Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnikom, Srbija ima sve materijalne, prosto, finansijske resurse da popis koji treba se sprovede ove godine bude sproveden u narednih mesec dana, ali naravno da ćemo, s obzirom da smo društveno odgovorni ljudi, podržati predlog Vlade da se popis odloži za oktobar mesec, a u danu za glasanje, odnosno kada bude reč u pojedinostima, razmotrićemo amandman koji se odnosi na činjenicu da možda treba razmotriti odlaganje popisa za 2022. godinu, s obzirom da sledimo primer i ostalih država, kao što su Nemačka, Škotska, Irska koje su zapravo popis pomerile za narednu godinu, jer smo svedoci da se nalazimo u jednoj neviđenoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa i da bi bilo pametnije možda sačekati da sve bude vraćeno u normalnu, kako bi popisivači mogli da odrade posao na najbolji mogući način.

Ono što posebno želim da naglasim jeste da je popis u Srbiji jedno klasično statističko pitanje, a ne političko, kao što je to slučaj svuda, gotovo svuda u regionu. Kad kažem političko pitanje, dakle, na delu je, mogu slobodno da kažem na celom Zapadnom Balkanu jedan identitetski inženjering, kada je reč o prevođenju srpskog naroda u neke druge nacije, što mi ovde nemamo potrebu da radimo. Mi nemamo potrebu da dokazujemo nekome da smo nešto, da smo Srbi zato što nismo nešto drugo, kao što oni imaju potrebu da rade. Dakle, vi ne možete da kažete da ste Hrvat ako pre toga kažete da niste Srbin.

Takva je isto i u Crnoj Gori situacija. Ne možete da budete Crnogorac ako niste Srbin. Dakle, oni imaju potrebu da iz te svoje jednačine nekako izbace, da prosto probaju da identitetskim inženjeringom naprave situaciju da što više smanje udeo srpskog naroda u državama u okruženju i kažem još jednom, skoro svuda je slučaj takav da mi moramo da branimo naša nacionalna prava i slobode u regionu, a ovde u Srbiji imamo priliku da vidimo da svako može da se izjasni kako želi, svako može da kaže kojim jezikom govori, kojoj veri pripada i mi nemamo nikakav problem s tim.

Još jednom kažem, iz te njihove jednačine, svuda u okruženju - izbacite Srbe, oni prestaju da postoje. To je pitanje za njih - zašto oni nemaju jasno izražen identitet i imaju potrebu da se obračunavaju sa srpskim narodom svuda u okruženju na način da spuštaju udeo procenat srpskog naroda u okruženju.

Kada se osvrnemo u istoriju, zapravo, govori da nije od juče. U Hrvatskoj svi znamo onu Budakovu teoriju da jednu trećinu Srba treba pokatoličiti, jednu trećinu proterati, jednu trećinu pobiti i to je formula kojom su se oni rukovodili u čitavom HH veku kada je reč o odnosu ka srpskom narodu. Dakle, danas i kad pogledate kako su prošli i nisu baš najbolje. Svuda gde su proterivali i ubijali Srbe, to su prazna područja. Danas, praktično, svega u Hrvatskoj po zadnjim procenama nema ni tri miliona ljudi ukupno. Dakle, nisu oni uopšte dobro prošli s time što su se obračunavali sa našim narodom. Naš narod na tom području i dalje opstaje zahvaljujući velikoj podršci koju ima iz Srbije i mi ćemo se i dalje truditi da našem narodu pomažemo i da što više apelujemo da pomažemo i dalje našim ljudima koji se nalaze danas i koji žele da ostanu na svojim ognjištima u Hrvatskoj.

Kada je reč o recimo Albaniji, vi za vreme Emira Hodže niste smeli da se izjasnite kao Srbin. Niste smeli da se upišete praktično, da dobijete ličnu kartu kao Srbin i to nije bilo, kažem, toliko davno. Dakle, imali smo praktično jedan ogroman identitetski inženjering na tom prostoru.

U Severnoj Makedoniji odite na svako groblje i videćete kako se odvijao taj inženjering. Pogledajte, bukvalno na svakom grobu možete da vidite kako su od „ić“ pravili „ski“ pa tako od Blagojević, nastaje Blagojevski i danas imate novokomponovane nacije nastale od srpskog naroda.Što kažem još jednom, mi ovde ne moramo da radimo. Mi znamo ko smo, znamo šta smo i ne moramo da zatiremo druge da bi bili Srbi.

Kada pogledamo, da napomenemo poslednji primer, svež je, u Crnoj Gori, šta smo imali u Crnoj Gori. Imali smo situaciju na prethodnom popisu da 64% ljudi se izjasni da govori srpskim jezikom, a svega 28% da su Srbi. Nelogičnost. Naravno da sada apsolutno se mnoge snage upiru da spreče popis koji će prvi put biti slobodan u Crnoj Gori nakon više od sedam decenija, gde će ljudi moći da kažu da su Srbi i gde se svi plaše da će udeo srpskog naroda preći više od 50%, da će se praktično izjednačiti broj onih koji govore srpskim jezikom sa brojem onih koji se izjašnjavaju kao Srbi. Zato se danas napada srpski narod u Crnoj Gori svi sredstvima. Ne biraju se sredstva. Udare se po srpskom narodu. Udara se po legitimnim predstavnicima srpskog naroda, odnosno ljudima iz Demokratskog fronta. Pokušava se opet optužiti srpski narod da je remetilački faktor, kao što se radilo i u ostalim državama, koje definitivno imaju određenih problema sa vlastitim identitetom pa pokušavaju da zatiru srpski narod i da budu ono što bi pokušavali da budu, da budu ono što bi voleli da budu, a da ne budu Srbi.

