Zahvaljujem se potpredsedniku Skupštine dr Zukorliću.
Reč ima ministarka Mihajlović.
Izvolite.

Samo kratko da za građane Novog Pazara i tog dela Srbije vezano za elektro mrežu koju ste pomenuli.
Mi smo ove godine, udvostručili investicije u podizanje distributivnog sistema, govorim o niskom naponu, upravo iz osnovnog razloga, pošto postoje delovi Srbije i dan danas, nažalost, gde dolazi do prekida napajanja električnom energijom i to ne sekund dva, i to je ozbiljan problem, za sve uređaje u domaćinstvima, nego bogami duže. Prema tome, te stvari u naredne tri godine po planu distributivnog sistema Srbije sve moraju da se reše, ne samo u vašem kraju nego i u ostalim delovima Srbije.
Naš ulaganja u distributivni sektor će biti u narednih pet godina negde između 450 – 500 miliona evra. Zato što bez toga da obezbedimo ljudima kvalitetnu isporuku električne energije mi nećemo u tom smislu ništa uraditi.
Samo još jedna stvar. Drago mi je što podržavate zakone. Posebno mi je drago što ste počeli svoje izlaganje sa Zakonom o rudarstvu. Srbija je takođe i rudarska zemlja, bez obzira koliko mi možda mnogo više u prethodnom periodu govorili samo o proizvodnji električne energije ili toplotne, ali nekako stalno zaboravljajući taj rudarski sektor, osim kada se pomene Kolubara i Kostolac u smislu proizvodnje električne energije. Ali, Srbija je rudarska zemlja, vrednost naših sirovina je vrednost, dakle dokazana, bilansnih rezervi je preko 200 milijardi evra, metaličnih i nemetaličnih, znači postoji prostor za ozbiljno ulaganje i zato je danas ovaj zakon pred parlamentom i pred poslanicima, zbog toga što želimo efikasno da upravljamo mineralnim sirovinama, zato što hoćemo da imamo elektronsko rudarstvo, zato što hoćemo da pazimo na svako istražno pravo ili eksploataciono pravo koje se dodeljuje na teritoriji naše države, ali hoćemo isto tako, i za ovaj zakon je to uvedeno, investicioni sporazum da omogućimo, a to je da imamo i određene dodatne koristi, ne samo da neko dobije istražno pravo, a sutra da dobije eksploataciono pravo, nego da dodatne koristi upravo ima i lokalna sredina, ali i država Srbija ukoliko od tog eksploatacionog prava se krene dalje u razradu određenih rudnika, eksploataciju minirala ili možda posle toga i proizvodnju poluproizvoda ili proizvoda.
Tako da je ovaj zakon jedan moderan zakon, a reći ću vam još jedan podatak, pored recimo saobraćaja gde je takođe u prošloj godini, u kovid godini ostvaren je porast, tako je isto i u rudarstvu – recimo, 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije, 2019. godine, porast je ostvaren upravo u rudarstvu 2,6%. Najveći rast je bio porast rude metala, 16,9%. Ima prostora za još veće razvijanje rudarskog sektora, ali uz pažljivo pomno praćenje države u svakom koraku šta se bude radilo, što upravo odgovara onome što ste i vi rekli, a to je održivo rudarstvo, kako da imamo taj jedan racionalni odnos prema onome čime smo bogati sa onim što želimo zaista iz tog rudarstva da dobijemo i da ostvarimo privredni rast i razvoj.
Tako da hvala još jednom na rečima.

Zahvaljujem.
Verovatno u formi replike ili ti odgovora Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Više komentara nego replike.

Hvala vam na ovoj opasci. Kada je u pitanju potenciranje kraja iz koga dolazim, ne želim tu nikakvu afirmativnu akciju, niti pozitivnu diskriminaciju, već prosto govorim iz onog ugla gde poznajem stanje i svakako očekuje da priroda odnosa bude da tamo gde je nešto u lošem stanju da se tamo interveniše. Gde je najlošije, tu će se morati najviše ulagati.

