Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, potpredsedniče Vlade sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, pre svega sam Predlog zakona o izmeni Zakona o popisu samo pokazuje koliko Vlada Srbije odgovorno shvata svaku situaciju i koliko realno sagledava celu ovu brigu i muku koju danas ceo svet muči sa korona virusom. Svakako da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog, ali kada već govorimo o razlogu zašto taj popis moramo da odložimo, moramo da istaknemo, kao što su i prethodne kolege narodni poslanici istakli u više navrata, činjenicu da je Srbija i u ovoj bici jedna od najmoćnijih zemalja, ako poredite uslove koje ima za vakcinaciju, ako poredite uslove kako se naša zemlja odgovorno bori protiv korona virusa.

Sama činjenica da smo jedini u svetu koji nudimo potpuno besplatno, čak četiri različite vakcine našim građanima, pokazuje koliko je odgovorna politika pre svega predsednika Aleksandra Vučića i na vreme borba za vakcine se pokazala dobrom i korisnom za naše građane.

Pre više od godinu dana, naša zemlja se suočila sa ovim korona virusom i taj virus je zatekao sve u svetu. Zahvaljujući požrtvovanju medicinskih radnika, posledice nisu još veće.

Vlada Srbije je sledila politiku predsednika Aleksandra Vučića, pa smo se tako na dnevnom nivou borili za svaki respirator, medicinsku opremu, za svaki lek, za svaku masku, za sve ono što može da obezbedi zdravlje i siguran život građanima Srbije.

Popis kao popis može da nam pokaže neke ozbiljne podatke i radi se iz mnogo razloga, ali njegovo odlaganje neće mnogo toga promeniti, iz prostog razloga što danas epidemiološka situacija u kojoj se nalazimo nije na zavidnom nivou. Država iako čini sve da se broj zaraženih smanji, nažalost zbog neodgovornih pojedinaca koji pokušavaju da relativizuju opasnost od Korona virusa ili ljudi koji zastrašuju svakog ko želi da se vakciniše, evo imamo situaciju da i danas brojke se povećavaju.

Moje kolege su govorile o tome i o nekim brojkama, a tiču se popisa danas i upoređujući ga sa nekim prethodnim periodom i mislim da je gospodin Todorović najbolje o tome govorio kada je iznosio mnogobrojne podatke.

Srbija i danas pokazuje da bez obzira kako su se pojedine zemlje u regionu prema nama odnosile u nekoj bliskoj ili daljoj prošlosti, Srbija je pokazala veliku hrabrost, veliku snagu, veliku odlučnost, ali pokazala ono što u našem narodu odavno postoji, a to je da smo spremni da pomognemo svakom kada se nađe u nevolji.

Činjenica da smo samo u protekla tri dana, dakle, ako uzmemo četvrtak, petak, subotu i nedelju, četvrtak je prvi zvanični dan, ali ukupno četiri dana neka bude je vakcinisano više od 22.000 stranih državljana, samo pokazuje kolika je trenutna snaga i moć naše zemlje u ovoj borbi protiv Korona virusa.

Neko je od prethodnih kolega poslanika govorio o tome da smo izgradili dve Kovid bolnice. Da, i u Batajnici, i u Kruševcu i to samo pokazuje da je naša zemlja spremna na svaki mogući način da se trenutno sa najvećim problemom u celom svetu obračuna i da se sačuva svaki život. Ali, pitanje se nameće samo po sebi - kakva bi ta borba bila i kakva bi danas bila situacija u našoj zemlji da su ljudi koji su našu zemlju vodili do 2012. ili 2013. godine danas na vlasti?

Kolega Rističević je pomenuo jednu interesantnu stvar, a dotakli smo se toga i kada smo diskutovali o statistici, evo sada i o popisu, to su kategorije koje su građanima uvek interesantne, iz prostog razloga zato što upoređujući neke brojke možete jasno da vidite gde se vaša zemlja ili vaš budžet, ili bilo koja institucija koju uzimate za primer nalazi danas, a gde se nalazila nekad.