Što se tiče ovog popisa, biće najdetaljniji popis do sada. Imaćemo priliku da vidimo sve one aspekte društvenog života koji nas zanimaju u Srbiji. Što se tiče identitetskih rešenja tu će, siguran sam, svako da se izjasni onako kako smatra da treba i tu nema nikakve dileme.

Mi ćemo ovde na ovom popisu dobiti egzaktne podatke o drugim nekim pitanjima koja nas zanimaju. Svakako da će 20 hiljada popisivača imati mesec dana vremena da obiđu sva domaćinstva, popišu sav narod u Srbiji i prvi popis je kod nas organizovan pre skoro 200 godina. Sigurno je da imamo dugu tradiciju statističke obrade podataka na ovakav način i da će i ovaj popis takođe biti značajan za celu državu, da ćemo videti gde imamo određene propuste, gde imamo probleme.

Čim govorimo o određenim problemima, naravno da je reč o demografiji. Loši demografski trendovi su činjenica, ono što nas prati poslednjih više decenija. Opet tu često ljudi vole da nekako svale krivicu na siromaštvo i kažu – tamo gde je siromaštvo tamo je mali i natalitet. I nije baš tako. Imamo priliku da vidimo da u najbogatijim beogradskim opštinama, praktično centralnim beogradskim opštinama, Vračar, Savski Venac, Stari Grad, tu je najmanji natalitet. Nije jednostavno reći tamo gde je siromaštvo, tamo je mali natalitet. Upravo suprotno, najveći natalitet nam je u našim sredinama na KiM, na radost svih Srba i prosto celog našeg naroda. Imamo najveći broj dece upravo tamo i gde je siromaštvo najrasprostranjenije nažalost.

Ovo pitanje ne treba posmatrati sa strogo ekonomskog stanovišta. Mi ćemo naravno da pomažemo i predsednik Vučić je 2018. godine usvojio strategiju i danas dajemo zapravo ogroman iznos novca ljudima koji postaju roditelji. Prvo dete kada dobijete imate 100 hiljada dinara. Čujemo da se povećava taj iznos na 300 hiljada dinara. Za drugo dete svaka porodica će dobiti 10 hiljada dinara dve godine, za treće dete 12 hiljada dinara 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada dinara. To su zaista podaci koji ne postoje nigde u okruženju. Ako postoje, vi me ispravite.

Kod nas imamo pronatalitetnu politiku, dobru politiku kada je reč o natalitetu. Država danas ulaže ogromne svote novca pre svega u mlade. Kada pogledate „Srbija 20-25“, naš program, predviđa 600 miliona evra ulaganja u mlade u narednih par godina. To je zapravo ulaganje u demografiju. To je ono što nama treba. Program „Prva plata“ da svaki mlad čovek kada završi srednju školu ima sigurno radno mesto. Imate toliko mnogo državnih podsticaja. Ministar Nedimović je tu i znamo da smo 2017. godine kada smo usvojili program podrške mladim poljoprivrednicima imali svega 600 prijavljenih, a sada imamo 4,5 hiljada zainteresovanih, prethodne godine. To je pokazatelj da država kada ulaže konkretno u mlade i njihov ostanak na selu oni to prepoznaju i sve više se prijavljuju.

Imamo dobar odziv na te subvencije koje država danas organizuje. Šta još treba po ovom pitanju reći? Često se čuju ocene da je veliki odliv mladih iz Srbije. Nažalost, bilo je toga u nekim prethodnim vremenima i danas ne možemo da kažemo da nam mladi stručnjaci ne idu iz naše države, ali sve više njih se vraća. Bečki institut za međunarodno-ekonomske studije je dao ocenu, to nije neka Vladina institucija, to je Bečki institut, nalazi se u Austriji, nije subjektivan, hoću reći, da za četiri godine prethodne 23.400 ljudi se vratilo u Srbiju. To su pokazatelji da našoj državi svakako ide bolje nego što je bio slučaj ranije.

Kada je krenula korona kriza 400 hiljada ljudi se vratilo u Srbiju. Mahom mladih ljudi se vratilo u Srbiju i oni većina njih je i ostala ovde s obzirom da su granice zatvorene, da se ne cirkuliše toliko ka Zapadnoj Evropi. Mi ćemo se truditi da i dalje ti mladi ljudi ostanu ovde, da nađu radno mesto u Srbiji, da ne idu da traže sreću pod tuđim nebom zato što tamo nikad ne može da bude dobro kao što je dobro čoveku koji se nalazi u svojoj državi. Uvek ćete biti građani drugog, trećeg, četvrtog reda. Videli ste i u korona krizi praktično da nisu imali ni zdravstvenu zaštitu, ni bilo kakvu pomoć od stranih država naši ljudi tamo. Prema tome, ovde treba da gradimo budućnost. Ovde treba da gradimo našu zajedničku državu, bez obzira ko se kako izjašnjava, ko se kako piše.

