Dobar dan svima, poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, drage poslanice i dragi poslanici. Počastvovana sam što danas ispred vas sa svojim timom branimo četiri važna predloga zakona, dva zakona predstavljaju izmene i dopune zakona, dakle Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a dva su potpuno nova zakona. Jednom prvi put u našoj praksi, a to je zakon o obnovljivim izvorima energije. Nikada do sada nismo imali poseban zakon o obnovljivim izvorima energije, a drugi je zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Razlog zašto je Vlada Republike Srbije 29. marta ove godine usvojila na predlog Ministarstva rudarstva i energetike ove predloge zakona, jeste što je ovo možda jedna od najvažnijih prekretnica u energetskoj politici naše zemlje.
Svedoci smo da se velike promene dešavaju u globalnoj energetici, naravno računajući u tu globalnu energetiku, energetiku celog sveta odnosno, dakle, kako i na koji način doći do klimatski održivog razvoja koji svakako podrazumeva jednu održivu i zelenu energetiku.
I to je bio razlog zašto je po formiranju nove Vlade krajem oktobra prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa svim relevantnim institucijama, ministarstvima, direkcijama, preduzećima, civilnim sektorom, selo i kroz pre svega prvo određene radne grupe, zatim obaveštavanje javnosti, zatim javne rasprave koje su se obavile i ako smo u vremenu još uvek u vremenu Kovida, predložili Vlade Republike Srbije ove zakone.
Oni treba da nam omoguće da donesemo određene fundamentalne odluke u oblasti energetike i rudarstva. To znači sa jedne strane da napravimo prekretnicu u odnosu na energetsku politiku prethodnih decenija, a naša energetska politika se pre svega zasnivala na tome da kada govorimo o proizvodnji električne energije, onda je to preko 65% iz termoelektrana, a ostatak iz hidroelektrana.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti nismo vodili računa o tome kako se ophodimo prema energiji bilo da je ona toplotna ili energična energija.
Kada govorimo o oblasti rudarstva i geoloških istraživanja, nismo dovoljno vodili računa o tome da zaštitimo upravo naše mineralne resurse i da vodimo, odnosno da efikasnije ih koristimo za dobrobit naše zemlje, pre svega naših građana i građanki.
I naravno, Zakon o energetici kao krovnog zakona koji je donet 2014. godine priznaćete da se mnogo toga promenilo u odnosu na 2014. godinu. Mnogo je godina prošlo, svet je išao mnogo brže u oblasti energetike i rudarstva, nego što smo išli mi. To su osnovni razlozi.
Želeli smo moderne zakone, zakone koji mogu da omoguće nove investicije, zelene investicije, zelenu energiju, želimo da kroz ove zakone postavimo temelje da energetika i rudarstvo budu pokretači privrednog razvoja, da energetika i rudarstvo ne učestvuju samo sa neki 5% u stvaranju BDP, nego da dođu do nekih 10% jer to možemo.
Želeli smo ovim zakonima da, i predstavićemo danas da damo osnovu za novi investicioni plan u energetici i rudarstvu, koji već sada jeste težak blizu 16 milijardi evra, odnosi se i na oblast energetike, znači, elektroenergetike, nafte, gasa i obnovljivih izvora energije, toplotne energije i naravno rudarstva.
Ovi zakoni su osnova, ali samo prvi korak. Ovi zakoni su napravljeni u skladu sa svim ekološkim principima i svim standardima u oblasti životne sredine, svaki od ovih zakona je poseban akcenat upravo stavio na zaštitu životne sredine, zato što više nema odluka u oblasti energetike i rudarstva, a da se zajednički to ne radi, upravo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Ponosni smo posebno na zakon o obnovljivim izvorima energije, Srbija danas nije ispunila ni čak neke svoje međunarodne obaveze u tom smislu, ali čak i da to stavimo sa strane međunarodne obaveze, da razmišljamo o tome da li je dobro za nas da imamo proizvedenu električnu energiju ili toplotnu energiju iz obnovljivih izvora energije, da jeste, dobro je, i važno je.
Naša želja i naša vizija Vlade Republike Srbije, predsednika, onog trenutka kada je potpisao prošle godine u novembru Sofijsku deklaraciju, kada smo se kao država obavezali na zelenu agendu, jeste zelena Srbija.
Godine 2040. minimum 40% proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije 2050. godine, minimum 50%. I to Srbija može, početak i prvi korak jesu upravo zakoni koji su ispred vas.
Ja se nadam da ćemo mi da imamo jednu konstruktivnu raspravu, da ćemo razgovarati o energetskoj politici u budućnosti, o energetskoj politici naše zemlje, zato što smo mi zemlja koja, kao i u svakoj infrastrukturi kao što smo to radili u saobraćajnoj infrastrukturi, povezivali se sa regionom tako isto imamo sve mogućnosti da to isto radimo i u energetici. Da se povežemo sa regionom i da budemo nezaobilazna ruta, bilo da pričamo o gasovodima, bilo da pričamo o transbalkanskom koridoru i prenosu električne energije.
Tako da, hvala vam što danas ispred vas možemo da predstavimo ovako važna četiri predloga zakona. Hvala.

