Danas ta pravila nazivamo Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Trenutni udeo rudarstva u BDP-u iznosi blizu 2% sa realnim izgledima da se za tri godine povećava na 3,5%. Smatramo da će i predložene izmene i dopune zakona imati veliki uticaj na rast.
Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, na početku svog izlaganja ja bih želela da se prvo zahvalim predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Ivicu Dačiću, što je omogućio javno slušanje o predloženim zakonima, što će, nadam se, postati praksa.

Javno slušanje omogućava nama poslanicima koji nismo iz struke da bolje razumemo predloge zakona i usvojimo ih kao što bolje i kvalitetnije, a samim tim pružimo osnovu za bolji i kvalitetniji život svim našim građanima.

Naravno, velika zahvalnost i gospođi ministarki i njenim saradnicima koji su nam približili, nama poslanicima, efekte, ciljeve i benefite ovih zakona na tom istom javnom slušanju.

Sva četiri predložena zakona iz oblasti energetike i rudarstva predstavljaju pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

U svom izlaganju ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, s obzirom da su moje uvažene kolege već dosta pričali o ostala tri zakona, a tu je i koleginica koja će pričati posle mene.

Biti energetski efikasan je danas prihvaćen model ponašanja u najrazvijenijim zemljama i zato svi zajedno moramo razmišljati o zelenoj ekonomiji za buduće generaciji i zelenoj energetici kako bismo sačuvali svoje prirodne resurse i da se svi potrudimo da racionalnije trošimo energiju.

Ponekad su i mali koraci, kao što je stavljanje štedljive sijalice, dovoljni da bismo obezbedili bolju i sigurniju budućnost, ali i smanjili štetan uticaj na životnu sredinu.

Pojam energetske efikasnosti znači smanjenje utrošaka energije za proizvodnju ili život ljudi.

Biti energetski efikasan znači da se energija upotrebljava na racionalan način, bez odricanja. U svakodnevnom životu imamo brojne primere. Navešću samo neke.

Obične sijalice zameniti štedljivim, što je pre svega isplativo na duže staze, jer štedljiva koristi pet puta manje energije i životni vek joj je desetostruko duži. Zatim, zgrade i kuće koje su dobro termički izolovane manje troše energiju za grejanje zimi, kao i hlađenje leti.

Prema nekim podacima oko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost nije vezana za tip samo energenata koji se koristi, već koliko se efikasno ta energija troši.

Negde sam pročitala, a vi ćete me ispraviti ako grešim, da energetska efikasnost može da donese uštedu na nivou godišnje proizvodnje dve EPS-ove termoelektrane i da bi ovaj zakon trebalo da donese uštede od 1,3 miliona tona ekvivalenata nafte do 2030. godine, što je jednako godišnjoj proizvodnji električne energije u termoelektranama „Kostolac A i B“.

Upravo sve ovo navedeno je i cilj donošenja ovog zakona, ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, kao i doprinos o održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

S obzirom na to da su pravni propisi EU u oblasti energetske efikasnosti u velikoj meri izmenjeni u pravcu povećanja energetske efikasnosti i postizanja većih ušteda energije kao veoma važnog elementa u borbi protiv klimatskih promena, pojavila se potreba da se i naši nacionalni propisi u oblasti energetike usklade.

Cilj i ovog, kao i ostala tri zakona je zaštita životne sredine, što nas svrstava u red zemalja zelene politike.

Svi ovi zakoni su uzeli u obzir potrebu da građanima budu od koristi. Ono što je meni kao socijalisti jako bitno, što će biti prevaziđeno energetsko siromaštvo, tj. podzakonskim aktima će se pomoći građanima u lošijoj finansijskoj situaciji, kako za toplotnu, tako i za električnu energiju.

Mi socijalisti baštinimo pojam socijalne pravde i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Ovim Predlogom zakona prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti, efikasno korišćenje energije i definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije.

Predlogom zakona predviđeno je da se u osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti, pored strategije razvoja energetike Republike Srbije i programa ostvarivanja strategije svrsta integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan. Ovaj akt se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, a sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost obnovljive izvore energije i smanjenje emisije sa efektom staklene bašte.

Nacionalni energetski i klimatski plan u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.

Naime, u članu 35. Predloga zakona, predviđena je obaveza da zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade i da isti budu izloženi na uočljivom i vidljivom mestu.

Takođe, u članu 36. uvodi se obavezno energetska sanacija u zgradama centralne vlasti, što će doprineti smanjenim izdacima za energiju u javnom sektoru.