Imaćemo priliku da na narednom popisu saberemo. Vidimo koliko nas ima. Šta nam je dalje činiti. Naravno da će, siguran sam, Vlada izneti dobar program u narednom periodu i da ćemo pobediti i ovu pošast koja nas je zadesila. Drugi smo u Evropi po broju vakcinisanih i to je trend koji će, siguran sam, biti pozitivan u narednom periodu, da ćemo prvi izaći iz krize izazvanoj korona virusom, tako da ćemo moći da ubrzano nastavimo razvoj naše države i da jačamo državu kao što je to bio slučaju u prethodnim godinama od kada je na vlasti SNS i predsednik Aleksandar Vučić.

Još jednom, glasaćemo ovaj predloženi zakon i razmatraćemo i amandman da se to produži na još jednu godinu i siguran sam da je to najbolje rešenje za sve građane Srbije. Hvala.

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je svaki popis koji je država sprovodila da bi utvrdila broj stanovnika na svojoj teritoriji mnogo važan za tu državu zato što ekonomski potencijal jedne države ne određuje samo teritorija, ne određuje samo njen geografski položaj, ne određuje samo njena saobraćajna infrastruktura, već određuje i potencijal koji se nalazi u broju stanovnika, gustini naseljenosti, delatnostima i stručnoj spremi koju ti ljudi imaju.

Svakako da nećemo biti najsrećniji sa rezultatima tog popisa koji nas očekuje u budućnosti i mnogo razloga i opravdanja ima za tako nešto. Jedan od razloga zašto Srbija ima u nekim stvarima imala je do sada negativne trendove, jeste u maloj stopi nataliteta, s jedne strane, s druge strane imali smo ranijih godina, pogotovo pre jednu deceniju, možda i nešto malo više, strahovite migracije koje su bile izazvane ekonomskom krizom.

Gospodine ministre, vama je poznato da je u Srbiji od 2008, 2012. godine 400.000 ljudi ostalo bez posla. Došli smo na 28% stope nezaposlenosti. Šta preostaje našim građaninu koji ostane bez posla? Da se obrati državi, centrima za socijalni rad. Možda bi se on kao pojedinac i snašao, ali ima i porodicu. Značajno pitanje je koliko od 400.000 izgubljenih radnih mesta i tih ljudi koji su izgubili ta radna mesta napustilo Srbiju.

Samo, znate gospodine ministre, ne napušta tu za jedno radno mesto jedan Srbin, odlaze čitave porodice. I na ovom popisu imaćemo posledice toga šta je radio bivši režim i Dragan Đilas. Evo, ovih dana, zahvaljujući istraživačkom novinarstvu, imamo podatak da je gospodar Dragan Đilas sakrio po raznim destinacijama po svetu nekih 68 skoro 70 miliona evra. Neću sada da pogađam koliko je to kilometara autoputa, koliko je predškolskih ustanova, koliko je to bolnica.

Samo da postavim jedno pitanje. Da li neko uopšte ima predstavu koliko je to novca? Da prevede. To je u trenutku kada je Dragan Đilas bio na vlasti 68 odnosno 70 miliona evra je bilo 0,25% bruto proizvoda u Srbiji. A kako vreme odmiče, ja sa siguran da ćemo do famoznih 2% BDP koje je Dragan Đilas razvejao po čitavom svetu i oteo od naših građana.

To znači gospodine ministre, u grubo računica, bez neke ozbiljne analize, da je od 1.000 ljudi koji su u Srbiji po broju stanovnika, znači ne računamo radno sposobne, trojica stanovnika morali da rade za Dragana Đilasa, prosta matematička jednačina, ništa izmišljeno, lako dokazivo. Sada zamislite kakvo smo to rukovodstvo imali. Šta još utiče na migracije i na natalitet? Naravno da utiče i zdravstvena zaštita.

Recite mi ministre, da li se sećate možda da je neka bolnica bila izgrađena, obnovljena ili otvorena za vreme režima Dragana Đilasa? Ja se zaista ne sećam. To je valjda prva stvar. Ako hoćete da imate natalitet, da pružite dobru zdravstvenu zaštitu, da motivišete prvorotke da rode i drugo dete. Ali, su zato pravili one sajtove da napadaju sve one promene koje smo stvarali u državi da bi omogućavali povećanje nataliteta. Setite se onih silnih, neću imena da spominjem, portala koji su napadali naš zdravstveni sistem.

Šta još utiče? Utiču na natalitet i predškolke ustanove, škole. Ne sećam se da su bilo koju školu napravili. Predškolske ustanove tu i tamo, ali gospodine ministre, u to doba je gradonačelnik Beograda bio Dragan Đilas. Znate po čemu se proslavio? Po neopravdanom i nezakonitom povećanju cena naknade za predškolske ustanove. Evo i dan danas i Radojčić i Vesić moraju da vraćaju novac građanima Beograda koji im je ukrao i opljačkao Dragan Đilas, ali samo se sada vraća iz budžeta. Pričamo o tome kako oni misle nešto dobro Srbiji. To su problemi koje ćemo imati sa popisom.

