Hvala.

Narodni poslanik Dragoljub Acković.

Molim vas da se ponovo prijavite.

Oprostite i zahvaljujem. Gospodine predsedniče Narodne Skupštine Republike Srbije, poštovane poslanice i poslanici, građani Srbije, ja ću vašu pažnju vratiti na vrlo važno pitanje za zemlju Srbiju i narod romski, a to je obrazovanje Roma.

Svoja pitanja ću i postaviti u tom smislu nadležnom ministarstvu.

Naime, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, Institut pedagoški asistent, prepoznat je od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, od tada do danas je oko 220 pedagoških asistenata angažovano u školama u Srbiji. O tome su ovih dana sa Ministrom prosvete, gospodinom Ružićem razgovarali i poslanica u Narodnoj Skupštini Sandra Joković i predsednik Nacionalnom Saveta romske nacionalne manjine, gospodin Nakić.

Gospodin Nakić i poslanica Joković su mi rekli da su razgovorom u Ministarstvu zadovoljni i da je njihovo posebno interesovanje bilo pitanje upisa romske dece u srednje škole i na fakultete, afirmativna akcija.

Naime, u vreme kada je ministar prosvete bio Žarko Obradović, uvedena je kvota za upis romskih studenata od 1 posto. Po rečima Petra Nikolića, urednika romskog programa na RTV Vojvodina, koji je gospodina Obradovića pitao zašto je kvota za upis romske dece 1 procenat, ministar mu je odgovorio da je to predložio tadašnji predsednik Romskog nacionalnog Saveta Vitomir Mihajlović, i da je tako od strane Vlade prihvaćeno. Ja verujem tadašnjem ministru na rečima, ali ne mogu to da prihvatim, da predsednik Mihajlović, još tada je predložio, jer smatram da je ta kvota za romsku decu mala i da je treba povećati ili najbolje ako bi mogla kvota za upis romske dece za upis u škole i na fakultete, da se ukine. Mislim da bi najbolje bilo da se ukine.

Smatram da Zakon o ljudskim i manjinskim pravima, koji je donet 2002. godine, u delu koji govori o uvođenju u afirmativnih mera za romsku decu, pri upisu u srednje i visoke škole, jasno i glasno kaže, da se tada nisu upisivala po kvoti, već prema svojim željama.

Podržavam želju te romske dece i pitam se da li može da se odluka o uvođenju kvota ukinuti ili ako nije moguće, može li se kvota povećati bar na 3%?

Zašto to pitam? Ovo pitam na osnovu broja Roma u ukupnom broju stanovnika zemlje Srbije, jer ne verujem u podatak Statističkog zavoda, da je nas Roma 149 hiljada i nekoliko stotina, već da nas je bar dva, tri puta više.

Dakle, upisivanje romske dece u srednje škole i na fakultete, afirmativnim merama, kao i njihov smeštaj u srednjoškolske i studentske domove trebalo bi činiti van sada predviđene kvote ili tu kvotu uvećati na 3%.

Zašto? Zašto se zalažem za ovakav pristup romske dece? Zato što je na 14 fakulteta u Novom Sadu ove školske godine upisano šest studenata, a nekada je ta kvota bila 35 i 40 studenata. Zato sada u Novom Sadu, dragi moji prijatelji, ima četiri doktora nauka, od kojih su tri žene, a u Beogradu samo jedan. To je prvo pitanje koje želim da postavim.

Drugo pitanje se odnosi na status pedagoških asistenata u školama, kojih, kao što sam na početku rekoh 220, čiji broj po mom mišljenju, a kako sam saznao od predsednika Nacionalnog saveta i mišljenju resornog ministra, gospodina Branka Ružića, nedovoljan i da ga treba povećati. Sa tim se naravno slažem.

Tu se slažemo, ali moram da pitam dokle će se pedagoškim asistentima u Ugovoru o angažovanju produžavati na godinu dana? To se činilo od 2009. godine, što znači više od jednog desetleća. Kada su romski asistenti počinjali sa radom, tvrde oni u svojim obraćanjima meni, da su od Ministarstva prosvete dobijali uveravanja da će oblast njihovog radnog-pravnog statusa biti uređena, tako što će stvoriti mogućnost da budu zaposleni na neodređeno vreme.

Predsednik Udruženja pedagoških asistenata, Božidar Nikolić kaže da je u poslednjih četiri godine promenjen pristup rešavanju tog pitanja i da je doneta odluka da se ne vrše izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, već da se izradi podzakonski akt, koji se zove – Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu i koji je već usvojen u decembru 2019. godine.

