Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva pomera se rok početka popisa zbog pandemije korona virusa.

Ovim Zakonom o popisu stanovništva predviđaju se sveobuhvatni podaci o licu koje se popisuje. Popisivači koji učestvuju u popisu biće tehnički opremljeni tehnikom koja će olakšati unos podataka o licu koje se popisuje, što znači da će na raspolaganju imati laptop računare koji će u mnogome olakšati ovaj proces. Biće dovoljno vremena za obuku popisne komisije da na što bolji i kvalitetniji način obave ovaj posao.

Ono na šta hoću da se osvrnem jeste poslednji popis stanovništva iz 2011. godine gde smo imali situaciju da je albanska nacionalna manjina bojkotovala popis stanovništva. Kao problem koji se pojavio bio je problem pri formiranju albanskog nacionalnog saveta u pogledu broja članova albanskog nacionalnog saveta, jer po zakonu broj članova određuje broj pripadnika nacionalne manjine koja se popisala na poslednjem popisu.

S obzirom da će u predstojećem popisu nacionalni saveti nacionalnih manjina imati određenu ulogu, nadam se da se ovakva uloga albanske nacionalne manjine neće ponoviti.

Zbog bojkota popisa 2011. godine koju sam pomenuo, došli smo u situaciju da 2015. godine radimo procenu broja stanovnika kao nešto što je bilo potrebno da bi se znalo koliki je broj stanovnika koji živi u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. Procenu broja stanovnika radila je ekspertska međunarodna grupa koja je pre početka procene broja stanovnika zajednički sa predstavnicima Srba, Albanaca i Roma utvrdila način i metodologiju za procenu broja stanovnika. Tom procenom utvrđeno je da u Bujanovcu živi 38.300 stanovnika, u Preševu 28.000, u Medveđi 7.800. Ako bih samo spomenuo podatak da u biračkom spisku za opštinu Bujanovac imamo upisanih 43.000 birača, a procenom iz 2015. godine imamo situaciju da je procenjeno 38.300.

Gospodine ministre, pre dva dana su bili izbori u opštini Preševo, vanredni lokalni izbori, i imali smo prilike da vidimo da je na te izbore izašlo 18.000 građana koji su glasali. Ovo što ja kažem, 28.000 stanovnika imamo po proceni, a u biračkom spisku opštine Preševo imamo 41.000 upisanih birača.

Ja samo hoću da kažem da je Izborna lista Aleksandar Vučić - Za budućnost Preševa ostvarila istorijski rezultat, jer je 1.250 Srba izašlo i glasalo za listu zato što su prepoznali politiku koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, da je to politika koja garantuje opstanak i ostanak na ovim prostorima.

Ono što hoću da kažem jeste da u poslednje vreme imamo priliku da čujemo ovde, u Narodnoj skupštini, od mojih kolega poslanika Šaipa Kamberija i Nadije Bećiri problem pasivizacije prebivališta za lica koja žive u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ta ista lica se nisu popisala na redovnom popisu stanovništva 2011. godine i nemamo informaciju da li su ta lica tu ili ne.

Kao što sam već i rekao da će nacionalni saveti nacionalnih manjina imati određenu ulogu u ovom procesu, uveren sam da će se albanska nacionalna manjina popisati i da neće bojkotovati predstojeći popis, kako se problemi o kojima sam govorio ne bi ponavljali.

Samo učešćem na popisu i utvrđivanjem pravog broja stanovnika omogućava nam da znamo koliko nam treba lekara, medicinskih sestara, učitelja, nastavnika, državnih službenika itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje vas pozivam da podržimo predložene izmene i dopune Zakona o popisu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Mitroviću.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Razlog za donošenje izmene jeste pandemija izazvana Kovidom 19 koja je bukvalno promenila svet. Ne postoji oblast ili aktivnost koja nije pogođena ovom pandemijom.