Ovde moramo istaći jednu jako bitnu stvar, da država Srbija od 2014. godine, nakon onih bolnih reformi koje smo morali imati, ekonomskih, da ne bi doživeli krah i totalni bankrot do kog su nas doveli Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i ta ekipa, klika okupljena u režimu Demokratske stranke, svakog dana i svakog meseca svake godine naša zemlja napreduje u ekonomskom smislu. Dodatno se razvijamo, povećavaju se i plate i penzije. Naša zemlja se gradi i izgrađuje se. Grade se i putevi, mostovi, saobraćajna infrastruktura, isto tako i vodovod i kanalizacija u mestima gde su neki ljudi pomislili da nikada za svog života neće dobiti vodu ili kanalizaciju.

Sve to samo pokazuje koliko je naša zemlja danas jaka, pa može da svaki deo svoje zemlje posmatra kao jednako bitnim i jednako važnim, a ne kao u periodu Demokratske stranke, kada su se bavili samo gradskim sredinama i kada im je najveći uspeh bio da u centru grada Beograda organizuju nekakvo asfaltiranje.

Kada već govorimo o popisu i statistici, ja sam uveren da će ovaj popis biti bolje i kvalitetnije urađen nego onaj prethodni iz prostog razloga što poslednji kada je rađen neposredno sam bio svedok kako su neki ljudi taj posao otaljavali samo zato što su ih predstavnici Demokratske stranke direktno zaposlili da se tim popisom bave, a nije im stalo da taj posao valjano obave, pa je bilo grešaka i sa formularima i sa tim anketama. Svega je tu bilo, ali na tom primeru smo mogli da vidimo kako je nepotizam u praksi ogrezao u Demokratskoj stranci, pa su se čak i time bavili kada je u pitanju popis stanovništva.

Gospodin Rističević je rekao jednu jako bitnu stvar i ja ću sa time završavati. Šta bi se desilo kada bi se statistika i popis bavio svim onim što Dragan Đilas ima na svom računu ili ima u nekretninama. Dakle, popis je i kada popisujete račune po belom svetu, kada se igrate zanimljive geografije prateći račune i tok novca Dragana Đilasa.

Popis je i kada budete zainteresovani, pa prošetate do Morovića i vidite da umesto plantaže, na znam, marihuane, tamo imate kokoške, koke nosilje, pa može i to da bude neki statistički podatak da popišete, izbrojite koliko ih imate, pa da onda obavestimo Mariniku Tepić koliko ih tačno u broj ima.

Popis može da se posmatra iz različitih uglova, ali popis je najbitniji u onom delu kada je u skladu sa zakonom, kada taj popis jasno građanima služi i kada građani mogu jasno da vide korist i vide brojke koje njih zanimaju.

Dragan Đilas je sve nas naučio da popis ili statistika u njegovom smislu nešto drugo znači, a to je da je jako teško popisati, zapamtiti ili negde se praviti pomalo zaboravnim da ne znate gde ste sve svoje pare posejali, pa tako imate u više od 17 zemalja na preko 50 i nešto računa skoro 69 miliona evra.

Sada se postavlja pitanje kako on kao stručnjak za pranje prozora, prodavanje žvaka i propali preduzetnik je došao do tog statističkog podatka ili do tog broja koji se danas koristi da od 75.000 evra samo ima 25 miliona evra u nekretninama, po svom priznanju, a bogami na ovim računima 69 miliona evra.

Nadležne institucije su na radost, pre svega, svih građana Srbije počele da se bave ovim problemom, Uprava za sprečavanje pranja novca. Počelo je konačno da se dešava ono što su građani Srbije silno želeli i sa nestrpljenjem iščekivali, a to je da konačno saznaju dok su oni ostajali sve siromašniji, građani ostajali bez posla, Dragan Đilas postajao sve bogatiji.