Problem stalnog zaposlenja nemaju samo romski pedagoški asistenti, već i zdravstveni medijatori, kao i većina romskih koordinatora u lokalnim samoupravama. Predstavnici pedagoških asistenata, kao što su npr. Božidar Nikolić ili Severdžan Alijević u svojim dopisima Skupštini podsećaju da Zakon o radu nalaže poslodavcima da ako je neko zaposlen više od pet godina kod jednog poslodavca stiče pravo na zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.

Zato ja podsećam da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ukinuta i pitam – kada će pedagoški asistenti, romski koordinatori, zdravstveni medijatori od kojih neki rade i po desetak godina biti stalno zaposleni?

Oni i njihove porodice čekaju taj dan, a ja vam se u njihovo ime zahvaljujem što sam imao mogućnost da postavim ovih nekoliko, za nas Rome, izuzetno važnih pitanja.

Hvala, predsedniče.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, Prve i Druge sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 23, 24. i 25. februara 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 185, za – 167, nije glasalo 18.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Trećeg vanrednog zasedanja u Dvanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 2, 3. i 4. marta 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno prisutno 186, za - 171, nije glasalo - 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja.
Stavljam na glasanje Zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 9, 10. i 11. marta 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno 186, za - 171, nije glasalo - 15.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Dame i gospodo, u sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.
Da li narodni poslanik Bojan Torbica želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Imate tri minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, prošle nedelje se navršilo 22 godine od kada je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu otpočela zločinačka agresija NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Punih dvanaest godina tokom vladavine demokratske stranke i njenih političkih satrapa, Srbija je sramno ćutala o stravičnom zločinu koji je počinjen nad njenim stanovništvom.

Ćutala je Srbija krijući svoje žrtve, krijući strahotu i nepravdu koju je doživelo 19 najjačih i najbogatijih zemalja.

Uvek će ostati zapisano na večnu sramotu da su tokom tih dvanaest godina iz zatvora pušteni najgori teroristi i zločinci, a da su kao divlje zveri lovljeni i Haškom Tribunalu isporučivani oni koji su hrabro branili svoju otadžbinu i nikada veće sile i nikada većeg zla koji je udarilo na srpsku državu i narod.

Zauvek će ostati zapisano kako su oni kojima su usta bila puna demokratije ljudskih sloboda, evropskih vrednosti i američkog sna, bez ikakve milosti ubijali nedužne građane Srbije, starce, žene, decu, nazivajući ih kolateralnom štetom. Zauvek će ostati zapisano kako su punih 78 dana nekažnjeno ubijali ceo jedan narod.

Sve ovo će ostati zapisano, jer je dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Srbije Srbija odlučila da prestane da ćuti i da progovori o svemu što je doživela i preživela, odlučila da ne krije svoje rane i da ne dozvoli da iko na ovom svetu promeni istinu o užasnom zločinu koji je 1999. godine izvršen nad Srbijom i njenim građanima.

Sve ovo što sam do sada nabrojao da će zauvek ostati zapisano, ali postoji jedna stvar koja neće ostati zapisana, bar ne u potpunosti i do kraja. Neće ostati zapisan potpuni spisak svih nedužnih žrtava tokom zločinačke agresije NATO pakta, kao što nikada nije kompletirani spisak nedužnih žrtava Jasenovca, Jadovna, Jastrebarskog i mnogih drugih stratišta, neće ostati zauvek zapisan spisak svih onih koji su našu slobodu plaćali onim najskupljim i najvrednijim što su imali, svojom mladošću, svojim snovima, svojim životima.

Mnoge generacije pre nas su počinile istorijske greške i više puta propustili da utvrde tačan broj žrtava iz nekih prethodnih ratova. Mislim da mi to sada, pre svega, zbog Srbije, zbog njene budućnosti, a nadam se, zbog budućnosti naših potomaka sebi ne smemo da dozvolimo.

Zbog svega toga, predlažemo da se formira Komisija koja će istražiti i utvrditi tačan broj svih poginulih, i ranjenih pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika MUP Republike Srbije i civilnih lica na teritoriji Republike Srbije.

Poštovane kolege, ovo je najmanje što možemo da učinimo zarad nevinih žrtava i njihovih porodica, zarad budućnosti Srbije, a najviše zarad istorijske istine.

Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 185, za – 26, nije glasalo - 159.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. marta.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zloupotrebom Zakona o elektronskim medijima su stečene one pare koje su od Šolaka došle prema Đilasu. To su najveći izvoznici našeg novca, najveći ulagači, ali u sopstvene račune i sopstvene džepove.

Predlog zakona nije išao u pravcu da uskrati slobodu medija, već da omogući slobodu medija. Nije cilj da utičemo na uređivačku politiku, već da sprečimo zloupotrebe koje vrše piratski mediji, koji su fiktivno registrovani negde u Luksemburgu i koji navodno reemituju program iz Luksemburga, iako se tamo ne emituje.

Sam izraz „prekogranični kanali“ govori o tome da ti televizijski kanali treba da emituju program u inostranstvu. „Reemitovanje“, takođe, sam izraz pokazuje da taj program mora da se emituje da bi se ovde istovremeno preuzimao, bez izmena, prekrajanja i bez ubacivanja domaćih reklama. Dakle, onakav kakav ide u Luksemburgu treba da izgledaju i ovde.

Dame i gospodo, niste mogli da gledate utakmice sa Republikom Irskom, niste mogli da gledate utakmice sa Portugalom, evropskim prvakom, a nećete večeras moći da gledate ni utakmicu ukoliko živite u unutrašnjosti i niste pretplatnik SBB-a.

Večeras utakmicu sa Azerbejdžanom može da gleda samo jedan trećina stanovništva, a dve trećine našeg naroda je uskraćeno da gleda sopstvenu reprezentaciju.

Nedavno je Hrvatska zabranila „Sport klubu“ takvu vrstu nastupa i naložila njihov regulator da utakmice nacionalne reprezentacije mogu, kao što zakoni kažu, da prenose samo mediji koje pokrivaju celu teritoriju Srbije, u njihovom slučaju to je bila teritorija Hrvatske.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon, član 64, upravo to govori, da najvažnije političke sportske i druge događaje, od interesa za javnost mogu da ostvare prenos samo pružaoci medijskih usluga televizijskog emitovanja, a ne reemitovanja, kome je pristup slobodan i čija zona pokrivanja obuhvata celokupno područje Republike Srbije.

To kaže i Pravilnik u članu 6, koji kaže da to isto pravo prenosa najvažnijeg događaja može steći samo pružalac usluge itd. koji pokriva celu teritoriju.

Lista najvažnijeg događaja kaže da to jesu polufinale i finale utakmice svetskog i evropskog prvenstva u fudbalu, seniore utakmice tih prvenstava u kojima učestvuje srpska reprezentacija i kvalifikaciona utakmica za ta prvenstva u kojima učestvuje srpska reprezentacija.

Bezakonjem Šolaka i Đilasa oni trenutno lišavaju pravo da gledaju svoju reprezentaciju dve trećine našeg naroda i zato sam predložio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.