Prema Predlogu zakona sistemi za grejanje i sistemi za hlađenje u zgradama podležu obaveznoj kontroli.

Predviđa se i uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike umesto dosadašnjeg budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Ovo će omogućiti da se privuku i bespovratna sredstva EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će i sredstva biti dostupna građanima preko svojih lokalnih samouprava.

Na kraju, benefiti ovog zakona su povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu, podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji na osnovu sprovođenja politike efikasnijeg korišćenja energije i mere iste, i sektorima proizvodnje, prenosa distribucije i potrošnje energije.

Da zaključim, ovaj jedan nov i moderan zakon, usklađen sa zakonodavstvom EU, a cilj su mu uslovi za proizvodnju i distribuciju energije, kao i energetska bezbednost. Dobit i benefite će imati građani kroz lični konfor, manje račune i čuvanje i zaštitu životne sredine.

Zato će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj, kao i ostala tri zakona iz seta zakona o kojima danas raspravljamo.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici dr Vesni Ivković.

Samo da naglasim da je preostalo vreme za poslaničku grupu šest i po minuta.

Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka Mihajlović, uvažene kolege poslanici, imali smo prilike na javnom slušanju detaljno da čujemo obrazloženje, odnosno prezentaciju svih ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Mislim da i u današnjoj raspravi smo svi pokazali jednoglasnu podršku tome da Srbija želi da napravi taj demokratski iskorak. Zahvaljujući vama koji ste imali dovoljno hrabrosti da izađete sa ovim predlozima, pre svega na javne rasprave koje su bile, a odnosile su se na različite oblike, u smislu strukovnih udruženja, zainteresovanih investitora, pa na kraju i civilnog društva i predstavnika državnih institucija, prošli ste sve faze kada su u pitanju donošenje zakona, kada su u pitanju i javna slušanja i ono što smo imali prilike da čujemo ne svemu tome da se niko apriori ne protivi tome i to je ono što je jako važno, što pokazuje da ovde smo svi negde još uvek na tom pravcu evropskih integracija i da niko ne želi da se kreće unazad.

Oni koji kreću unazad, u stvari su oni koji su pokušavali politički da zloupotrebe temu ekologije, pri tome ne znajući da širi aspekt u stvari je zaštita životne sredine, a ne ekologija, jer da bi nešto sproveli, kako oni kažu, po ekološkim standardima, mora da imate različitu vrstu odnosa sa svim subjektima koji učestvuju u zaštiti životne sredine i upravo zato je i uveden ovaj nov termin, znači UN, i oni su čak, UN, otišle dalje, pa su rekli - ciljevi održivog razvoja i Agenda 2030 o kojoj smo mi poslanici ovde dosta toga govorili.

Kada su neki opozicioni eksponenti, tako ću ih nazvati, pokušavali da kažu kako smo mi, poslanici SNS, u prošlom sazivu predlagali tzv. nesuvisle amandmane, koji su se odnosili upravo na održivi razvoj i na ciljeve održivog razvoja i na Agendu 2030, nisu shvatali, u stvari, da smo mi pričali o budućnosti, o budućnosti kojoj vi danas ovde dajete svoj doprinos, kroz ove predloge zakona. Nisu shvatili uopšte da ono što su oni nazvali ekološki ustanak je u stvari jedan korak unazad, zato što ono što oni traže ne samo da već postoji, nego ne razmišljaju o tome kako treba ići dalje i šta je to Srbija uradila i otišla mnogo dalje nego što su oni uopšte izložili kao svoju platformu.

Tražila sam da vidim koji su to zahtevi. Znači, ovi zahtevi koji se ovde nalaze podrazumevaju poštovanje Ustava i zakona, onda žele čist vazduh, vodne resurse, dobru energiju za sve, sveobuhvatni održivi razvoj. Znači, mi smo toliko toga uradili kao država na ovom putu da se završava njihov taj ustanak sa temom - tražimo ostavku Aleksandra Vučića, Ana Brnabić i Siniše Malog i tražimo dva sata na RTS. E to su zahtevi ekološkog ustanka.