Poštovani ministri, potpredsedniče Vlade, ja želim vama i u narednom periodu da uspešno kao ministar ili, pre svega, potpredsednik Vlade i deo jednog velikog tima koji sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića imate još više uspeha, jer je za nas kao narodne poslanike najbitnija, a uveren sam i za sve vas, budućnost naše zemlje, naše dece. Kao što naša lista govori, Za našu decu – Aleksandar Vučić i generacije koje dolaze.

Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Mirkoviću.
Zahvaljujem i narodnim poslanicima koji su odustali od prijave za reč.
Da li želi da govori Miodrag Linta?
(Miodrag Linta: Da.)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću takođe da pozdravim i podržim Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o stanovništvu. Mislim da je to mudra i odgovorna odluka da se odloži popis stanovništva za sledeću godinu iz dobro nama poznatih razloga, dakle zbog pandemije korona virusa i aktuelnog procesa vakcinacije građana Srbije.

Ja bih u svom govoru naglasak dao na značaj popisa stanovništva u regionu. Naime, popis stanovništva bi trebao prevashodno da bude statističko pitanje, dakle ukupni zbir podataka koji koristi jednoj vladi, jednoj državi da kreira sveobuhvatnu, populacionu, agrarnu, socijalnu, ekonomsku i svaku drugu politiku, ali on je u ovom našem regionu i istovremeno važno političko pitanje, pre svega što se tiče opstanka dela srpskog naroda koji živi na prostoru Jugoistočne Evrope.

Dobro je poznato da u osam država regiona približno, prema procenama, živi negde nešto manje od dva miliona Srba. Naravno, najviše u Republici Srpskoj, oko milion. Poslednji popisi stanovništva pokazuju da je, recimo, 2011. godine u Crnoj Gori bilo oko 180.000 ili blizu 30%, da je broj Srba u Hrvatskoj po popisu iz 2011. godine bio 186.000, broj Srba u Sloveniji blizu 40.000 po popisu iz još 2002. godine, iako neke nezvanične procene govore da Srba u Sloveniji živi više od 100.000.

Takođe, popis u Makedoniji održan je isto pre 19 godina, 2002. godine. Tada je popisano 36.000 Srba, iako za područje Makedonije procene pokazuju da je broj Srba daleko veći.

U Bosni i Hercegovini popis stanovništva održan je 2013. godine. Posebno želim da naglasim područje Federacije BiH, gde se najbolje vide porazne posledice islamističke politike Alije Izetbegovića. Uoči rata na području Federacije BiH je živelo gotovo 600.000 Srba, a po popisu iz 2013. godine registrovano je svega 56.000, a plašim se da će idući popis stanovništva pokazati da je taj broj značajno manji. Uzimam samo primer Sarajeva, gde je uoči rata, ako uzmemo i jedan značajan broj Jugoslovena, odnosno Srba koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni, u Sarajevu je živelo preko 180.000 Srba, a po popisu iz 2013. godine svega 13.000 i taj broj je sada drastično manji.

Posebno bih želeo da istaknem aktuelnu situaciju u Hrvatskoj. Plašim se da će predstojeći popis u Hrvatskoj pokazati da je broj Srba daleko manji od onoga broja koji je popisan, ponavljam, 2011. godine. To je bilo 186.000. Srba je u Hrvatskoj uoči rata živelo oko 700.000. Sa područja Hrvatske je proterano preko pola miliona Srba. Vidimo da se posle završetka rata u Hrvatskoj u većoj ili manjoj meri vodi politika zastrašivanja ne samo preostalih Srba, srpskih povratnika, nego i one ogromne većine proteranih Srba koji žive u Srbiji, Srpskoj, rasejani širom sveta.

Cilj te politike jeste cementiranje etničkog čišćenja, stalno pokretanje krivičnih prijava, podizanje optužnica, donošenje stotina hiljada lažnih presuda, a sve sa jednim ciljem da se opravda potpuna i besmislena laž, izmišljotina koja je definisana tzv. deklaracijom o domovinskom ratu koju je usvojio hrvatski Sabor 2000. godine, konsenzusom svih poslanika u tadašnjem sazivu hrvatskog parlamenta. U toj deklaraciji o domovinskom ratu stoji, zvanično, da su Srbija, JNA i krajiški Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku, da je Hrvatska bila žrtva tzv. velikosrpske agresije i da je vodila tobože pravedan oslobodilački, odbrambeni rat.

