Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoje ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, te vas molim da radi utvrđivanja tačnog broja poslanika prisutnih u sali ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom momentu, 145 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč, da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Samo da vidimo ko je prvi na redu.
Reč ima narodni poslanik Selma Kučević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje danas upućujem ministarki privrede, gospođi Tanasković.

U proteklom periodu mnogo toga smo mogli čuti o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Nažalost nije bilo mnogo pozitivnih, a ni reprezentativnih stvari koje bi Srbiju učvrstile na tom njenom evropskom putu.

Veoma zabrinjavajuća situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine, a dodatno je pogoršana pandemijom Kovida – 19, gde je još i relevantni faktori u zemlji svojim izjavama dodatno produbljuju jaz i daju materijal za još dosta negativnih izveštaja o stanju demokratije i ljudskih prava u Republici Srbiji.

Dakle, stoga ja tražim objašnjenje od ministarke Atanasković da mi objasni šta znači, citiram – žao mi je što sada tu nije predstavnik Sandžaka, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da vrši malo agitaciju usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata. Ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da dovedem u takvu sredinu, čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše.

Onda, povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, hoću da vam kažem, da imate mogućnost da dobijete pomoći sve, ali morate i vi da budete na liniji, mislim da ste me razumeli.

Dakle, smatram izuzetno neprimerenim da bilo ko, a pogotovo jedan ministar u Vladi, ljude klasifikuje i deli po verskom i nacionalnom, a nisam čula da je ijedan drugi kraj bio uslovljen na ovaj način. Stoga moram da podsetim gospođu Atanasković i to da je Sandžak multinacionalna oblast, da je u Sandžaku tolerancija tradicija i da svaki pojedinac ima svoja verska, nacionalna, kulturna, lična i kolektivna osećanja i da se u to ne dira.

Ministarka privrede obrazlaže da je odustala od posete gradovima Sandžaka iz razloga slabog odziva na vakcinaciju, te da građani imaju mogućnost na pomoć, ali da je ta mogućnost uslovljena. Ja zaista želim da verujem da je ministarka u tom momentu zaboravila da građani Sandžaka, kao i svi ostali građani Srbije plaćaju porez, PDV, takse i ostale obaveze koje su zakonom propisane, stoga na osnovu svega toga građani Sandžaka imaju svoja prava, prava koja ne mogu i ne smeju biti ni na koji način uslovljena, samim tim ni ograničena što bi jedan ministar u Vladi trebao da zna.

Kada govorim o Sandžaku moram da spomenem i to da su građani Sandžaka apsolutno slobodni, slobodnu su da odaberu način i metod imunizacije. Dakle, ukoliko žele vakcinu onda su apsolutno slobodni da istu i prime. Takođe, ukoliko žele prirodnu imunizaciju, mi ćemo ih u tome apsolutno podržati zato što se sami zalažemo za prirodnu imunizaciju.

Dakle, sve što sam već rekla takođe se odnosi i na medicinske radnike iz razloga što su to ljudi koji imaju svoje stručno znanje i obrazovanje, te na osnovu kojeg će donositi odluke o sopstvenoj imunizaciji.

Želim da ministarka privrede shvati da stvari u Sandžaku ne funkcionišu na ovaj način, pogotovo ne funkcionišu ovakvim uslovljavanjem i ograničavanjem, te je pozivam da se izvini građanima Sandžaka zbog ovakvog načina ophođenja i zbog uslovljavanja, te da na temelju dijaloga i dobrih odnosa stavimo tačku na ovakav način komunikacije, te da mnogo više vremena pričamo o projektima i o problemima sa kojima se građani Sandžaka suočavaju.

Mnogo je problema o kojima možemo razgovarati. Zaista smatram da je apsolutno nedopustivo da na teritoriji opštine Sjenica, planina Giljeva koja je oaza za uzgoj stoke, gde cirkuliše Karajukića Bunari, Doliće, Crvsko, Trijebine, Buđevo, Raždaginja, Dujke više od pola godine je bez električne energije i vodosnabdevanja.

