Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovani Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem da nam je prethodni režim Dragana Đilasa ostavio zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski totalno devastiranu, a danas u tim delatnostima stojimo na zavidnom nivou. Taj isti Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas Srbija ima zavidan međunarodni ugled. Đilasov i Jeremićev režim ostavimo nam je zemlju sa urušenom Vojskom Srbije. Danas je Vojska Srbije na zavidnom nivou. Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je Srbiju u zdravstvenom sistemu koji je bio poslednji u Evropi, a danas je među prvih 13 zemalja u Evropi.

Na koncu, ostavio nam je pravosuđe koje je bilo poslednje u Evropi, a danas je ono, s obzirom na ono vreme, ipak na zavidnom nivou i upravo izbor ovih sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju predstavlja modernizaciju i pravosuđa, pored materijalne osnove gde se mnogo postiglo, a postiže se i na području obučenosti sudija.

Sve ove sudije koji su danas ovde pred nama, kao kandidati, ispunjavaju osnovne kriterijume, bilo da se radi o stručnosti, obučenosti ili dostojnosti. Posebno podvlačim ovo pitanje dostojnosti sudija. To je, da ne kažem, jedna od tri glavne karakteristike svakog sudije.

Sad, kad uporedimo stranku bivšeg režima Tadića, Jeremića i Đilasa, da li su se oni prilikom izbora sudija pridržavali tih kriterijuma? Naravno da nisu, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti. Jedini kriterijum je bio pripadnost DS, čak su opštinski odbori DS davali predloge za izbor sudija.

Poštovani narodni poslanici, zbog toga nam je sudstvo za vreme Đilasove vladavine bilo u očajnom stanju. Kadrovanje je bilo na jako niskom stepenu. Kako su kolege rekle 837 sudija je ostalo van stroja, da kažemo, i 200 zamenika tužioca. Neke su sudije umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Po oceni sindikata u pravosuđu 20 sudija je preminulo zbog reizbora. To je bilo sudstvo za vreme bivše vlasti.

Moram da kažem, i to vrlo često ističem kad govorim o pravosuđu, da je Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo jedan od najvećih skandala u istoriji pravosuđa sveta, a to je da su izabrali mrtvog sudiju za sudiju, iako je predsednica VSS Nata Mesarović, inače rođaka Borisa Tadića, po toj osnovi je i došla na čelo VSS, izjavila da je izvršila razgovor sa svim kandidatima i da je potrošila 200 časova na razgovor. To znači čitav jedan mesec dana.

Vrlo je interesantno i kako je u vreme Đilasove vladavine izabrana sudija Sonja Brkić za sudiju, iako je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK. Zakon o sudijama tada je izričito to zabranjivao. Međutim, ona se nije toga pridržavala. Sonja Brkić je u RIK-u, tada protivpravno, uzela 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati taj novac.

Kako se bavila pitanjem pravosuđa tada i Evropska komisija, ona je dala vrlo negativnu ocenu o reformi sudstva od 2008. do 2012. godine. Na stani 96. u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine stoji, citiram – reforma koju sprovodi vlast bile su kao najgora moguća stvar u Srbiji, završen citat. Evo, to je pravosuđe kakvo je bilo.

Danas kad uporedimo sa dolaskom za ministra pravde gospodina Selakovića, a kasnije i Nele Kuburović, a sa sada već aktuelne ministarke, situacija se drastično menja. Da li je ono onom nivou na kojem bi zahtevala EU, na primer? Sigurno da nije, ali je na tom nivou da je bolje nego u nekim članicama EU. I to moramo da kažemo. Upravo i reforme koje će sad ovaj saziv Skupštine i Vlade sprovesti idu ka tome da će se sudije birati, zapravo da će sudije birati samo pravosudni organi.

Što se tiče predmeta, moram da kažem da je na početku sprovedenih Đilasovih reformi bilo nerešenih 780.000 predmeta. Znači, 2008. godine, a 2012. godine, umesto da se smanji, on se povećao na tri miliona. Dakle, za 2.180.000 se povećao. U 2019. godini prepolovljen je taj, pa umesto tri i po, imamo milion i po nerešenih predmeta. Tako je izgledalo Đilasovo, Jeremićevo i Tadićevo sudstvo. Više su radili protiv sudstva, nego za sudstvo.

