Poštovani gospodine Markoviću, zaista ću se truditi da budem kratak. Samo na par stvari bih želeo da se osvrnem.
Zaista, sadržajno izlaganje. U jednom trenutku ste pomenuli - čak i ako neko želi. Ono što je činjenica je želi. Želi da nas pokoleba na ovom našem putu ekonomskog razvoja. Nažalost, možda i nije nažalost, možda je to život, možda nije u realnosti, možda ne postoji podrška, možda nas zaista u realnosti niko ne podržava, nego vas svi vuku na dole, niko vas ne tapše po ramenu, nego svi žele da vas povuku, ne daju vam realnu podršku.
Mi smo danas u situaciji da smo vodeća zemlja u borbi sa pandemijom u Evropi. Mi smo danas zemlja koja ima najbolje ekonomske rezultate u Evropi. Da li se to dopada svima? Ne dopada se to svima. Da li žele da nas spuste na neku zemlju i da nas vrate? Žele da nas spuste i ne žele da mi imamo ove rezultate.
Postoje neki ljudi koji govore - vi dajete posao Kinezima, Turcima, Amerikancima. Ja ne znam da li ti ljudi vide da mi nemamo nijedan parkirani građevinski kamion, koliko su plate porasle u građevinskom sektoru u prethodnih nekoliko godina i da mi nemamo ni keramičare, ni tesare, ni zavarivače. Kad kažem nemamo, naravno da imamo, njihove plate su značajno porasle ali toliko posla imamo da ih imamo još tri puta više sve bi mogli da uposlimo.
To su situacije koje mi srećemo na terenu. Ovo je ekonomski rast. Naši partneri koji dolaze sa nama da investiraju znači samo jedno. Da li mi želimo da ovu infrastrukturu izgradimo sad, kad kažem sad mislim narednih nekoliko godina i da nadoknadimo ono što 50 godina iz objektivnih ili manje objektivnih razloga nije izgrađeno, ili ćemo da pričamo neke prazne priče i da potrošimo još 20 i 30 godina.
Možda ja mislim da bi trebalo da čekamo još 30 godina, ali predsednik Republike koji vodi ovu politiku je rekao - u ovih par godina mi moramo da izgradimo svu infrastrukturu, mi moramo da podignemo ekonomski standard zemlje, mi moramo da dođemo na nivo razvoja zemalja Srednje Evrope.
Zaključio bih na kraju. Potpuno ste rekli na liniji onoga što ja mislim. Jedan je Aleksandar Vučić. Neki u našoj stranci, u našem sistemu to nisu razumeli, i daleko su otišli u tom nerazumevanju. To je počelo da se graniči ne samo sa nelojalnošću, nego i sa izdajom, a to je ono što se ne prašta ni u ljudskom, ni u moralnom, ni u prijateljskom smislu.
Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na sledećeg govornika, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.

"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća. Svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničemu što je tajno i zlo."

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovo su bile reči Ive Andrića. Poznati književnik i nobelovac. Bio je fasciniran mostovima i o njima je često i rado pisao.

Naime, mostovi nisu samo građevine koje služe da se savladaju prepreke, prirodne ili veštačke, kao što su reka, dolina ili put, mostovi spajaju obale, ali mostovi povezuju i gradove, povezuju države i što je najvažnije, povezuju ljude.

Dobri mostovi u pravom, kao i u simboličnom smislu predstavljaju dobre veze i zato je važno da gradimo nove mostove, ali i da održavamo postojeće koji za sobom imaju određeni životni vek.

Zato je danas pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova. Ovaj Sporazum se odnosi na ukupno 11 mostova koji se nalaze na granici između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Od toga su preko reke Save u mestu Sremske Rača dva mosta, jedan drumski, jedan drumsko-železnički. Preko reke Drine ukupno šest mostova od Šepaka preko Malog Zvornika i Ljubovije do Skelana u Bajinoj Bašti. Tu su i tri mosta preko reke Uvac.

Prema bilateralnom Sporazumu koji su dve države potpisale, Republika Srbija se obavezala da će vršiti održavanje i rekonstrukciju svih šest mostova preko reke Drine, a prema istom Sporazumu Bosna i Hercegovina će vršiti održavanje i rekonstrukciju dva mosta preko reke Save i tri mosta preko reke Uvac.

Rekonstrukcija pomenutih mostova omogućiće bolji kvalitet transporta, ljudi i robe i uticaće na jačanje prekogranične saradnje.