Gospodine ministre, bili ste kada su bile one poplave, prirodne katastrofe, bili smo zajedno kada se branila Sremska Mitrovica. Moram da postavim pitanje – kako bi bilo u Srbiji da su oni bili tada na vlasti? Da li biste mogli vi kao gradonačelnik Sremske Mitrovice da organizujete odbranu od poplava? Sa onakvom državom kakvu smo mi nasledili 2012. godine. Ja vam tvrdim da ne bi. Tvrdim da bi većina gradova koji su bili ugroženi bili i poplavljeni i da bi se naši građani davili zato što bivši režim nije bio u stanju da bilo šta uradi, nego samo da razmišlja kako što više može novca da ukrade i da zaradi.

Evo gospodine ministre, čuli smo svi za neki izveštaj Evropskog parlamenta. To su naše kolege narodni poslanici i morao bih nešto opet vas da pitam, da li oni to možda znaju ili ne znaju. Rekli su nam i između ostalog u tom izveštaju se spominje da su naši lekari nešto malo manje stručni, nego oni u zemljama iz kojih oni dolaze. To sada već ne znam, ali znam nešto drugo, da u Srbiji nijedan doktor, nijedan specijalista, nijedan medicinski tehničar nije morao da bira koji će pacijent da mu ostane u životu i koga će da priključi na uređaj za održavanje života, na respirator, a koga će da ostavi da o njegovoj sudbini odlučuje Bog ili neko drugi.

Da li su moje kolege narodni poslanici, kada su izglasavali taj izveštaj Evropskog parlamenta o tome razmišljali? Da napadaju naše lekare koji brinu o zdravlju našeg stanovništva, koji brinu o tome da što je god moguće manje trpimo posledice ove pandemije koja nas je zadesila.

Mogu samo da zamislim koliko bi građana Srbije bilo na popisu oktobra ili novembra 2021. godine da je Dragan Đilas bio na vlasti za vreme pandemije izazvane korona virusom. Verujem da bi nas bilo upola manje. Verujem da bi umiranje u bolnici kada bi on bio na vlasti, bilo privilegija, da bi smo umirali po ulicama, po parkovima, gde sada on isteruje omladinu da demonstriraju protiv mera koje sprovodi Krizni štab. To bi bili rezultati koji bi nam se još manje svideli. Znači, i ekonomski preduslovi i zdravstveni preduslovi i prosvetni i sve ostalo utiče a broj stanovnika u jednoj zemlji da bi ostvarila neki svoj ekonomski razvoj i ostvarila svoje ekonomske ciljeve i zaštitila svoje stanovništvo od odumiranja.

Kolega Dabić je samo jednu stvar rekao za mlađe ljude koji se vraćaju u Srbiju, ali od kada Aleksandar Vučić sprovodi ove mere i reforme i obnavlja Srbiju, taj proces odliva naših građana iz Srbije počinje da dobija konačno obrnut smer. Daje nam za pravo da kažemo da reforme koje sprovodi Aleksandar Vučić jesu prava mera za građane Srbije. Od 2018. godine u Nemačkoj više se odjavi građana Srbije nego što se prijavi. Tačno je da se svi ti građani ne vrate u Srbiju, možda odu u neku drugu zemlju zapadne Evrope, ali je jedan dobar pokazatelj da je obrnuti proces započeo.

To je onaj obrnuti proces o kome predsednik govori na svakom početku radova ili obilasku radova, kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura. Da Srbija se izgrađuje, radi da bi bila lakše mesto za život, gde bi čovek lakše živeo, gde bi više zarađivao.

To je cilj svih ovih reformi, između ostalog, da oni koji su u Srbiji ostanu ovde, izgrađuju Srbiju, umnožavaju i uvećavaju svoje porodice, a one koji su zbog neodgovorne i lopovske vlasti Dragana Đilasa napuštali Srbiju da bar nekima od njih damo motiv da vide da je Srbija i lepše i srećnije mesto za život nego zemlje u kojima se oni danas nalaze.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je važan akt koji se odnosi na sprovođenje popisa u Srbiji. Kao što smo imali prilike da čujemo, ono što je predloženo jeste da se sama ova procedura odloži usled dejstva efekata korona virusa i apsolutno podržavam ideju da čak i u odnosu na rešenje koje je dato ovde pred nama, a koje će amandmanima biti dopunjeno da se to odloži apsolutno za iduću godinu s obzirom da je danas apsolutni prioritet, kada je u pitanju i Vlada Republike Srbije i politika koja se sprovodi, očuvanje zdravlja građana i borba da naša ekonomija uspešno funkcioniše.