Ali je dobro i hvala za ovo što ste posebno pomenuli i primetili, ovo podvlačenje moje oko rudarstva i činjenice i uverenja i tu delimo uverenje da je zapravo ova zemlja i rudarska i da činjenica da je ona decenijama predstavljana samo kao zemlja uglja i iz geografije naše deca su učila da mi nismo rudno bogata zemlja. Mi nismo bili rudno bogata zemlja, odnosno tako smo tretirani pre svega iz razloga što nismo imali dovoljno znanja ili što nije bilo uloženo u geološka istraživanja da se sazna šta sve mi imamo, pa onda treba da nam dođu stranci da slikaju Rogoznu, da otkriju na kakvim je ona rudnim zlatnim bogatstvima, rezervama, itd. između ostalog kao i mnoge druge planine. Zato mi je posebno drago i to ovog trenutka želim da naglasim, što će ovim zakonom biti omogućeno i značajnije ili mnogo značajnije investiranje u geološka istraživanja.

Ovde će svakako biti naš uspeh u korišćenju, eksploataciji u skladu sa svim onim principa o kojima sam govorio, da će biti uspešno onoliko koliko zapravo budemo uložili u znanje ili koliko znanje budemo podredili budućim geološkim istraživanjima. Tek na osnovu toga onda možemo imati uspeha u svakom pogledu kada su u pitanju otkrivanja rudnih potencijala, ali svakako i njihova eksploatacija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SDPS narodni poslanik dr Milorad Mijatović.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o četiri značajna zakona, smatram čak i najznačajnija zakona koja smo do sada dobili u ovom sazivu, ali i mnogim ranijim sazivima. Ovo su ozbiljni zakoni koji su temeljito, stručno napisani. Moram priznati da meni kao narodnom poslaniku bilo je jako teško da uđem u neke termine. Zaista je zahtevalo mnogo znanja. To je znak da je Ministarstvo za energetiku prišlo ovim zakonima vrlo studiozno, vrlo temeljito.

Međutim, odmah na samom početku mogu da naglasim da će Poslanička grupa SDPS glasati za ove zakone. Zašto? Oni zaista znače iskorak u našem daljem razvoju. Neće zakoni promeniti naše stvari, ali će zakoni dati pravni osnov da idemo dalje, da idemo napred, da unapredimo svaku od ovih oblasti o kojima je ovde bilo reči.

Iz svih ovih zakona može da se izvuče nešto što je veoma značajno, jedna karakteristika, da oni su usklađeni sa direktivama EU i drugim međunarodnim standardima, posebno u oblasti rudarstva.

Znate, to je poruka koju država Srbija šalje – da mi smo suštinski zainteresovani za članstvo u EU bez obzira kada će nas primiti, ali ćemo mi menjati svoje zakone, menjati standarde jer to nama odgovara, to odgovara državi Srbiji i to je ono što ovde želim posebno da istaknem.

Druga jedna dimenzija o kojoj je reč i bilo je govora to je zaštita životne sredine. Ja ću se tu malo zadržati. U javnoj raspravi o ovom zakonu koja je bila izvrsna, moram primetiti da sam tu veoma mnogo naučio, čak od vaših mladih saradnika koje pohvaljujem, jer tu vidim i budućnost naše Srbije, stručno su objasnili neke stvari, rečeno je da je zaštita životne sredine aksiom koji je vodilo vaše ministarstvo da menja ove zakone.

Ja kao neko ko je koordinator „Fokus grupe“ za održivi razvoj i kontrolu Agende 20-30, moram da kažem da zaštita životne sredine je vrlo bitna, vrlo važna i tu ne može i ne sme da bude kompromisa. Sve nam je džaba, ako tu budemo pravili kompromise i ne budemo tražili najviše standarde koji postoje u Evropi, mi smo deo Evrope.

Sada je zaštita životne sredine postala politička tema broj jedan. Ja se slažem da je to politička tema, ali to nije tema za jedan dan, to nije tema za jeftine političke poene, to je tema dugoročna, to je tema međugeneracijska, drugim rečima mi smo dobili ovakvu zemlju, ovakvu prirodu, mi moramo da je popravimo, unapredimo i da takvu prenesemo budućim generacijama.