Takođe, ako govorimo o putevima, putevi su izuzetno loši, pogotovo putni pravac Sjenica-Prijepolje, zatim na području Kladnice ima preko 200 kilometara ne asfaltiranih puteva. Zatim, kako regionalni, tako i lokalni putevi su u katastrofalnom stanju. Ako govorimo o školama, imamo mnogo škola koje su starije i ne obnovljene.

Stoga, ja pozivam gospođu Atanasković da obiđe gradove Sandžaka što pre kako bi problem elektroenergetske i vodoprivredne mreže što pre dobio svoj epilog kako bismo građanima omogućili adekvatne uslove, osnovne uslove za život i razvoj grana privrede koje su od egzistencijskog značaja za ovaj kraj. Zahvaljujem.

Hvala.
Stvarno se izvinjavam Jahja, nemojte da mislite da gospođa Kučević ima neku privilegiju kod mene, nego sam omanuo.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje današnje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravosuđa, tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, za borbu protiv organizovanog kriminala i svim drugim instancama koje se trebaju boriti za sprečavanje svih vidova zloupotreba javnih sredstava.

Već nekoliko meseci, iz dana u dan, imamo situaciju da građani Novog Pazara obznanjuju zloupotrebe budžetskih sredstava iz gradskog budžeta i da te zloupotrebe prelaze jako velike cifre.

Prosto, nije preostala ni jedna branša koja nije zahvaćena zloupotrebama i to je sve jasno, precizno, plastično pokazano, dokazano i obznanjeno, na kraju krajeva, dostupno je, a prema onome što se moglo čuti iz javnosti i dostavljeno svim najvažnijim instancama koje se trebaju boriti protiv ovakvih zloupotreba.

Moje pitanje svim ovim instancama jeste, da li je počeo proces istražnih radnji? Šta se preduzelo i šta će se preduzeti da svi oni koji su u prethodnom periodu zloupotrebljavali gradsku kasu na razne načine, izvlačili novac i građane Novog Pazara ostavljali bez elementarnih uveta življenja da bi sebi i svojim partnerima u tom kriminalnom poslu obezbedili ličnu i ekonomsku korist?

Da li su počele istražne radnje? Da li će se i kada pokrenuti i svi drugi procesi kako bi se svi ovi koji su na bilo koji način učestvovali, i dalje nažalost učestvuju u zloupotrebama gradskog budžeta, priveli pravdi i realno onako kako to zakon propisuje kaznili zbog svih ovih silnih zloupotreba?

Ovo je jako važno i preko potrebna je hitna reakcija iz razloga što skoro ista garnitura i dalje ima priliku da upravlja kasom grada Novog Pazara, i dalje ima priliku da izvlači novac na razne načine, i građani Novog Pazara iz dana u dan štetuju, iako je sve pokazano, dokazano plastično i prema onome što smo dobili od informacija, što je dostupno u javnosti, predočeno svim nadležnim organima za hitnu reakciju.

Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija kada je vlast u gradu Novom Pazaru obnašala stranka SDA, a gradonačelnik bio gospodin Ugljanin, koji je iza sebe ostavio preko 20 miliona evra pronevere gradskog budžeta. Tada je formirana nestranačka komisija koja je utvrdila sve te zloupotrebe, koja je sve to dokumentovala, dostavila nadležnim organima. Međutim, zbog određenih političkih dogovora bivšeg režima i tada SDA i gospodina Ugljanina on zapravo i niko iz njegove tadašnje zajedničke vlasti nije odgovarao za ove zloupotrebe i prosto to je ostalo na teret građanima Novog Pazara, a da nikakvu niti moralnu, niti kakvu drugu satisfakciju nisu dobili.

