Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je ovo jedan dobar početak, imajući u vidu da se uvek počinje od mostova, i da su ti mostovi budućnost saradnje koja poslednjih godina nije postojala. Bile su samo verbalne svađe, koje ništa nisu donosile ni jednom ni drugom ni trećem narodu, imajući u vidu da u BiH žive Srbi, Hrvati i Bošnjaci.

Mi moramo da vratimo one druge mostove, oni mostovi koji nam daju za pravo da Srbija i BiH žele da sarađuju ali one ekonomske mostove, mostove kulture, sportske, ta saradnja mora da bude mnogo veća i da ta tri člana veća se manje svađaju oko nečega šta je bilo pre nego da vidimo kako ćemo da idemo napred. Mi moramo da konstatujemo da tamo gde postoje političke, etničke svađe takva teritorija ne interesuje nijednu stranog investitora i da veoma mali broj fabrika je došlo u BiH ili je otvoreno, a bez radnih mesta, bez ekonomske stabilnosti najveću štetu imaju građani koji žive u BiH.

Srbija je pokazala da želi da sarađuje i mi ne delimo građane iz bivših republika na versku, stranačku pripadnost i tako dalje. Međutim, javlja se i određena ljubomora, ne mislim samo od BiH nego i od nekih drugih država zato što Srbija ima ekonomski napredak, zato što Srbija drugačije radi kada su u pitanju i građani i ono što se zove prioritet budžeta. Mnogo mi je drago što je naša država dala vakcine i BiH i Crnoj Gori i Makedoniji, a kada pogledamo neke druge države i neke druge mostove, kao što su to mostovi sa Crnom Gorom. Da vam kažem, dame i gospodo, Srbi naši dedovi su pravili te mostove i mi kao turisti, 80% mostova u Crnoj Gori koji se sve manje i manje koriste za drumski saobraćaj. Ako nema drumskog saobraćaja, nema ni ekonomske saradnje. A glavni razlog je ljubomora zato što Srbija dobro radi i Srbija je najpopularnija država u međunarodnim odnosima, siguran sam ne samo na Balkanu već i EU.

Kada je u pitanju Crna Gora i mostovi sa Crnom Gorom, oni nisu bili tanki, pokidani ranijih godina ali počeli su da se kidaju od Mila Đukanovića i to je nasledila ova nova vlada. Prvo su nam proterali ambasadora, pa zbog neke izjave nekog ministra iz Crne Gore biće smenjen, naravno, mi ne ulazimo u politiku Crne Gore, ali ta izjava možda se odnosila na Srbiju. Ako tako žele te bivše republike da sarađuju sa Srbijom, siguran sam da od te saradnje nema ništa i da će imati veliku ekonomsku štetu da građani Srbije neće da idu na more u Crnu Goru, neće kada u kontinuitetu napadate stalno građane Srbije. Građani Crne Gore su dobri ljudi, ali političari su ti koji svađaju narod.

Kada pogledamo mostove sa Hrvatskom, i tu mostovi su pokidani. Postoje oni drumski mostovi koji se slabo koriste, osim tranzitnog saobraćaja ali kada pogledamo koliko Hrvatskih preduzeća ima u Srbiji, a koliko srpskih u Hrvatskoj, to je odnos jedan prema sto. Tu siguran sam najveći gubitnik je Hrvatska. Kada sam kod Hrvatske i te mostove koje su pokidali i nestali, kada je u pitanju ekonomska saradnja, a geografski položaj imamo najbolji, najveći krivci su političari. Eto, sada dva političara, predsednik Vlade Hrvatske i predsednik Hrvatske Republike, sada su međusobno počeli da se svađaju, ali kada preteraju onda tu ubace Srbiju. Srbija nije saučesnik u svađi, Srbija želi da sarađuje i da ekonomija i život svakog čoveka bude na prvom mestu. Ako bi se mi vraćali unazad ko je za šta kriv, nikada ne bi mogli da sarađujemo sa takvim državama, za svakog su svoje žrtve velike i teške. I, ne moramo da zaboravljamo, ali moramo da idemo napred. Rekao je Zukorlić, sve moramo da radimo zbog dece.

