Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani i uvaženi narodni poslanici, izgubili smo mnogo godina u proteklom vremenskom periodu i mnogo je važno iz tog razloga da danas razmatramo ovaj zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržanih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Mnogo je važno što je ovaj sporazum u ovom sazivu u kontinuitetu u različitim oblastima, pogotovo je ovaj važan što uređuje pitanje rekonstrukcije i održavanja mostova. Jedanaest mostova na tri reke – na Savi, na Drini, na Uvcu koji povezuju ljude, koji povezuju narode, koji povezuju robnu razmenu između dve države, a koja je izuzetno važna, prvenstveno, za Republiku Srbiju, ali isto tako važna i za Bosnu i Hercegovinu. Izuzetno je važna i za entitet Republiku Srpsku i podjednako važna i za drugi entitet – Federaciju Bosne i Hercegovine.

Mi danas razmatramo ovaj zakon i treba da ratifikujemo i potvrdimo ovaj sporazum. Kolege iz Bosne i Hercegovine su u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine 25. februara 2021. godine već dali saglasnost, s obzirom da je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine dvodomni i Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za 8. april je zakazao zasedanje i imaće ovu tačku dnevnog reda. Suštinski, s obzirom da ćemo mi u našoj poslaničkoj grupi i te kako podržati ovaj sporazum, praktično za nekoliko dana postoje svi uslovi i da on u narednom vremenskom periodu, kako je definisano sporazumom, u punoj snazi bude u primeni. On je u privremenoj primeni od dana potpisivanja njegovog. Dan potpisivanja je 18. septembar 2020. godine kada je prethodna ministarka Mihajlović zajedno sa ministrom Mitrovićem iz Saveta ministara Bosne i Hercegovine potpisala ovaj i te kako važan sporazum.

O samom sporazumu hoću samo nekoliko stvari da kažem, pošto on iako ima samo tri člana, u svom drugom članu definiše, da kažem, odnosno sam zakon ima tri člana, u samom zakonu u članu 2. imamo i opisan sporazum, odnosno sve njegove odredbe, sve njegove članove i nekoliko stvari koje su ovde istaknute, a koje su izuzetno važne. Pored toga što se definiše kojim mostovima je reč, a o kojima ću nešto više govoriti, moram da kažem da ono što je i te kako važno, definisano je ovde, u članu 8. i na to bih se posebno osvrnuo i apostrofirao, a reč je o procedurama, carinama i porezima.

Ono što je izuzetno važno jeste da sve ono što treba u ovom momentu da se istakne, takođe, da ovaj most, pogotovo most između Ljubovije i Bratunca, most „Bratoljub“ koji nosi to simbolično ime, da kažem, koji je kovanica dve opštine – Bratunca i Ljubovije, ali i u simbolici, a u smislu naziva „Bratoljub“, je i te kako važan, da konačno definišemo danas ovde mogućnosti za njegovu buduću rekonstrukciju i održavanje, već da taj most konačno stavimo u funkciju i da svim građanima Republike Srbije, a pre svega oni koji žive na tom prostoru, kao i Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, da konačno stavimo taj most u funkciju.

Naime, Republika Srbija zajedno sa BiH je još 11. septembra 2013. godine Sporazumom između Vlade Republike Srbije i u ovom slučaju Vlade Republike Srpske, potpisala Sporazum koji je definisao da se urade pristupne saobraćajnice i da se definiše zajedno sa Bih zajednički granični prelaz.

Republika Srbija je još 2017. godine završila izgradnju ovog mosta i ukupan budžet za finansiranje ovih projekata, svih koje sam naveo, bio je 12 miliona evra. Srbija je učestvovala sa 4,5 miliona evra i još 2017. godine završila izgradnju ovog mosta.

Međutim, zbog problema, koji su pre svega nastali u kontekstu izgradnje pristupnih puteva, a onda složenih problema koji su postojali sa Savetom ministara i Upravom za indirektna oporezivanja u kontekstu knjiženja ove imovine i svega ostalog, taj proces se odužio i nažalost izgradnja graničnog prelaza koji je po ovom Sporazumu bila u obavezi BiH, još uvek nije završena.