Imali smo prilike da čujemo i od brojnih kolega rezultate koje je Republika Srbija u prethodnom periodu postigla, kada je u pitanju i populaciona politika, demografija, borba za decu i borba da naše stanovništvo ostane da živi u Republici Srbiji. Bukvalno sve što svakog dana vidimo u celoj Srbiji vidimo samo gradilišta koja niču. Grade se auto-putevi, grade se moderne saobraćajnice, ulaže se u avio-saobraćaj, dovode se strani investitori, daju se značajna sredstva kao podsticaj i domaćoj privredi, ali i drugim privrednicima koji imaju odlične ideje kako da to implementiraju u našoj zemlji i da ostvare odlične finansijske i poslovne rezultate.

Sve je to borba i sve su to apsolutno mere koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi se i očuvalo naše stanovništvo. Posebno mi je drago zato što i moje mlađe uvažene kolege se trude da u medijima upravo o tim rezultatima i govore. Konkretno, spomenuću svoju koleginicu Nevenu Đurić koja je u emisiji „Reč na reč“ upravo i spomenula jedan od značajnih rezultata koje je predsednik Aleksandar Vučić ostvario politikom koju vodi, a to je da je Srbija uspela da zaustavi odliv mozgova, uspela da postane zemlja u koju se zapravo mladi ljudi vraćaju.

Ma koliko god se oni trudili, kad kažem oni mislim na ovu vanparlamentarnu opoziciju ili zapravo političare u pokušaju kojima je očigledno jedini posao način kako da sakriju novac koji su uzeli od građana Srbije na atraktivnim turističkim destinacijama, se trude da ospore takve tvrdnje i rezultate koji su neosporivi. Zahvaljujem se upravo vama, gospodine Orliću, koji ste i potencirali odmah posle gostovanja da čak i ono što oni pišu u svojim medijima ne znaju da pročitaju i često to zaborave.

Ovde imam u svoj ruci jedan članak koji su upravo na njihovim medijima objavili, a koji kaže da je Srbija zemlja priliva, a ne odliva mozgova. Interesantno je da u samom tekstu se naravno citiraju rezultati koje je postigao Bečki institut za međunarodne ekonomske studije i utvrdili su zapravo da u periodu od 2015. do 2019. godine Srbija zaista jeste poslala zemlja gde imate neto priliv mozgova, gde zapravo visoko kvalifikovani ljudi, ljudi koji su akademci, završili fakultete u inostranstvu se vraćaju u Srbiju, formiraju svoje porodice, otvaraju svoja poslovna preduzeća. To je jedan odličan pokazatelj zapravo da sve ovo što se ulaže, i kada je u pitanju infrastruktura, kada je u pitanju obrazovanje, kada je u pitanju zdravstvo, kada je su u pitanju i kultura i prosveta, daje doprinos da se takav rezultat ostvari.

Naravno, govore o tome da mladi ljudi koji su završili srednju školu, koji studiraju uglavnom odlaze u inostranstvo. Napomenuo bih da se Srbija od kada je stekla svoju državnost, još u 19. veku, trudila da mlade ljude sa visokim potencijalom, ljude koji mogu da daju značajan doprinos svojim znanjem ovoj zemlji da ih stimuliše i podrži finansijski, čak, da to znanje stiču u inostranstvo i da to znanje i iskustvo, ili kako se to kaže „know how“ donesu u Republiku Srbiju i da se to danas primeni. Imamo rezultate upravo takvih ljudi koje možemo ovde i da vidimo.

Kažu kada se grade auto-putevi, konkretno ću spomenuti Moravski Koridor, trude se da kažu – pa, nije potreban auto-put, možemo izgraditi i četiri trake. Ili, kažu – gradite auto-puteve da bi ljudi odlazili iz Srbije. Ne, gospodo, ne gradimo mi auto-puteve da bi ljudi odlazili iz Srbije, gradimo auto-puteve da bi Srbija postala bolja destinacija za dolazak stranih investicija, destinacija gde će se ulagati, ali i način da povežemo sve krajeve naše prelepe Srbije kako bismo mogli na letovanja da idemo, pa umesto da odemo u inostranstvo da obiđemo Zlatibor, Zlatar, da posetimo Vojvodinu, da posetimo Staru planinu, da posetimo Vranjsku banju u koju smo videli da se i te kako ulažu sredstva.

Pozivam vas, uvažene kolege, sve da posetite i Kruševac, Ribarsku banju, našu planinu Jastrebac, najšumovitiju planinu u Srbiju koja je zaista od kako je SNS došla na vlast počela svoje potencijale i u turističkom smislu i u svakom drugom smislu da pokazuje.

Tako da, sve što se radi imali smo prilike da vidimo da ti radovi kada je u pitanju Moravski koridor odlično funkcionišu, da će to biti najsavremeniji autoput koji Srbija ima, gde ćemo imati prvi digitalni put, odnosno sproveden optički kabl i da možemo dobijati sve ažurne informacije kada je u pitanju saobraćaj i da zaista bude prilika da uživate u putu kada obilazite sliv Zapadne Morave gde živi oko pola miliona građana Republike Srbije.

Sva ta ulaganja u infrastrukturu kasnije doprinose i dolasku investitora, kao što znamo da biste vi neku osobu sa idejom, sa vizijom, sa finansijskim sredstvima doveli da ulaže u Srbiju, morate mu pružiti osnovne infrastrukturne uslove da bi on to što proizvede u Srbiji mogao u inostranstvu i da plasira ili da plasira na naše tržište i tržište u regionu.