Ova lokalna vlast je na izdisaju, na izmaku, i preko je potrebno da se što pre počne sa ovim sistemskim rešenjima zabrane i sprečavanja korupcije, kako nam se ne bi dogodila ista situacija, odnosno isti scenario, tj. da svesni svog gubitka vlasti ne budu i dalje na svaki mogući način pokušavali da ofute gradski budžet i da što više problema, što više različitih vrsta koruptivnih radnji urade kako bi se jednostavno sve ono što su planirali upotpunilo, a građani Novog Pazara i dalje ostali u nemaštini, u bedi i bez novca koji su im trebali obezbediti i dobru infrastrukturu koju su trebali obezbediti, dovoljno vrtića koje su trebali obezbediti, dovoljno sportskih igrališta za njihovu decu koje su im trebali obezbediti i sve druge osnovne, elementarne uslove normalnog življenja u jednom gradu koji je danas u 21. veku u ovoj državi prepoznatljiv po omladini, po mladim ljudima, po toj novoj snazi koja nažalost nema sve ono što imaju sva druga deca ni na Balkanu, ni u Evropi, a razlog za to jesu koruptivne vlasti koje ne prezaju da na bilo koji način zloupotrebe budžet i da ono što pripada deci grada Novog Pazara uzmu za sebe i za svoje partnere u koruptivnim radnjama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvaženi predsedničke Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, a tiče se onoga o čemu je već maločas bilo reči, nažalost Kovid-19, zdravstveni izazov sa kojim se još uvek suočava i Srbija i čitav svet i čiji se kraj ne nazire, ali želim da kažem da je Kovid-19 bez obzira na kritike koje vrlo često možemo čuti ovde u parlamentu, Kovid-19 je ujedinio region, a ponoviću, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pokazao se kao neko u ovom periodu ko je faktor stabilnosti u regionu.

Ne bih ja da govorim i da budem advokat ministarke Atanasković, pošto je ona maločas spomenuta, ali mislim da smo tu priču apsolvirali upravo na sednici na kojoj je gospođa Atanasković prisustvovala i ja sam lično insistirao da ono o čemu je govorila smatram da je interpretirala u tom trenutku na drugačiji način i da nije želela tako da se izrazi i ona je to naravno potvrdila, ali potvrdiće, potpuno sam ubeđen, i naredni put kada bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče toga kakav odnos predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije imaju prema mestima gde žive Muslimani, Bošnjaci, Albanci, pa dovoljno govori činjenica da u periodu kada je najveće žarište kovida i najveće žarište pandemije bio Novi Pazar, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo respiratore delio u Novom Pazaru, dodelio je respiratore Novom Pazaru, iz jednog prostog razloga da bi pokazao da ne razlikuje Novi Pazar od bilo koje druge opštine i grada na teritoriji Republike Srbije. Dakle, podjednaku važnost i značaj pridaje svim gradovima, svim opštinama, bez obzira koliko nacionalnih manjina živelo u tim gradovima i u tim opštinama.

Interesantno je, dok se mi bavimo Kovidom-19 i dok se mi bavimo time na koji način da se izborimo za budućnost Srbije, za budućnost regiona, jer danas je budućnost Srbije i budućnost regiona sačuvati svaki život u Srbiji, sa druge strane imamo izjave, recimo, Vjose Osmani, koja kaže da je Priština spremna i godinama čeka kvalitetan sporazum koji će obezbediti da Beograd prizna nezavisnost i da se naplati odšteta itd. Nije to danas za mene tema i ne želim time da se bavim.

Dakle, jedno od najaktuelnijih pitanja i dalje je, nažalost, Kovid-19, koji evo već godinama hara svetom i odnosi veliki broj žrtava. Uvek je prilika da se podsetimo sa kolikom se posvećenošću Srbija bori protiv ove opake bolesti. Naša strategija odbrane od kovida pokazala se uspešnom i mnogo je uspešnija od velikog broja zemalja. Glavnu ulogu u toj borbi imaju naši medicinski radnici, tehničari, lekari koji se ne štedeći svoje zdravlje i svoje živote suočavaju sa ovim virusom, posebno u kovid-bolnicama, koji i po nekoliko dana ostaju u crvenoj zoni. Svima njima bih posebno zahvalio za sav teret i sve žrtve koje su podneli. I mi iz SPS imamo u poslaničkoj grupi profesorku Aleksandru Marković Pavlović, koja je i pored svog redovnog posla u Kliničkom centru Srbije i profesore na Medicinskom fakultetu, stalno i u kovid-sistemu. Čini mi se da je upravo juče izašla iz crvene zone u Batajnici.