Naime, ona je počela 1. aprila prošle godine po rokovima koji su definisani tada. Dakle, 1. aprila je trebalo da taj most bude završen. Po informacijama kojim raspolažem, izvođač radova je tražio dodatne rokove. Nadam se da ministar u ovom slučaju takođe ima informacije i da će ne samo sugestijom, već i apelom prema institucijama BiH usmeriti da ova rasprava ide u tom pravcu koja podrazumeva da se rokovi koji su definisani ispoštuju, bez obzira što je bila pandemija, i u Srbiji je pandemija, vidite da gradimo na svakom mogućem mestu.

To je mnogo važno iz prostog razloga zato što građani koji žive na području opštine Bratunac, a ne samo u Bratuncu, već i regije Birač i svih ostalih, onih koji žive na prostoru Republike Srbije u opštini Ljubovija i svim ostalim opštinama, reč je minimalno, sigurno, o 50.000 građana, da ne govorimo o robnoj razmeni, čekaju da taj most, koji smo još izgradili 2017. godine stavimo u funkciju. Iako je on izgrađen 2017. godine zato što nije u BiH izgrađen granični prelaz, on nije u funkciji. I svaki dan koji se troši na procedure, na propuštanje određenih rokova, znači slabije povezivanje između građana obe država, slabiju robnu razmenu, itd.

Mnogo je uloženo u ovaj most o kojem govorim, a praktično i ovi današnjim zakonom i Sporazum koji je njegov sastavni deo definiše se i usmeravaju se dve države carinske procedure i sve ostalo na neki način, koliko god je moguće uproste. U tom kontekstu, želim da apelujem pre svega na predstavnike BiH da prihvate inicijativu koja dolazi iz Beograda. Vidimo da sjajna inicijativa koja se tiče integrisanog graničnog prelaza Preševo-Tabanovci prema Severnoj Makedoniji daje svoj pun efekat u smislu što manjeg čekanja vremena kamiondžija, prevoza i svega ostalog i da roba može sada daleko brže i daleko efikasnije da ide prema drugih zemljama, zemljama izvoza itd. I te kako je važno da takav jedan integrisani granični prelaz, koji je sad pilot projekat primer između Severne Makedonije i Republike Srbije da uradimo i prema BiH.

Naravno, ta inicijativa koja u nekom širem kontekstu znači otvaranje prostora ideje mini Šengena je jedan od konkretnih stvari koje u ovom smislu od reči treba da ubrza ne samo procedure već i podigne ekonomiju obe države u ovom slučaju omogući otvaranje i novih radnih mesta, ali i brži protok i robe i ljudi.

Što se tiče mosta na Rači sećamo se perioda, davno, neki se možda i ne sećaju kada je bio stari most još u funkciji, koji ima i železnicu, pa smo izgradili novi most. Ja se igrom slučaja sećam i 2010. godine da je most bio izgrađen, ali nije dopušteno da ga građani, narod i sa jedne i sa druge strane obale Save koristi, zato što je tada trebalo sačekati Borisa Tadića da on to otvori.

Nažalost, te stvari više nisu nešto o čemu mi danas treba da pričamo, ali u svakom slučaju hoću da kažem da smo imali negativne primere gde smo čekali određene političare da dođu da preseku vrpcu po nekoliko meseci, jer im je protokol bio mnogo važniji u tom momentu nego život građana na tim prostorima.

Ono što je takođe i te kako važno za Raču, ministar to jako dobro zna, još jednom u iskoristiti priliku da pohvalim sve ono što Republika Srbija radi na prostoru Republike Srbije u smislu izgradnje pristupnih puteva i svega ostalog što je vezano za izgradnju nove trase autoputa koji treba da ide prema Rači i nadam se da ćemo u skorijem vremenskom periodu videti da se to dešava i od strane Republike Srpske i da ćemo imati prostor da spojimo ne samo Beograd i Bijeljinu, nego da spojimo i Bijeljinu sutra sa Banjalukom, obzirom da je Banjaluka izgradila i Republika Srpska autoput Doboja i da ćemo polako približavati Banjaluku, ali izgradnjom ovog autoputa prema Bijeljini, mi ćemo približiti u svakom slučaju i Tuzlu i Sarajevo i to je mnogo važno.

Još jednom da se referišem i da apelujem na most između Ljubovija i Bratunca da se rokovi koji su nekoliko puta do sada prolongirani ispoštuju i da izvođači radova, čini mi se da je reč o firmi „Enikvam“ iz Zvornika, da ubrzaju radove i da se konačno završi granični prelaz i da počnemo da koristimo taj most koji se ne koristi, još jednom apeluje iz tog razloga zato što granični prelaz nije završen.

