Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade i ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona iz oblasti rudarstva i energetike sa jasnom ambicijom da konačno iskoračimo u osavremenjenju, modernizaciji energetskog sektora i konačno uhvatimo korak sa izazovima vremena, prostora, potrebama zemlje, potrebama građana, a i svakako zahtevima i potrebama tržišta. Zato ove zakone treba podržati. Svakako, pred nama su brojne rasprave i mogućnosti da eventualno još neku novu ideju ugradimo, odnosno da eventualno neku primedbu, koja je argumentovana, i uvažimo.
Pitanje rudarstva, pitanje ruda i energetike je zapravo jedno od strateških pitanja za svaku zemlju, tako da su i ovi zakoni, možemo slobodno kazati, zakoni strateške prirode za budućnost zemlje, za njen razvoj, za njenu stabilnost i svakako njenu sigurnost.
Rudna bogatstva su nekako božjom voljom podeljena po zemaljskoj kugli, ispod kore zemaljske kugle, nekada po nekoj logici, a nekada i bez logike.
Mnogo zemalja ili većina zemalja, ukoliko su darovane bogatstvima ispod zemaljske kore, obično su im uskraćena bogatstva iznad zemaljske kore i obrnuto,. Ukoliko su obdarena bogatstvima zelenila i prirode iznad zemlje, obično su uskraćena za bogatstva unutar utrobe zemaljske kugle. Jedan deo zemalja je uskraćen i sa jednog i sa drugoga nivoa, ali naša zemlja i retke zemlje su one koje su darovane bogatstvom i unutar zemaljske utrobe i iznad njene površine i to je nešto što treba vazda istaći i biti potpuno svestan, ali ponajpre i iznad svega biti krajnje odgovoran u upravljanju tim resursima, bogatstvima, odnosno blagodetima.
Zapravo, uspešan narod, uspešna zemlja, uspešna vlast je ona koja pokaže svest i odgovornost u rukovanju tim blagodetima i tim potencijalima.
U svetim knjigama je zapisano da je sve ono što je u zemlji i na zemlji podređeno čoveku, potčinjeno čoveku. Neki ljudi su to razumeli kao neograničeno pravo da koriste neodgovorno, uništavaju, ne misleći šta će biti posle. Međutim, ta podređenost bogatstava, zemaljskih bogatstava čoveku, nije neograničena. Ona je usklađena sa onim principom da prava i obaveze uvek idu u ravnoteži. Što su veća prava, veće su i obaveze i odgovornosti. Zato čovek kao pojedinac, ali isto tako kao i kao kolektivitet može i ima pravo upravljati bogatstvima zemlje, eksploatisati ih, koristiti za svoje potrebe, ali isključivo u stepenu i kapacitetu sopstvenih odgovornosti, gde će zapravo to činiti na najbolji način, da pre svega eksploatiše onoliko koliko je neophodno, da to sve čini profesionalno i plemenito i da sve to bude za korist i u korist postojećih i budućih generacija.
Danas u svetu imamo mnogo modela kako se eksploatišu, koriste i iskorišćavaju rudna bogatstva. Imamo drastičnih primera. Imamo afričke zemlje koje su najbogatije, recimo, sa rudama dijamanata, a u toj zemlji ne možete kupiti ni jedan jedini dijamant, dok imate na drugoj strani razvijene zapadne zemlje koje u svom rudnom potencijalu nemaju ni gram dijamanta, a poznate su svetske zemlje ili sile prometom i ponudom dijamanata. Ne treba detaljisati u razumevanju ove poruke. Zapravo je u pitanju znanje i neznanje, odgovornost i neodgovornost.
Mi zasigurno nećemo biti, pre svega, zemlja koja će samo biti prostor za eksploataciju naših bogatstava sa strane. To svakako ima intenciju i ovaj zakon, ali isto tako to ne znači da ćemo biti zatvoreni za strane investicije koje su zainteresirane za eksploataciju rudnih bogatstava u skladu sa zakonima koje ćemo mi, nadam se, ovih dana usvojiti.