Znači, mi moramo pred građanima Srbije da kažemo šta traže ljudi od nas kao državnih organa. Oni traže, pre svega, da se promptno primeni kompletno ukidanje uglja sutra. Šta sad to znači? Ukoliko ste vi neka neodgovorna država i ne želite da idete koracima unapred, kako je to dat proces, a zove se tranzicija, znači, energetska tranzicija u Evropi i u svetu, onda vi kažete - od sutra nemamo nijedan rudnik, nijednog rudara, nemamo ni dovoljno struje, nego ćemo morati da uvozimo, nemamo ni privredu, ali imamo i povećanje cene električne energije. Da li su to zahtevi ovih predstavnika koji nam pričaju da Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Siniša Mali treba da daju ostavke i da imaju dva sata medijskog prostora na RTS-u, a pitanje je onda da li će građani uopšte moći da gledaju kada bi taj njihov plan zaista opstao, zato što verovatno 30% građana Srbije ne bi mogli uopšte da plaćaju cenu električne energije.

Znači, moramo da budemo pred građanima krajnje otvoreni i iskreni sa čim danas se mi suočavamo kao predstavnici vlasti koja u ovom trenutku treba da vodi jednu odgovornu politiku ciljeva održivog razvoja, koja se bori za Zelenu agendu u kojoj se nalaze zakoni kao što je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o energetskoj efikasnosti kao potpuno novi zakon, zatim izmene i dopune Zakona koji se odnose na energetiku i izmene i dopune koje se odnose na rudarstvo.

Ono što je važno jeste da je osnov za sve ovo u stvari Zeleni dogovor koji podrazumeva sve članice EU, ali i onaj deo koji se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana i koji je donesen krajem 2019, početkom 2020. godine, ratifikovano u Evropskom parlamentu, kao i Pariski sporazum, koji je potpisan 2015. godine.

Ono što je važno reći je da Srbija nije čekala, pa sada donela neke akte, nego i Ministarstvo životne sredine je donelo jedan važan akt koji se odnosi na Predlog strategije niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom. Taj akcioni plan treba da napravi korake po kojima će Srbija ići na taj put. Taj put je očito težak i to je ono o čemu ministarka Mihajlović govori o tome da sa podzakonskim aktima treba da donesete određeni plan i program i za koji period će se ići ka smanjenju svega toga, jer se očito pokazalo da preko 70% Srbija koristi ugalj u proizvodnji električne energije. Da bi sve to smanjili, mi moramo da imamo određeni plan. Plan se odnosi i na investicije ne samo u energetiku, nego i na saobraćaj, poljoprivredu, deo koji se odnosi, najveći deo, na zaštitu životne sredine i te mere koje se donese, naravno, takođe nešto koštaju.

Kada pričamo koliko to košta, znači samo za ove mere koje se odnose na ovaj deo niskougljeničnog razvoja je planiran do 2030. godine na 6,5 milijardi evra, za 2030. do 2040. godine 37,8 milijardi evra, a za 2040. do 2050. godinu 76,8 milijardi evra. A šta znači da mi ne uložimo, recimo, do 2050. godine ovih 60 milijardi evra? To znači da bi nas to koštalo duplo, 113 milijardi evra su urađene procene na svemu tome. Znači, ukoliko danas ne krenemo u ovaj put Zelene agende mi, praktično, za 10,15 godina imaćemo duple troškove i imaćemo problem sa investicijama i bilo kakvim ulaganjima.

Ono što je važno, ova Vlada je pokazala, na čelu sa predsednikom države, da se odgovorno ponaša prema ovoj temi, da pored svih izazva, a nemojte da zaboravite da je 2020. godina godina pandemije virusa Kovida-19, da je totalno promenila svet, da je totalno promenila privredne aktivnosti i način funkcionisanja privrede i to kada govorimo o učešću obnovljivih izvora energije, koji su smanjeni u prošloj godini u odnosu na prethodnu. Ja ću vam reći, na osnovu Eurostata, koji je pokazao, u stvari, koliko je učešće obnovljivih izvora energije u odnosu na ono što je propisan, osam zemalja EU nisu ispunile taj cilj, kao što ni Srbija nije ispunila taj cilj od 27% i to su države: Belgija, Španija, Francuska, Luksemburg, Malta, Poljska i na kraju Engleska. Zašto se to nije desilo? Prvo, način funkcionisanja privrede jednostavno se promenio, privredne aktivnosti su bile mnogo manje, potrošnja električna energije je bila u određenim segmentima sa velikim padovima i porastima. Prema tome, sve ovo je uticalo kao jedan vid izazova na svaku ekonomiju. Mi kao država smo pronašli taj energetski miks i naš zadatak je da i u budućnosti sa ovim novim zakonima pronađemo adekvatan energetski miks koji će očuvati našu privredu, napraviti… Zato je dobar ovaj investicioni zamajac veliki koji radite sa Zakonom o energetskoj efikasnosti, zato što mnogi drugi delovi u smislu energetske prognoze kako treba da izgleda primena obnovljivih izvora energije predstavljaju velike izazove u budućnosti.

