti opala na 10,9% u godišnjem preseku za 2019. godinu. Dugoročna nezaposlenost, kao i nezaposlenost žena i mladih nastavile su trend opadanja. Realne zarade su se povećale i sve je ovo navedeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije.

Pored svih ovih pokazatelja da činimo našu Srbiju boljim mestom za život, pokazuje i broj infrastrukturnih projekata koje ovih dana obilazi predsednik Aleksandar Vučić. Srbija će biti umrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama i biće potpuno drugačija zemlja.

Koliko smo posvećeni boljem životu naših građana možemo navesti i podatak da kao vid pomoći građanima i privredi kroz tri paketa mera u ovim teškim uslovima izazvanim pandemijom koronavirusa izdvojili smo osam milijardi evra.

Na kraju, ne mogu a da ne spomenem zalaganje našeg predsednika da svima nama obezbedi uslove za vakcinaciju, koja je jedino moguće rešenje za okončanje ove svetske krize koja je odavno izašla iz okvira samo zdravstvene krize.

Politika Srpske napredne stranke je takva da brinemo o našoj Srbiji, brinemo o našim građanima i posvećeni smo tome da naša Srbija postane bolje mesto za život svih naših građana.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginici, kao i svim ostalim narodnim poslanicima.
Sada, u skladu sa članom 87, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre Nedimoviću, koleginice i kolege, SDPS, kao socijalno odgovorna stranka, brinući o svakom pojedincu, o zajednici, o zdravstvenom stanju građana, uvažavajući potrebu da se zbog pandemije korona virusa umanje svi negativni aspekti, podržava predlog da se popis u Srbiji koji je trebalo da bude održan u aprilu pomeri za oktobar ove godine, a ako epidemiološka situacija bude nepovoljna da se popis održi onda kada se za to steknu bezbedni uslovi.

Ovaj predlog je razumljiv i očekivan, jer je popis stanovništva izuzetno važan za jednu zemlju, za njenu ekonomsku budućnost i moraju se dobiti tačni podaci o broju stanovnika po opštinama i gradovima, njihovoj starosti, polu, obrazovanje, zanimanju, materijalnom i socijalnom statusu.

Pored osnovnog pitanja koliko nas je, popisom dobijamo i odgovor na pitanje ko smo, a u smislu nacionalne pripadnosti i svih drugih obeležja svakog pojedinca, kao i odgovor na pitanje gde i kako stanovništvo živi, koliko domaćinstava i stanova imamo. Popis je sveobuhvatan, obuhvata čak i odgovor na pitanja kako idemo na posao, da li svaka škola u Srbiji ima toalet.

Podaci dobijeni na popisu koji se sprovodi na svakih deset godina su izuzetno značajan parametar i oni daju smernice za efikasno planiranje društvenog i ekonomskog razvoja zemlje za sledeću deceniju. Na osnovu tih rezultata država kreira obrazovnu, socijalnu, zdravstvenu, ekonomsku politiku, planira proizvodnju i potrošnju, ulaže u infrastrukturu, izgradnju puteva, bolnica, vrtića, ulaže u privredu, što sve utiče na raspodelu budžetskih sredstava i na kraju se odražava na lični standard i kvalitet života svakoga od nas.

Popis stanovništva je instrument kojim je moguće doći do poboljšanja statusa i položaja svakog pojedinca, kao i pripadnika nacionalnih i drugih zajednica. Određena prava manjina regulisana su u zavisnosti od procenta njihove zastupljenosti, kao što su pravo na školovanje i udžbenike na maternjem jeziku, pravo na informisanje. Srbija ima 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina i oni imaju prava na sredstva iz budžeta za promociju kulturnih i obrazovnih delatnosti. I ne samo da ih imaju, oni ta prava i koriste.

Republički zavod za statistiku prihvatio je predlog da nacionalna veća nacionalnih manjina aktivno i na svim nivoima učestvuju u radu tela koja organizuju popis, od republičkog, preko pokrajinskog, pa do gradskog i opštinskog nivoa. Nacionalna veća biće uključena i u pomoć u prevođenju materijala za popis na jezicima nacionalnih manjina u medijsku kampanju za popis. Zato ne postoji opravdan razlog da iko bojkotuje popis.