U tom kontekstu hoću da kažem još jednu rečenicu u smislu ove diskusije da je Republika Srbija uradila u proteklom vremenskom periodu mnogo, da je kao što vidimo i sami zakonom i sporazumom definisala i budžetske stavke koje se tiču održavanja ovih 11. mostova, prema tome sve što budemo u narednom vremenskom periodu radili, podrazumevaće u ovom smislu reči da ćemo imati i bolje održavanje i bolju rekonstrukciju i bolje puteve, a nadam se u budućnosti i nove mostove.

U tom smislu, obzirom da je danas nekoliko mojih kolega referisalo nobelovca Ivu Andrića koji je nekako prva lična paradigma u smislu odnosa i Srbije i Bosne i Hercegovine, obzirom na svoj opus i da mi Ivu Andriću možda najviše poznajemo po njegovom najčuvenijem delu koje nije danas u ovom kontekstu, da kažem, ovih 11 mostova, ali obzirom da je on mostove na Drini ćuprije, najbolje opisao, ja bih ovom prilikom iskoristio i pročitao nešto što je on radio i u poeziji, a što ima veze sa mostovima. Za kraj da pročitam njegovu kratku pesmu koja nosi naziv „Ne ruši sve mostove“

„Ne ruši sve mostove, možda će se vratiti,

nisi ptica, ni leptir obalom što leti.

Kada nema mostova, uzalud je čeznuti,

uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda će se vratiti,

ostavi bar jedan, most između srca i mene.

U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,

mogle bi te nazad nagnuti uspomene.“

Živela Srbija, živeli mostovi, među ljudima i dragim ljudima.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fefratović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Imali ste priliku čuti da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ovaj Predlog zakona, kao i svaki predlog koji vodi da onome što znači spajanje ljudi. Ovaj današnji predlog pored ove materijalne stvari ima i te kako ovu simboličnu ravan koja je izuzetno važna i najbitnija možda za nas ovde na Balkanu i zato su ove današnje diskusije izuzetno važne i smatram da će u budućnosti dati dugoročnih plodova.

Zato što je svaka infrastrukturna investicija, a posebno ona koja je međunarodnog karaktera izuzetno važna za sve ljude, bilo da su u pitanju ekonomski izazovi, bilo da su u pitanju kulturološki izazovi, bilo da su u pitanju ljudski ili neki drugi izazovi, sve je to nešto što ide u pravcu pospešenja ukupnih saradnja između naroda, između građana, između svih onih koji žele normalan život i normalne odnose na ovim našim prostorima.

Vrlo je važno da imamo što više ovakvih projekata, što više ovakvih zakona koji će biti usmereni na to da jednostavno obnavljamo ono što je zapušteno, da vraćamo živost na tim našim saobraćajnicama i da olakšavamo građanima ono što jeste najbitnije, a to jeste da imaju nesmetan, lak, jednostavan protok roba, ali svega onoga što znači egzistenciju na ovim našim prostorima.

Zato smo vrlo radosni što će se i ovaj predlog zakona vrlo brzo implementirati, što će doprineti da sa obe strane Drine, ali svih drugih „Drina“ i svih drugih reka, građani imaju mogućnost da što jednostavnije, što kvalitetnije i što bezbednije prolaze i da razmenjuju svoja kulturna dobra, svoja ekonomska dobra i da na taj način stvaramo one vrednosti koje jesu u suštini svih balkanskih naroda i koje su u stvari u svim ovim našim preplitanjima.

Najvažnije je to da ti mostovi služe, kako su ih oni koji su njihovi graditelji u prošlosti, a i danas u budućnosti namerili, služe dobrom povezivanju, umrežavanju i da budu spone između kultura, tradicija, da budu spone koje će garantovati prosperitet svakom pojedincu ili svakom kolektivitetu u celini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da su mostovi ruke koje spajaju ljude. Postoje i izreke da onaj koji čini dobro od njega se sve više dobra očekuje. Postoji i izreka da najviše mrze onog koji ne ume da mrzi.

Mislim da je Srbija zemlja koja čini dobro od koje se još više dobra očekuje. Da navedem „mini Šengen“. Bosna i Hercegovina je u regionu naš najveći trgovinski partner. Mislim da je njihov interes bio da bez obzira na zajednički preživljenu nesreću da uđu u „mini Šengen“ i da što više robe, usluga, kapitala i ljudi pređe tim mostovima. Srbija maltene insistira na tome ali postoje ljudi koji od razlika prave podele i to treba svakako reći.