Naravno, u evropskim integracijama podrazumeva i da mreža se objedini, ona koja se odnosi i na EU i na zemlje Zapadnog Balkana.

To podrazumeva takođe veliki jedan investicioni ciklus osavremenjavanja tih mreža i ono što je nama jako važno, da proces same digitalizacije u koji je Srbija ušla veoma hrabro i jako je pokazao u stvari da zeleni dogovor i da ono što se odnosi na primeni uopšte ovog seta zakona koji podrazumeva zelenu agendu je moguć.

Srbija će biti vodeća zemlja kad su u pitanju zemlje zapadnog Balkana u ovom delu i napraviće jedan veliki iskorak, zato što je objedinila i energetsku efikasnost i obnovljive izvore i deo koji se odnosi na rudarstvo, zato što svi zainteresovani investitori žele jednostavno da od Srbije kao dobar investicioni ambijent rade i funkcionišu. Vi ćete sigurno kao ministar imati određene zahteve tih investitora koji su u oblasti rudarstva radili svoja strateška istraživanja da naravno i dobiju pravo da otvaraju rudnike, ali ono na čemu insistirate, i to je jako dobro, da se postižu visoki ekološki standardi odnosno iz oblasti zaštite životne sredine, da se rade procene uticaja na životnu sredinu i ono što ste danas potvrdili, da prljave tehnologije neće imati utočište ovde u Srbiji.

To je za nas od velikog značaja, zato što Srbija planira da ide ka otvaranju određenih poglavlja, određenih klastera, zato što klaster 5 podrazumeva resurse, koheziju, poljoprivredu, kao i Poglavlje 22 koje se odnosi na regionalnu saradnju i korišćenje infrastrukturnih fondova EU. Za nas je to od velikog značaja i mislimo da jedino time u stvari zaista je opravdano što će budžet Republike Srbije koji je projektovan za ovu godinu sa visokim stopama rasta do 6% biti ostvariv i moguć. To mislim da je od velikog značaja da onima koji žele zaista da učestvuju u kreiranju zelene Srbije treba da znaju na koji način treba sa državom da razgovaraju.

Znači, vi ste otvorili vrata za razgovor. Njihov razgovor ne može da bude vraćanje unazad. Njihova tema o kojoj žele da razgovaraju upravo može da bude samo ukoliko žele da idu unapred. A unapred će ići ukoliko žele da podrže sve one teme koje se odnose na zelenu ekonomiju, na otvaranje novih radnih mesta, znači sa visokoekološkim standardima postignutim iz oblasti različitih kada je u pitanju i rudarstvo, na šta su oni najviše skrenuli pažnju, zatim su skrenuli pažnju na deo koji se odnosi na vazduh i na deo koji se odnosi na šume koje treba zaštititi.

Ja ću vam reći da je u prošlom sazivu Vlada imala ministra koji se zaista zalagao da se vrši pošumljavanje i velika sredstva tog ministarstva su išla upravo na Šumarski fakultet, čiji je dekan inače deo ovog ekološkog ustanka koji, jednostavno, očito nije bio zadovoljan kolika su ta sredstva data za to pošumljavanje. Mislim da je verovatno bio upućen u to koliko smo mi želeli zaista da u ovoj oblasti napredujemo, ali možda i tadašnji ministar nije dovoljno napravio taj iskorak, zbog toga evo sada ima prilike i taj dekan Šumarskog fakulteta da zaista podrži ove zakone, zato što od 95% praktično njihovih zahteva se nalaze u ovim vašim predlozima.

Ono što je važno reći, Srbija ide u korak sa savremenim svetom, sa promenama, tranzicijom koja će se desiti, sa nama ili bez nas. Onda je mnogo bolje da budete država koja će biti deo velikih promena i onda možete, rame uz rame sa velikim privrednim gigantima, da učestvujete u svim najvažnijim segmentima razvoja društva.

Zašto ovo govorim? Ne bi jedna japanska firma „Nidek“, koja će učestvovati u funkcionisanju i proizvodnji motora na električni pogon za električne automobile bila zainteresovana da dođe u Srbiju, da otvori ovde pogone, a vi znate koliko Japan polaže zaista pažnje kada su u pitanju visoki ekološki standardi, ne bi bila zainteresovana da ovde otvori pogone u Novom Sadu i naučno-istraživački centar. Ne bi ni druge države, pogotovo nemačke kompanije, bile zainteresovane sa gospodinom Vučićem da u ime nemačke države i u ime Srbije potpišu jedan zeleni sporazum prošle godine u avgustu mesecu, ali to znači da su prepoznali Srbiju kao jednu državu u kojoj zaista te investicije tog tipa imaju budućnost.