Tu se neće raditi za jedan dan, tu se neće raditi ni jedna godina, tu moramo raditi mnogo više, jer moram primetiti da smo dobili dosta negativno nasleđe, jer životna sredina nije bila tema o kojoj se ovde govori. Godine 2017. mi smo, narodni poslanici osnovali tu neformalnu grupu koja se zove „Fokus grupa“.

Mi smo tada počeli u ovoj Skupštini da govorimo o tome, da insistiramo na tome, čak smo u budžetima tražili više sredstava za zaštitu životne sredine, promovisali zelenu industriju, zelenu ekonomiju, tražili više prečistača voda, tražili filtere za zaštitu u termo-elektranama. Moram primetiti da je to bio početak.

Pre mesec, dva dana predsednica Vlade, Ana Brnabić je u ovom parlamentu izjavila da je zaštita životne sredine prioritet ove Vlade. Drugim rečima, vrlo ozbiljno, vrlo odgovorno pravimo jedan iskorak upravo u ovom delu. Prema tome, moja poruka je jasna da ova Vlada, ova Narodna skupština u narednom periodu će zaista imati jedan vrlo važan zadatak, a to je zaštita životne sredine u Srbiji po najvišim standardima.

Mi smo čak nedavno razgovarali i usvojili Zakon o klimatskim promenama, takođe jedan moderan zakon, jedan dobar zakon i sama ta činjenica govori da mi dajemo dosta pravnih osnova da idemo napred.

Međutim, ja želim da naglasim još nešto. Znate, ne treba sve očekivati od države. Ne može država sve da uradi. Ja puno očekujem od neformalnih grupa, volontera koji su politički neutralni, ali konkretno rade na zaštiti životne sredine, jer ako volite svoje mesto gde ste rođeni, mesto gde živite, ako volite tu prirodu, onda vi morate konkretno uraditi konkretnim akcijama kako da životnu sredinu unapredite.

Znate, divlje deponije ne može svako ukloniti, ne može država trčati na svako mesto, ako mi nemamo svest da se to ne sme i ne može uraditi. Znate, za mene kao narodnog poslanika, kao građanina Srbije je neshvatljivo da smeće bacamo u potoke, reke i jezera. Pa to je za mene svetogrđe. Ja ne znam koji bih rečnik upotrebio kada vidim takve stvari. I zato ja želim i da podstaknem činjenicu da mi moramo menjati svest građana, da moramo imati edukaciju, da su razgovori o životnoj sredini, ali oni koji su istinski zainteresovani da imaju zdravu životnu sredinu, da to bude u dnevnom fokusu svih televizija, svih novina, jer toga nikada neće biti dosta.

Edukacija mora biti i početi od obdaništa, škole, fakulteta. Znate, ako neko ko u Osnovnoj školi zasadi jedno drvo, kada postane mladić i kada se bude ženio ili devojka udavala, ona će imati veliko drvo i biće ponosna. To drvo će proizvoditi kiseonik. Dakle, moramo ići na tu logiku da svako od nas je odgovoran za našu zdravu životnu sredinu.

Naravno, tu upravo ima ovaj sektor koji vi vodite, a to je sektor energetike, sektor rudarstva i zato želim da kažem da moramo imati uravnotežen pristup i moramo voditi računa o održivom razvoju.

Dalje, znate, ja ću početi o zakonima koje ste vi ovde nama predložili. Jedan od tih zakona je Zakon o obnovljivim izvorima energije. To je nov zakon, to je moderan zakon. Smatram da je dobar, smatram da je i primenljiv. Šta on otvara? On otvara mogućnost da imamo obnovljive izvore energije. Mi moramo otvoreno reći da u tome zaostajemo. Mi smo sebi dali visoke ciljeve, mi smo 2020. godine trebali imati 27%, nismo dostigli.

Vi ste sada u vašem uvodnom izlaganju rekli da će to biti 2040, 2050. godine 50%, ja smatram da tu moramo ići brže. Znatno brže i da krenemo nekim planom koji će to izmeniti i kojim će doći do te situacije da tu ne zaostajemo. Govora je bilo o solarnim elektranama, vetroelektranama, već ih imamo i tu zaista možemo reći da imamo dalji razvoj, što je zaista veoma dobro.