Hvala.
Elvira Kovač, u ime Odbora za evropske integracije.

Zahvaljujem poštovana ministarko sa saradnicima, predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz ugla evropskih integracija, moram da naglasim da je među preporukama u izveštaju Evropske komisije koji je bio objavljen 6. oktobra prošle 2020. godine, za Poglavlje 15. koji se tiče energetike, stoji ocena Srbija je postigla izvestan napredak u oblasti energetske efikasnosti kroz usvajanje pravila o energetskom obeležavanju, ali da se očekuje usvajanje izmena zakona o efikasnom korišćenju energije, da je potrebno dalje usvajanje podzakonskih propisa, kojima će se postići potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU, naročito sa direktivom energetskim svojstvima zgrada, s toga svakako pozdravljamo da je donošenje zakona o energetskoj efikasnosti i racionalne upotrebe energije predstavlja jednu od ispunjenja, jednih od preporuka Evropske komisije navedenih upravo iz Izveštaja Evropske komisije od početka oktobra prošle godine, upravo za Poglavlje 15. energetika.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici je delimično usklađen, kao što smo o tome razgovarali na Odboru sa sekundarnim izvorima prava EU, zbog toga što je potpuna usklađenost moguća postići upravo ulaskom Republike Srbije u EU i donošenjem podzakonskih akata, određeno je u kom roku će se oni doneti.

Moramo naglasiti i da, iako još nije doneta odluka na nivou evropske zajednice kojim se precizira rok transponovanja nove direktive oblasti obnovljivih izvora energije za zemlje članice, za same zemlje članice još uvek nije doneta iz opšte obaveze koje proističu iz procesa usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, znači da se pravni sistem Republike Srbije uskladi.

Ne postoje prepreke, zapravo da se transponuje nova direktiva i donošenjem zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije izvršava se transponovanje ove politike u pravni sistem naše zemlje Republike Srbije.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u procesima pristupanja Evropskoj uniji najdalje navodi još neke zanimljive podatke koje bih želela da iznesem, na primer da su obnovljivi izvori energije činili 20,32% bruto finalne potrošnje energije, doduše to su podaci za 2018. godinu, što je ispod cilja koji je zapravo postavljen u pogledu nacionalnih obnovljivih izvora energije Republike Srbije, što je 27% za 2020. godinu.

Nadalje kada gledamo razne podatke iz Izveštaja o proizvodnji električne energije, pričamo o samoj EU za 2020. godinu, pokazuju da su obnovljivi izvori u koje spadaju kao što znamo energija vetra, Sunca, hidroenergija, biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije EU, to je famozna brojka od 38% struje generisano pomoću obnovljivih izvora, dok je sagorevanjem fosilnih goriva proizvedeno 37% električne energije, a treći izvor energije je u samoj EU čini nuklearne energija sa 25%.

Nadalje, spomenutim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima definisano je da se u pogledu uslova i načina kontrole i praćenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi primenjuju propisi, zapravo o zaštiti životne sredine, iz te oblasti.

Ovaj Predlog zakona, načelno obuhvata osnovne principe sadržane u direktivama, u više spomenutih direktiva koje su potrebne za donošenje, još jednom naglašavam, podzakonskih akata. Posle donošenja tih podzakonskih akata će zapravo biti potpuna usklađenost i preuzete sadržaj odredbi i uputstava EU.