Zajednički preživljena nesreća je dvadeset i pet-šest godina iza nas. Po meni, zbog interesa stranih sila i opravdanja njihovih intervencija u cilju razaranja one velike zajedničke države insistira se da pojedine strane iz tog sukoba te razlike istaknu i od tako istaknutih razlika naprave podele.

Na nama je da pokušamo da insistiramo i da dobrim, što više dobrim uslugama pokušamo da u regionu napravimo što bolju ekonomiju, odnosno da ekonomske mere koje Srbija sprovodi budu sprovedene u celom regionu. Da ono što je dobro podelimo zajedno i da zaboravimo tu zajednički preživljenu nesreću, odnosno ne u potpunosti, da je se sećamo, ali da to ne bude razlog zašto region ne bi ekonomski napredovao i zašto zemlje koje, evo, zajednički obnavljaju mostove pogranične, a to most, odnosno na Drini ćuprija nije. Zašto zemlje koje zanavljaju te mostove ne bi po evropskim pravilima, pravilima Evropske zajednice, sada Evropske unije, ne bi oživljavale svoju ekonomiju, jer je to očigledno da bi bilo na dobrobit svih ljudi koji žive u ovom regionu.

Recimo da svako ko je bez posla u BiH, taj posao bi vrlo lako mogao da nađe u Rumi, Inđiji, Staroj Pazovi, Sremskoj Mitrovici itd, ukoliko mu se garantuje slobodan protok ljudi. Ekonomije bi porasle ukoliko bi bio slobodan protok investicija ili neke investicije koje više ne mogu da se realizuju u Srbiji, ili nema, recimo, potreba u Sremu za razvoj tih ekonomija, one bi preko Sremske Rače mogle da se plasiraju u jednom delu BiH.

Mislim da bi to bilo od koristi svim stranama. Međutim, kada regioni, gotovo svi, bacaju kamenje na Srbiju, ja ne znam šta je razlog tome, verujem da sada ova pandemija je malo zbližila ljude i da će se to promeniti, ali kada na vas bacaju gomile kamenja sa svih strana, onda od vas zavisi šta ćete tim kamenjem napraviti. Da li ćete praviti mostove ili ćete praviti zidove.

Srbija se odlučila da pravi mostove, ali nisam siguran da svi naši susedi iz bivših jugoslovenskih republika, iz bivše SFRJ žele da prave od tog kamenja koje bacaju na nas, da žele da prave mostove. Uglavnom to rade da bi pravili zidove. Mislim da je to interes vladajućih garnitura u okolnim zemljama koje svoje nacionalne i verske interese koriste radi samoobnove vlasti.

Uglavnom, lopta je u njihovom dvorištu i ono što ja mogu reći o BiH, a to je dobar savet. Ukoliko želite da sačuvate državu BiH, što verujem da je interes, a Srbija podržava Dejtonski sporazum, koliko ja znam, mi od toga nismo odstupili, ali ukoliko neko želi da sačuva jedinstvenu BiH, onda ne može Republiku Srpsku da naziva šumskom republikom, jer to onda nije interes, to ne vodi pomirenju. Ne može ni da je naziva genocidnom ukoliko želi da ta Republika Srpska bude u njihovom sastavu i ukoliko Srbe tamo naziva agresorima, a oni vekovima žive na toj teritoriji, onda to, ne da ne doprinosi pomirenju, već BiH može da čini nemogućom državom.

To je moj savet bosanskim vlastima, odnosno vlastima u BiH, da probaju da prevaziđu taj problem, jer to nije interes njihovih naroda, to je možda interes jedne strane sile koja želi da opravda svoju agresiju.

Dakle, mi želimo ekonomske integracije, verujem da će do njih doći. Verujem da će to doći i do glava onih koji još uvek ne shvataju da je „mini Šengen“ od interesa za sve države bivše Jugoslavije, pa i malo više, da po principima EU redimo ovo tržište pa ćemo možda onda biti privlačniji komad za EU koja, meni sada to izgleda kao da želi da evropske integracije zaustavi na liniji nekadašnje Austrougarske, a po tome, po toj istorijskoj činjenici BiH na njoj je izvršena aneksija, a Srbija, ovaj uži deo, nije spadao u Austrougarsku i neki političari u Evropi upravo to žele.