Ali kada govorimo o energiji, voleo bih jednu drugu stvar da naglasimo, da to treba da bude jedna akcija, to je štenja. Mi zaista i kada govorimo o efikasnosti, mi smo veliki rasipnici. Trošimo četiri puta više energije, nego u EU, a dva puta više nego naše okruženje. Znate, puno sam putovao, odem u Ženevu ili Brisel, uđem u sobu, ona je hladna. Žalim se na recepciju, oni mi uključe. To znači da kada gost nije u sobi, grejanje se isključi, a mi se žalimo i kad nema više od 19, 20 celzijusa. Kada je tolika temperatura, mi odmah zovemo Toplanu i žalimo se zašto nije 25, da mogu da hodam u svom stanu u majici. Znate, to je rasipanje energije, a kada bude pretoplo, onda otvaram prozor da bi ta energija izašla. Pa dajte molim vas, nadam se, verujem da će bar mlađe generacije dočekati da imamo pametne zgrade, da imamo infracrvene zrake koji će meriti koja zgrada i koliko energije ispušta, jer to je ono što moramo stalno imati na umu, jer energija, toplotna, električna, puno se ulaže da bismo došli do nje.

Kada kažem akcija štednje, znate koliko televizora u ovoj zemlji radi celu noć, čitav dan, čak i kad neko ko ga gleda, spava. Koliko sijalica u kući, bilo gde, neprekidno gori. Treba štedeti na malo da bi se uštedelo na mnogo. Evo, i u našem parlamentu, pođite po kancelarijama, videćete koliko je kompjutera i monitora upaljeno, a da niko ne sedi za njima. Možda to izgleda, ono što ja govori ovde, da je beznačajno. Električna energija, bar kod nas nije skupa. Dosta smo sa jeftinom cenom električne energije, a ona se zato i rasipa.

Pristalica sam stava, kada se govori o energetskoj efikasnosti, da električna energija i energija uopšte nije socijalna kategorija. Za one koji ne mogu, a ovde sam čuo u javnom slušanju energetsko siromaštvo koje je u toj situaciji, njemu treba obezbediti određenu količinu i električne energije i toplotne energije. Instrumenata za to imamo.

Pre nekoliko meseci mi smo usvojili zakon u socijalnim kartama. Znate, tačno moramo znati ko je u socijalnoj situaciji, kome trebamo pomoći. Ja sam za taj selektivan pristup, ne da svi imamo jeftinu struju, ne trebamo da imamo, mnogi mogu da je plaćaju u punom iznosu, a ne u malom iznosu.

Prema tome, imajmo ekonomsku cenu električne energije. Višak tih sredstava, kao što već sad plaćamo, ulažimo u obnovljive izvore energije, a smanjujmo one izvore energije koje dolaze iz uglja, iz fosilnih ruda, jer to je ono što ćemo mi govoriti i što ćemo se mi zalagati.

Poslanička grupa SDP u svom programu zaista ima vrlo bitnu i važnu činjenicu da radimo puno na zaštiti životne sredine, na modernizacije Srbije, ali isto tako imamo uravnotežen pristup. Mi ne možemo zaustaviti razvoj, razvoj mora da bude. To znači kada govorimo o rudarstvu, znate, rudarske tehnologije nisu uvek čiste tehnologije nigde u svetu, ali postoje standardi, najviši standardi koje moramo imati i koje kad damo eksploataciju za određenu rudu, mi moramo biti u situaciji da kažemo -da, dobićete to, ali primenjivaćete najviše poznate standarde, pogotovo za rude za koje kod nas postoji sad veoma veliki interes. Ja se potpuno slažem da je država Srbija bogata i rudama i mineralima. To bogatstvo koje imamo moramo pametno iskoristiti, ulagati u znanje.