Ja sam bio kod pokojnog Bandića, gradonačelnika Zagreba, koji je bio gradonačelnik 20 i nešto godina. Kada sam otišao tamo, ne postoji medij da me nije sačekao ispred njegove kancelarije. Bandić mi je rekao – moram da te zovem uvek kada otvaram ulice, jer ja kad otvaram neku ulicu ili asfaltiram neki put, dođu jedna ili dve kamere.

Oni su očekivali da ću ja da se bavim retorikom 90-ih godina. Nisam pomenuo. Rekao sam – kada bi sada izvršili anketu građana Hrvatske, Makedonije, BiH, Slovenije, Crne Gore, da li ste da se ponovo vrati ono jedinstvo, siguran sam da bi obični ljudi koji se ne bave politikom prihvatili, ali bi politika i političari, zarad ličnih interesa i funkcija, odbili takve predloge.

Stara Jugoslavija je nekad imala 20 miliona stanovnika. Vi ste imali tržište od 20 miliona, da ste mogli da vozite robu bez da prelazite neke granice. Danas je to tržište mnogo manje za sve republike.

Moj poziv tim političarima, a posebno Krivokapiću, koji je na neki način bio nosilac liste, ali nije on sam tamo pobedio, glasali su, siguran sam, i oni građani Crne Gore koji sebe nazivaju Crnogorcima, da je sve izneverio i da se ponovo Srbija i Crna Gora vrate tamo gde su bile za vreme Mila, da ne postoji saradnja.

Ne može niko da ospori rezultat koji ima Srbija. Mi smo imali četiri vakcine, kad Crna Gora nije imala ni jednu vakcinu, kad BiH nije imala ni jednu vakcinu, kad Makedonija nije imala ni jednu vakcinu, a oni su mnogo bliži EU. Hrvatska je član EU. Očigledno se vidi da su oni ušli u EU samo da pokažu kako, eto, oni su bolji u nečemu od Srbije, ali kako vreme prolazi, vidi se ko želi da sarađuje sa celim svetom i ko ne vodi ratnohuškačku politiku. To je danas najveći problem. Najveći problem je da mi punimo glave deci i da im pričamo nešto što se zvala istorija. Ta deca to treba da znaju, da se informišu, ali da im ukažemo šta je budućnost.

Da se vratim na BiH, mnogo mešovitih brakova ima, Bošnjaka i Srba, Crnogoraca i Srba. U Srbiji i u BiH 97% se sluša ista muzika. Na primer, ja neću da pričam o Safetu Isoviću i šta je on bio, ali ne postoji svadba u Srbiji gde se ne peva pesma „Moj dilbere kud se šećeš, aj što i mene ne povedeš“. Pa, gde da te vodim kad tebi ruke stoje u džepu? Mislim na političare. Stalno nešto kopaju nezarasle rane, itd. Znači, sve je isto, samo što nas vera deli, a veru poštujemo, BiH našu a mi njihovu.

Kolo je potpuno isto. Često gledam neke kanale gde ljudi, kada je njihov praznik, po tri-četiri sata se ne puštaju iz kola, muzika, itd, pa mi dođe, ako sam u kući, i ja da igram sam, jer mnogo volim muziku. Hajmo da vratimo to vreme, da se igra, da se peva, da sarađujemo.

Srbija je uvek bila inicijator svega. Jedno vreme i Makedonija je bila protiv Srbije, nisu je podržavali. I sada je Srbija pokazala da je makedonski narod takođe bratski narod sa Srbijom, dali smo im vakcine. Hvala Zajevu što je dozvolio da Srbi ne plaćaju putarinu. Nije to nešto mnogo, ali je simbol poštovanja, jer će ove godine najviše turista iz Srbije ići u Grčku na more.