Ono što hoću da kažem je da je posvećenost očuvanju građana Srbije upravo i to što smo lider u regionu i jedina zemlja u Evropi koja ima četiri različite vakcine koje nudi svojim građanima. Imamo zaista adekvatnu količinu vakcina i kao što vidimo i sami uskoro ćemo se približiti broju milionitog građanina koji je revakcinisan čime smo se zapravo izborili da se podiže kolektivni imunitet i približavamo se polako uslovima da možemo život polako vraćati u normalu, iako znamo da ćemo i u narednom periodu morati da živimo sa koronom i njenim posledicama.

Ono što je jako bitno, pokazali smo da možemo biti šampioni kada je u pitanju razvoj zdravstva, obezbeđene su apsolutno sve potrebne količine respiratora, medikamenata, izgrađene su dve kovid bolnice, jedna u Batajnici, jedna u Kruševcu za četiri meseca. To ćemo uvek ponavljati zato što je to stvar za ponos, nešto što Srbija u modernoj istoriji nije videla. Videli smo samo takav primer sličan u Kini gde su oni naravno u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama u rekordnom roku izgradili kovid bolnicu. Gradiće se i nova, i dalje će se ulagati u zdravstvo, i dalje će se ulagati u mlade.

Ono što je jako bitno, svi ti žuti tajkuni, političari koji su samo na rečima bili da se bore za našu decu, da se bore za mlade koji svojim nekim planom za dan posle sutra obećavaju besplatne udžbenike, besplatno školovanje. Ne znam, kod njih postade sve besplatno, a njima se ne zna koliko novca i koliko računa imaju u inostranstvu. Prosto, strašno je koliko sami sebi udaraju kontru u izjavama i prosto imaju kratko pamćenje, zaboravljaju šta su govorili, zaboravljaju šta su radili. Ali, sreća tu su nadležne institucije, tu su i velike patriote, moje kolege ovde i u Skupštini i unutar SNS koji se bore da istina u Srbiji ispliva i da istina bude jedino o čemu će se govoriti i da više nikada nemamo spinove koje su oni radili.

Siguran sam da će i taj plan koji uporno promovišu po Srbiji i vidimo pokušavaju da naduvaju brojke da je to, ne znam, toliko prihvaćeno, da će oni sami vrlo brzo takav plan zaboraviti, kao što su zaboravili neuspeh i sa savezom, kao što su zaboravili i bojkot kampanje i da su oni u stvari ništa drugo nego bojkot koalicija. Ono što se neće zaboraviti to su rezultati koje je politika Aleksandra Vučića doprinela da Srbija napreduje i koliko mi uspešno i u ovom periodu realizujemo plan Srbija 20-25. Da mi sada imamo preko 540 evra prosečnu zaradu, da će ona 2025. godine biti 900 evra, da ćemo imati penzije 440 evra, da imamo rekordno nisku nezaposlenost ispod 10% što se u modernoj istoriji Srbije nije desilo. Da smo šampioni u privlačenju direktnih stranih investicija, da imamo stabilan devizni kurs koji je takođe jedan od bitnih faktora i u privlačenju stranih investicija, u razvoju našeg ekonomskog ambijenta o čemu nismo toliko pričali. Ja se zahvaljujem svom kolegi Arsiću koji uporno to spominje, da u se u njihovo vreme prosto nije znalo koliko zapravo taj kurs fluktuira i da zapravo se znalo kada kurs skače, kada pada, zapravo zavisilo je od interesnih grupa.

U svakom slučaju u danu za glasanje apsolutno, kao i kolege iz poslaničke grupe, podržaćemo ovaj predlog, jer proces sprovođenja nije mala stvar. To nije nešto što se izađe u periodu od mesec dana, idemo od vrata do vrata, popišemo, to je čitava procedura, to je primena i naučne metodologije koja je jako važna, pripreme koje se rade i ono što je jako bitno, da ovim izmenama uradiće se dodatne pripreme kako bi se zaštitilo i zdravlje ljudi koji će biti direktno uključeni u popis, ali i zdravlje građana. Zašto? Zato što ta statistika koju dobijamo je osnov za kreiranje drugih ekonomskih politika i politika koje će država voditi kada je u pitanju populaciona politika. O tome sam više pričao na prethodnom sazivu kada smo pričali o programu statistike.

Svi smo svesni koliko zapravo, važno kada se donose odluke da imamo apsolutno dobre i pouzdane podatke i zbog toga je ova procedura nešto sa čim apsolutno ne treba žuriti, treba odraditi kada je to najbolje. To je primer kojim su i zemlje u inostranstvu krenule.

Još jednom naglašavam, apsolutno ćemo podržati izmenu i siguran sam da ćete i vi, gospodine ministre, kao predsednik Vlade, podržati sugestiju da se to možda prolongira i za oktobar mesec 2022. godine.

Zahvaljujem.

Reč ima Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Orliću.