Zato treba zaista uraditi ono što je najvažnije – procenu, ekonomsko-finansijsku procenu svakog koraka sprovođenja ovih zakona. Za nas je to važno, kao i sve građane Srbije, zbog toga da znamo u kojim ćemo terminima da se krećemo, u šta ćemo moći sve da investiramo i na koji način, zato što neće očito sve lokalne samouprave biti u mogućnosti u istom trenutku da, recimo, izvrše podršku svojim građanima. Znači, treba to jednostavno uraditi permanentno, u razgovorima sa građanima i lokalnim samoupravama, da i kroz svoje podzakonske akte se uradi ekonomska analiza efekata svih ovih zakona, kao što je urađeno za izmenu i dopunu Zakona o rudarstvu. Isto tako, da se uradi i za ova dva nova zakona, zato što mislimo da će efekti koje budete postigli na kraju, bez obzira na ono što ste projektovali, biti mnogo veći. I biće jednostavno na zadovoljstvo svih građana, pogotovo kad je ova tema u pitanju.

Znamo da je energetika rak-rana kada je u pitanju zagađenje, ali mislim da ste ovim novim predlozima zakona u stvari pokrenuli jedan ne samo novi investicioni ciklus, nego i potpunu jednu društvenu transformaciju.

U danu za glasanje mislim da ćemo svi ovde zdušno podržati ove zakone, zato što je to dobro za budućnost svih nas. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici dr Aleksandri Tomić.

Reč ima narodna poslanica dr Nina Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas između ostalog govorimo o jednom novom zakonu, a to je Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji treba da reši problem nedovoljnog korišćenja obnovljivih izvora energije, uklanjajući glavne uzroke koji sprečavaju njihov rast.

Predlogom zakona treba da se postignu sledeći ciljevi: zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova za građane i energetska tranzicija.

Cilj ovog zakona je da stvori jedan pravni okvir koji će stvoriti podsticajan poslovni ambijent za dinamičnije investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije, radi postizanja utvrđenih ciljeva definisanim dokumentima javne politike u ovoj oblasti.

Predlog zakona takođe treba da stvori jednu pravnu sigurnost za investiranje u tri sektora energetike, sektor elektrane, sektor grejanja i hlađenja i sektor transporta.

Ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije do 2030. godine biće određeni u okviru integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku, a biće poznati do sredine 2022. godine. Najefikasniji način da se navedeni ciljevi postignu, a postojeći problemi u praksi reše jeste upravo donošenje ovog predloga zakona. Bez ovog zakona nije moguće ubrzati energetsku tranziciju i implementirati moderne sisteme podsticaja u ovoj oblasti.

Veliki potencijal za razvoj, kako ekonomski, tako i prirodnih vrednosti leži upravo u iskorišćenju obnovljivih izvora energije. Da bi savremeno društvo funkcionisano i trajalo kroz vreme neophodno je da čovečanstvo što pre uskladi svoje potrebe sa mogućnostima koje mu priroda pruža.

Glavna kriza koja u budućnosti predstoji čoveku jeste kriza koja će nastati usled sve veće potrebe za energijom. Da bi se zemlja poput naše države oslonila na sopstvene mogućnosti i sopstvene izvore odgovornosti, mora imati uspešno vođenje energetske politike koja podrazumeva ispravno korišćenje prirodnih bogatstava koje Srbija ima.

Priroda je čoveku dala na raspolaganje sve prirodne resurse, a na nama je da svojom planskom aktivnošću vodimo računa o njihovom trajanju, rezervama i načinu korišćenja. Prirodni izvori, tj. prirodni resursi se prema vremenu trajanja dele na obnovljive i neobnovljive. Obnovljivi izvori su većinom živi izvori i oni se mogu koristiti neograničeno samo ako se pravilno i planski eksploatišu. Naša zemlja je veoma bogata obnovljivim izvorima energije koji će sve više biti zastupljeni, a njihovi korišćenje doprineće štednji neobnovljivih izvora.

Prema Strategiji održivog razvoja EU, budućnost i razvoj čovečanstva će sve više biti oslonjen upravo na obnovljive izvore energije. Naš najveći pronalazač u istoriji čovečanstva Nikola Tesla rekao je da će energija u budućnosti biti pitanje života i smrti.