Zapravo, ono što bi trebalo da bude zlatni put naš u strateškoj orijentaciji jeste neka sredina, jer mi moramo naći, s obzirom na i naše interese i naše mogućnosti i nemogućnosti, neku meru između sopstvene eksploatacije, strane eksploatacije i dostupnosti stranih investitora za eksploataciju ruda, ali veoma oprezno, veoma selektivno, precizno uređeno i krajnje odgovorno i u pogledu odnosa nas u smislu tih bogatstava prema sadašnjim, ali isto tako i prema budućim genracijama.
Čovek je stvoren od zemlje i zapravo je ta veza njegova sa zemljom takva i sve što treba biološkom biću čoveka je u zemlji. Sve što treba njegovoj duši je na nebu ili dolazi sa neba i zapravo najlepši najbolji život je kod onih koji uspevaju da naprave harmoniju između upravo ovih relacija.
Eksploataciju i korišćenje zemaljskih bogatstava upravo treba urediti. To je intencija i ovih zakona, principima i normama koji će štititi i ono što je u zemlji od prekomernog, neodgovornog korišćenja i eksploatacije i od rušenja harmonije onoga ispod zemlje i iznad zemlje, a to je energetika i ekologija. Isto tako, i u pogledu opasnosti od rušenja i ugrožavanja harmonije između onoga što je u zemlji i onoga ko upravlja zemljom, a to je čovek, a to je opet poštovanje božijih i ljudskih zakona humanosti koji će štititi čoveka. U harmoniji i skladu između ta tri ugla, između te tri relacije, onoga što je u zemlji, onoga što je iznad zemlje i onoga ko raspolaže zemlje upravo ovaj zakon u meri u kojoj pospeši, a prema onome što sam imao uvid na osnovu ponuđenog i na osnovu obrazloženja, zapravo ovaj zakon ima nameru, ima težnju, ima intenciju da zapravo uspostavi tu harmoniju i taj balans između ta tri faktora. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati donošenja ovog zakona.
Svakako da moramo biti svesni da ovo nije kraj puta, da kada se iskoračuje, kada se pravi iskorak ove vrste u pogledu reorganizacije, pre svega u zakonodavstvu, zakonodavne reorganizacije u uređenju ovog prostora, kada se to čini po prvi put, nek odmah budemo spremni za godinu ili dve da primetimo šta su nedostaci u praksi. Jer, to je činjenica, da kad se napravi ozbiljna reorganizacija i ozbiljan iskorak, da ćemo se na implementaciji ovog zakona, na novinama koje će se pojaviti sa raznim investitorima, raznim ponudama, da ćemo dobiti i nova iskustva. To nije ništa strašno, što ćemo za godinu ili dve dana ponovo dorađivati ove zakone, oni su živa materija i tako i treba posmatrati.
Čestitam ministarstvu i samoj ministrici na hrabrosti na iskoraku, jer mi, evo, imamo problem u Narodnoj skupštini na kolegijumu da nam ne pristižu dovoljno intenzivno predlozi zakona iz Vlade koliko mi ovde u Skupštini radimo. Zato mi je drago da smo ovako efikasno jednu vrlo tešku materiju dobili u dobrom roku i da možemo ovih dana i taj posao uspešno okončati.
Kada je u pitanju energetika, iako izgleda da imamo iskustva, nisam siguran da isto tako možemo proći sa površnim intervencijama. Postoji tu, istina, ozbiljno iskustvo ove zemlje kada je u pitanju energetika, bilo da je u pitanju vodoenergetika, termoenergetika, pre svega električna energija, ali ipak smo preduboko u 21. veku i mogu reći da prilično kasnimo u tom suočenju ili spremnosti da se suočimo sa tom nonsesnom strateškom orijentacijom da nam je električna energija bila ključni energent, da nam je najskuplji energent bio u ulozi najjeftinije i najmasovnije upotrebe energenta. Dakle, to je prosto nešto što je nemoguće da opstane.