Dakle, usled poremećaja izazvanih pandemijom Srbija kao odgovorna država, kojoj je zdravlje njenog stanovništva na prvom mestu, odlučila je da pomeri prvobitno planirane rokove za organizovanje i sprovođenje popisa za šest meseci. Zakonom o popisu, koji smo usvojili februara prošle godine ovde u Skupštini, bilo je planirano da se popis stanovništva, domaćinstava i stanova sprovede od 1. do 30. aprila 2021. godine, a sada ovom izmenom Zakona o popisu se taj rok pomera na period od 1. do 31. oktobra 2021. godine. Pošto je prethodni popis bio oktobra 2011. godine to znači da se ovaj popis uklapa u desetogodišnji ciklus u kome se organizuju i sprovode popisi.

Zbog globalne krize izazvane pandemijom Kovid 19 nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Da bi se popis realizovao potrebno je sprovođenje niza aktivnosti koje zahtevaju kontakte, a sve to nosi rizik po zdravlje ljudi usled zaražavanja. Zbog toga se predlaže pomeranje roka za realizaciju popisa, kao i preduzimanje dodatnih aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima pandemije.

U prilog ovog pomeranja roka je i preporuka Odeljenja za statistiku UN, kao i Populacionog fonda UN da države koje organizuju popis na tradicionalan način odlože popis kao najrazumnije rešenje. Srbija kao odgovorna država, kojoj je zdravlje stanovništva od početka pandemije bilo na prvom mestu, odlučila je da primeni ovo najrazumnije rešenje tj. da odloži popis na šest meseci.

Proces imunizacije u Srbiji je već počeo i intenzivno se i ubrzano sprovodi jer je Srbija jedina država u regionu koja ima dovoljno vakcina za imunizaciju svojih građana i po tome je u samom vrhu na listi zemalja po sprovođenju vakcinacije. Da Srbija prednjači u procesu imunizacije svedoci smo i ovih dana kada u pograničnim opštinama kakva je i moja opština dolaze naši građani koji imaju dvojno državljanstvo, koja žive u susednim republikama, da bi se vakcinisali u državi Srbiji.

Period odlaganja popisa za šest meseci omogući će imunizaciju većeg dela stanovništva te će se rizik od zaražavanja učesnika u samom popisu bitno smanjiti. Predstojeći popis će omogućiti prikupljanje podataka kako o broju stanovništva, tako i o osnovnim geografskim, demografskim, socio-ekonomskim, etno-kulturnim i drugim karakteristikama.

Popisom se dolazi do potpunih, kvalitetnih i međunarodno uporedivih statističkih podataka koji su i dalje važni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja. Popisom se pravi rekapitulacija jednog desetogodišnjeg perioda iz koga se izvode zaključci kako su pojedine strategije uticale na životne cikluse, šta je bilo dobro, a šta nije dalo očekivane rezultate. Kako su promene u poslednjem desetogodišnjem periodu bile mnogo intenzivnije u odnosu na ranije periode to su i posledice i turbulencije bile mnogo krupnije i značajnije, vrlo često i neočekivane.

Desetogodišnji period za nama obeležila je ekspanzija internet komunikacija, elementarne nepogode, klimatske promene, lokalne i globalne migracije. Erozija migracije koja se desila u poslednjih 50 godina najintenzivnija je bila u brdsko-planinskim predelima, u pograničnim i ruralnim oblastima, u nerazvijenim područjima, tamo gde nema adekvatne putne infrastrukture, tamo gde su surovi uslovi za život i tamo gde se teško obezbeđuje egzistencija.

Kao posledicu toga imamo skroz prazne sredine, sela bez stanovništva, male gradove bez mladih i konstantan pritisak ka većim centrima. Zajedno sa tim imamo probleme i u većim gradovima koji ne mogu da prime toliki broj stanovništva. To dalje dovodi do problema, kao što su nedovoljan broj vrtića i škola, zagađenje vazduha i vode, problemi sa deponijama, a o stresnom načinu života da i ne govorimo.