Naša država, odnosno naše rukovodstvo od samog početka pandemije ima odgovoran odnos prema zdravlju naših građana, što se sada pokazuje i kroz vakcinaciju. Naša država je obezbedila dovoljnu količinu vakcina svih proizvođača, a sada smo na osmom mestu u svetu po broju vakcinisanih na stotinu građana.

Pohvalio bih dobar odziv građana, a prema informacija od pre dva dana, u Srbiji je vakcinisano 2,9 miliona građana, revakcinisano više od milion, u Beogradu vakcinisano čak 38 punoletnih građana. Dobra vest je i to što će na „Torlaku“ početi proizvodnja vakcina „Sputnjika V“. Takođe valja podvući da je Srbija, osim za svoje građane, obezbedila humanitarnu pomoć u vakcinama gotovo svim zemljama u regionu, a upravo danas će na „Torlaku“ za Republiku Srpsku vakcine preuzeti i predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik. Dakle, možemo pohvaliti odziv građana i pozitivne efekte vakcinacije, što potvrđuje i popuštanje mera ovih dana.

Uz poziv svim građanima da se vakcinišu i dalje budu oprezni, jer pandemija nije prošla, smanjen je dnevni broj zaraženih, ali još uvek ima dosta pacijenata na respiratoru i nije mali broj preminulih na dnevnom nivou, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, veoma kratko, predsedniče. Da li se, s obzirom na odziv građana vakcinaciji i na cilj da se vakcinacijom obuhvati preko 3,5 miliona punoletnih građana do kraja maja, može očekivati jenjavanje epidemije, a u vezi s tim i dalje popuštanje epidemioloških mera? Ovo je važno znati, kako zbog predstojećih praznika i putovanja, tako i zbog najugroženijih privrednih delatnosti, među kojima je pre svega ugostiteljstvo i turizam. Pitanje postavljam da se građani ne bi informisali putem medijskih spekulacija i naslova u medijima, već da bi imali relevantne informacije i relevantne činjenice.

Evo, kao što vidite, jesam prekoračio vreme, ali samo nešto želim da vam kažem.

(Predsednik: Pa jesi, Đorđe, ali pošto je Osma sednica biću tolerantan još malo.)

Osma je sednica, ali ne politička i ne partijska.

Predsedniče, kao što vidite, nisam upozorio na kršenje Poslovnika obzirom da je opet pomenut Sandžak, a da Ustav ne prepoznaje Sandžak, već Raški upravni okrug. Zahvaljujem, predsedniče.

Srećom da u ovom delu sednice nema povrede Poslovnika.
Na kraju, reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dragi poslanici, tražim obaveštenje od saobraćajne policije u udesu koji se dogodio na Autokomandi 3. aprila 2021. godine, znači pre koji dan. Da li je tačno da je džip marke BMV vlasnika Dragana Đilasa uzrokovao saobraćajnu nesreću tako što se zakucao u drugo vozili marke „pežo“? Da li je tačno da je na lice mesta izašla patrola policije i hitna pomoć? Da li je suvozač Dragana Đilasa bio izvesni zamenik B. Stefanović? Da li je na zadnjem sedištu džipa bila osoba koja se samo zove Marinika, prezime joj se ne zna?

Da li je urađen alko i narko test Draganu Đilasu? Da vidite da se radi o ozbiljnoj stvari o ugrožavanju, opštoj opasnosti. Dragan Đilas je imao…Molim vas, znam da je zabavno ali je vrlo ozbiljna stvar, svi smo ugroženi.