Obnovljivi izvori energije, kao i svi prirodni resursi, predstavljaju potencijalno bogatstvo Srbije, kao i bitan faktor razvoja privrede. Ipak postoji deo koji mora ostati iznad ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da sačuvan kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.

Primena predloženog zakona, dovela bi do mogućnosti smanjenje iscrpljivosti obnovljivih izvora, ali i do smanjenja zagađenja životne sredine. Najbolja štednja ovih izvora je njihova supstitucija obnovljivim izvorima energije. Oni predstavljaju budućnost kako u smislu pronalaženja novih tehnologija i načina za njihovo korišćenje, tako i u smislu podizanja svesti i čitave zajednice o planskom raspolaganju.

Od izuzetne važnosti je korišćenje obnovljivih izvora energije i zbog toga što njihova primena gotovo da nema štetnih efekata po očuvanju zdrave životne sredine. Obnovljiva energija je dobijena iz prirodnih resursa, koji se konstanto obnavljaju, a najveći deo obnovljivih izvora energije se direktno ili indirektno napaja od sunca. Sunčevo zračenje, odnosno energija sunčevog zračenja je najveći, pri tome potpuno čist obnovljivi izvor energije. Sunce je na posredan ili neposredan način izvor gotovo sve raspoložive energije na zemlji. Ovaj izvor energije, odnosno direktno iskorišćenje sunca, može biti pomoću solarnih panela, ili kolektora. Solarna energija se na ovaj način pretvara u toplotnu i u većini slučajeva se koristi za zagrevanje vode.

Obzirom da dolazim sa juga i da imamo najviše sunčanih dana, osvrnuću se na moj grad Niš, grad koji ima najveću mogućnost za korišćenje sunčeve energije u Srbiji pored Vranja i Kuršumlije. Kada je teritorija grada Niša u pitanju gledano za godinu dana priliv solarne energije direktno dobijene od sunca po istraživanjima kreće se u opsegu od četiri do četiri i po kilovat sati po metru kvadratnom, dok ova vrednost merena pod uglom tj. nagibom od 30% prelazi nešto više od četiri i po kilovat sati. Stoga možemo zaključiti da Niš poseduje neverovatan potencijal sunčeve energije, ali i da isti ne koristi dovoljno.

Da je ipak načinjen pomak u smislu korišćenja solarne energije, govori činjenica da je Niš prvi grad u Srbiji koji je od 2017. godine dobio, čak dva solarna drveta. Ovi solarni paneli služe za napajanje mobilnih telefona i laptopova tako što sunčevu energiju direktno pretvaraju u električnu energiju. Do kraja 2017. godine, tj. iste godine Niš je dobio još pet solarnih drveta.

Prema podacima Akcionog plana održivog energetskog razvoja grada Niša iz 2014. godine solarna energija u ovom gradu je imala doprinos u smislu dogrevanja vode, odnosno kao pomoć klasičnom grejnom sistemu, ali je nažalost primena iste bila samo u privatnoj režiji.

Edukacija javnosti o značaju i koristima upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i medijska promocija od ključnog je značaja za razumevanje potreba da svi građani daju svoj doprinos u kreiranju poslovnih okruženja koji će omogućiti sve veće iskorišćenje obnovljivih izvora.

Imajući u vidu da je korišćenje obnovljivih izvora energije u interesu Republike Srbije, koji je utvrđen dokumentima javne politike, sprovođenje ovog zakona je prioritet za donošenje odluka u narednom periodu.

Socijalistička partija Srbije je državotvorna partija koja se zalaže za bolji i kvalitetniji život građana, i stoga će moja poslanička grupa glasati za ovaj, kao i za ostale predloge zakona, u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Vreme poslaničke grupe je iskorišćeno, malo je i u minusu.

Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.

Hvala.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o četiri zakona koji su osnova za velike promene u energetici koji su osnova za investicije i proizvodnju toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora iz hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana, kao i postrojenja na vetar i biomasu.

Za Srbiju je jako važno da što više iskoristi kapaciteta i da što više energije proizvodi iz obnovljivih izvora i da se ovo omogući i privredi i građanima i jako je važno da krajnji korisnik, građanin ili neko ko je korisnik u privredi, ima što manji račun za korišćenje energije na kraju meseca.

Zakonom o energetici rešavaju se sistemska pitanja čitavog energetskog ciklusa, počev od proizvodnje preko prenosa ili transporta, distribucije do snabdevanja krajnjeg korisnika.