Jaz između razvijenih i ne razvijenih krajeva postaje sve veći. Statistika pokazuje da u ovom trenutku u ruralnim oblastima Srbije živi negde oko 40% stanovništva. Zadržavanje stanovništva u ruralnim oblastima jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Realizacija razvojnih i infrastrukturnih projekata pokazuje da je politika Vlade posvećena ravnomernom regionalnom razvoju.

Putna infrastruktura, izgradnja brzih saobraćajnica i autoputeva je prvi korak u tom pravcu. Izgradnja širokopojasnog interneta, o kome smo raspravljali ovde prošle nedelje, je takođe jedan od preduslova za ubrzani razvoj nerazvijenih sredina. Naročito je važna izgradnja regionalne putne infrastrukture, jer je ona glavni preduslov za očuvanje i razvoj devastiranih i nerazvijenih sredina.

Ovo govorim iz razloga što je moja opština Bosilegrad za zadnjih 20 godina izgubila skoro polovinu svog stanovništva. Usled propadanja privrede i zatvaranja fabrika ljudi su krenuli da se iseljavaju uglavnom iz ekonomskih razloga i taj proces traje i dan danas. Kako ne bi izgubili mala rubna mesta poput Bosilegrada, Trgovišta, Crne Trave i drugih koji se suočavaju sa demografskim problemima, a što će se predstojećim popisom i utvrditi, potrebno je što hitnije preduzimanje krupnih koraka ka stvaranju uslova za kvalitetniji način života u malim i nerazvijenim sredinama.

Za realizaciju tog cilja potrebno je, prvo, izgraditi kvalitetnu i adekvatnu putnu infrastrukturu, primeniti stimulativnu poresku politiku uz poreska rasterećenja i olakšice za investicije u takvim mestima, obezbediti subvencije za zapošljavanje u tim krajevima kako bi se usmerile investicije u krajevima za koje inače investitori nisu zainteresovani. Ovo su nužni koraci koje moramo preduzeti kako bi zadržali ljude u tim mestima, a samim tim smanjili pritisak za većim gradovima i omogućiti kvalitetniji i bolji život svim građanima kako u malim opštinama, tako i u velikim gradovima.

Na kraju, u danu za glasanje ja ću podržati Predlog zakona koji imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nevenki Konstatidonovoj.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pandemija virusa Kovid 19 je pre godinu dana postala naša svakodnevnica i pored nekih životnih navika primorala nas da i pojedine zakonske regulative prilagodimo novonastaloj situaciji.

To je slučaj za Zakonom o popisu stanovništva, stanova i domaćinstava i zbog pomenute krize virusom Kovid 19 nije moguće sprovesti planirani popis u periodu koji je naznačen i verovatno će on biti odložen za narednu 2022. godinu.

Pored izmena zakona koje se tiču termina sprovođenja popisa svakako da se veća budžetska sredstva moraju izdvojiti i za obuku popisivača, instruktora, nabavku sve neophodne opreme, počev od dezinfekcionih sredstava i svega onoga što je potrebno da bi se taj popis sproveo na adekvatan način jer nam je i u ovom slučaju zdravlje naših građana na prvom mestu.

Mi svu svoju energiju u narednom periodu moramo usmeriti ka pobedi nad Kovidom-19, a to ćemo ostvariti samo masovnom imunizacijom.

Značaj popisa stanovništva ogleda se pre svega u prepoznavanju demografskih izazova i problema sa kojima se suočavaju sve države, pa i Srbija i na osnovu njih će se i odrediti i formirati smernice za rešavanje istih. To svakako ubrzava i planirani razvoj u oblasti ekonomije, obrazovanja, zdravstva i ostalih ekonomskih i društvenih sfera.