Shvatam da možda nije trenutak da se to usvoji,imam razumevanja, ali apelujem na poslanike da razumeju da naš narod ima prava i da najsiromašniji slojevi našeg stanovništva mogu da gledaju svoju reprezentaciju. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za – 17, protiv – četiri, nije glasalo – 163.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti i Predlogu odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o sudijama i Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru.
Pretpostavljam da gospodin Martinović ne želi reč?
(Aleksandar Martinović: Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za – 168, nije glasalo – 16.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda sednice i o predlogu za spajanje rasprave, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 184, za – 169, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine, u celini.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada,
Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada i
Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre toga, dozvolite mi samo da vas upoznam sa planom našeg rada, imajući u vidu da imamo više odvojenih rasprava i amandmana na predložene zakone.
Mi ćemo raditi shodno prazniku koji nas očekuje od petka do nedelje, katoličkom Uskrsu.
Danas ćemo raditi po 1. tački dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.
Sutra radimo Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
U četvrtak radimo Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekrkšajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru.
Sednicu ćemo nastaviti sledećeg utorka, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.
U sredu rasprava u pojedinostima, odnosno o amandmanima o Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu i Predlogu zakona o izmenama Zakona o sudijama.
Nakon toga će biti dan za glasanje, a za sledeći četvrtak sam zakazao sednicu sa jednom tačkom dnevnog reda – Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Saglasno članu 90. obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Petar Korović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Republičkog zavoda za statistiku i Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja u Republičkom zavodu za statistiku.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.
Dajem reč potpredsedniku Vlade i ministru Branislavu Nedimoviću.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu.
Podsećanja radi, Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2021. godine, koji je usvojen u Narodnoj skupštini 4. februara 2020. godine, dakle, neposredno pre nego što će doći do epidemije kovida, bilo je definisano da će popis da se sprovodi u vremenskom intervalu od 1. do 30. aprila 2021. godine.
Međutim, globalna kriza koja je izazvana usled epidemije Kovida-19 predstavljala je jedan neočekivan izazov za jednu ovako veliku aktivnost koja je važna za svaku državu i koja se sprovodi svakih 10 godina.
Da bi se realizovao jedan popis, nije to samo prosto mesec dana u okviru kojih će se završiti anketiranje metodom intervjua svih koji žive na prostoru Republike Srbije, nego on podrazumeva i neke dodatne prethodne aktivnosti. Pre svega, obezbeđivanje neophodnog zakonskog okvira, neophodnog finansijskog okvira, materijalnih resursa, ali isto tako i angažovanje velikog broja lica, negde oko 20.000 ljudi, što instruktora, što popisivača, koji moraju da prođu čitavom Srbijom i da u tih mesec dana prikupe informacije koje će se kasnije obrađivati i kao takav dobiti rezultat popisa, a na osnovu kojih se donose izuzetno važne strateške odluke za jednu državu.
Složićete se svi da se Republika Srbija u prethodnih godinu dana odlično bori sa pandemijom Kovida. Vidimo svi rezultate i imunizacije, vidimo svi da u okolini gotovo da nema nama takmaca u imunizaciji. Negde oko milion i 400 hiljada stanovnika je već dobilo prvu vakcinu, oko 945 hiljada stanovnika je dobilo obe vakcine.
Vidite da gomila privrednika iz okruženja dolazi u Beograd, Niš, Sremsku Mitrovicu, Šabac, druga mesta da se vakcinišu. Vidite koliko je ovo sve otišlo daleko i da niko nije mogao u trenutku, kada je zakon donošen, da predvidi uopšte ovakve posledice.
Evropa ovih dana gotovo da je zaključana. Najveći deo zemalja tzv. zapadne Evrope nalazi se, kako oni to zovu, u lokdaunu. I druge evropske zemlje koje su trebale, morale da sprovedu popis stanovništva odložili su to ili kraj 2021. ili 2022. godinu u zavisnosti od trenutka kada je donošen propis. Imamo najsvežiji primer od juče i Severna Makedonija je donela odluku za odlaganje popisa stanovništva. To je isto uradila ranije i Savezna Republika Nemačka i neke druge države.
Definitivno da je to jedan trend iz jednog prostog razloga, jer u ovim uslovima nije moguće, pogotovo ko sprovodi metodom klasičnog intervjua, gde, da to plastično objasnimo, popisivač odlazi u kuću, razgovara sa članovima domaćinstva, popunjava anketu metodama intervjua. To u ovim uslovima nije moguće kada gledamo, koliko god to prilike dozvoljavaju, da se kontakti između više lica svedu na najmanju moguću meru i zbog toga ide se sa predlogom izmena ovog zakona.
Isto što se odnosi na stanovništvo, domaćinstvo i stanove biće vrlo brzo pred vama izmene zakona koje se tiču popisa u poljoprivredi, jer on uvek po metodologiji ide nakon ovog zakona. Mislim da predlozi koji su izneti u ovom aktu, čak možda možemo otići i korak dalje, u trenutku kada je pisan ovaj zakon ličilo je da će to moći da se obavi možda u roku od šest meseci, ali i sam krizni štab, Republički zavod za statistiku sa svojim apelima, možda će i prema Vladi, prema narodnim poslanicima u narednim danima izaći sa jednim drugačijim predlogom gde bi se možda još za neke vremenski interval odgodio popis, ali nesumnjivo da će popisa biti kao takvog.
Ono što je jako važno reći, u ovom trenutku svi materijalni resursi, bar što se tiče Republičkog zavoda za statistiku, postoje. Odgovarajući softveri koji moraju da prate čitavu ovu priču su spremni. Pripremljeni su adekvatni materijali na osnovu kojih bi se obučili i instruktori, obučili popisivači, ali za njih je neophodna i edukacija koja mora da se sprovede. To znači više lica na jednom mestu, automatski problem, plus ovi intervjui koji idu od kuće do kuće.
Iz tog razloga vas molim da uvažite ovaj predlog Vlade da se izvrši pomeranje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji su predviđene od 1. do 31. aprila 2021. godine i da to obavimo u trenutku kada i ovu imunizaciju podignemo na još viši nivo, a hvala Bogu Srbija ima dovoljno cepiva, dovoljno vakcina, dovoljno svega što je neophodno da bi se izborili sa ovom pošasti koja je zadesila svet u 21. veku.
Nemojte zaboraviti da ni jedna zemlja, osim Izraela, Velike Britanije, još nekoliko malih zemalja, se ne nosi sa ovom kovid krizom u pogledu vakcinisanja bolje od Republike Srbije i ako iko prvi bude ušao u ovaj proces popisa stanovništva, domaćinstava i stanova to će biti Republika Srbija.
Zamolio bih sve poslaničke grupe da imaju razumevanja za ovo. Nije nas volja naterala na ovo nego muka i potreba da odradimo posao kako treba. Da se krenulo u nešto drugo, da se krenulo sad u popis, ko zna kakve bi reakcije bile i šta bi ljudi mislili o svemu i na sve ovo što nas je stiglo još dodatan pritisak bi bio koji niko u ovom trenutku nije neophodan, ali posao će biti završen, država je spremna za ovaj posao, a za razliku od brojnih prostora, država ili ne znam ni ja više čega, koji čak izbegavaju da vrše popise iz različitih razloga.
Zbog toga molim sve poslaničke grupe da u danu za glasanje prihvate predloge koji budu išli od Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem vam se na tome što ste me saslušali i u nastavku rasprave biću na raspolaganju vašim pitanjima i hvala vam puno.

Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo na Odboru imali prilike od predstavnika Republičkog zavoda za statistiku da čujemo o predlogu koji se odnosi na odlaganje početka, odnosno sprovođenja postupka popisa za 2021. godinu sa aprila meseca na oktobar 2021. godine.

Da nismo to usvojili, očito da nema ovog predloga ovde, mi bi praktično od 1. aprila morali da započnemo sve radnje. Da bi građani Srbije znali zašto odlažemo ovo sve, ovde govorimo o 20.000 ljudi koji sprovode postupak popisa za 2021. godinu, od čega 15.000 ljudi treba da uđe u svaku kuću. To se naravno kosi sa epidemiološkim merama koje se odnose na pandemiju Kovid-19, kosi se sa životom koji je danas u Srbiji i svetu i to je ono zbog čega mislimo da je realno da se ovaj proces uopšte započne, ne samo u oktobru 2021. godine, već možda i da se odloži za godinu dana.

U originalnom predlogu Vlade koji smo dobili stoji oktobar 2021. godine, mi ćemo imati amandmane Odbora na osnovu predloga našeg poslanika koji je tražio, sa ispravkom amandmane, i molim vas, ministre, da dođete na Odbor i prihvatite ove amandmane, da taj popis bude u oktobru 2022. godine upravo zbog toga što mislimo da Srbija treba da uradi ovaj posao na krajnje efikasan, dobar način, kvalitetan način i, drugo, reći ću vam da su i Nemačka, i Rumunija, takođe, odložile za 2022. godinu, kao članice EU, a upravo zato što koriste ovu metodu direktnog kontakta. Mnoge skandinavske zemlje rade putem onlajna, ali mi nismo u toj situaciji i smatramo da ovakav način na koji radimo je po najvišim evropskim standardima.

To je ono što zbog čega je potrebna podrška drugih institucija, ne samo Zavoda za statistiku, već su tu, recimo, institucije koje su vezane za centre za socijalne delatnosti, imate dosta institucija koje su vezane za Ministarstvo prosvete, domovi za učenike, studentski domovi, gde se takođe sprovode određeni postupci anketiranja da bi se uskladili sa standardima koji su vezani za popis. Smatramo da taj ceo postupak treba na adekvatan način pripremiti, a u skladu sa epidemiološkim merama.

Ono što je važno, to je da je Zavod za statistiku odluku, odnosno mišljenje poslao Kriznom štabu i poslao Vladi Srbije ali je tak nakon uvođenja u proceduru ovog zakona dobio određeno mišljenje, tako da se složio sa tim i ovim predlogom koji će naš poslanik dati da odložimo za 2022. godinu za oktobar mesec.

U danu za glasanje mislim da će se svi poslanici složiti sa ovim predlogom. Hvala.