Neki od mostova koji su predmet ovog Sporazuma, kao što su Rača, Šepak i Karakaj, posebno su bili aktuelni krajem meseca marta, kada su iz susedne Bosne i Hercegovine izveštavali o kolonama koje se formiraju na istoimenim graničnim prelazima. Reč je o masovnom dolasku bosansko-hercegovačkih građana u Srbiju zbog vakcinacije. Ovo govori da mostovi među ljudima nisu samo beton, kamen, gvožđe. To je i pružanje ruke pomoći koju Srbija ovih dana pokazuje na delu i pomaže susednim zemljama u borbi protiv pandemije Kovida-19. Ta pružena ruka Srbije gradi i najistrajnije mostove, a ta pomoć Srbije udara temelje saradnje koji će kasnije lako izgraditi nove puteve, mostove i što kvalitetnije odnose između dve države.

Ovaj velikodušni gest Srbije naišao je na veliko odobravanje ljudi u regionu i šire. Ja mislim da je to najbolji put kojim Srbija treba da ide.

Sada da se vratim na mostove i na temu bilateralnog sporazuma o kome danas raspravljamo. Mostovi su važni, oni omogućavaju povezivanje država i ljudi. Za građane Sandžaka veliku važnost imaju mostovi na reci Uvac. Posebno je značajan most na graničnom prelazu Uvac. Preko ovog mosta svakodnevno u Bosnu i nazad prelazi veliki broj građana Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Sjenice, Tutina i Novog Pazara, bilo da su razlog porodične veze, školovanje, posao ili neki drugi razlog. Održavanje i rekonstrukcija pomenutog mosta omogućiće bolje i kvalitetnije uslove transporta putnika i robe.

Kao što sam rekla, mostovi su važni, njihovo postojanje omogućava povezanost gradova, država i ljudi. Međutim, bez dobrih puteva, mostovi ne znače ništa. Jednom rečju, mala će biti korist od mostova, ako je putna infrastruktura loša ili uopšte ne postoji i o tome treba razmišljati. Zato koristim priliku i prisustvo ministra gospodina Momirovića da obavesti i sugerišem u ime građana Prijepolja, donekle i građana Priboja, da postoji jedan putni pravac koji se gradi kao Skadar na Bojani. Izgradnja je početa još 1947. godine, nastavljena osamdesetih godina prošlog veka, kada je i urađen najveći deo posla koji još uvek nije završen. Taj pravac, koji ide kroz kanjon reke Miloševke, je predviđen za magistralni put Prijepolje – Sjenica. Njegovom izgradnjom put bi bio kraći za skoro 12 kilometara, pa bi građani Prijepolja do Sjenice, umesto 40 kilometara, prelazili put od otprilike 17 kilometara.

Ujedno, on bi omogućio i najbliži pristup autoputu koji Srbija gradi prema Crnoj Gori. Prijepolje bi tako najkraćom deonicom bilo povezano sa ključnom saobraćajnicom i ne bi ostalo u zapećku ili kao slepo crevo, jer bi u tom slučaju autoput bio na dohvat ruke.

Napominjem da je već probijeno devet tunela, što je bio i najteži deo trase, da je urađen veliki deo najtežih radova i ostaje da se taj projekat završi.

Molim vas da o tome razmislite i da najozbiljnije pristupite završavanju ovog projekta planiranjem, eventualno, budžetskih sredstava za, recimo, 2022. godinu. Ovo su direktni zahtevi i lokalne samouprave opštine Prijepolje i ja ih sada prenosim u njihovo ime.

Naravno, lokalna samouprava opštine Prijepolje će i zvanično poslati zahtev sa potrebnim obrazloženjem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ja se nadam da sam vas uverila koliko nam je ovaj put važan i koliko će nam biti dragocen u budućem periodu.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova, o kome danas razgovaramo, doprineće daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije sa zadovoljstvom podržati potvrđivanje ovog sporazuma u danu za glasanje.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije Milutin Mrkonjić.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas govorimo o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine o modernizaciji i rekonstrukciji i održavanju 11 mostova.

Ja ću kratko samo da se vratim na stara vremena, pošto vi, ministre, često kritikujete nas matore da nismo to dobro uradili. Tako je, ali uvek je pozicija održavanja bili škartirana iz svih budžeta ili gradova ili republike ili federacije. Zašto? Ili nije bilo para ili nije bilo političke volje.