Znate, bio sam u Abu Dabiju, tamo imate eksploataciju nafte i gasa, nisu ni to čiste industrije. Međutim, pametno su uradili, sredstva koja su dobili na taj način su ulagali u dalji razvoj, prosto je neverovatno koje sam nove tehnologije tamo video, koje možda mi nećemo u našoj zemlji videti za 10 do 15 godina. Oni su svoje građane na račun tog bogatstva slali na školovanje u zapadnu Evropu, u Ameriku, vratili ih, ulažu u nove tehnologije i razmišljaju o budućnosti.

Srbija ne može zaustaviti razvoj. Jesam za razvoj rudarstva, jesam za otvaranje novih rudnika, za eksploataciju tih ruda, pa i tog litijuma koji je sigurno metal budućnosti, ali na jedan pametan način gde ćemo uvek u svakom pogledu, a dok sam poslanik u ovom parlamentu budite uvereni uvek ću zahtevati najviše ekološke standarde i druge međunarodne standarde, jer tako Srbija može ići unapred.

Ako smo mogli da završimo i završavamo autoputeve, ako možemo da uradimo mnogo toga, ako smo mogli da se borimo sa kovidom na ovaj način na koji se borimo, ako smo mogli da obezbedimo najviše vakcina, da dođemo do tri miliona ljudi koji su dobili vakcine, možemo i ovaj izazov koji stoji pred nama, izazov daljeg razvoja, iskorak, učiniti napred.

Ne očekujem to odmah. Ne očekujem to sada, ali očekujem da ćemo vredno, uporno raditi, da ćemo uporno ići dalje, jer tako jedino vidim Srbiju među onim zemljama koje će u EU ući pripremljena, jasna, promenjena, jer ta Srbija je ona koja je nama potrebna, potrebna je i EU.

Zbog toga insistiram i zbog toga će poslanička grupa SDP dati punu podršku ovim zakonima, a i zbog jedne druge činjenice. Znate, u pravljenju ovih zakona vi ste se držali tri stuba, tri elementa. Gledali ste ekonomsku korist, gledali ste socijalnu dimenziju i treća ekološka dimenzija. Uravnotežen princip na ove tri dimenzije upravo je pravi princip koji u krajnjoj konsekvenci treba da da rezultat.

Dakle, poslanička grupa DSP u danu za glasanje daće podršku ovim zakonima. Od vas očekujem značajna podzakonska akta i realizaciju ovoga što je ovde naglašeno. Naravno, vi ćete učiniti to sa zakonodavne strane. Ja očekujem od Vlade Republike Srbije da dalje stvara uslove da dovedemo nove investitore, da daleko više pažnje posvetimo i ljudima iz Srbije da oni investiraju, posebno u obnovljive izvore energije i ove male hidroelektrane.

Znate, ja sam svestan činjenice da moramo čuvati i boriću se, odmah da vam kažem, da sačuvamo i potoke, da sačuvamo naša zaštićena područja, ali i druge ekološke sredine. Prema tome, u davanju saglasnosti za male hidroelektrane moramo biti vrlo oprezni. Bolje je, molim vas, da insistiramo na štednji električne energije, nego da ponekad uništimo neki potok samo zato da bi neki pojedinac imao neku korist.

To naglašavam zbog toga, jer sam primetio da ste i vi sami doneli neke odluke koje će značiti dalji napredak u ovoj oblasti. Potrebne su male hidroelektrane, potrebno je sve to.

Nisam govorio o mnogo stvari, vreme mi to ne dozvoljava, kupac proizvođač, šta znači koliko će Vlada izdvajati sredstava da se menjaju prozori, vrata i sve ostalo gde će Vlada davati 25%, lokalna samouprava 25%, a pojedinac 50%. Zaista, tu mogu biti velike uštede.

Isto tako, verujte da sam čak u svojoj zgradi gde stanujem, koja je na sunčanoj strani, insistirao da već sad konkurišemo, da pravimo projekat, da stavimo solarne panele na svoju zgradu. Vi ste u javnom izlaganju rekli da je tamo 600 kvadratnih kilometara mi imamo krovova, a Srbija je sunčana zemlja i sama ta činjenica kaže da možemo puno uraditi.

Na kraju, malo sam produžio, ja se zahvaljujem gospođi potpredsednici Narodne skupštine, poslanička grupa SDP daće punu podršku ovim zakonima i onim aktivnostima koje ćete kasnije voditi. Hvala.