Definitivno mi je drago da ovim zakonom i tu otvaramo nove mogućnosti i da ćemo, neću reći se odmah obračunati, jer će trebati mnogo vremena da i praktično sve to zaživi, jer prosto postoji navika u domaćinstvima i to najsiromašnijim da je, kako se to kaže kolokvijalno – struja sve i sve, gde niko ne razmišlja da je zapravo ta struja najskuplji energent i šta je sve potrošeno ili u vodosistemu ili u termosistemu da se dođe do najskupljeg energenta koga mi koristimo za najjeftinije, za najmasovnije, za ono što koriste i domaćinstva.
Ako ništa, barem smo pokazali, ili ovim zakonom pokazujemo, odlučnost da konačno ne zabijamo glavu u pesak, jer je decenijama zabijana glava u pesak. Ovo što ja govorim nije otkriće, nije nikakva genijalnost, ovo svi znaju. Ali, ovde nije trebalo otkriti i reći – eureka, ne valja ovo što radimo sa strujom, već je samo trebalo da se nađe potencijala na nivou vlasti, pre svega izvršne, ali isto tako i zakonodavne i niko se od nas ne može potpuno ukloniti od odgovornosti, dakle, trebalo je to i to je ono što se sada čini. Tu glupost ili taj promašaj koji je bio višedecenijski i koji nam nanosi ogromne štete, da zapravo konačno kažemo stop, da otvorimo novu stranicu i da krenemo da remontujemo sistem, da remontujemo društvo. Ali, ne možemo remontovati sistem, reformisati ga, ukoliko ne remontujemo naše glave i našu svest i ukoliko ne pokažemo odlučnost da krenemo sistemski, a to je ovo što danas činimo i što svakako pozdravljam.
Ono što mi je takođe pozitivan utisak kada su u pitanju ovi zakoni jeste ponovno potenciranje na aspektu obnovljive energije i nešto što zaista jeste budućnost i što ne spada u one proevropske floskule koje treba da ispunimo zato što nam neko traži, već zato što to zaista jeste naš interes, personalni, kolektivni, porodični, ljudski, društveni i svaki drugi koji zapravo jeste možda i najvažniji u onom segmentu koga sam malo pre pomenuo u pogledu uspostave harmonije između energenta, između čoveka, između rude, između ovog nadzemaljskog blaga a to je zdrava okolina, odnosno kvalitetan ambijent za život.
U tom pogledu mi je drago da će ovi zakoni olakšati zapravo sve one investicione aktivnosti, domaće, strane, bilo koje, koje će nam omogućiti da što brže pređemo ili prelazimo ili bar onima koji žele da pređu na mogućnosti obnovljive energije, zdrave energije, odnosno ekološke energije, što pre to bude ostvarivo.
Evo, imamo i radosnu vest, lično sam bio učesnik tih razgovora, uskoro će Pešter, Pešterska visoravan, jedna od najlepših visoravni u ovoj zemlji, na području opštine Sjenica, dobiti najveći solarni park na Balkanu. Razgovori su duboko u toku, već dogovori načelni i postignuti i već određeni koraci u opštinskoj vlasti u Sjenici postignuti. Mi ćemo tamo dobiti najveći ekološki solarni park na području jugoistočne Evrope. Evo kako je moguće kada, recimo, dobijemo promenu lokalne vlasti u jednoj maloj, siromašnoj opštini, ali isto tako investitori koji su čekali 30 godina da dobiju domaćina koji će im omogućiti da bez ikakvih, da kažemo, uslova koji nisu profesionalni, da ne kažem neke teže reči, ali ljude primiti i olakšati im birokratski, olakšati im etički, olakšati im profesionalno da mogu pregovarati.