Dragan Đilas je prekršajno osuđivan zbog saobraćajnih prekršaja, a verovatno i krivičnih dela najmanje 10 puta. Evo kada, najčešće zbog prekoračenja brzine, ali sećamo se i psovanja službenih lica. Znači, osuđivan je početkom 2005. godine, to je ono kada je psovao i vređao policajca, 11.02.2014, 06.05.2014, 09.06.2014, 23.10.2014, 16.06.2015. i to sve po podacima KRIK-a, molim vas, napominjem KRIK afirmativno i u junu 2015. je osuđen prekršajno zbog zloupotrebe ličnih podataka 157.000 lica, zamislite, molim vas, a 15.01. je prekršajno osuđen zbog ugrožavanja prava zaposlenih, tako što im nije isplaćivao plate. Đilas, poznatiji kao čovek bez savesti hoće, pazite, da upravlja Srbijom, a ne zna da upravlja vozilom. Pa, kako, crni Điki?

Postoji niz drugih udesa funkcionera Đilasove stranke i žute stranke, znači, radi se o nizu opšte opasnosti. Tako je funkcioner i to upravo Đilasov, Elezović, iz Novog Sada, predsednik Izvršnog odbra DS u Đilasovo doba napravio saobraćajni udes u Novom Sadu u kome su oštećena četiri vozila, a grupa dece iz obližnje škole je jedva izbegla da ih udari pomahnitali Đilasovac.

Andrej Belinger je u martu 2017, visoki funkcioner Đilasove stranke, izazvao sudar na Novom Beogradu kada je vozio brzinom od 140 km na čas i vozio je sa 1,58 promila alkohola u krivi, praktično imao je krv u alkoholu, a ne obrnuto, udario je u Škodu Fabiu čiji je vozač pretrpeo više povreda. Oba vozila su oštećena potpuno a podivljali Đilasovac Belinger je pre konačnog sudara počinio niz krivičnih dela jer je bežao od presretača, vozio je pod uticajem alkohola, tj. pod uticajem krvi u alkoholu itd. Inače, Andrej Belinger je kum Marka Trotinetića Bastaća.

Dakle, nije to jedino. Đilasova Marinika, ta svetica, kako se predstavlja, poznatija kao žena bez prezimena, je zajedno sa suprugom izazvala saobraćajnu nesreću 29. januara 2015. godine u Temerinu. Marinika tada Pajtićev pokrajinski sekretar, a danas Đilasova potpredsednica, a nije zamenica, a nije ni imenica, možda je više kao glagol, ali dobro to je druga stvar, učestvovala je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je njen suprug udario pešaka koji je pretrpeo više telesnih povreda. Znači, udarili su Tomislava Kovačevića koji je prevezen u KC Vojvodine gde je operisan. Marinikin suprug je bio, ne zna se da li i ona, je bio pozitivan na alko-test ali pošto je, dakle, bilo povređenih, Marinika i Pajtić su isposlovali da se njenom suprugu ne uradi uobičajeno što je uobičajeno u takvim slučajevima – analiza krvi, zato što su bili na vlasti u pokrajini Vojvodini.

Kao što vidite, nesposobnost za upravljanje vozilom je opšta pojava u Đilasovoj stranci. Pa, kako će da upravljaju Srbijom, a nisu sposobni da upravljaju vozilom. Setimo se Đilasovih pretnji policajcu Draganu Steviću koji ga je zaustavio zbog prekomerne brzine. Setimo se da mu je rekao da će izgubiti posao, da ga je psovao, da sad ne pominjem psovku, a rekao je, citiram Đilasa: „Ja se borim…“ policajcu je rekao „…da takvi kao ti ostanu bez posla“. Bio je bahat, arogantan i obestan onda, takav je i ostao.

Kao što vidite udesi se beskonačno, kao na traci ponavljaju kao u onom filmu „Dan mrmota“ i postoji taj fenomen koji se zove Dan mrmota, a fenomen označava beskonačno ponavljanje jednog dana.

Tako je zamenik B. Stefanović zaglavljen u onom danu kada je pojeo kruševačku štanglicu pre tri godine, a od sindroma mrmota pati i zamenikom šef, čovek bez savesti, naravno i ova žena bez prezimena. Čovek bez savesti je zaglavljen u onom danu kada je izvršio pljačku 619.000.000 evra. Sa druge strane, žena bez prezimena je zaglavljena u danu kada je počela da prosjači po bolnicama i reketira institucije i kompanije. Sve to podseća na jednu novu bajku, ne od tri praseta, nego od tri mrmota.