Predlog zakona o energetskoj efikasnosti, racionalnoj upotrebi energije, regulativa EU u oblasti energetske efikasnosti velikim delom je izmenjena u pravcu povećanja energetske efikasnosti i u samoj EU i postizanja većih ušteda energije.

S toga kao, složićemo se svi, važnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena i upravo zbog ovih promena bilo je neophodno dodatno usklađivanje i našeg zakonodavstva.

Ono što sam spomenula i na samoj sednici Odbora za evropske integracije, moramo naglasiti da je EU u oktobru prošle godine, 2020. godine, objavila Strategiju masovne energetske obnove zgrada, s obzirom da se očekuje da se stopa renoviranja u narednih 10 godina minimum duplira.

U nekoliko rečenica, još da spomenem obavezno, da ne zaboravimo i bespovratna sredstva EU, a moram da spomenem i uspešni primer mog rodnog grada, grada Zrenjanina. Naime, tamo su prošlog meseca otvorili prvu „pametnu zgradu“ u Banatu. Pokretanjem regionalnog centra za energetsku efikasnost prvog takve vrste u celoj Republici Srbiji obeležen je završetak jednog uspešnog IPA projekta prekogranične saradnje Rumunija – Srbija – „Pametna i održiva potrošnja energije“.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima Veroljub Arsić, predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da po današnjem nekom mišljenju i standardima koji postoje u Srbiji rudarstvo i energetika i zaštita životne sredine ne idu nekako zajedno. Tako je bilo mišljenje, tako preovladava i mislim da smo sa ovim zakonima napravili jedan od prvih koraka da pokažemo da je to i te kako moguće.

Zato je Odbor za privredu, rudarstvo i energetiku organizovao javno slušanje po pitanju donošenja ovih zakona, ne samo iz razloga da poslanici koji treba da se izjasne, pre svega da diskutuju, a kasnije izjasne o ovim predlozima zakona, budu upoznati šta su to novine koje ovi zakoni donose, već i radi toga da bi naša stručna javnost, a kasnije i građani šta nas to očekuje kada ove zakone usvojimo.

To je bilo 9. ovog meseca. Već 10. aprila, ovde ispred zgrade Narodne skupštine održan je nekakav performans pod nazivom „Ekološki ustanak“. Čini mi se da organizatori nisu ni hteli ni da znaju, ni da čuju o čemu je to Odbor raspravljao kada je bilo to Javno slušanje.

Isto tako, nisu hteli ni da znaju, ni da pročitaju šta to piše u ovim zakonima o kojima danas raspravljamo, niti smo mi kao predstavnici građana dobili bilo kakvu inicijativu sa bilo kakvim zahtevima koji se postavljaju pred ovaj parlament i nas narodne poslanike. Onda, mogu da raspravljaju ako taj uslov nije ispunjen, a to je osnov, onda je to isključivo bio jedan politički performans određenih ljudi koji, pod izgovorom zaštite životne sredine, žele da spreče dalji razvoj Srbije.

Zato što, kada pročitamo bar ono što su oni dostavili medijima, više od 95% njihovih zahteva je sadržano u ovim zakonima. To bi naš narod rekao – zašto kucate na otvorena vrata.

To je, ja mislim, jedan od razloga zašto nisu ni hteli na neki drugačiji način da izrade neki svoj politički stav po pitanju ove oblasti.

Naravno da baš iz ovog razloga koji sam rekao na početku, do sada je bilo mišljenje da energetika, rudarstvo ne idu sa zaštitom životne sredine. U ovim zakonima mi sada treba da pronađemo meru, odnosno zakon treba da odredi meru u kojoj bi smo mogli da koristimo naša prirodna bogatstva, dakle rudna bogatstva, da kasnije dođemo i do energije koja nam je neophodna radi razvoja ne samo privrede i ekonomije, nego društva i u celini, a da pritom ne ugrozimo našu životnu sredinu.

Mislim da je ovo jedan dobar korak da imamo neka potpuno nova zakonska rešenja. Zakon o obnovljivim izvorima, odnosno Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je jedan potpuno novi zakon u Republici Srbiji i na potpuno drugačiji način tretira ovu temu koja je do sada na određeni način bila regulisana i Zakon o energetskoj efikasnosti, da onu energiju do koje dolazimo, za sada relativno lako ali u budućnosti neće biti tako, na jedan racionalan, ekonomičan način koristimo i na taj način damo doprinos i svojoj energetskoj efikasnosti, energetskoj sigurnosti, a kasnije i zaštiti životne sredine.