Ja sam imao jedno iskustvo, bili su neki studenti na Pedagoškom fakultetu u Jagodini iz siromašne porodice, student i studentkinja. Ja im tako ponekad kad ih sretnem u gradu dam nešto, jer sam upoznao preko njih i njihove roditelje. Kad mi je bio rođendan, kupili su mi par čarapa – jednu čarapu mi uručio student a drugu čarapu studentkinja. To je za mene bilo kao da su mi dali „Mercedes“. Simbolika.

Dajte da vidimo da li postoji neka simbolika u BiH, u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, za saradnju. Ne postoji. Misle političari da će na svakim izborima da pobeđuju, zato što će da se bore ko je jači Srbin, ko je jači Bošnjak i ko je jači Hrvat. Hajmo da se ne bavimo tom politikom danas u 21. veku. Jedva čeka međunarodna zajednica da se mi svađamo. Gde god je posredovala međunarodna zajednica, svi smo bili gubitnici.

Evo sada, kad sam kod Evrope i EU, članovi Parlamenta EU da posreduju kada je u pitanju dijalog između opozicije i vlasti u Srbiji. Gde god su posredovali parlamentarci iz EU, Brisel, Evropa, mi smo ostajali bez neke teritorije. I šta sada oni žele? Da nam oduzmu bez izbora dve teritorije u centru Srbije, u Beogradu, koji se zovu Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, parlament. Pa, te teritorije se osvajaju na izborima – izađete na izbore, građani vam daju ili ne daju poverenje i vi uđete u parlament. Pa nam odlažu dijalog do juna meseca. Ne odlažu oni dijalog zato što se pravi fabrika pa nije završena, nego zato što se svađaju opozicionari svakog dana. Kritikuju Vučića, kažu da daje vitamine. Pazite, Vučić daje vitamine, a šta oni daju? Evro? Da, ali za sebe.

Nikada se nije desilo na svetu da opozicija ima opoziciju. I šta ti predstavnici EU žele da nas ubede? Oni imaju zahtev opozicije gde im je opozicija dala još prošle godine, isti je taj zahtev i sada, kaže – da malo sačekamo. Šta? Da porastu deca? Oni konju rep mogu da iščupaju. Da porastu malo deca, jer još nisu zreli. Zato što se ne zna ko će biti prvi, ko drugi, ko treći, jer su to sujetne ličnosti koje samo gledaju kako da dođu na vlast.

Ja želim da se takmičim kao bivši sportista i sportski radnik, da te pobedim u ringu. Ako izgubim od tebe, pripremiću se za sledeći meč. Pobedi me u programu, pobedi me u delima. Gde su ti dela? Šta je to što ste vi radili? I to je svakodnevna tema, a onda izlobira ona Tanja Fajon i onaj njen klisar članove Parlamenta EU – bogati, Srbija kriva za nešto. Zašto je kriva? Pa valjda Srbija pošteno radi, a evropski parlament treba da dostavi spisak sumnjivih lica kako su zaradili tolike pare u Srbiji i na osnovu čega? To treba da zahtev evropskog parlamenta prema Srbiji, jer se s tim ljudima razgovara.

Tako da, poštovani ministre, vi ste nasledili jedan kontinuitet izgradnje auto-puteva, puteva, ulica, mostova, itd, i mogu da vam kažem da ste se dobro snašli. Malo se više nervirate ali „lanzan ambrezihen“, to je na nemačkom „polako, polako“. Jedan Vučić samo može da bude u Srbiji, ne mogu dva Vučića. Samo jedan. I da budete u dobrim odnosima sa radnicima, sa onima koji izvode radove, itd, kako bi taj kontinuitet bio realizovan u roku kako su potpisani sporazumi, ugovori, itd.

Mi dolazimo u situaciju da nemamo radnike. Ljudi, da nemamo radnike, a pre sedam, osam godina koliko je radnika bilo bez posla? Evo, ove godine u Jagodini se otvaraju tri fabrike. Nemačka fabrika „Fišer“, najmoćnija fabrika u Nemačkoj za proizvodnju šrafova, imaju ugovor za pet godina sa "Mercedesom", otvara se austrijska fabrika, kineska itd. Mi nećemo imati radnike. Moraćemo da uvozimo radnike.