Da bi prevazišli to, interes je da slobodan protok ljudi, usluga kapitala, roba na ovoj teritoriji bude po principima makar nekadašnje evropske zajednice i na takav način možda i nateramo Evropu da razmišlja o integraciji sa, kako zovu, zapadnim Balkanom, da i oni osete da je tržište od dvadesetak miliona ljudi ili dvadeset pet, dao Bog, dakle od interesa i za samu EU, odnosno za njihove kompanije da plasiraju svoju robu, onda to svakako diže interes raznih svetskih, finansijskih organizacija da podrže izgradnju autoputeva, ne samo kroz Srbiju, mi to već činimo, već da to podrži kroz druge bivše republike bivše SFRJ.

Na kraju da zaključim svoj govor, ono što ja vidim Drina nije granica, Drina je samo reka. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani ministre, uvažene kolege, kao što je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković, već istakao, JS će glasati za zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između naše dve zemlje.

Ovaj Sporazum je, pored, naravno, izgradnje auto-puta Beograd-Sarajevo, jedan od strateških regionalnih sporazuma i odnosi se na rekonstrukciju 11 mostova, savskog, drinskog i pojasa Uvca. Uređeni i kvalitetni odnosi između Srbije i BiH preduslov su za dugoročnu stabilnost i mir u celom regionu. Naše odnose danas čini razvijena trgovina, mnoštvo projekata u oblasti putne infrastrukture, intenzivan politički i društveni dijalog uopšte.

Mi smatramo da odnosi Srbije i BiH ne smeju da determinišu sukobi iz devedesetih, već neraskidive istorijske i kulturne veze naših naroda i zato su nam danas važni mostovi, ne samo oni koji spajaju obale reka, već oni koji spajaju ljude. Zato JS smatra da izgradnjom mostova, brigom o mostovima, ulaganjem u mostove mi šaljemo i šire poruke, a to je daćemo prevaziđi, premostiti probleme i da smo okrenuti ka jedinoj strani koja je važna, a to je interes građana, unapređenje svakodnevnog života ljudi i ekonomska saradnja. Srbiju i BiH suštinski ne čine nikakvi prostori koji su pogodno tle za rast nekih priča iz prošlosti, već ih čine ljudi koji žive u našim državama. Nas interesuje budućnost, bolji uslovi i kvalitet života građana i to je jedini put kojim Srbija može da ide.

Srbija je jedan od najvećih investitora na području BiH. Imamo razvijenu kulturnu i privrednu saradnju. Najveći broj turista iz regiona koji posećuje Srbiju dolazi upravo iz BiH, prema podacima RZS. Tako je bilo i tokom 2020. godine, Srbiju je posetilo 50.000 turista iz BiH, a i srpski turisti su tokom 2020. godine bili najbrojniji gosti u BiH.

Treba napomenuti da Srbija apsolutni lider u vakcinaciji i otvorivši svoja vrata i onima koji nisu naši državljani mi smo zaista pokazali solidarnost.

Podržaćemo sve poteze koji će doprineti poboljšanju regionalnog poslovnog ambijenta, pa smatramo veoma značajnom i ideju o stvaranju zajedničke industrije zone sa Republikom Srpkom, o kojoj je bilo reči. Srbija je posvećena izgradnji trajnih, stabilnih regionalnih odnosa i kroz inicijativu mini Šengen koja je najsnažnija regionalna ekonomska asocijacija.

Mi očekujemo da Vlada Srbije i u narednom periodu uloži sve napore kako bi se maksimalno iskoristile prednosti zajedničkog regionalnog tržišta. U danu za glasanje podržaćemo predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Jelisaveta Veljković. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre Momiroviću, koleginice i kolege narodni poslanici i svakako, poštovani građani Republike Srbije, svaki sporazum koji potpiše Vlada Republike Srbije verujem da je na korist obe strane potpisnice tog sporazuma.

Mogli smo više puta da se uverimo u sporazume koje smo mi ovde izglasali, koji su doneli veliku dobit našoj državi i svakako i drugoj državi potpisnici. Stoga će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati ovaj Predlog sporazuma, kao i ostale tačke na dnevnom redu ove sednice.

Sporazum Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH je veoma neophodan, jer održavanje i rekonstrukcija putnih međudržavnih mostova je izrazito bitna za obe strane. Saobraćajna sigurnost, trgovine, turističke delatnosti, sportske aktivnosti, kulturne manifestacije, sve to spaja države, a neophodno je za život svih građana obe strane.