Znači, bila jednom tri mrmota: Điki, Borki i Maki. Mrmot Điki je sanjao o 619 tovara gomoljika u svojoj mrmotskoj rupi. Mrmotica Maki je sanjala da iz mrmotske rupe istera mrmota Miću uz pomoć krmi mrmota Fiće. Dakle, mrmotu, Đikiju, kao što znamo nedostaje savest. Mrmotu, Borkiju nedostaje ime, mrmotici Makijii nedostaje prezime. Ovi mrmoti imaju još nešto zajedno, niko od njih nema obraz, bezobraznici. Naravoučenije, ne daj mrmotu da voz, ne daj mrmotu da jede kruševačke štanglice i ne daj mrmotici da prosi. Ova tri mrmota su poručila da će srušiti sve što je izgrađeno od 2012. godine. Ako tri mrmota ponovo dođu na vlast, ne treba sumnjati da će sve to uraditi. Srećom, nikada neće dođi na vlast, taj dan mrmota nikada niko neće gledati. Živela Srbija! Hvala vam.

Mnogo ste ovo zbrzili, nisam najbolje razumeo, moraću da pročitam.
Pošto se niko više ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Uz saziv ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2. i 157. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o energetici, Predlogu zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlogu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Pretpostavljam da poslanik Martinović ne želi reč.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno – 170, za – 163, nije glasalo – sedmoro.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno – 175, za – 169, nije glasalo šestoro.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o energetici;
2. Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima;
4. Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije;
5. Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, profesor dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković i Zoran Lakićević, držani sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike, Zoran Ilić i Dejan Milijanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o energetici, Predlogu zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Predlogu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Pre nego što dam reč potpredsednici Vlade, hteo bih samo da vas obavestim da shodno našoj praksi da vas informišemo o planiranoj dinamici rada, mi ćemo danas obaviti i završiti zajednički načelni pretres o ovim zakonima. Petu tačku dnevnog reda i raspravu o amandmanima ćemo nastaviti u utorak i glasaćemo onda u utorak. Na kraju te rasprave glasaćemo o tačkama dnevnog reda ove sednice, a već sam za sredu zakazao sledeću sednicu koja će se ticati ekonomskih zakona, a pretpostavljam da će u međuvremenu stići i Predlog rebalansa budžeta, tako da ćemo imati veoma dinamičan rad u narednom periodu.
Takođe bih hteo odmah da obavestim da ćemo saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi u slučaju potrebe posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada bih dao reč, pošto sam siguran da će ona hteti da obrazloži zakone, potpredsednici Vlade i ministarki prof. dr Zorani Z. Mihajlović.
Jesam li sve lepo rekao u rodnom ovom ?