Kako to destinacija Srbija? Što nije destinacija Crna Gora? Crna Gora živi od turizma četiri meseca, od čega će posle da žive?

Ne znam da li sam bio dovoljno jasan i koja je moja namera. Malo mi je tonalitet išao gore – dole, nadam se da ste me razumeli, ali Jedinstvena Srbija podržava ovaj Predlog sporazuma. Ekonomski napredak Srbije ne može više niko da zaustavi. I ako želi, ne može zato što se stalno otvaraju fabrike.

Pazite, virus je u celom svetu, i ljudi iz nekih drugih država gde je uveden policijski čas i gde su mere mnogo teže nego što su u Srbiji, dolaze u Srbiju da otvaraju fabrike, jer Srbija je kuća na Balkanu. Odavde je mnogo lakše izvoziti u ceo svet nego iz neke druge države.

Pa, su nam pričali - znate šta, vi Srbi, uvedite Rusiji sankcije! Mi da smo to uradili Rusija bi nas načisto otkačila, a sada te države koje su nas savetovale potpisuju ugovore, kupuju ruske vakcine. Zamislite. Da nije tužno bilo bi smešno.

Moram da pohvalim predsednika Vučića i Ivicu Dačića, kao predsednika parlamenta, trenutno, a bivšeg ministra inostranih poslova. Ima još dobrih ministara, da ih ne pominjem sve ali tu su vidljivi rezultati. Ta međunarodna politika je mnogo bitna za ekonomski razvoj jedne države.

Kada ekonomski ojačate onda ne morate da slušate sve šta vam kažu, ne mogu da vas vuku za uvo. Ranijih godina to je bilo tako, morao si da slušaš, jer nemaš za penzije, nemaš za ono što je osnovno.

Na osnovu našeg budžeta i priliva, imate prilivnu i odlivnu stranu, nikada se nije desilo nego poslednjih osam – devet godina, da odlivna strana bude namenska sa prioritetima, da ta odlivna strana čini preventivu kada je u pitanju i medicina, ne smo preventivu nego to što odlivna strana vraća novac u budžet. Danas je to najvažnije.

Nije važno ako vi prodate njivu 10, 15 hektara, kupite auto od 30 hiljada evra da se vozite, a krov vam prokišnjava, nego te pare imate da uložite u nešto što će vam kupiti tri, četiri auta, kroz pet, šest godina.

Privrednik sam od 1980. godine. Kada sam imao šest kamiona trebao sam da kupim još dva, prodao sam "BMW 316i" i kupio "Juga" jer me nije bilo sramota da vozim, pa posle, kasnije…

Tako je Zukorliću. Da li se to smejete zato što je dobro ili zato što je loše?

Ništa ne lažem, jer ja da lažem ne bi pobeđivao u petom mandatu sa 70% u gradu gde živim, a u selu gde živim izađe 95% na glasanje, 3% nevažećih listića, 2% za neke druge glasove i za mene 90%. Znači, foliranti u Srbiji ne mogu da prođu, a da dugo traju.

Tako da, imam veoma dobro iskustvo i znam šta su prioriteti danas. Kuća Srbija, odnosno budžet Republike Srbije raspolaže se sa prioritetom. Drago mi je što možemo da pričamo otvoreno…

(Predsedavajuća: Privodite kraju, gospodine Markoviću, isteklo je vreme)

Zahvaljujem, neću da zloupotrebim vreme, imajući u vidu da je Marija, funkcioner Jedinstvene Srbije, i ne samo da je funkcioner JS, ona je prvak Evrope u kik-boksu, 15 godina reprezentativac, vicešampion sveta i pet puta proglašavana za sportistu grada Kraljeva, i ako bi trebao da govorim dalje ne smem.

Hvala.

Hvala vam na ovim predivnim rečima.
Za reč se javio ministar Tomislav Momirović.
Izvolite.