Kada govorimo o efektima izmene i dopune Zakona o energetici želim da istaknem da na energetske subjekte koji deluju na tržištu Republike Srbije ovo ima neposredan uticaj imajući u vidu da je zakonom definisan način na koji oni treba da obavljaju energetsku delatnost, a na privredu i društvo u celini ovo ima posredan uticaj, imajući u vidu i ono što ste govorili jutros što se tiče generalno bezbednost, energetske bezbednosti u Republici Srbiji.

Takođe, jako je važno da istaknem da će ova oblast sasvim sigurno uticati i na rast BDP od 6% i koliko je projektovano fiskalnom strategijom za 2021. godinu.

Ovde je važno istaći i da je Srbija u prvom kvartalu ove godine zabeležila bolje rezultate nego što je to planirano budžetom za 2021. godinu. Pad BDP u ovom prvom kvartalu iznosi svega 0,5%, što je, ponavljam, opet i bolji rezultat nego što je bilo projektovano, nego što je očekivano, a u drugom kvartalu očekujemo rast do 10%, što je daleko bolji rezultat nego u istom periodu prošle godine.

Tako ćemo uspeti da dostignemo rast od 6%, što će doprineti nastavku realizacije infrastrukturnih projekata, kako onih koje već radimo, tako i sve ono što definišu sve one oblasti o kojima danas govorimo i koje uređujemo ovim zakonskim rešenjima. Takođe je važno da napomenemo da je nezaposlenost u Srbiji prošle godine bila ispod 10%, što je ogroman uspeh u ovim uslovima svetske krize koja je izazvana pandemijom virusa Kovid 19, a mi smo uspeli da ovakve parametre i ovakve pokazatelje imamo zahvaljujući i teškim reformama koje je sproveo predsednik Aleksandar Vučić od 2014. godine i zahvaljujući odgovornoj politici koju sada vodi i odgovornoj politici Vlade Republike Srbije. Mi čuvamo našu ekonomiju. Imali smo i značajne pakete pomoći privredi i građanima. Imaćemo takođe značajne i u narednom periodu. O tome ćemo govoriti i sledeće nedelje u Narodnoj skupštini.

Takođe, Srbija je među najuspešnijim zemljama kada je u pitanju broj vakcinisanih i broj revakcinisanih građana i najvažnije je da prvo očuvamo živote i zdravlje naših građana, a onda da jačamo i ekonomiju.

Danas kada govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije zanimljivo je da pomenemo da će se omogućiti sprovođenje jedne dugoročne strategije koja se odnosi na podsticanje i ulaganje u obnovu zgrada i kada posmatramo period od 2021. do 2050. godine reč je o investicijama vrednosti od nekoliko stotina miliona evra godišnje i kada sam se pripremala za današnju raspravu pogledala sam analize efekta ovog zakona i između ostalog tu se navodi, imajući u vidu, da bi se saniralo oko 100 miliona kvadrata stambenog prostora, imajući u vidu uštedu energije, imajući u vidu i zaštitu životne sredine, zanimljivo je istaći da učešće investicija u BDP je 1,7%, tako bi se otvorilo preko 150 hiljada radnih mesta i dalje se navodi da na svaki milion evra investicija otvara se sedam radnih mesta.

To je pristup i to je odgovoran pristup Vlade Republike Srbije i jedan primer odgovorne politike, za razliku od Dragana Đilasa i bivšeg režima koji su za jedan milion evra na svom računu otpuštali stotine i hiljade radnika, zatvarali su fabrike. Nivo nezaposlenosti u njihovo vreme je bio 26%, a mi smo, kao što sam malopre rekla, spustili na ispod 10%.

Isti taj Dragan Đilas je o energetici brinuo, evo jedan primer, kada su bili beogradski izbori, on je odlazio u Tent u Obrenovac, gde je usled nedostatka konkretnih ideja zarad jeftinih političkih poena promovisao kako će se Tent privatizovati i kako njemu treba da se da podrška kao kandidatu da bi sačuvao Termoelektranu „Nikola Tesla“, kako će on uspeti da pomogne Obrenovcu nakon poplava koje su bile 2014. godine, pojavljuje se posle nekoliko godina, i desetine i niz lažnih obećanja, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da je Srbija imala potencijala, da je Srbija odavno zaslužila da sve ono što se danas radi i ono što radi Aleksandar Vučić da je trebalo i ranije da se radi, ali Srbija je i mogla da bude jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, kakva je danas, ali nije bila u njihovo vreme i u Srbiji se nije gradilo više infrastrukturnih projekata kada je bilo najviše privatizacija. Najviše privatizacija bilo je za vreme Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i merne jedinice za nemoral Borislava Borka Stefanovića.