Pored prava koja su Ustavom zagarantovana svim građanima, nacionalne manjine u Srbiji imaju i dodatna prava koja im dodatnoj omogućavaju da odlučuju o pojedinim pitanjima u vezi sa njihovom kulturom, obrazovanjem, informisanjem upotrebom službenog pisma i jezika.

Za nas je od velike važnosti i rezultat popisa u zemljama u okruženju u kojima žive Srbi, ne mešajući se u popis, već da bi se utvrdio tačan broj Srba u tim zemljama, jer će ne osnovu procenta zastupljenosti moći da crpe prava koja su im Ustavom zagarantovana.

I u zemljama u okruženju, ali i mnogim zemljama EU popis je odložen zbog pandemije. U nekim zemljama čak i za 2022. godinu zato što je popis najsloženije i najobuhvatnije, čak i najskuplje statističko istraživanje. Odluka da bude odložen kod nas doneta je zbog nepovoljne epidemiološke situacije koja bi mogla da ugrozi kako pripreme za popis, tako i samo sprovođenje popisa na terenu.

Popis zahteva obuku oko 20.000 kandidata za instruktore i popisivače, što u ovom trenutku bio veliki epidemiološki rizik. Još veći rizik je izlazak popisivača na teren koji treba da obiđu svaki stan, svaku kuću, da uđu u staračke domove, internate, studentske domove, prihvatne centre, kolektivne smeštaje da bi popisali kompletno stanovništvo. Zato je odlaganje popisa najrazumnije rešenje.

Koliko god da je popis važan, važnije je da izbegnemo opasnost od širenja zaraze i da ovaj proces sprovedemo kada se steknu bezbedni uslovi, ne rizikujući ni zdravlje ni živote ljudi.

Na kraju da zaključim da je neophodno da se svi pokažemo maksimalno odgovorno, da se striktno pridržavamo mera i da se što više nas vakciniše, da bismo se što pre vratili normalnom životu i svim redovnim aktivnostima, kako pojedinci, tako i društvo uopšte.

Pošto je ministar poljoprivrede ovde prisutan, moram da kažem da i popis poljoprivrede će biti odložen i da se on neće održati u isto vreme kada i popis stanovništva, i to je dobro, jer popis poljoprivrede treba oslika stanje na terenu, da oslika strukturu poljoprivrednih gazdinstava kako bi država mogla da planira pomoć i da donosi odluke kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

Moram da napomenem da očekujem da će ovi rezultati biti mnogo bolji u odnosu na prethodni popis, budući da država, kao nikada ranije, ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, subvencioniše poljoprivredna gazdinstva, od nabavke mašina i traktora do subvencionisanja podizanja voćnih, povrtarskih zasada do stočarske proizvodnje. To je dobar podsticaj da poljoprivrednici proizvedu više, ali postoji jedan problem, a to je šta kada proizvedemo, kako da plasiramo te proizvode. Ja razumem i zakone tržišta, zakone ponude i tražnje, ali moramo naći modus da nekako pomognemo poljoprivrednicima da plasiraju svoje poljoprivredne proizvode.