Zahvaljujem se dr Mijatoviću.
Nastavljamo, reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, do sada sve što smo mogli da čujemo od kolega je bilo afirmativno i to je svakako dobro. To otprilike pokazuje i neki trend u kome pravcu idu svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu.

Ono što je za vas ministarka najbitnije, a to je da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri zakona koji su danas na dnevnom redu i naravno tako ću ih i komentarisati zato što su svi međusobno povezani.

Ono što je u ovom trenutku stvarno realna prednost, a to je što ste upravo vi na čelu ovog Ministarstva, zato što i vi imate tu neku specifičnu energiju, a ovo su teški zadaci i prosto uliva nam se neka sigurnost i poverenje da ćete da uspete sve ovo da iznesete u tim dugoročnim planovima kako se i planira.

Ono što cenim kod vas je upravo to što stalno potencirate tim saradnika koji je tu oko vas i to je ono što je dobro. Dobro je, jer ovako krupne stvari možete samo timskim radom i da rešite.

Kada je u pitanju Evropska zajednica, oni su ocenili ove zakone kao najmodernije zakone u oblasti energetike. Srbija naravno i do sada je mogla da se pohvali sa dobrim i stabilnim, održivim energetskim sistemom, ali u svakom smislu ovi zakoni će i to stanje koje nije tako loše, unaprediti da bude još bolje.

Javno slušanje koje ste organizovali pre par dana u maloj sali Skupštine pohvaljujem. Ja nažalost nisam mogao da prisustvujem, kao član Odbora za privredu, ali sam ga svakako naknadno odgledao. Pozivam sve građane koji sada gledaju ovu sednicu da, ukoliko žele, mogu na sajtu Narodne skupštine da odu na javna slušanja i tu mogu detaljnije da čuju sve ono što ste vi i vaše kolege tada pričali i otkloniće se veliki broj nedoumica, koje nekako vidim postoje. I tvrdim i siguran sam da postoje zato što ljudi samo nisu dovoljno informisani, ništa drugo. Znači, sigurno niko ne može da me ubedi da bilo ko od kolega u ovoj sali ili vi koji predstavljate ove zakone danas misli loše Srbiji, svakako svi radimo u istom pravcu i svi imamo isti cilj.

Ono što neobično zvuči, a i vi ste rekli u jednom trenutku da ne volite reč „lider“, a to je kad se kaže da je Srbija lider, a sad ne znam ja da tražim neki sinonim i neku drugu reč, ali svakako jeste u regionu kada je u pitanju energetski sistem. Ali ono što danas moram da spomenem, iako ne volim da se ponavljam, zadnji put sam to pričao kad su ovde bile vaše kolege iz Agencije za energetiku. Vrlo lako smo prešli preko te 1999. godine, kada je Srbija ostala bez energetskog sistema. Znači, mi smo tada, ni krivi ni dužni, slobodno tako smem da kažem, pretrpeli takvu materijalnu štetu, kad je u pitanju kompletna infrastruktura Srbije, znači, kad su u pitanju putevi, kad su u pitanju mostovi i kompletna energetska mreža. Tada su se po prvi put upotrebljavale grafitne bombe, na nama su isprobavali bombe koje su namenski pravljene da unište jedan energetski sistem zemlje na koju se tada NATO obrušio.

Nije to bilo prvi put da se Srbija dizala iz pepela. Mi smo tada, evo ovde imamo i kolegu našeg Milutina Mrkonjića, kako on za sebe voli da kaže – inženjera, a najmanje političara, poslanika ili šta god da je drugo radio u životu, i on je tada bio sinonim za nešto što se radi pre roka. Tako oslabljena i jadna zemlja je uspela da se podigne iz pepela i za kratko vreme obnovi kompletan energetski i infrastrukturni sistem i zato mi je drago kada danas možemo da kažemo da smo lider u regionu, kad smo od jedne nule ponovo došli na mesto na kom se danas nalazimo.