Poštovani gospodine Markoviću, zaista ću se truditi da budem kratak. Samo na par stvari bih želeo da se osvrnem.
Zaista, sadržajno izlaganje. U jednom trenutku ste pomenuli - čak i ako neko želi. Ono što je činjenica je želi. Želi da nas pokoleba na ovom našem putu ekonomskog razvoja. Nažalost, možda i nije nažalost, možda je to život, možda nije u realnosti, možda ne postoji podrška, možda nas zaista u realnosti niko ne podržava, nego vas svi vuku na dole, niko vas ne tapše po ramenu, nego svi žele da vas povuku, ne daju vam realnu podršku.
Mi smo danas u situaciji da smo vodeća zemlja u borbi sa pandemijom u Evropi. Mi smo danas zemlja koja ima najbolje ekonomske rezultate u Evropi. Da li se to dopada svima? Ne dopada se to svima. Da li žele da nas spuste na neku zemlju i da nas vrate? Žele da nas spuste i ne žele da mi imamo ove rezultate.
Postoje neki ljudi koji govore - vi dajete posao Kinezima, Turcima, Amerikancima. Ja ne znam da li ti ljudi vide da mi nemamo nijedan parkirani građevinski kamion, koliko su plate porasle u građevinskom sektoru u prethodnih nekoliko godina i da mi nemamo ni keramičare, ni tesare, ni zavarivače. Kad kažem nemamo, naravno da imamo, njihove plate su značajno porasle ali toliko posla imamo da ih imamo još tri puta više sve bi mogli da uposlimo.
To su situacije koje mi srećemo na terenu. Ovo je ekonomski rast. Naši partneri koji dolaze sa nama da investiraju znači samo jedno. Da li mi želimo da ovu infrastrukturu izgradimo sad, kad kažem sad mislim narednih nekoliko godina i da nadoknadimo ono što 50 godina iz objektivnih ili manje objektivnih razloga nije izgrađeno, ili ćemo da pričamo neke prazne priče i da potrošimo još 20 i 30 godina.
Možda ja mislim da bi trebalo da čekamo još 30 godina, ali predsednik Republike koji vodi ovu politiku je rekao - u ovih par godina mi moramo da izgradimo svu infrastrukturu, mi moramo da podignemo ekonomski standard zemlje, mi moramo da dođemo na nivo razvoja zemalja Srednje Evrope.
Zaključio bih na kraju. Potpuno ste rekli na liniji onoga što ja mislim. Jedan je Aleksandar Vučić. Neki u našoj stranci, u našem sistemu to nisu razumeli, i daleko su otišli u tom nerazumevanju. To je počelo da se graniči ne samo sa nelojalnošću, nego i sa izdajom, a to je ono što se ne prašta ni u ljudskom, ni u moralnom, ni u prijateljskom smislu.
Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na sledećeg govornika, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.

"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća. Svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničemu što je tajno i zlo."

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovo su bile reči Ive Andrića. Poznati književnik i nobelovac. Bio je fasciniran mostovima i o njima je često i rado pisao.

Naime, mostovi nisu samo građevine koje služe da se savladaju prepreke, prirodne ili veštačke, kao što su reka, dolina ili put, mostovi spajaju obale, ali mostovi povezuju i gradove, povezuju države i što je najvažnije, povezuju ljude.

Dobri mostovi u pravom, kao i u simboličnom smislu predstavljaju dobre veze i zato je važno da gradimo nove mostove, ali i da održavamo postojeće koji za sobom imaju određeni životni vek.

Zato je danas pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova. Ovaj Sporazum se odnosi na ukupno 11 mostova koji se nalaze na granici između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Od toga su preko reke Save u mestu Sremske Rača dva mosta, jedan drumski, jedan drumsko-železnički. Preko reke Drine ukupno šest mostova od Šepaka preko Malog Zvornika i Ljubovije do Skelana u Bajinoj Bašti. Tu su i tri mosta preko reke Uvac.

Prema bilateralnom Sporazumu koji su dve države potpisale, Republika Srbija se obavezala da će vršiti održavanje i rekonstrukciju svih šest mostova preko reke Drine, a prema istom Sporazumu Bosna i Hercegovina će vršiti održavanje i rekonstrukciju dva mosta preko reke Save i tri mosta preko reke Uvac.