Istina, upravo je bio onaj sudar na tom području, ovde je neko od narodnih poslanika, čak sam i ja o tome nešto govorio, tu je bio sukob oko onih 800 hektara koji su bespravno bili poklonjeni nekom privatnom tajkunu, bez ijednog pravnog osnova. Sada je opštinska vlast uspela da zaustavi tu zloupotrebu i da omogući investitorima da po zakonitim, po standardima tržišnog privređivanja, dakle, ljudi su čak kupili zemlju, nisu tražili od opštine nikakve poklone, ništa što bi bilo na štetu građana. Ja sam čak u tim razgovorima posebno insistirao, pošto ne poznajem materiju, na garancijama i dokazima o mogućim štetnim posledicama i zaista sam bio uveren da taj solarni park nema apsolutno nikakve štetne efekte za taj prostor, pošto se radi o ekološki bitnom i veoma važnom prostoru.
Naravno da sada mi tu imamo dva koncepta. Neko je imao ideju da gradi novu termoelektranu, recimo, kod rudnika Štavalj, što bi bilo profitabilno i profitno, ali ukoliko vi na jednom takvom ekološki bitnom prostoru, kao što je Pešterska visoravan… Mislim da je upravo ovo budućnost. Naravno da će se eksploatacija rudnika Štavalj nastaviti, da se ona treba modernizovati, da se ona treba unaprediti, ali mislim da ne treba da podležemo tom banalnom izazovu interesa – hajde da imamo termoelektranu tu gde je rudnik, to će biti najjeftinije, uzimaćemo pare. Međutim, šta je sa trovanjima, šta je ostalim ekološkim rizicima, rizicima i opasnostima.
Tako da će naša orijentacija, naravno, tamo gde možemo lokalno uticati, ali i ono što nam, verujem, omogućuju ovi zakoni, za šta ćemo zasigurno imati podršku Vlade, s obzirom da je ona svoj kurs zapravo pokazala kroz predlog ovog zakona… Bitno nam je da one načine energetske eksploatacije, organizacije i svega onoga što smo imali treba polako da potiskujemo iza nas. To ne znači da sada treba da zapostavimo sve ono što je klasično postojalo i konvencionalno dokazano.
Kada je u pitanju energetska mreža, meni je drago da smo postigli strateške dogovore sa vladajućom većinom ovde. Kada je u pitanju obnova elektromreže i niskonaponske i visokonaponske u Sandžaku, stanje je stvarno očajno, stvarno je glavni dovod, kako su mi objasnili, do Novog Pazara ispod svakog nivoa, a zamislite onda kada se to dalje distribuira prema Tutinu, Sjenici i dalje u kakvom je stanju ta mreža.
Da ne govorim o problemima zapuštenosti od elementarnoga održavanja, čak se i godinama nije ni čistio onaj koridor gde prolaze dalekovodi od šume, pa onda i 10 santimetara snega, prosto spusti granu, koja napravi spoj i izazove probleme. Vi ste imali jednu praksu da svakodnevno i kod najmanjeg snega nestane struje i da je nema po nekoliko dana itd. To smo već govorili, neću da ponavljam, već prosto podsećam da sada, ulaskom u ove velike iskorake i reformu ovu, zakonodavnu reformu, i ono što je orjentacija u pogledu obnovljivosti, obnovljivosti energije i sve ovo što ćemo ovim zakonima, ako Bog da, uspešno obaviti i iskoračiti, dakle to ne znači da ćemo zaboraviti ono što su dnevni problemi, ono što je obaveza nadležnih organa - obnova elektro mreže i ono sa čime se građani suočavaju. Svakako da pomenem, što je opet strateška vena, ili arterija, kako god, gasovoda koji ide od Kopaonika preko Novog Pazara, Tutina, Sjenice i dalje, kako smo se dogovorili, prema Priboju, dakle, to će već biti, ono što nas može delegirati za prostor koji više neće biti ekonomski zapostavljen, na kome će se moći, uz svakako autoput i sve druge saobraćajne investicije, doći na jednu pozitivnu nulu i postati privlačan prostor za investicije.
U tom pogledu naša puna podrška. Hvala vam.