Dobar dan svima, poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, drage poslanice i dragi poslanici. Počastvovana sam što danas ispred vas sa svojim timom branimo četiri važna predloga zakona, dva zakona predstavljaju izmene i dopune zakona, dakle Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a dva su potpuno nova zakona. Jednom prvi put u našoj praksi, a to je zakon o obnovljivim izvorima energije. Nikada do sada nismo imali poseban zakon o obnovljivim izvorima energije, a drugi je zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Razlog zašto je Vlada Republike Srbije 29. marta ove godine usvojila na predlog Ministarstva rudarstva i energetike ove predloge zakona, jeste što je ovo možda jedna od najvažnijih prekretnica u energetskoj politici naše zemlje.
Svedoci smo da se velike promene dešavaju u globalnoj energetici, naravno računajući u tu globalnu energetiku, energetiku celog sveta odnosno, dakle, kako i na koji način doći do klimatski održivog razvoja koji svakako podrazumeva jednu održivu i zelenu energetiku.
I to je bio razlog zašto je po formiranju nove Vlade krajem oktobra prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa svim relevantnim institucijama, ministarstvima, direkcijama, preduzećima, civilnim sektorom, selo i kroz pre svega prvo određene radne grupe, zatim obaveštavanje javnosti, zatim javne rasprave koje su se obavile i ako smo u vremenu još uvek u vremenu Kovida, predložili Vlade Republike Srbije ove zakone.
Oni treba da nam omoguće da donesemo određene fundamentalne odluke u oblasti energetike i rudarstva. To znači sa jedne strane da napravimo prekretnicu u odnosu na energetsku politiku prethodnih decenija, a naša energetska politika se pre svega zasnivala na tome da kada govorimo o proizvodnji električne energije, onda je to preko 65% iz termoelektrana, a ostatak iz hidroelektrana.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti nismo vodili računa o tome kako se ophodimo prema energiji bilo da je ona toplotna ili energična energija.
Kada govorimo o oblasti rudarstva i geoloških istraživanja, nismo dovoljno vodili računa o tome da zaštitimo upravo naše mineralne resurse i da vodimo, odnosno da efikasnije ih koristimo za dobrobit naše zemlje, pre svega naših građana i građanki.
I naravno, Zakon o energetici kao krovnog zakona koji je donet 2014. godine priznaćete da se mnogo toga promenilo u odnosu na 2014. godinu. Mnogo je godina prošlo, svet je išao mnogo brže u oblasti energetike i rudarstva, nego što smo išli mi. To su osnovni razlozi.
Želeli smo moderne zakone, zakone koji mogu da omoguće nove investicije, zelene investicije, zelenu energiju, želimo da kroz ove zakone postavimo temelje da energetika i rudarstvo budu pokretači privrednog razvoja, da energetika i rudarstvo ne učestvuju samo sa neki 5% u stvaranju BDP, nego da dođu do nekih 10% jer to možemo.
Želeli smo ovim zakonima da, i predstavićemo danas da damo osnovu za novi investicioni plan u energetici i rudarstvu, koji već sada jeste težak blizu 16 milijardi evra, odnosi se i na oblast energetike, znači, elektroenergetike, nafte, gasa i obnovljivih izvora energije, toplotne energije i naravno rudarstva.
Ovi zakoni su osnova, ali samo prvi korak. Ovi zakoni su napravljeni u skladu sa svim ekološkim principima i svim standardima u oblasti životne sredine, svaki od ovih zakona je poseban akcenat upravo stavio na zaštitu životne sredine, zato što više nema odluka u oblasti energetike i rudarstva, a da se zajednički to ne radi, upravo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Ponosni smo posebno na zakon o obnovljivim izvorima energije, Srbija danas nije ispunila ni čak neke svoje međunarodne obaveze u tom smislu, ali čak i da to stavimo sa strane međunarodne obaveze, da razmišljamo o tome da li je dobro za nas da imamo proizvedenu električnu energiju ili toplotnu energiju iz obnovljivih izvora energije, da jeste, dobro je, i važno je.
Naša želja i naša vizija Vlade Republike Srbije, predsednika, onog trenutka kada je potpisao prošle godine u novembru Sofijsku deklaraciju, kada smo se kao država obavezali na zelenu agendu, jeste zelena Srbija.
Godine 2040. minimum 40% proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije 2050. godine, minimum 50%. I to Srbija može, početak i prvi korak jesu upravo zakoni koji su ispred vas.
Ja se nadam da ćemo mi da imamo jednu konstruktivnu raspravu, da ćemo razgovarati o energetskoj politici u budućnosti, o energetskoj politici naše zemlje, zato što smo mi zemlja koja, kao i u svakoj infrastrukturi kao što smo to radili u saobraćajnoj infrastrukturi, povezivali se sa regionom tako isto imamo sve mogućnosti da to isto radimo i u energetici. Da se povežemo sa regionom i da budemo nezaobilazna ruta, bilo da pričamo o gasovodima, bilo da pričamo o transbalkanskom koridoru i prenosu električne energije.
Tako da, hvala vam što danas ispred vas možemo da predstavimo ovako važna četiri predloga zakona. Hvala.