Rekonstrukcija pomenutih mostova omogućiće bolji kvalitet transporta, ljudi i robe i uticaće na jačanje prekogranične saradnje.

Neki od mostova koji su predmet ovog Sporazuma, kao što su Rača, Šepak i Karakaj, posebno su bili aktuelni krajem meseca marta, kada su iz susedne Bosne i Hercegovine izveštavali o kolonama koje se formiraju na istoimenim graničnim prelazima. Reč je o masovnom dolasku bosansko-hercegovačkih građana u Srbiju zbog vakcinacije. Ovo govori da mostovi među ljudima nisu samo beton, kamen, gvožđe. To je i pružanje ruke pomoći koju Srbija ovih dana pokazuje na delu i pomaže susednim zemljama u borbi protiv pandemije Kovida-19. Ta pružena ruka Srbije gradi i najistrajnije mostove, a ta pomoć Srbije udara temelje saradnje koji će kasnije lako izgraditi nove puteve, mostove i što kvalitetnije odnose između dve države.

Ovaj velikodušni gest Srbije naišao je na veliko odobravanje ljudi u regionu i šire. Ja mislim da je to najbolji put kojim Srbija treba da ide.

Sada da se vratim na mostove i na temu bilateralnog sporazuma o kome danas raspravljamo. Mostovi su važni, oni omogućavaju povezivanje država i ljudi. Za građane Sandžaka veliku važnost imaju mostovi na reci Uvac. Posebno je značajan most na graničnom prelazu Uvac. Preko ovog mosta svakodnevno u Bosnu i nazad prelazi veliki broj građana Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Sjenice, Tutina i Novog Pazara, bilo da su razlog porodične veze, školovanje, posao ili neki drugi razlog. Održavanje i rekonstrukcija pomenutog mosta omogućiće bolje i kvalitetnije uslove transporta putnika i robe.

Kao što sam rekla, mostovi su važni, njihovo postojanje omogućava povezanost gradova, država i ljudi. Međutim, bez dobrih puteva, mostovi ne znače ništa. Jednom rečju, mala će biti korist od mostova, ako je putna infrastruktura loša ili uopšte ne postoji i o tome treba razmišljati. Zato koristim priliku i prisustvo ministra gospodina Momirovića da obavesti i sugerišem u ime građana Prijepolja, donekle i građana Priboja, da postoji jedan putni pravac koji se gradi kao Skadar na Bojani. Izgradnja je početa još 1947. godine, nastavljena osamdesetih godina prošlog veka, kada je i urađen najveći deo posla koji još uvek nije završen. Taj pravac, koji ide kroz kanjon reke Miloševke, je predviđen za magistralni put Prijepolje – Sjenica. Njegovom izgradnjom put bi bio kraći za skoro 12 kilometara, pa bi građani Prijepolja do Sjenice, umesto 40 kilometara, prelazili put od otprilike 17 kilometara.

Ujedno, on bi omogućio i najbliži pristup autoputu koji Srbija gradi prema Crnoj Gori. Prijepolje bi tako najkraćom deonicom bilo povezano sa ključnom saobraćajnicom i ne bi ostalo u zapećku ili kao slepo crevo, jer bi u tom slučaju autoput bio na dohvat ruke.

Napominjem da je već probijeno devet tunela, što je bio i najteži deo trase, da je urađen veliki deo najtežih radova i ostaje da se taj projekat završi.

Molim vas da o tome razmislite i da najozbiljnije pristupite završavanju ovog projekta planiranjem, eventualno, budžetskih sredstava za, recimo, 2022. godinu. Ovo su direktni zahtevi i lokalne samouprave opštine Prijepolje i ja ih sada prenosim u njihovo ime.