To je jedna brutalna laž. To je jedna cinična izmišljotina. Sve činjenice jasno pokazuju da je glavni krivac za rat u Hrvatskoj bio ustaški režim Franje Tuđmana koji je hteo da završi ono što je započeo Ante Pavelić u NDH, dakle, da stvori čistu etničku Hrvatsku državu bez ili sa što manje Srba.

Daću nekoliko primera te politike zastrašivanja srpskih boraca, srpskih veterana. U poslednjih nekoliko meseci uhapšeno je desetak Srba. Recimo, u oktobru i novembru hrvatska policija hapsi osmoro Srba od kojih su trojica zadržana u istražnom zatvoru. To je selo Negoslavci pored Vukovara.

Zatim, u novembru jedan krajiški Srbin koji je išao iz Beograd, iz naselja Borča, u posetu svom prijatelju u mesto Šekoviće u regiji Birač u Republici Srpskoj uhapšen je nakon prelaska granice Srbije u BiH i vrlo brzo isporučen Hrvatskoj.

U januaru, početkom januara, uhapšen je Milenko Đurđević, vukovarski Srbin, na osnovu hrvatske poternice koji živi u Švedskoj. Tokom januara uhapšena su trojica Srba u Dalju, u Baranji, koji su tamo mirno živeli, kao i ova trojica Srba u selu Negoslavci. Dakle, niko ih nije dirao 25 godina od završetka rata, a sada ih hrvatska policija hapsi na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika.

Imali smo tokom marta hapšenje dvojice krajiških Srba na osnovu hrvatskih poternica. Četvrtog marta uhapšen je Srbin sa Banije Savo Grnović, koji je živeo dugi niz godina na Islandu, uhapšen je na frankfurtskom aerodromu. Savo Grnavić je desetine puta putovao u prethodnom periodu iz Srbije za Island i obrnuto i sada je nekome palo na pamet da konstruiše lažnu priču da je on navodno učestvovao u nekakvom ratnom zločinu 1991. godine.

Zatim je uhapšen Srbin iz Vukovara Dragutin Hajdu, sredinom marta, na londonskom aerodromu. Takođe, čovek koji je dugi niz godina putovao, nije imao nikakvih problema.

Evo, pre četiri, pet dana Županijski sud u Osijeku osudio je na devet godina zatvora vukovarskog Srbina Milana Gojkovića, koji je takođe mirno živeo u Vukovaru čitavo vreme.

Pogledajte tu politiku zastrašivanja. Znači, svako malo raspisuju se međunarodne poternice, hapse se Srbi, stvara se strah kod srpskih veterana koji su se časno i hrabro i pošteno borili za svoj narod i državu. Ko sudi srpskim veteranima? Daću primer Županijskoga suda u Osijeku.

Sećate se, prošlo je gotovo devet godina, 2012. godine, spektakularne akcije hrvatske policije kada su u ranim jutarnjim časovima upali u srpsko selo Trpinja kod Vukovara i uhapsili 12, 13 trpinjskih Srba. Od njih 12 ili 13 uhapšenih Srba, krajem 2014. godine, osuđeno je njih 10 na ukupno 139 godina zatvora bez ikakvih materijalnih dokaza.

Na kraju se ispostavilo da su osuđeni na osnovu izjava lokalnog pijanca, kabadahije, nasilnika Srbina Đurđevića koga je angažovala hrvatska policija i koji je iskorišćen da se na pravdi Boga osude nevini ljudi koji sada trunu u zatvoru. Te su kazne 10, 15, 20 godina. Od njih 10, samo jedan je izašao iz zatvora, sedam služi kaznu u Lepoglavi, a dvojica služe kaznu u zatvoru u Glini.