Mi smo svedoci da decenijama unazad imamo masovne migracije stanovništva, pre svega ta kretanja se odnose na migracije stanovništva iz seoskih u gradska područja, ali i migracije iz zemlje u inostranstvo. U oba slučaja, što naravno nije dobro, to dovodi do toga da imamo pustošenje u pojedinim delovima naše zemlje, a to svakako u kombinaciji sa belom kugom čini jedan od najvećih problema sa kojima se momentalno moramo suočiti i za čije rešavanje moramo tražiti adekvatna rešenja.

Preciznim popisom stanovništva koje će se sprovesti dobićemo uvid u razloge zbog kojih se navedene migracije dešavaju, posledice koje ostavljaju i način za njihovo otklanjanje.

Država je već preuzela određene korake i postavila temelje ka rešavanju ovog problema. Kada to kažem svakako mislim na formiranje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku i Ministarstvo za brigu o selu. Na taj način država pokazuje da je prepoznala problem i da teži njegovom rešavanju i kroz institucije, a svakako da i program ove Vlade, odnosno plan Srbija 20-25 sadrži precizni navedene projekte koji će sprečiti dalji odliv stanovništva.

Naš cilj je svakako snažna i jaka Srbija, Srbija koja stvara uslove za ostanak i opstanak svog naroda na ovom prostoru i podstiče natalitet kako ne bismo gubili cele generacije. Zbog toga na sve načine moramo sačuvati mir i stabilnost, jer je on osnov svega.

Pored tog navedenog kretanja stanovništva izazvanog ekonomskim razlozima Srbija je kroz svoju dugu istoriju, odnosno njeno stanovništvo je bilo suočeno sa ozbiljnim gubicima ljudskih života u ratnim vremenima. Podsetiću vas samo da je u Prvom svetskom ratu Srbija srazmerno broju stanovništva podnela najveće žrtve, izgubila gotovo jednu trećinu svog stanovništva.

O gubicima stanovništva i stradanju ovog naroda u Drugom svetskom ratu u našoj i sada okolnim državama ne moram da govori, a u skorijoj prošlosti smo svakako bili svedoci nasilnog iseljavanja našeg naroda sa teritorije južne srpske pokrajine, Srpske Krajine i današnje Federacije Bosne i Hercegovine.

Ono što se nije sprovelo, što se nije uspelo sprovesti u delo likvidacijom i preterivanjem stanovništva sa tog prostora sprovodilo se, nažalost sprovodi se i dan danas asimilacijom, odnosno zabranom korišćenja jezika, pisma i religije kako u Hrvatskoj, tako čak i u Crnoj Gori, a sve sa jednim ciljem, ciljem da se uništi srpski nacionalni identitet.

Moramo da nastavimo da osnažujemo našu državu, jer se mnogo puta pokazalo da položaj naših sunarodnika u okruženju u mnogome zavisi od stanja Srbije, odnosno Matice.

Takođe, moramo raditi na popravljanju položaja i kvaliteta života građana Srbije, jer pored navedenog nasilnog raseljavanja stanovništva naši sugrađani su napuštali ovu zemlju najprostije rečeno u potrazi za boljim životom. Te uslove ćemo se svim silama truditi da ostvarimo ovde i da utičemo na odluku onih koji su se odselili iz Srbije da se u jednom trenutku vrate u otadžbinu.

Ulaganjem u infrastrukturu, pre svega u auto-puteve, brze železnice kojima naši sunarodnici više neće odlaziti iz Srbije, već se vraćati u nju, otvaranjem fabrika, otvaranjem škola i vrtića, bolnica, podizanjem životnog standarda. Sve su to ciljevi koje smo sebi postavili i čijem ćemo ostvarenju težiti.

Takođe, merama populacione politike uticaćemo na svest mladih ljudi o značaju porodice i motivisati ih za njeno zasnivanje.

Poštovane dame i gospodo, dužnost i obaveza svih nas ovde jeste da sačuvamo biološku budućnost Srbije.