Naravno, lokalna samouprava opštine Prijepolje će i zvanično poslati zahtev sa potrebnim obrazloženjem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ja se nadam da sam vas uverila koliko nam je ovaj put važan i koliko će nam biti dragocen u budućem periodu.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova, o kome danas razgovaramo, doprineće daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije sa zadovoljstvom podržati potvrđivanje ovog sporazuma u danu za glasanje.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije Milutin Mrkonjić.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas govorimo o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine o modernizaciji i rekonstrukciji i održavanju 11 mostova.

Ja ću kratko samo da se vratim na stara vremena, pošto vi, ministre, često kritikujete nas matore da nismo to dobro uradili. Tako je, ali uvek je pozicija održavanja bili škartirana iz svih budžeta ili gradova ili republike ili federacije. Zašto? Ili nije bilo para ili nije bilo političke volje.

Danas imate uslove izvanredne i dobro je da se vraćamo održavanju kao vrlo važnoj stavci, isto toliko važno koliko i građenju, posebno objekata saobraćajne infrastrukture. Zato ovih 11 mostova, šest na Drini, dva na Savi i tri dole na Uvcu.

Ovo što je koleginica rekla, ovaj deo puta, vrlo važno, to je dobra odluka. Zato ćemo mi kao socijalisti podržati ovaj zakon i glasati za njega.

Dve napomene vezane samo za sadašnje realizacije projekata u zemlji. Malopre ste rekli jednu stvar, verovatno ste mislili na mene to. Ne kritikujem ja što nema naših podizvođača, ali morate ih stvarate. Ja sam pregovarao sa strancima oko realizacije tih projekata i kineskog mosta i deonice Azerbejdžana i znam kolika je muka da na taj kredit, ali mi kredit vraćamo, ubacimo 50% naših izvođača, ali vi morate imati svuda naše podizvođače da bi mogli da rade, grade i održavaju to i dajte ako treba nešto u školstvu da promenimo, da se vraćamo na neke stare škole, da stvaramo naše radnike.

Isto tako, mnogo je važno u oblasti saobraćaja da projektovanje rade naša preduzeća. Ja sam to i prošli put govorio. Imate sada vi i što ste raspisali tender za Strategiju saobraćaja od 2022. do 2030. godine. U uži izbor, koliko ja znam, su ušla tri strana preduzeća. Pa, mi imamo institute koji godinama rade to. Morate na svaki način da se izborite da naša preduzeća rade te projekte.

Još jedna stvar kod magistralne pruge Beograd – Novi Sad, svaka čast, podrška apsolutno, ali prvobitni zadatak je vrlo jasan, nema 160, 120 ili 200. Samo 200 kilometara na celoj dužini od Horgoša dole do Preševa i dvokolosečna pruga za elektrificirana, za mešoviti saobraćaj.

Ja sam video negde izjave da možda na nekim deonicama idemo sa manjom brzinom. Ne, nećemo graditi ako nemamo pare za 200, ali gradite za 200.

Molim vas, u ovom paketu obilazaka predsednika sada, naravno, imate punu podršku, obiđite beogradski čvor. Vrlo je važno da deonica Beograd – Novi Sad i beogradski čvor bude završen da bi mogla tehnologija da se osposobi.

Završava se Prokop, tehničko-putnička stanica Zemun se završava i vreme je da već u ovom mandatu, ono što vi kažete, date penal. Vi možete to završiti do kraja vašeg mandata.

Hvala, Marija.

Zahvaljujem gospodine Mrkonjiću.

Ministar Momirović.