Ko je osudio tih 10 trpinjskih Srba? Osudio ih je tadašnji predsednik Veća za ratne zločine Županijskog suda u Osijeku Darko Krušlin za koga ovih dana pratimo aferu u Hrvatsku, gde bivši čelni čovek zagrebačkog „Dinama“ Zdravko Mamić govori kako je Darku Krušlinu i još nizu sudija davao mito, vodio ih na razne izlete. To su ljudi koji su korumpirani, podložni uticajima, koji su pristrasni i taj Darko Krušlin korumpirani sudija je osudio trpinjske Srbe na 139 godina zatvorske kazne.

Pomenuo sam malopre Milana Gojkovića koji je osuđen pre nekoliko dana u Osijeku, a osudio ga je Zdravko Vekić, takođe predsednik Veća za ratne zločine Županijskog suda u Osijeku koji je korumpiran, primao je mito.

Ko sudi Srbe u Hrvatskoj? Znači, sude im korumpirani, pristrasni suci na osnovu lažnih dokaza, na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika i sada mi treba da prihvatimo da su te presude takvih nemoralnih ljudi validne i verodostojne.

Više puta sam apelovao u javnosti i sada želim da apelujem na ministarku pravde Maju Popović i da uputi jednu protesnu notu hrvatskom ministru pravosuđa, da zatraži sastanak i da jasno kaže da je neprihvatljivo i nedopustivo da Hrvatska, evo, 26 godina od završetka rata nastavlja politiku zastrašivanja, odnosno hapšenja časnih srpskih veterana na osnovu hrvatskih poternica. Takođe sam apelovao na gospođu Popović da uputi jednu molbu nemačkim vlastima da se Savo Grnović isporuči iz zatvora u Frankfurtu u Srbiju, da se jasno ukaže da hrvatsko pravosuđe nije ni nezavisno, ni nepristrasno, ni profesionalno pravosuđe, da se radi o jednom etnički motivisanom pravosuđu, da Hrvatska, ako ima, dostavi dokaze našem pravosuđu i mi ćemo mu ovde suditi. Ako ima validnih dokaza, on će biti osuđen, ako nema, Savi Grnoviću, Dragutinu Hajduu i svim drugim Srbima treba da se garantuje sloboda kretanja.

Takođe, mislim da je važno, ponavljam još jednom, da država osnuje kancelariju za pomoć optuženima i osumnjičenim Srbima za ratne zločine koja bi pružala stručnu, pravnu i finansijsku pomoć srpskim veteranima koje progoni, ponavljam, etnički motivisano pravosuđe, ne samo u Zagrebu, nego isto tako etnički motivisano pravosuđe u Sarajevu. Dakle, ti ljudi su se, ponavljam, časno i pošteno borili za svoj narod i državu i žele u jednom pravičnom sudskom postupku da skinu ljagu sa svog imena da su ratni zločinci.

Zašto sam pominjao ovaj segment, zašto je ovo važno? Važno je iz tog razloga zato što ova politika zastrašivanja jako negativno deluje na proces asimilacije, iseljavanja Srba preostalih Srba iz Federacije BiH i Hrvatske.

Dajem samo primer Vukovara. Gradska vlast Vukovara na čelu sa sledbenikom Ante Pavelića, Ivanom Penavom su suspendovali Statut grada Vukovara, ukinuli službenu upotrebu ćirilice i srpskog jezika iako to garantuje ustavni Zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine.

Zamislite sada, znači, Srba u Vukovaru ima po popisu stanovništva iz 2011. godine 34,3% a po ustavnom Zakonu o pravima nacionalnih manjina Srbi imaju pravo na službenu upotrebu srpskog jezika i ćirilice ako ih ima najmanje jedna trećina u ukupnom broju stanovništva lokalne samouprave. Srba po popisu stanovništva iz 2011. godine ima preko 33,3% u 21 opštini i dva grada, u Vukovaru i Vrbovskom.