Tada je bilo najviše privatizacije, najviše para, ali tada se nije gradilo, nisu se gradili putevi, bolnice, elektrane, nije se razmišljalo o energetici, nije se mislilo o životnoj sredini, zaštiti životne sredine, nije rastao BDP. Tada su se gradili privatni računi i rasli iznosi na istim po Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj itd.

Onda taj isti Dragan Đilas izađe pred građane Srbije i kaže kako Vučićev kadar uništava i dovodi do prosjačkog štapa „Elektroprivredu Srbije“, on koji je maltene doveo građane do prosjačkog štapa i koji je priznao da je za vreme, dok je bio na vlasti, na svoj račun stavio 600, 700 miliona evra.

Zbog takve politike, Aleksandar Vučić je morao da sprovodi teške reforme, kao što sam malopre rekla, 2014. godine. Zato mi danas možemo da govorimo o izgradnji bolnica, puteva, pruga, da izgrađujemo škole, vrtiće, da razmišljamo i organizujemo ovako dobro vakcinaciju. Evo i danas sjajne vesti, a to je da počnemo i proizvodnju ruske vakcine na Institutu „Torlak“. Prva evropska zemlja koja je započela proizvodnju ruske vakcine smo mi.

Ovim Srbija pokazuje da je lider. Srbija je pokazala veliku humanost kada su u pitanju zemlje u susedu kada je u pitanju najvažnija tema, to je očuvanje života i zdravalja naših građana.

Takođe, jako je važno i pokazalo se kao veliko i značajno ulaganje u zdravstvo, to je jedan od četiri stuba moći države.

Srbija se takođe snažno bori za jačanje ekonomije i za kontinuitet, kao što sam malopre rekla, kada je u pitanju realizacija najznačajnijih projekata. Kada smo kod toga, želim da istaknem da jedan projekat koji, ne samo da je od velikog značaja za opštinu Ub, opštinu iz koje ja dolazim, već i od nacionalnog interesa, a to je potvrda svega onoga što je predsednik Aleksandar Vučić i predstavio u planu „Srbija 2025“ da se i dalje na tome radi. To je pitanje Termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću.

Ovo je vrlo značajno za stabilnost snabdevanja i nezavisnost energetskog sistema. Srbija će funkcionisati po najvišim, to je ono na čemu vi insistirate i što ste i rekli jutros, po najvišim ekološkim i tehnološkim standardima. U toku je usaglašavanje tehničke dokumentacije, kao i finansijski pregovori sa potencijalnim izvođačima.

Država je za samo jednu godinu za ovaj projekat izdvojila 400 miliona evra. Ovde moram da kažem da je poslednja zabeležena aktivnost na ovom projektu bila davne 1990. godine i da se od tada na ovom pitanju ništa nije uradilo, a Termoelektrana „Kolubara B“ je uvek bila interesantna tema pred izbore.

Isto tako, interesantna tema u predizbornim kampanjama bilo je otvaranje površinskog kopa „Radljevo“ koji je deo basena „Kolubara“. Taj kop je koncipiran pre više od 40 godina, ali očigledno je bilo potrebno da na vlast dođe SNS, da predsednik Republike bude Aleksandar Vučić, da predsednik opštine Ub bude Darko Glišić, da bi se i ovaj projekat realizovao, ista je priča kao i sa Termoelektranom „Kolubara B“.

Ub već nekoliko godina uživa prednosti koje donosi realizacija projekta površinskog kopa „Radljevo“. „Elektroprivreda Srbije“ i opština Ub imaju Sporazum koji se odnosi na realizaciju značajnih projekata i na značajno ulaganje u infrastrukturu u Ubu u vrednosti od 6,3 milijarde dinara.

Na kraju, želim da kažem da i rudarstvo i energetika zaista imaju značajnu ulogu kada govorimo o perspektivama razvoja i budućnosti Srbije. Važno je da usvojimo predloge akata koji su danas na dnevnom redu, da se što pre počne sa njihovom primenom, kako bi i građani Srbije osetili dobrobit svega onoga što predviđamo i o čemu danas govorimo, što je i definisano ovim predlozima zakona i da se sagledaju dobrobiti korišćenja obnovljivih izvora energije, i da naravno bude što veća svest kada je u pitanju očuvanje životne sredine.

Moramo imati na umu da nema ni ekonomske stabilnosti, niti privrednog razvoja bez stabilnosti elektroenergetskog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ivani Nikolić.

Reč ima potpredsednica Vlade.