Danas imate uslove izvanredne i dobro je da se vraćamo održavanju kao vrlo važnoj stavci, isto toliko važno koliko i građenju, posebno objekata saobraćajne infrastrukture. Zato ovih 11 mostova, šest na Drini, dva na Savi i tri dole na Uvcu.

Ovo što je koleginica rekla, ovaj deo puta, vrlo važno, to je dobra odluka. Zato ćemo mi kao socijalisti podržati ovaj zakon i glasati za njega.

Dve napomene vezane samo za sadašnje realizacije projekata u zemlji. Malopre ste rekli jednu stvar, verovatno ste mislili na mene to. Ne kritikujem ja što nema naših podizvođača, ali morate ih stvarate. Ja sam pregovarao sa strancima oko realizacije tih projekata i kineskog mosta i deonice Azerbejdžana i znam kolika je muka da na taj kredit, ali mi kredit vraćamo, ubacimo 50% naših izvođača, ali vi morate imati svuda naše podizvođače da bi mogli da rade, grade i održavaju to i dajte ako treba nešto u školstvu da promenimo, da se vraćamo na neke stare škole, da stvaramo naše radnike.

Isto tako, mnogo je važno u oblasti saobraćaja da projektovanje rade naša preduzeća. Ja sam to i prošli put govorio. Imate sada vi i što ste raspisali tender za Strategiju saobraćaja od 2022. do 2030. godine. U uži izbor, koliko ja znam, su ušla tri strana preduzeća. Pa, mi imamo institute koji godinama rade to. Morate na svaki način da se izborite da naša preduzeća rade te projekte.

Još jedna stvar kod magistralne pruge Beograd – Novi Sad, svaka čast, podrška apsolutno, ali prvobitni zadatak je vrlo jasan, nema 160, 120 ili 200. Samo 200 kilometara na celoj dužini od Horgoša dole do Preševa i dvokolosečna pruga za elektrificirana, za mešoviti saobraćaj.

Ja sam video negde izjave da možda na nekim deonicama idemo sa manjom brzinom. Ne, nećemo graditi ako nemamo pare za 200, ali gradite za 200.

Molim vas, u ovom paketu obilazaka predsednika sada, naravno, imate punu podršku, obiđite beogradski čvor. Vrlo je važno da deonica Beograd – Novi Sad i beogradski čvor bude završen da bi mogla tehnologija da se osposobi.

Završava se Prokop, tehničko-putnička stanica Zemun se završava i vreme je da već u ovom mandatu, ono što vi kažete, date penal. Vi možete to završiti do kraja vašeg mandata.

Hvala, Marija.

Zahvaljujem gospodine Mrkonjiću.

Ministar Momirović.