Često slušamo tvrdnje da je Srbija u nekoj bliskoj prošlosti izgubila sve ratove koje je vodila. O tome može da se diskutuje i o tome se može raspravljati, međutim pred nama je jedna druga bitka i jedna možda mnogo važnija bitka, ona se neće voditi protiv nekog spoljnog neprijatelja, već ćemo je voditi protiv nas samih, a to je pre svega bitka za biološki opstanak našeg naroda. Ukoliko bismo tu bitku izgubili i ukoliko je izgubimo onda nam ni svi putevi i fabrike koje gradimo i koje ćemo grditi u budućnosti u narednom periodu zaista neće značiti ama baš ništa. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine.

Naime popis stanovništva bi trebao da se održi od 1. aprila do 30. aprila ove godine, međutim, zbog novonastale situacije, odnosno situacije koja traje nažalost već godinu dana, pandemije ili zaraza koja vlada čitavim svetom Kovid 19, nismo u situaciji zbog čuvanja zdravlja građana Republike Srbije da taj popis odradimo sada. Popis je bio pomeren za oktobar mesec, međutim i to je previše blizu i amandmanom mog kolege gospodina Đorđa Todorovića, mi smo pomerili popis za 2022. godinu i to za oktobar mesec, tačnije od 1. oktobra do 31. oktobra 2022. godine, što je dobro, jer čuvamo zdravlje građana Republike Srbije.

Što se samog popisa tiče, trebalo bi da svi izađu na popis. Vrlo je važno, jer kreiramo tako državne politike pod jedan. Pod dva, znaćemo tačan odnos između mortaliteta i nataliteta. Nažalost, još uvek je mortalitet veći od nataliteta. Mi smo čak doneli zakon pre par godina o finansijskoj podršci porodica sa decom. Tako da finansiramo prvo, drugo, treće i četvrto dete, što je odlično. Za prvo dete imamo stimulans, odnosno jednokratnu pomoć od 100.000 dinara. Za drugo dete imamo dve godine pomoć na mesečnom nivou od 10.000 dinara. Za treće dete imamo 10 godina na mesečnom nivou pomoć od 12.000 dinara i za četvrto dete stimulans je 10 godina na mesečnom nivou 18.000 dinara.

Zašto ovo po treći put, moje koleginice su već spomenule, ja takođe govorim o tome? Jer je jako važno da buduće majke znaju da država pomaže majkama koje žele da svojim doprinosom, odnosno rađanjem dece populacija, odnosno natalitet u Srbiji bude veći od mortaliteta, što je svuda prirodno, jel.

Zatim, kada radimo popis vrlo je bitan kontakt sa građanima, obzirom da je u pitanju 20.000 ljudi, što 5.000 instruktora, što 15.000 popisivača, neminovno je da dođe do kontakta, obilazite nečije kuće, stanove, a to nije dobro. Treba da postoji edukacija, opet ste u kontaktu sa ljudima koji treba da slušaju vašu edukaciju, znači sve se radi na tome da bi se zaštitilo zdravlje građana Republike Srbije.

Juče sam slušala izveštaje što se kovida tiče, nisu dobri, pa ovim putem apelujem na građane Republike Srbije, ko hoće da primi vakcinu, neka primi, nije obavezna, ali je mnogo dobro da primimo vakcinu, jer ćemo zaštiti masu građana od nas samih. Ne znam šta da kažem, ali pre svega dugujemo zahvalnost svojim doktorima koji danonoćno rade, medicinskim sestrama i ne samo njima, nego i svim ljudima koji učestvuju u lečenju ljudi kojih je sve više po bolnicama. Ne znam šta bi se desilo da nismo izgradili ove dve kovid bolnice, jednu u Batajnici sa 930 ležajeva, drugu u Kruševcu sa 500.

