Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovani Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem da nam je prethodni režim Dragana Đilasa ostavio zemlju ekonomski, infrastrukturno, industrijski totalno devastiranu, a danas u tim delatnostima stojimo na zavidnom nivou. Taj isti Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je zemlju bez međunarodnog ugleda. Danas Srbija ima zavidan međunarodni ugled. Đilasov i Jeremićev režim ostavimo nam je zemlju sa urušenom Vojskom Srbije. Danas je Vojska Srbije na zavidnom nivou. Đilasov i Jeremićev režim ostavio nam je Srbiju u zdravstvenom sistemu koji je bio poslednji u Evropi, a danas je među prvih 13 zemalja u Evropi.
Na koncu, ostavio nam je pravosuđe koje je bilo poslednje u Evropi, a danas je ono, s obzirom na ono vreme, ipak na zavidnom nivou i upravo izbor ovih sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju predstavlja modernizaciju i pravosuđa, pored materijalne osnove gde se mnogo postiglo, a postiže se i na području obučenosti sudija.
Sve ove sudije koji su danas ovde pred nama, kao kandidati, ispunjavaju osnovne kriterijume, bilo da se radi o stručnosti, obučenosti ili dostojnosti. Posebno podvlačim ovo pitanje dostojnosti sudija. To je, da ne kažem, jedna od tri glavne karakteristike svakog sudije.
Sad, kad uporedimo stranku bivšeg režima Tadića, Jeremića i Đilasa, da li su se oni prilikom izbora sudija pridržavali tih kriterijuma? Naravno da nisu, niti stručnosti, niti obučenosti, niti dostojnosti. Jedini kriterijum je bio pripadnost DS, čak su opštinski odbori DS davali predloge za izbor sudija.
Poštovani narodni poslanici, zbog toga nam je sudstvo za vreme Đilasove vladavine bilo u očajnom stanju. Kadrovanje je bilo na jako niskom stepenu. Kako su kolege rekle 837 sudija je ostalo van stroja, da kažemo, i 200 zamenika tužioca. Neke su sudije umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Po oceni sindikata u pravosuđu 20 sudija je preminulo zbog reizbora. To je bilo sudstvo za vreme bivše vlasti.
Moram da kažem, i to vrlo često ističem kad govorim o pravosuđu, da je Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo jedan od najvećih skandala u istoriji pravosuđa sveta, a to je da su izabrali mrtvog sudiju za sudiju, iako je predsednica VSS Nata Mesarović, inače rođaka Borisa Tadića, po toj osnovi je i došla na čelo VSS, izjavila da je izvršila razgovor sa svim kandidatima i da je potrošila 200 časova na razgovor. To znači čitav jedan mesec dana.
Vrlo je interesantno i kako je u vreme Đilasove vladavine izabrana sudija Sonja Brkić za sudiju, iako je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK. Zakon o sudijama tada je izričito to zabranjivao. Međutim, ona se nije toga pridržavala. Sonja Brkić je u RIK-u, tada protivpravno, uzela 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati taj novac.
Kako se bavila pitanjem pravosuđa tada i Evropska komisija, ona je dala vrlo negativnu ocenu o reformi sudstva od 2008. do 2012. godine. Na stani 96. u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine stoji, citiram – reforma koju sprovodi vlast bile su kao najgora moguća stvar u Srbiji, završen citat. Evo, to je pravosuđe kakvo je bilo.
Danas kad uporedimo sa dolaskom za ministra pravde gospodina Selakovića, a kasnije i Nele Kuburović, a sa sada već aktuelne ministarke, situacija se drastično menja. Da li je ono onom nivou na kojem bi zahtevala EU, na primer? Sigurno da nije, ali je na tom nivou da je bolje nego u nekim članicama EU. I to moramo da kažemo. Upravo i reforme koje će sad ovaj saziv Skupštine i Vlade sprovesti idu ka tome da će se sudije birati, zapravo da će sudije birati samo pravosudni organi.
Što se tiče predmeta, moram da kažem da je na početku sprovedenih Đilasovih reformi bilo nerešenih 780.000 predmeta. Znači, 2008. godine, a 2012. godine, umesto da se smanji, on se povećao na tri miliona. Dakle, za 2.180.000 se povećao. U 2019. godini prepolovljen je taj, pa umesto tri i po, imamo milion i po nerešenih predmeta. Tako je izgledalo Đilasovo, Jeremićevo i Tadićevo sudstvo. Više su radili protiv sudstva, nego za sudstvo.
Kad smo već kod Jeremića, možda bi sudstvo i tužilaštvo trebalo sa njim da se pozabavi, sa onim što taj čovek radi, što je radio i što danas radi. On je osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. To je taj njegov centar za pranje finansijskih sredstava.
Samo da napomenem da je Jeremić dobio 200.000 dolara iz Mongolije. Do dana današnjeg nije objasnio na ime kojih usluga je te pare dobio. Samo u vreme od 2013. do 2017. godine dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora. Do dana današnjeg nije objasnio građanima Srbije na osnovu čega je dobio te pare.
Dalje, Vuku Jeremiću je 4,5 miliona dolara uplaćeno iz sumnjivih, fantomskih energetskih kompanija koje posluju u Šangaju i Hong Kongu. Gle čuda, u Hong Kongu se susreo sa Draganom Đilasom, je li? Tu su operisali njegovi prijatelji, Jeremićevi saradnici koji su kasnije uhapšeni, kako znate, u Sjedinjenim Američkim Državama zbog korupcije i pranja novca – Patrik Ho i šeik Tidian Gadio. Ta četvorka, dakle, Jeremić, Đilas, Patrik Ho i šeik Tidian Gadio su međunarodna grupa lopova i prevaranata. Vuk je dobio i 120.000 dolara od Katara i ambasade u Berlinu 200.000 dolara.
Pozivam Vuka Jeremića da građanima Srbije objasni na ime čega je dobio taj silan novac iz inostranstva.
Na kraju, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, ne samo građana Srbije, već i regiona, politiku ubrzane ekonomske modernizacije, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji, a i okruženju, dotle Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boris Tadić blate našu zemlju i građane Srbije, tužeći raznim tzv. međunarodnim organizacijama, a u smislu da Đilas prikrije svoje pare na Mauricijusu, Hong Kongu, Hrvatskoj, Holandiji, u 17 zemalja i 53 računa. Verovatno će još biti tih računa i tih zemalja.
Na koncu, mislim da bi sud i tužilaštvo zaista trebali malo duže da se pozabave, a verujem da se i bave gospodinom Đilasom. Hvala.