Sad vi pogledajte, skoro sedam godina suspendovan je ustavni Zakon o pravima nacionalnih manjina u Vukovaru. Tamo je zabranjena upotreba srpskog jezika i ćirilice, dakle, upotreba na dvojezičnim tablama na institucijama i upotreba na tablama na ulazu i izlazu naziva ulica, mesta, gradova itd.

Sad gledajte suprotni slučaj, evo, završavam, pripadnika hrvatske nacionalne manjine u Subotici ima 10%, hrvatski jezik u Subotici je jedan od zvaničnih jezika. Po našem Zakonu o pravima nacionalnih manjina, nacionalna manjina ima pravo na upotrebu svog jezika i pisma ako je učešće te nacionalne manjine u stanovništvu u opštini grada 15%.

Dakle, mi u gradu Subotici pripadnika hrvatske nacionalne manjine ima 10% i mi poštujemo da hrvatski jezik bude jedan od službenih jezika, a Srba u Vukovaru ima 34%, a tamo je, znači, minimum da bi imali pravo Srbi na upotrebu srpskog jezika i ćirilice da ih ima 33,3%. Zamislite da Srbija sada ukine upotrebu hrvatskog jezika u Subotici. Digla bi se kuka i motika i Evropski parlament i Evropska komisija i Savet Evrope i OSC, UN rekle bi – pogledajte, Srbija je jedna šovinistička država koja ne poštuje prava nacionalnih manjina.

Završavam pošto ima još kolega.

Ponavljam, veoma je važno da mi kao država insistiramo, jer čuli smo da ima tendencija recimo da u Sloveniji prilikom popisa stanovništva u formularu neće biti pitanja vezano za versku i nacionalnu pripadnost. Mislim da to nije dobro. Juče smo imali delegaciju Saveza Srba Slovenije u našoj skupštini i čuli smo tu zebnju naših predstavnika srpske zajednice u Sloveniji da nećemo imati ta popisna pitanja. Važno je da u dijalogu sa zvaničnom Ljubljanom insistiramo da ta pitanja budu. Očekujemo da će ta pitanja biti i na popisu stanovništva u Makedoniji i u Crnoj Gori.

Ovom prilikom želim da pozovem sve naše Srbe da se prilikom predstojećeg popisa u državama regiona časno, ponosno izjasne kao Srbi i da svojim masovnim izjašnjavanjem da pripadaju našem narodu doprinesu opstanku njihovom u tim državama i naravno naša matica, naša Vlada, odnosno država Srbija će sve učiniti u narednom periodu da pomogne njihov opstanak i poboljša njihov položaj i da se poštuje njihov nacionalni i verski i kulturni identitet. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li reč želi Miloš Banđur? (Da.)
Do sedam minuta, molim vas.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministre, zaista mislim da je logično da podržimo zakon koji je na dnevnom redu, pomeranje popisa za šest meseci, pogotovo što je to urađeno posle konsultacija sa zdravstvenim vlastima Republike Srbije.

Materijal smo dobili 12. marta i u materijalu stoji da je posle konsultacija sa ljudima koji se bave epidemijom i prognozama po tom pitanju predloženo da se popis pomeri za šest meseci. Meni je to sasvim logično, obzirom da teče proces imunizacije, odnosno vakcinizacije stanovništva. Računamo da će veliki deo građana, najveći deo za par meseci biti vakcinisan i da će tamo na jesen biti stečeni uslovi da se popis obavi kako valja.

Obzirom da je prethodni popis obavljen tačno 10 godina pre toga, znači, oktobra 2011. godine, ništa se ne gubi, gađa se u mesec bukvalno, desetogodišnjica. Pokretljivo stanovništvo u aprilu i oktobru je tu negde isto, šta više u oktobru je stanovništvo više statično nego u aprilu, tako da je i sa te strane oktobar dobar mesec za popis.

Ono što bih naglasio jesu dodatni troškovi koje će sigurno popis u ovako pandemijskim ili epidemijskim uslovima iziskivati. Vidim da su troškovi veći za negde oko 400 miliona dinara, to je zbog primene svih protivepidemijskih mera, zaštitnih sredstava itd. Znači, angažovanje dodatnog osoblja, personala koji treba da bude angažovan na poslovima dezinfekcije, čišćenja itd.