Gospodine ministre, potpredsedniče Vlade Nedimoviću, sa svojim saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, cela ova procedura oko popisa stanovništva samo potvrđuje da je državi Srbiji zdravlje građana na prvom mestu. To potvrđuju i nove informacije oko same vakcinacije, da je Republika Srbija koja je prva država u svetu koja je dozvolila da građani susedne države, u ovom slučaju građani BiH, mogu slobodno bez bilo kakvih zadržava na granici da dođu na teritoriju Republike Srbije i prime vakcinu protiv korona virusa.

Što se tiče popisa potvrđuje se da je Srbija jedna demokratska država gde može svako da se izjasni kako i kako god želi, i to i potvrđuje da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih njenih drugih građana. Nacionalnih manjina ima oko 20%, oko 81% su Srbi, ovi preostalih 19% su naši dragi Bošnjaci, Mađari, Romi, Albanci, Rusini, Slovaci, Rumuni, i sve druge nacije koje žive sa nama, koje poštuju Ustav Srbije, imaju sva prava bez obzira kojoj naciji pripadali. Za razliku, od recimo, Republike Hrvatske, gde su moje kolege narodni poslanici i te kako dobro govorili na koji način se odnose prema Srbima, da ne podsećam sad na devedesetu godinu, kako su Srbi izgubili konstitutivnost u Hrvatskoj. Vrlo dobro smo čuli kako se odnose prema srpskom narodu na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, u Crnoj Gori, u Severnoj Makedoniji je nešto bolja situacija, u Sloveniji bi mogla da bude daleko bolja, a da ne govorimo o Albaniji, gde i oni koji su Srbi se izjašnjavaju kao Albanci, čak su morali da menjaju svoja imena i prezimena da bi ostali da žive u svojim mestima sa svojom porodicom.

No, neka drugi postupaju kako god hoće, Republika Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem, i te kako zna kako se vodi odgovorna, demokratska politika, kako svi imaju ista prava u Republici Srbiji, i mi tako šaljemo jasnu poruku i Evropi i svetu.

Pored ovih dešavanja u regionu mi smo imali prethodnih godina, tačnije do 2012. godine, jednu politiku koja je terala mlade iz Srbije. Politika bivšeg režima predvođena Draganom Đilasom, Borisom Tadićem, Vukom Jeremićem, je terala mlade, pa smo imali situaciju da mladi nisu imali šta da traže u Srbiji, ili nisu imali dovoljno posla, i dovoljno novca i sredstava da bi oformili porodice u Srbiji, ili su politikom Dragana Đilasa bili naterani da napuste Srbiju.

Tako je primera radi, broj našeg stanovništva se smanjivao iz godine u godinu, čini mi se, za oko 50, 60 hiljada, to je jedan prosečan grad u Srbiji, a da ne govorimo da je u jednom trenutku, meni se čini 2014. godine, broj Srba u svetu se izjednačio sa brojem Srba u Srbiji. Dakle, Dragan Đilas i njegovi saborci su učinili sve da sve one, ne samo svoje neistomišljenike, nego i sve one koji nisu bili deo njihove mafijaške mašinerije, da im onemoguće dobar život u Srbiji i da ih oteraju. Da ne govorim o nizu politički pogrešnih odluka bivšeg režima i što se tiče i ekonomije, ulaganja u zdravstveni, obrazovani ili privredni sektor.

Na sreću, to je prošlost, ali naše građane moramo da podsetimo šta je alternativa ovoj odličnoj politici Vlade Srbije, čiji ste vi potpredsednik gospodine Nedimoviću, odličnoj politici države Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić, a korist od ove odlične politike države Srbije ima i BiH, što se pokazalo u slučaju ove vakcinacije, kao i sve one države sa kojima se mi graničimo.

Moram da se osvrnem i na jedan sektor gde smo imali jedan užasan, maćehinski odnos, lopovski odnos prema tom sektoru, a to je sektor, gospodine ministre koji vi vodite. U periodu do 2012. godine menjalo se nekoliko dosovih ministara poljoprivrede. Oni su, a vi to znate, bolje ministre, oni su uništili srpsku poljoprivredu. Ne samo da su uništili srpsku poljoprivrednu, nego su pokrali stotine miliona evra iz sektora poljoprivrede. Na sreću, došlo je do političkih promena 2012. godine, reformisan je sektor poljoprivrede.

Vi ste u svojim nastupima to u više navrata govorili i sada je sektor poljoprivrede uz sektor privrede, sektor infrastrukture, sektor saobraćaja, sektor energetike jedan od bitnijih sektora koji puni budžet države Srbije i gde se otvaraju nova radna mesta, privlače se nove investicije. Onda mladi imaju motiv da ostanu u svojoj otadžbini Srbiji i samim tim to će da utiče na nekom narednom popisu stanovništva da imamo više stanovnika svih nacija na teritoriji države Srbije. Ali, da bi to ostvarili i da bi sproveli tu politiku mi moramo da nastavimo da podržavamo odličnu politiku koja ima sloga, ne slučajno, „Za našu decu“, za našu budućnost. Moramo da podržavamo politiku Aleksandra Vučića i javnost da uvek podsećamo na alternativu. Alternativa je lopovska politika bivšeg režima predvođena Draganom Đilasom ali na sreću i poslednji lokalni izbori i u Kosjeriću i Zaječaru su potvrdili šta narod misli o politici Aleksandra Vučića. Još veća podrška, mnogo bolji rezultati, narod je sada i u ovim teškim trenucima borbe i protiv korona virusa i borbe protiv mafije i borbe za rast ekonomije, još veću podršku daje našem predsedniku Aleksandru Vučiću, jer zna da je to politika za našu decu, za budućnost u koju verujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja podržavam Aleksandra Mitrovića, jedan nula za Srbiju. Dakle, onima, a radi se o dve trećine našeg gledalaca koji zbog ovog kršenja zakona od strane Đilasa i Šolaka ne mogu da prate reprezentaciju Srbije, dužan sam da kažem da Srbija na zadovoljstvo svih nas vodi sa jedan nula. Nadam se da će taj rezultat biti još uvećan.