Sporazum između Vlada Republike Srbije i ministara BiH je takav da 11 mostova koji nas spajaju, a nadam se da će ih biti više, Republika Srbija je prihvatila šest mostova da održava na reci Drini, to su: Trbušnica-Šepak, Mali Zvornik-Karakaj, Mali Zvornik-Zvornik, most Kralja Aleksandra, dva mosta Ljubovija-Bratunac, to su stari i novi most, i Bajina Bašta-Skelani. Bosna i Hercegovina će održavati i rekonstruisati dva mosta na Savi, Sremska Rača-Rača drumski i Sremska Rača-Rača drumsko-železnički most. Zatim, tri mosta na reci Uvac, Kapija 2, na ulazu u slobodnu zonu, most u Carevom polju i Uvac-Uvac.

Ovaj Sporazum će pratiti i sprovoditi za Srbiju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a za BiH Ministarstvo komunikacija i transporta. Ministarstva će odrediti nadležni organ ili druga pravna lica definisana zakonom ili propisima ugovorne strane. Oba ministarstva će dostaviti podatke o nadležnim organima ili drugim pravnim licima za svaki pojedinačni most. Obaveza ovih organa je da dostave neophodnu dokumentaciju u vezi predmetnog mosta, zatim da blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge strane o planiranim radovima, režima saobraćaja i trajanju održavanja rekonstrukcije.

Nadležna ministarstva su dužna da u roku od 60 dana od potpisivanja ovog sporazuma imenuju članove zajedničkog operativnog tima, a taj zajednički operativni tim će morati u roku od šest meseci da napravi plan rekonstrukcije mostova i njihovog odražavanja. Nadležni organ je dužan da najmanje jednom u dve godine obiđe, pregleda i utvrdi stanje mosta i o tome obavesti drugu ugovornu stranu. Da bi se lakše i brže odvijali radovi, neophodne su carinske i poreske olakšice, tako da je dogovoreno da je za izvođenje ovakvih radova i rekonstrukcije neki materijali, oprema, mašine i uređaji ne podležu carinskoj kontroli i poreskoj upravi. Kontrolu nad ovim poslovima će raditi carinske službe jedne i druge ugovorne strane.

Želela bih da se osvrnem i na jedno važno pitanje koje ovaj sporazum takođe dotiče u članu 12. stav 2. rečima da se njime i njegovom primenom neće prejudicirati buduće rešenje u pitanju utvrđivanja i obeležavanja međudržavne granice. Poznato je da između dve zemlje postoje brojna otvorena pitanja u vezi preciznog opisnog prostiranja državne granice, naročito na donjem toku reke Drine koja se sa svojim fizičkim karakteristikama ne retko izliva, plave okolno zemljište i menja svoj glavni tok, stvara brojan rečna ostrva, rukavce i mrtvaje. To u praksi stvara brojne probleme na terenu za stanovništvo pograničnih sela kome se često dešava da reka čitave komade najplodnije zemlje uništi ili jednostavno promenom glavnog toka faktički odnese na drugu stranu. I dok onda pošteni poljoprivredni proizvođači muku muče da dođu i rade na svojim parcelama ovakvo stanje je pravi raj za razne mešetare, a naročito za ilegalnu eksploataciju rečnih nanosa šljunka i peska koja se usled nemogućnosti stvarne kontrole ne smetano odvija, jer državna granica nije precizno definisana, a time ni nadležnost inspekcijskih službi. Pored toga što se ovakvom praksom nanosi šteta budžetima obe države, njome se ugrožava i živi svet u reci, a što je još važnije tokom nekontrolisane eksploatacije se ugrožavaju i sami mostovi o kojima je danas reč.

Zato sam mišljenja da bi Vlada Republike Srbije i vlada BiH, morala da razmotri ovaj veliki problem, i da, ako je već teško doći do saglasnosti o samoj granici, onda postignu neki sporazum o zajedničkom radu i nadležnostima odgovarajućih vodoprivrednih inspekcija, i drugih službi u pograničnom području na Drini, a mišljenja sam da bi takav sporazum, doneo do višestrukih koristi na terenu, kako za sve tri strane, tako i za lokalno stanovništvo.

U nadi da će biti još mostova, što sam na početku rekla, na ovim rekama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.