Hvala, gospodine Mrkonjiću.
Hvala vam, prvo, što ste bili sa nama pre neki dan na obilasku Preljina – Požega i svakako znate koliko je taj koridor značajan za Republiku Srbiju i generalno ceo autoput Miloš Veliki.
Naravno da nisam mislio na vas. Naravno, mi smo u komunikaciji.
(Milutin Mrkonjić: Ne ljutim se ja.)
Dakle, ne, apsolutno ne kritikujemo, poštujem okolnosti u kojima ste vi investirali i vodili javne investicije. To nisu bile okolnosti kao što su danas, u to vreme niste imali ono što mi imamo. Mi imamo predsednika Republike koji je postavio i sproveo fiskalnu konsolidaciju i ojačao zemlju i generisao višak sredstava, ne u potrošnju, nego u investicije i zato imamo ovakve ekonomske rezultate.
U pravu ste naš je cilj da idemo, pre svega, prugama 200 na sat i tu nema nikakve dileme. Do kraja godine završavamo prugu u Beograd – Novi Sad. Za 30 minuta ljudi će moći da idu od Beograda do Novog Sada, da sednu u Beogradu, za 30 minuta dođu do Novog Sada, odu pogledaju neku pozorišnu predstavu, popiju kafu, večeraju, vrate se u Beograd. Najsavremeniji vozovi, pričam o najsavremenijoj, najbržoj pruzi u istočnoj Evropi. To je zaista nešto što ova država nije do sada videla, što istočna Evropa do sada nije videla i ono što meni stvara problem i svima nama - kako mi to da objasnimo kad je jako malo ljudi uopšte to ikada videlo? To je nešto što će zaista ovu zemlju pomeriti kvalitativno u dva koraka u odnosu na ceo region.
Lepo ste locirali neke probleme, otvorena pitanja, ne znam ni sam kako bih rekao. Mi sarađujemo sa velikim brojem stranih partnera. Oni nama obezbeđuju finansiranje. Oni traže da mi onda protežiramo njihove izvođače. U realnosti mi to ispregovaramo na nivou 51-49% u njihovu korist, ali ono gde je naša prednost i šta mi radimo na terenu, defakto na terenu, svuda naši izvođači imaju minimum 60% do 65% udela. U nekim projektima više od 70%. Potpuno se slažem s vama, projektovanje je ključno, to je znanje, to je onaj „nou-hau“ koji mi želimo, ne samo da gajimo, nego da razvijamo dalje, gde god je to moguće. Mi uključujemo CIP, Institut za puteve, gde god je to moguće, kanališemo.
To ne stoji nigde formalno u ugovoru, ali svi projekti koje sprovode ovde razne kineske kompanije uzimaju CIP ili Institut za puteve. To nije ugovorna strana. Oni imaju formalno mogućnost da izaberu koga hoće, ali mi želimo da naše državne kompanije kroz ove projekte značajno ojačaju. To je to na terenu. Tim kompanijama treba podrške. Mi imamo puno problema, to su činjenice, ali čini mi se da poslednjih godina i te kompanije dosta rastu.
Postoje, naravno, neke kompanije, odnosno neke međunarodne institucije koje insistiraju na nekim uslovima koji defakto protežiraju strane projektantske kuće. To su činjenice. One jesu u prvom trenutku, kada se vidi, potpuno transparentni i otvoreni, ali kada dođe do apliciranja dolazi do toga da stranci samo mogu da ispoštuju njihove uslove.
Ono gde postoji izuzetak, apsolutni izuzetak, to je „Beogradski metro“. Mi nemamo taj „nou-hau“, morate da se složite. Konsultovali smo se zajedno oko toga. Francuzi su dominantni u šinskim sistemima. Tu radimo sa „Ežisom“ i sa „Alstonom“. To su najbolje svetske kompanije. Mi opet jako pažljivo sa njima pregovaramo, jako pažljivo projektujemo. Ne želimo da se razbacujemo narodnim parama. Mi danas radimo sve da bi počeli radili na depou u Makišu do kraja godine, odnosno u oktobru. Mi ćemo to uspeti.
Sledeće godine krećemo da radimo na prvoj liniji, od Železnika do Mirijeva, godinu dana posle na drugoj liniji. Godine 2028. imaćemo prvu liniju metroa završenu, 2030. godine drugu liniju metroa. To su veliki koraci. Uveren sam da vi to znate bolje nego mnogi u ovoj zemlji, a možda i najbolje, i to je ono gde su nama zaista neophodni strani partneri i sa njima mi razvijamo ovaj „nou-hau“, odnosno znanje naših kompanija. Drago mi je da se svi slažemo da su investicije koje postoje sa da u infrastrukturi zaista najveće u istoriji. Hvala.

Reč ima Milutin Mrkonjić, replika.

Podrška koju imate vi od države, kad ste već spomenuli, predsednik države pregovara o rokovima sa izvođačima. Pazite, pa koju veću podršku hoćete? Vi imate uslove da sve ono što mi nismo uradili uradite sada. Predsednik države? Zamislite da ja sada Miloševića zovem da pregovara. Čovek to nije ni zamišljao. Imali smo i mi predsednika, doduše nije bio ovakav, ali imate uslove fenomenalne i morate da radite. Molim vas, ne može da se desi, moram to da kažem, da barsku prugu, koja je remek delo građevinarstva prošlog veka, svetskog, koje je projektovala jedna institucija, neću da forsiram taj CIP, jer sam ja tamo radio, projektuju sada Rusi, rekonstrukciju pruge projektuju Rusi. To je neozbiljno. Nije to mandat vaše Vlade, ali morate da se menjate. Naša preduzeća moraju da rade više, molim vas, tu nema kompromisa, a posebno projektanti. Nigde u svetu projektanti ne dolaze iz inostranstva, nego rade domaće firme. Prema tome, ja vas tu molim da me razumete i borim se za te naše.

Ja sam ona tri inženjera na tunelu pitao, naravno, veće su plate kod Kineza, da se odmah razumemo, ali moramo da se trudimo da to ostvarimo. Sjajna tri momka, ali oni bi sutra došli kod vas u ministarstvo da rade, divni momci, naša deca. Prema tome, mi moramo stvarati uslove da naši inženjeri ovde u zemlji rade. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.