Ja sam nedavno ovde u Skupštini napomenula da je trenutno najveći problem – velike količine neotkupljenog krompira u zapadnoj Srbiji i ukoliko država na interveniše, molim i apelujem ministra, on zna za to, čak je i govorio nekoliko puta na terenu, čak je država i pomogla da se neke količine otkupe, ali to je minimalno. Ukoliko taj krompir ne bude plasiran, preti da ugrozi prolećnu setvu. Još jednom apelujem – učinite nešto ako već nije kasno. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jasmini Karanac.
Vreme za poslaničku grupu je još tri minuta
Reč ima potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se.
Poštovane kolege poslanici, samo nekoliko komentara, pre svega, zbog pitanja, a isto tako zbog javnosti. Što se tiče prvog dela vaše diskusije, a vezana je za tržište, hvala Bogu, pre nekoliko meseci sumirani su rezultati za 2020. godinu, godinu koja je bila obeležena koronom. Srbija je izvezla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 4,2 milijarde dolara. Poređenja radi, 2017. godine to je negde oko 2,8 milijardi dolara, a pet godina pre toga, čini mi se, 1,9 milijardi dolara, onda vidite gde se mi nalazimo. Zašto se to desilo? Zato što smo nalazili nova tržišta i zato što smo imali kvalitetnu robu koju smo mogli da ponudimo.
Da ne bih previše zamarao skup i dužio čitavu priču, neka tržišta na kojima nikada nismo izvozili je, na primer, tržište Kine. Na tržište Kine u ovom trenutku izvozimo gomilu poljoprivrednih proizvoda.
Na tržište Indije izvozimo jabuke, u Kinu goveđe meso, jagnjeće meso, izvozimo med, izvozimo vino. Nismo imali do sad tržište Turske za izvoz goveđeg mesa, odnosno bescarinski izvoz goveđeg mesa. Mi od juče ponovo, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, ponovo izvozimo za Tursku govedinu.
Takvih primera je još mnogo i mislim da su tržišta na koja mi treba da plediramo pre svega tržišta Bliskog Istoka koje je dobro platežno sposobno, ali za neke vrste roba, poput svinjskog mesa, moramo da gledamo malo dalje od nosa. Pre svega, mislim na prostor Vijetnama gde nisu toliko strogi propisi kao u slučaju Kine u pogledu afričke kuge svinja. Mi smo već uveliko podneli aplikaciju i čekamo odgovor vijetnamske strane za to. Sad će neko pitati - zašto Vijetnam, odakle cela ta priča? Jedan od najvećih potrošača svinjskog mesa na svetu jeste Vijetnam, jeste da je malo daleko, ali dobro plaćaju.
Što se tiče ukupne trgovine, ona je najviše usredsređena na EU i na zemlje CEFTE, ali nemojte zaboraviti da mi preko 200 miliona dolara izvezemo jabuka, na primer, na prostor Ruske Federacije.
To su stvari koje pokreću društvo, jer ako nemate tržište, ako nemate gde da plasirate vi ona džaba proizvodite, jer ćete pre ili kasnije zatrpati sami sebe sa određenom količinom hrane kojoj će posle krenuti da opada cena.
Ono što je nova naša prilika, i razgovarao sam ovih dana sa nekoliko velikih ritejlera, to su robne marke i finalni proizvodi pod našim robnim markama koje bismo mogli da plasiramo u te ritejl lance. Te robe fali. Nama fale količine i moramo da uradimo mnogo na tome. Zbog toga će Vlada Republike Srbije doneti posebnu uredbu vezanu za nabavku nove opreme koje ja namenjena prehrambenoj industriji da bismo dostigli te količine koje su neophodne ne samo za potrebe ritejl lanaca na prostoru Srbije, nego nemojte zaboraviti da su to multinacionalke koje mogu da plasiraju na bilo koju tačku u našem okruženju, pre svega mislim na tržište Bugarske, Mađarske, Rumunije i ostalih zemalja koje se nalaze u našem neposrednom okruženju.
Što se tiče krompira, mi smo upravo na taj način, razgovarajući sa velikim trgovinskim lancima, uspeli određene količine krompira iz Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Prijepolja da plasiramo tamo. Tu ima dve vrste problema. Jedan se pojavio zbog izuzetno plodne godine i izuzetno visokih prinosa. S druge strane, bile su dobre cene prethodnih godina i odmah to, kao nekad malina što je išla, okrenuli se svi u tom pravcu. Drugi problem koji se javio pred nama to je zato što ne rade hoteli, restorani, ne rade sale za proslave i potrošnja se smanjila. Samim tim, čim padne potražnja automatski dolazi do obaranja cena koja je na strani ponude izuzetno izražena.
Ono što mi moramo da radimo to je da se prilagodimo ovim velikim lancima, u smislu kalibracije robe, u smislu pakovanja robe, i to je naš sledeći posao. Sad su nam kupili ovo što smo mogli da im ponudimo, ali moraćemo dosta da radimo na ovome. Znate kako, u današnjem svetu hrane gospodin kupac je neprikosnoven.

Zahvaljujem se ministru Nedimoviću.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić.
Izvolite.