Ono što bih predložio, a tiče se Republičkog zavoda za statistiku koji definiše kriterijume za izbor ljudi koji će vršiti popis, tj. popisivača i instruktora i definiše proces izbora popisivača i instruktora je da u kriterijume obavezno ubace da instruktori i popisivači, pa i članovi opštinskih komisija moraju biti vakcinisani neposredno pre toga, tako da imaju dovoljnu količinu antitela.

Jednostavno, ja bih ubacio uslov, možda nije u skladu sa Ustavom da to sad uđe u Zakon, ali Republički zavod za statistiku, kao neko ko propisuje kriterijume može da u svoje kriterijume ubaci da ljudi koji rade popis, a njih je oko 20.000, 15.000 popisivači, a 5.000 instruktora budu prethodno vakcinisani.

To je vrlo bitno psihološko pitanje, jer mislim da oni koji žele da sabotiraju popis ići će na tu kartu. Znate, desiće se neki slučaj da posle dolaska popisivača pet dana se neko razboli u nekoj porodici, i onda će da krenu da kroz neke medije plasiraju informacije kako su popisivači doneli virus i pokušavajući na sve moguće načine da sabotiraju popis.

Tako da mislim da je mera obavezne vakcinacije svih onih koji učestvuju u popisu nešto što je sasvim logično, i nešto što mora i treba da bude uslov.

Takođe, mislim da mora da se održi jedan dobar epidemijski, odnosno, protivepidemijski kurs svima onima koji učestvuju u popisu, jer vidim da veliki broj ljudi koji rukuju maskama to baš i ne rade na najbolji mogući način i treba obezbediti protivepidemijske maske.

Ljudi moji, već mesec dana znamo iz sredstava javnog informisanja sa Zapada da obične maske, hirurške maske, pamučne maske ne štite u dovoljnoj meri kada je u pitanju britanski soj virusa i da je najbolja zaštita protivepidemijska maska koja danas nije skupa, pet tih u pakovanju je 180,00 dinara u maloprodaji.

Znači, dajte da za popisivače obezbedimo najbolju moguću zaštitu, da ih naučimo, edukujemo kako da oni to koriste i da pre toga budu vakcinisani tako da ljudi kod kojih oni dolaze ne strahuju.

Delimično je tačna izjava da oni koji jesu vakcinisani mogu da šire bolest. Da, oni mogu da šire zarazu, ali ne u meri kao neko ko nije vakcinisan.

Za mesec, dva biće potpuno jasno koje to vakcine daju, takozvani sterilišući imunitet, odnosno osoba koja je primila vakcinu posle razvoja antitela ne može da razvija virus i da ga širi dalje.

Znači, stvar će biti u vrlo bliskoj budućnosti potpuno jasna. Mislim da je potrebno insistirati na vakcinisanju popisivača, jer vi imate njihovu prethodnu edukaciju, gde na 700 kurseva imate negde oko 30 učesnika po kursu, znači, treba da održite 700 edukacija puta 30 ljudi. Jedan deo tih ljudi ne stanuje tamo gde se edukuje, nego putuju, morate da im obezbedite prenoćište, ishranu i tako dalje, oni zajedno borave.

Da bi sve to bezbedno proteklo, upravo ovaj zahtev da svi oni budu vakcinisani i da imaju dokaz o vakcinaciji govore u prilog tome.

Znači, priče da osoba koja se vakcinisala može da širi zarazu, odnosno teze, one jesu delimično tačne, ali mogućnost toga je mnogo manja, kao što je tačno da osoba koja je preležala koronu može ponovo da se zarazi, ali verovatnoća toga je daleko manja.

Ono što je moj predlog je popis stanovništva u oktobru, na vreme, ali uz obaveznu vakcinaciju, odnosno vakcinisanje svih onih koji učestvuju u tom postupku.

Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, pitam da li predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo želi to da učini sada? (Ne.)
Hvala.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Zahvaljujem.