Čula sam juče da je u Batajnici već 900 ljudi u bolnici, u Kruševcu je više 250 ljudi. Što kaže jedan lekar, svaka čast tim lekarima, prave se žurke. Bila sam i ja mlada, zar ne možemo još malo da se strpimo, da revakcinisanih bude dva miliona, znamo da treba da bude tri miliona u Srbiji vakcinisanih i revakcinisanih da bi pandemiju držali pod kontrolom, da bi se ova pošast jednom završila. Da imaju žurke, ali u skafanderima, da vide kako to izgleda kada ste pod 10 sati u skafanderu, kad nemate vazduha da dišete, zar je prirodno da neko ima onoliko tešku opremu, a bore se za svakog građanina Republike Srbije. Znači, strpite se, dajte malo oduška na drugoj strani, čitajte knjige, zabavljajte se. Svi smo bili mladi, nije period za žurke. Razumem mladost, svaka čast mladim ljudima. Još malo dok ovo prođe i vakcinišite se, to je moj savet.

Što se tiče ovog popisa, trebalo bi ući svuda, u ustanove socijalne zaštite, trebalo bi ući u bolnice, trebalo bi ući u domove za nezbrinutu decu, to sada nije moguće. Ne samo to, država je baš pametno smislila da baš zbog kovida, zbog ove pandemije obuči ljude koji su već zaposleni da unutar toga rade taj popis, što je po meni odlično. Naravno da će dobiti nadoknadu za to. Preporuka UN, odnosno njihovog Fonda za statistiku je i da se odloži popis stanovništva, što su prihvatile, ja mislim 90% zemalja na svetu, što je opet dobro, da bi ovu pošast koja se zove Kovid-19 što pre eliminisali iz naših života da se vratimo normalnom življenju.

Nažalost, migracije su vrlo česte i dešavaju se od kad je sveta i veka, a Srbija je nekako zapad-istok, istok-zapadu, put na drumu, pa smo uglavnom smetali velikim silama, opet kažem, nažalost, u Balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, u ratovima devedesetih, za vreme bombardovanja 1999. godine, 2004. godine kad je bio pogrom iz KiM, nestalo je, poginulo, više od milion ljudi, više od milion Srba. To je nedopustivo. Nadam se da se to nikada više neće ponoviti, i zahvaljujući izuzetno mudroj politici našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića, sigurna sam da do toga nikada više neće doći.

Što se prokreacije odnosno nataliteta, rekla sam već koje smo mere sproveli, ali ne samo to, jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije je i Strategija 2020-2025, koja se upravo trudi da napravi poslovni ambijent da bi se mladi ljudi vratili u Republiku Srbiju. Zato je odvojeno 600 miliona evra. Takođe, treba povezati dijasporu sa maticom Republikom Srbijom, to se takođe radi. Umesto za naučno-tehnološka istraživanja, gde je do prošle godine izdvajano 0,87% od budžeta, treba se izdvojiti bar 2%, i to će sigurna sam, tako i biti. Treba obratiti veću pažnju i veći budžet dati kulturi. Sigurna sam da će se to tako i desiti.

Sada pravim digresiju, prosto moram, juče je najvažnija vest što se mene tiče, naravno osim zdravlja stanovnika Republike Srbije je u negativnom kontekstu, da gospodin Đilas, nađeni su mu novi računi, na 53 računa u 17 zemalja ima tačno 67. 966.814,00 evra. Draga gospodo za te pare je mogao da napravi četiri kovid bolnice, mogao je da napravi, sa plus oni 619 svojih miliona i 35 stanova i ko zna čega ćemo još naći, mnogo toga. Mogao je npr, sa 619 miliona da napravi Moravski koridor, bilo bi mu ime zapamćeno u istoriji. Tako nešto se ne radi. Sigurna sam da će naši istražni organi da urade posao kako treba i da će ovaj gospodin, i ne samo on, nego svi koji kradu, da li je to opozicija, ili pozicija, biti iza rešetaka.