Kad smo već kod Jeremića, možda bi sudstvo i tužilaštvo trebalo sa njim da se pozabavi, sa onim što taj čovek radi, što je radio i što danas radi. On je osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. To je taj njegov centar za pranje finansijskih sredstava.

Samo da napomenem da je Jeremić dobio 200.000 dolara iz Mongolije. Do dana današnjeg nije objasnio na ime kojih usluga je te pare dobio. Samo u vreme od 2013. do 2017. godine dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora. Do dana današnjeg nije objasnio građanima Srbije na osnovu čega je dobio te pare.

Dalje, Vuku Jeremiću je 4,5 miliona dolara uplaćeno iz sumnjivih, fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hong Kongu. Gle čuda, u Hong Kongu se susreo sa Draganom Đilasom, je li? Tu su operisali njegovi prijatelji, Jeremićevi saradnici koji su kasnije uhapšeni, kako znate, u Sjedinjenim Američkim Državama zbog korupcije i pranja novca – Patrik Ho i šeik Tidian Gadio. Ta četvorka, dakle, Jeremić, Đilas, Patrik Ho i šeik Tidian Gadio su međunarodna grupa lopova i prevaranata. Vuk je dobio i 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara.

Pozivam Vuka Jeremića da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio taj silan novac iz inostranstva.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, ne samo građana Srbije, već i regiona, politiku ubrzane ekonomske modernizacije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji, a i okruženju, dotle Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić blate našu zemlju i građane Srbije, tužeći raznim tzv. međunarodnim organizacijama, a u smislu da Đilas prikrije svoje pare na Mauricijusu, Hong Kongu, Hrvatskoj, Holandiji, u 17 zemalja i 53 računa. Verovatno će još biti tih računa i tih zemalja.

Na koncu, mislim da bi sud i tužilaštvo zaista trebali malo duže da se pozabave, a verujem da se i bave gospodinom Đilasom. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Imate još osam minuta.
Izvolite.

Dosta je to, predsedniče, vreme u kojem se sasvim dovoljno može reći.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, predsedniče Narodne skupštine, tužioci, sudije, sudovi, tužilaštva, to je ono što bi trebalo u suštini da nas asocira uvek na pravo i pravdu, barem bi tako trebalo.

Međutim, kada sam ja u pitanju, a ne znam kako je to sa vama, uvažene kolege, i kako je to sa vama, gospodine Pantiću, i sa vama, gospodine predsedniče Skupštine, ali mene prosto ovi trenuci kada govorim o izboru na ovako visoke pravosudne funkcije podsećaju na izbore sudije i tužilaca ranih dvehiljaditih, tj. početkom, u prvoj deceniji dvehiljaditih godina i koliko god ja hteo ne mogu da se otrgnem od te asocijacije i tog sećanja na taj i takav način izbora sudija i tužilaca na istom ovom mestu.

Gospodine Pantiću, vi ste danas u Narodnu skupštinu doneli predloge koji su ozbiljno potkrepljeni predlozima i ozbiljno potkrepljeni mišljenjem Visokog saveta Sudstva a Visoki savet sudstva je pre toga pribavio predloge i mišljenje, a koji se tiču ocene sposobnosti, dostojanstva i stručnosti tih predloga sa kojima ste danas došli pred nas. Jesam li u pravu? Jesam, svakako.

Takođe, u ovom materijalu kada su u pitanju ovi predlozi su i ozbiljne biografije svakog od kandidata i to je nešto što prati predloge VSS. Kada bolje pogledate zavidne biografije svakog od kandidata, impresivne. Sve u svemu, dobro i pedantno urađen posao i kao posao i kao procedura. Prema tome će se svakako odrediti Narodna skupština, odnosno mi narodni poslanici u ovom uvaženom domu.