Dame i gospodo narodni poslanici, statistika je čudo. Kaže, genocid? Šta je genocid? Kaže, to je namerno podvrgavanje između ostalog jedne grupe, životnim uslovima koji prouzrokuju njeno potpuno ili delimično uništenje. Znači, ne radi se samo o ubistvima nego o namerno podvrgavanju grupe životnim uslovima koji prouzrokuju njeno potpuno ili delimično uništenje. Etničko čišćenje je istrebljenje manjinsko stanovništva od strane većine na određenoj teritoriji. Statistika to može da potpomogne.

Ja ću uglavnom koristiti bošnjačke izvore, hrvatske izvore, da kažem da na teritoriji bivše Jugoslavije, koja nije odgovarala nekim zapadnim silama i koje su jugoslovenske narode okrenuli jedne protiv drugih, koristeći njihove međusobne zađevice, a pri tome su okrivili samo Srbe i za genocid i za etničko čišćenje, što je netačno. Srbi su bili armatura bivše Jugoslavije i verovatno su smetali tim poslovima koje su zapadne sile imale da sprovedu, u nameri da ostvare svoje interese a ne naše.

Genocid je sproveden nad jednom grupom koja se zove „Jugosloveni“. Oni postoje samo još u Srbiji, mislim između 20 i 30 hiljada. Inače, u Sloveniji ih više nema, u Hrvatskoj ih više nema, u BiH ih više nema. Nestali su 90-ih godina. Možemo da zaključimo da je to bilo podvrgavanje takvim uslovima da je došlo do uništenja, potpunog uništenja jedne grupe u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH. Etničko čišćenje je sprovedeno na delovima teritorije, uglavnom nad Srbima.

Po popisu hrvatskom, između 1991. i 2001. godine nestalo je 400 hiljada Srba i 242 hiljade Jugoslovena. Ako nije izvršen genocid nad Jugoslovenima, onda je nad njima u Hrvatskoj izvršeno takođe etničko čišćenje. U BiH i Federaciji, od 500 hiljada Srba ostalo je svega 2,5%, gotovo 500 hiljada Srba više ne živi u domovima i na teritorijama u kojima su živeli u BiH od 1991. godine. Na KiM nealbanskog stanovništva, uglavnom Srba, je proterano ili izvršen progon nad gotovo 200 hiljada. Preko milion Srba je etnički počišćeno sa teritorija gde su nekada živeli.

Sada se nacija koja je tako surovo etnički počišćena optužuje za etničko čišćenje. Statistika kaže da su u principu to žrtve.

Dame i gospodo, nisu Srbi izvršili genocid nad Jugoslovenima, oni još uvek postoje u Srbiji i samo postoje u Srbiji, dok u ostalim republikama bivše Jugoslavije oni više ne postoje.

Dužan sam i da kažem, zbog nekih drugih razloga, da je, recimo, u BiH broj Bošnjaka, odnosno procenat Bošnjaka sa 43% u 1991. godini uvećan na 50,1% 2001. godine. Koristim njihove izvore, njihove popise. Broj Srba je pao za 1%. Broj Hrvata je pao za 2%. Sad se postavlja pitanje - ko je u stvari žrtva, ukoliko Srba i Hrvata ima manje, a Bošnjaka ima više, a nemam ništa protiv što ih ima više? U isto vreme u Srbiji broj Bošnjaka je uvećan za 6,75%.

Meni je žao što je ova koalicija sa programom „Aćif Bljuta efendija Hadžiahmetović“, što trenutno nije ovde, da ukrstimo ove podatke, jel su ovo informacije i podaci koje su oni izneli.

Na kraju, da ne dužim, zamislite popisnu komisiju koja treba da popiše imovinu i finansije Dragana Đilasa. Zamislite kad bi morali da popišu imovinu Šolaka i Đilasa, ovih istih koji sprečavaju dve trećine naših građana da gledaju reprezentaciju svoje zemlje, zamislite tu vrstu popisne komisije! Kakve pasoše bi trebali da imaju, kovid pasoše, ne govorim samo o kovid pasošima, već i ove pasoše, putne isprave? Ja mislim da bi to bile nemoguće putne isprave, jer toliko viza u jedan pasoš ne može da stane koliko oni imaju računa i u koliko zemalja ti računi njihovi i na njihova imena glase. Hvala.

Zahvaljujem i obaveštavam da više nismo u prenosu.
Reč ima Aleksandar Mirković. Izvolite.