Nadam se da ćemo u nastavku debate po ovim predlozima zakona pokazati da je moguće koristiti i energiju, odnosno proizvoditi je, koristiti prirodna rudna bogatstva i zaštiti Srbiju u ekološkom smislu i sredinu u kojoj živimo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Prvo, zaista želim da se zahvalim Odboru i vama, gospodine Arsiću, zato što mislim, odnosno ne mogu baš da se setim koliko zakona je u prethodnom periodu bilo i, pre svega na Javnom slušanju koje smo organizovali, pored svih procedura koje smo ispoštovali kada smo predlagali, odnosno kada smo počeli da se bavimo izmenama i dopunama ovih zakona i kada smo počeli da se bavimo stvaranjem novog zakona o obnovljivim izvorima energije, i drago mi je da smo imali i Javno slušanje zakona, takođe i veliki broj ljudi koji je bio onlajn i koji su slušali i gledali, postavljali mnoga pitanja.
Takođe ću se složiti sa vama, pre svega, klima je javno dobro. Zaštita životne sredine je jedna održiva energetika, to znači energetika koja treba da obezbedi energetsku bezbednost zemlji su generacijska pitanja i mislim da moraju da idu zajedno.
Kada govorimo o ekološkom protestu, pod znacima navoda ga često stavljam, koristi se klima u političke svrhe. To jeste i može da bude ozbiljan problem. Da ne bih dužila o tome, dovoljno je pogledati šta je ostalo iza ekološkog protesta iza protestanata. Ostalo je uglavnom đubre koje je „Gradska čistoća“ Beograda skupljala.
Prema tome, ako želimo stvarno i istinski svi, pa i oni koji napadaju vlast zbog zaštite životne sredine, a nisu u pravu, jer su svi zakoni o izmenama i dopunama, ako zaista se želi da se brine o životnoj sredini, onda svako od njih i svako od nas treba o toj životnoj sredini da brine 24 sata, a ne da to koriste u političke svrhe, jer to nikome neće doneti dobro.
Zakon o obnovljivim izvorima energije koji ste pomenuli je upravo zakon koji treba da nam omogući taj jedan preokret u tome da postignemo energetsku bezbednost, ali na zdrav i održiv način.
Još jednom se zahvaljujem vama kao predsedniku Odbora i svim članovima Odbora koji su bili na usluzi, sa nama zajedno radili i na kraju organizovali Javno slušanje.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima koji su danas pred nama i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Novi zakoni iz oblasti energetike, kako smo mogli da čujemo i danas u ovom uvodnom delu, odnosno u predstavljanju zakona će postaviti osnov za nove investicije, ali, sa druge strane i unaprediti zakonodavni okvir u ovoj oblasti i naravno doprineti usklađivanju pravila Srbije sa regulativom EU i obavezama koje smo preuzeli prema Energetskoj zajednici.

Pre svega, radi se o korišćenju obnovljivih izvora energije sa ciljem da se do 2040. godine oko 40% energije dobije iz obnovljivih izvora. Solarna energija će biti jedan od pokretača razvoja energetskog sektora u Srbiji i pospešiti privlačenje investicija u oblasti energetskog sektora.

Ostaje nam da nešto više u raspravi u načelu čujemo o tome od same potpredsednice Vlade, ali i od narodnih poslanika, da razmenimo mišljenja i znanja sa vama i da, pre svega, upoznamo građane sa novinama i sa predlozima zakona koji će važiti u našoj zemlji.

Svakako, smatram da ove predloge treba podržati u danu za glasanje, naročito zato što ste i sami rekli da se nalazimo u trenutku kada se nalazimo na prekretnici u razvoju energetike u oblasti energetike i rudarstva u našoj zemlji.

Meni je na kraju samo ostalo da posle mojih kolega koji su jako stručni u ovoj oblasti, za razliku od mene, ipak pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge zakona u danu za glasanje.

Hvala.

Zahvaljujem se predsednici Odbora.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine dr. Muamer Zukorilić.
Izvolite.