Međutim, gospodine Pantiću, sećate li se izbora istih ovih ljudi, odnosno na iste ove pozicije početkom dvehiljaditih godina? Da li su te procedure i poslovi bili urađeni na isti način kao danas? Vidim da vrtite glavom, ovo je retoričko pitanje, ni ne morate da odgovorite na njega. Ja vas čak i razumem da nećete ili ne možete da odgovorite. Teško je ovo pitanje, jer siguran sam da je vas kao profesionalca i kao čoveka od struke pomalo možda i sramota svega onoga što je doživela sudijska praksa, odnosno sudijska profesija tog vremena, bez obzira što ti poslovi nemaju baš mnogo veze sa vama. Razumem da je to za vas i za sve ljude i u oblasti pravosuđa dosta teška tema i da možda ni nećete odgovoriti na ovo što vas ja pitam.

Međutim, mi narodni poslanici svakako smo dužni da o tome govorimo, to je naš posao i da se sećamo i da opominjemo Srbiju i neprestano govorimo o tome kako je to izgledalo, kako to izgleda danas i kako treba da izgleda. Evo kako je izgledalo – u ovom materijalu koji ste nam vi danas dostavili, u sličnom materijalu iz tog doba nije bilo važno ni mišljenje VSS, nije bila važna ni biografija koja prati ove predloge nisu bili ni važni glasovi narodnih poslanika u ovom uvaženom parlamentu bar ne u meri u kojoj je to trebalo, složićete se sa mnom.

Bila je važna samo jedna stvar. Bilo je važno mišljenje gradskog, odnosno opštinskog odbora DS one opštine iz koje je kandidat ili grada iz kojeg kandidat dolazi. Ako je kandidat na primer dolazio iz Subotice bilo je važno mišljenje gradskog odbora DS u Subotici. Ako je to bio slučaj u Kraljevu, kao što je danas bilo, bilo je važno mišljenje gradskog odbora DS u Kraljevu i ništa drugo nije bilo važno.

Jako je bitno da ovo ljudi znaju. Kakav poraz sudijske struke gospodine Pantiću. Da li se slažete sa mnom? Veliki poraz. Međutim, bogu hvala ta vremena su iza nas, ali nastojanja da se ta vremena vrate nisu iza nas. Nastojanja da se ta vremena vrate su i te kako živa i ogledaju se u delovanju današnje opozicije u Srbiji koju danas vode isti oni ljudi koji su davali naloge kako da se glasa za sudije i tužioce početkom dvehiljaditih godina. To nastojanje danas se ogleda kroz političko delovanje i Đilasa i Tadića i Jeremića. Vrate li se u oni u Srbiji na vlast, vratiće se i ta praksa izbora sudija i tužilaca. To treba da znate, a onda će se vratiti i vaša sramota, ne mislim vaša lično, naravno, nego u profesionalnom smislu.

Međutim, naravno koliko god to oni želeli danas Srbija prepoznaje prave vrednosti i narod to svakako prepoznaje, pre svega, narod im to neće dozvoliti. Mi ćemo se svakako u danu za glasanje odrediti o ovim predlozima i nadamo se da će ova praksa koja je već postala pozitivna ostati za ubuduće u Srbiji i da se ona nikada više vratiti neće. Hvala vam.

Pošto je ostao još minut i po, gospodin Linta nije tu, da li žele reč Sandra ili Martinović? (Ne.)
Zahvaljujem.
Želim da pitam na kraju da li predstavnik predlagača želi reč? Hvala.
Izvestilac Odbora da li želi reč? (Ne.)
Da li želi još neko ko nije iskoristio pravo?
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, gospodine Pantiću, pre svega želim da vam zahvalim što ste prisustvovali današnjoj raspravi i imali strpljenja da saslušate sve naše sugestije i predloge.

Želim da iskoristim nekoliko minuta u ovoj završnoj reči. Reč je pre svega konkretno o kandidatima. Kolega je maločas završio da se praksa u Srbiji nikada više ne ponovi, kada je reč o srpskom pravosuđu i da svi težimo ka tome da imamo efikasno pravosuđe, dostojno pravosuđe koje će biti pre svega dostupno građanima.

U tom kontekstu želim da kažem da je SPS deo vladajuće koalicije, da delimo vrednosti i odgovornosti kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, ali da delimo vrednosti i odgovornosti i kada je reč o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto ovo kažem? Kada razgovaramo o ovako važnim temama i o ovako važnim pitanjima, naravno da je potpuno logično da kao deo vladajuće koalicije imamo potpuno identičan stav sa našim strateškim i dugoročnim koalicionim partnerima iz SNS.