Što se tiče popisa, naravno da ga trebamo raditi i radićemo ga, pošto postoje stavke koje ste veroispovesti ili nacionalnosti, ovo je slobodna zemlja, jedna demokratska, otvorena zemlja koja ima apsolutno isti princip i stav prema svakome, treba svako najnormalnije, bez ikakve bojazni da se izjasni, jer ovo je prosto zemlja koja otvorenog srca prima sve. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova u 2021. godini, osnovni razlog izmena ovog zakona je što je pandemija. Popis se odlaže za šest meseci i to su jasni razlozi zašto se odlaže popis za pola godine.

Nadam se da će za pola godine moći da se izvrši popis u jednom punom kapacitetu, jer imajući u vidu dosadašnju borbu sa pandemijom, angažovanje i rezultati predsednika države, Vlade i zdravstvenog sistema, jednostavno daju nam tu nadu da će za šest meseci pandemija već biti na kraju.

Što se tiče popisa, zli jezici kažu da je statistika tačan skup netačnih podataka. Ja kažem da je statistika tačan skup tačnih podataka. Nadam se da ćemo to i realizovati kroz ovaj popis.

Jako je bitno da se odgovorno, kvalitetno i tačno prikupe podaci sa terena. Na osnovu podataka sa terena rade se projekcije razvoja ove države u svim njenim oblastima.

Ono što ja posebno hoću da akcentujem, to je da iz ovog popisa izvučemo pravac ostanka i opstanka stanovništva u seoskom području, kao i opština sa većinskim seoskim stanovništvom. Jer, svedoci smo da jednostavno ti prostori nam se gase, a ti prostori su prepuni jednog srpskog bogatstva od poljoprivrede, preko rudnih bogatstava itd, da ne kažem preko reka, kvalitetne vode, šuma itd.

Ono što prvenstveno treba naći pravac i mogućnost da se omogući veliki broj brakova u seoskom području. Mi imamo veliki broj momaka u seoskim područjima koji nisu oženjeni. Treba da imamo veći broj brakova, veći broj dece. Samim tim omogućavamo i ostanak i opstanak stanovništva u seoskom području, a Srbija je u svim kriznim momentima, glavni oslonac imala u seoskom prostoru i seoskom stanovništvu.

Želim u okviru ovoga da istaknem, u okviru popisa, rad Republičkog geodetskog zavoda i rad radnih jedinica RGZ, odnosno katastara po gradovima i opštinama. Osnovne jedinice popisa su republika, gradovi, opštine, statistički krugovi i popisni krugovi.

Republički geodetski zavod sa svojim katastrima radi u toku vršenja popisa, ali osnovni rad mu je između popisa. Što znači da sve promene i izmene granica, popisnih jedinica, mislim prvenstveno na statističke i popisne krugove, se radi između popisa i jednostavno promene ukupnog sadržaja u okviru popisnih jedinica, odnosno prvenstveno onog popisnog kruga koji je osnovna jedinica popisa. Znači, ako se tu kvalitetno uradi ono što radi RGZ imamo i kvalitet popisa.

To je vrlo ozbiljan posao gde treba tačno definisati granice, da popisivači ne budu u dilemi, da se me preklapaju, da unutrašnji sadržaj jednostavno bude što ažurniji, mislim prvenstveno na nepokretnosti, na stanove, na ulice, na kućne brojeve, da bi jednostavno popisivaču bio lak i pojednostavljen posao.

Bez kvalitetnih podataka, koje radi Republički geodetski zavod, nije moguće uraditi kvalitetan popis. Nema kvalitetnog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, bez dobro pripremljenih podataka popisnih krugova, kao osnovnih jedinica, odnosno dobrog rada Republičkog geodetskog zavoda i njegovih radnih jedinica, odnosno katastara, širom Srbije.

Ja sam ovo hteo da istaknem, jer ovaj važan i kontinuirani rad Republičkog zavoda, odnosno katastara, nije dovoljno vidljiv i on predstavlja bazu popisa. Kakva baza, takav i kvalitet popisa. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.