Hvala, gospodine Mrkonjiću.
Hvala vam, prvo, što ste bili sa nama pre neki dan na obilasku Preljina – Požega i svakako znate koliko je taj koridor značajan za Republiku Srbiju i generalno ceo autoput Miloš Veliki.
Naravno da nisam mislio na vas. Naravno, mi smo u komunikaciji.
(Milutin Mrkonjić: Ne ljutim se ja.)
Dakle, ne, apsolutno ne kritikujemo, poštujem okolnosti u kojima ste vi investirali i vodili javne investicije. To nisu bile okolnosti kao što su danas, u to vreme niste imali ono što mi imamo. Mi imamo predsednika Republike koji je postavio i sproveo fiskalnu konsolidaciju i ojačao zemlju i generisao višak sredstava, ne u potrošnju, nego u investicije i zato imamo ovakve ekonomske rezultate.
U pravu ste naš je cilj da idemo, pre svega, prugama 200 na sat i tu nema nikakve dileme. Do kraja godine završavamo prugu u Beograd – Novi Sad. Za 30 minuta ljudi će moći da idu od Beograda do Novog Sada, da sednu u Beogradu, za 30 minuta dođu do Novog Sada, odu pogledaju neku pozorišnu predstavu, popiju kafu, večeraju, vrate se u Beograd. Najsavremeniji vozovi, pričam o najsavremenijoj, najbržoj pruzi u istočnoj Evropi. To je zaista nešto što ova država nije do sada videla, što istočna Evropa do sada nije videla i ono što meni stvara problem i svima nama - kako mi to da objasnimo kad je jako malo ljudi uopšte to ikada videlo? To je nešto što će zaista ovu zemlju pomeriti kvalitativno u dva koraka u odnosu na ceo region.
Lepo ste locirali neke probleme, otvorena pitanja, ne znam ni sam kako bih rekao. Mi sarađujemo sa velikim brojem stranih partnera. Oni nama obezbeđuju finansiranje. Oni traže da mi onda protežiramo njihove izvođače. U realnosti mi to ispregovaramo na nivou 51-49% u njihovu korist, ali ono gde je naša prednost i šta mi radimo na terenu, defakto na terenu, svuda naši izvođači imaju minimum 60% do 65% udela. U nekim projektima više od 70%. Potpuno se slažem s vama, projektovanje je ključno, to je znanje, to je onaj „nou-hau“ koji mi želimo, ne samo da gajimo, nego da razvijamo dalje, gde god je to moguće. Mi uključujemo CIP, Institut za puteve, gde god je to moguće, kanališemo.
To ne stoji nigde formalno u ugovoru, ali svi projekti koje sprovode ovde razne kineske kompanije uzimaju CIP ili Institut za puteve. To nije ugovorna strana. Oni imaju formalno mogućnost da izaberu koga hoće, ali mi želimo da naše državne kompanije kroz ove projekte značajno ojačaju. To je to na terenu. Tim kompanijama treba podrške. Mi imamo puno problema, to su činjenice, ali čini mi se da poslednjih godina i te kompanije dosta rastu.
Postoje, naravno, neke kompanije, odnosno neke međunarodne institucije koje insistiraju na nekim uslovima koji defakto protežiraju strane projektantske kuće. To su činjenice. One jesu u prvom trenutku, kada se vidi, potpuno transparentni i otvoreni, ali kada dođe do apliciranja dolazi do toga da stranci samo mogu da ispoštuju njihove uslove.
Ono gde postoji izuzetak, apsolutni izuzetak, to je „Beogradski metro“. Mi nemamo taj „nou-hau“, morate da se složite. Konsultovali smo se zajedno oko toga. Francuzi su dominantni u šinskim sistemima. Tu radimo sa „Ežisom“ i sa „Alstonom“. To su najbolje svetske kompanije. Mi opet jako pažljivo sa njima pregovaramo, jako pažljivo projektujemo. Ne želimo da se razbacujemo narodnim parama. Mi danas radimo sve da bi počeli radili na depou u Makišu do kraja godine, odnosno u oktobru. Mi ćemo to uspeti.
Sledeće godine krećemo da radimo na prvoj liniji, od Železnika do Mirijeva, godinu dana posle na drugoj liniji. Godine 2028. imaćemo prvu liniju metroa završenu, 2030. godine drugu liniju metroa. To su veliki koraci. Uveren sam da vi to znate bolje nego mnogi u ovoj zemlji, a možda i najbolje, i to je ono gde su nama zaista neophodni strani partneri i sa njima mi razvijamo ovaj „nou-hau“, odnosno znanje naših kompanija. Drago mi je da se svi slažemo da su investicije koje postoje sa da u infrastrukturi zaista najveće u istoriji. Hvala.

Reč ima Milutin Mrkonjić, replika.