Dakle, želim da napravim samo jednu ispravku. Danas tokom izlaganja naš ovlašćeni predstavnik je rekao da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve kandidate Visokog saveta sudstva, nisam se bavio u svom izlaganju kandidatima pojedinačno, više sam se orijentisao na nešto što smatram da je važno za srpsko pravosuđe, a tiče se i Izveštaja EU, tiče se onoga i o čemu su govorili evropski parlamentarci, potpuno dobronamerno uz dobronamerne sugestije, jer smatramo da je to smernica, putokaz kojim Srbija, kada je reč o pravosuđu, treba da ide u narednom vremenskom periodu.

Želim da kažem da ćemo mi nakon konsultacija koje smo obavili unutar poslaničke grupe i nakon izlaganja ovlašćenog predstavnika SNS, a opet ponavljam veoma je važno da po ovim pitanjima imamo jedinstven stav, jer govorimo o izuzetno važnoj i osetljivoj temi, dakle, ne kažem da je greška Visokog saveta sudstva - ko radi taj i greši, ali je najvažnije da greške uvidimo na vreme i ako možemo da ih otklonimo i da ih ispravimo.

Dakle, želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati predlog ovlašćenog predstavnika SNS, smatrajući pre svega da na ovaj način se ponašamo odgovorno, vršeći svoju izbornu funkciju kao Narodna skupština Republike Srbije, ali to je naš odgovoran odnos i prema koalicionim partnerima sa kojima gradimo bolju budućnost pre svega, a kada danas govorimo konkretno, reč je o pravosuđu. Zahvaljujem.

Jelena Žarić Kovačević imate tri minuta.
Izvolite.

Hvala vam gospodine Dačiću.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju današnje rasprave možemo da zaključimo za šta se zapravo zalažu narodni poslanici, a što smo u svojim diskusijama danas i isticali, da želimo da budemo na zajedničkom zadatku sa Vladom Srbije u svim aktivnostima koje će značiti unapređenje našeg pravosuđa.

Sudije sude na osnovu Ustava i zakona. Nama treba jako, nezavisno i samostalno sudstvo u koje će pre svega naši građani imati poverenje i biti sigurni da će moći da ostvare svoja prava i da će pre svega iza svih građana Republike Srbije stajati zakon.

Jedan od prioriteta rada Vlade je svakako i sveobuhvatna reforma u našem pravosudnom sistemu, briga o pravosuđu je i briga o stručnim kadrovima, o ljudima koji će biti dostojni nosioci pravosudnih funkcija, briga o infrastrukturi, o uslovima u kojima će oni, a ne samo što je svakako i najvažnije, ali ne samo stvaranje odgovarajućeg zakonodavnog okvira koji će nam omogućiti život u državi u kojoj je vladavina prava na prvom mestu.

Svesni smo potrebe da imamo jako sudstvo kako bismo mogli da istrajemo u još jednom cilju koji je prioritet rada Vlade, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Spremni smo sa ovog mesta da damo punu podršku državnim organima kako bi mogli da rade svoj posao u punom kapacitetu. Jedino kroz zakonito i institucionalno delovanje nadležnih državnih organa dobićemo informacije, ali i odluke koje su ispravne i pravovremene u smislu represivnog, ali i preventivnog delovanja u suzbijanju kriminala.

Odluka da Srbija treba da bude ne samo finansijski i politički stabilna zemlja, već i primer po vladavini prava je na svima nama, kao i odgovornost da takvu odluku sprovodimo.

Kandidatima koji će biti izabrani za sudije želim da opravdaju poverenje koje su dobili od nas kao predstavnika građana i da čuvaju naš pravosudni sistem od uticaja koji bi srušili nezavisnost ili profesionalizam u njihovom radu. Hvala. PREDSEDNIK: Hvala.

Pošto nema više prijavljenih poslanika za raspravu, zahvaljujem se predstavniku predlagača Aleksandru Pantiću i zaključujem zajednički jedinstveni pretres.

Nastavljamo sutra sa zajedničkim pretresom vezano za ostale tri tačke dnevnog reda. Nakon toga će biti glasanje. Hvala.

(Sednica je prekinuta u 18.25 sati.)