A šta je tu sad još najbitnije? To je sad diskutabilna stvar i velika tema se otvara za cenu struje, ali činjenica je da je Srbija svojim građanima omogućila najjeftiniju struju. Slažem se sa profesorom, sad moramo da vodimo računa o tome kako se to troši, ali to ovi vaši zakoni polako i usmeravaju i kasnije ću da pričam o tome, ali činjenično stanje je da u regionu od nas imaju skuplju struju i Makedonija i Bosna, i Crna Gora i Hrvatska, Rumunija, Slovenija itd, ove zemlje koje sam sada nabrojao tu struju plaćaju duplo i malo više od duplog nego mi.

Ali, ono što je meni interesantno, oni koji su nam razorili sistem energetski, zemlje koje su tada bombardovale Srbiju, plaćaju struju i pet puta skuplje nego naši građani. Znači, građani tih zemalja koje su tada zloupotrebile svoju silu, danas svojim građanima pet puta naplaćuju skuplju struju nego Srbija koja je 1999. godine ponovo krenula od nule i došla na stadijum na kom se danas nalazimo.

Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, to je krovni zakon i pre sedam godina mi smo ga ovde usvojili u ovom parlamentu, ja sam tada imao priliku da glasam za taj zakon i kako reče neko od kolega, naravno, zakoni su živa stvar, pogotovo vreme u kojem živimo je turbulentno, stvari se brzo menjaju, pogotovo i u sistemu energetike, zato danas pored ovih zakona koje menjamo i dopunjujemo imamo i nove zakone. Kad je u pitanju ovaj zakon, on tretira stvarno dosta novih pojmova, dosta novih termina i kako se čovek polako sa njima upoznaje, onda se stvarno i vidi šta je intencija ovog zakona.

Ono što svakako moram da pomenem, a što je nama iz JS vrlo bitno, to je da ćemo i dalje da imamo 70 hiljada porodica koje, kako je malopre i profesor rekao, nažalost nisu u mogućnosti i u stanju da plaćaju i tu cenu jeftine struje kakvu imamo i dobro je što je država svojim uredbama i dalje tu grupu izdvojila kao jednu socijalnu kategoriju kojoj moramo da pomognemo.

Zašto kažem da je nama iz JS ovo bitno? Mi zastupamo socijalne politike i mi se trudimo da takvih porodica bude sve manje i to treba da bude intencija države, da se trudimo da nikad ne zaboravimo takve porodice, ali da moramo da nađemo načine da ih bude manje. I sad, znate, neko može da kaže ima tu različitih zloupotreba, da li to treba tako ili ne treba tako. Treba tako, jer uvek kažu „sit gladnom ne veruje“ i otprilike država je to prepoznala kao jedan veliki problem i to je sigurno još jedan od razloga zašto JS podržava ove zakone.

Kada se zakon tretira, to je isto vrlo bitno, i na jedan malo drugačiji način skladištenje energije, znači, svih vrsta energije, ne pričam sada samo o gasu, o skladištima koja smo izgrađivali, nego se po prvi put, ne po prvi put, ali sada se stavljaju nekako u prvi plan i ta istraživanja naših rudnih bogatstava kada je u pitanju litijum i naravno znamo da električnu energiju ne možemo da sačuvamo drugačije sem da napravimo mogućnost nekih rezervi sa litijumskim baterijama.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije posvećuje posebnu pažnju pitanjima ekologije. Ja sam jedan od onih kolega koji je pred Agencijom za energetiku pričao da hidroelektrane mogu da budu pogubne za naše reke, za taj neki naš hidrosistem koji postoji, ali ono što je dobro kod ovog zakona, zato kažem – ljudi moraju da se informišu, pa onda da ga komentarišu, je to što on zabranjuje izgradnju hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Sada kada o tome pričamo, naravno, naša najveća hidroelektrana Đerdap se nalazi u zaštićenom području, ali ono što je kod nje interesantno je da je 1964. godine kada smo gradili tu hidroelektranu tada smo opet bili jedna ozbiljna država, nažalost, u jednoj drugačijoj organizaciji nego danas, ali i tada se stvarno vodilo računa o svim standardima. Nekako i ta gradnja i opet intencija države je uvek bila usmerena, iako nije imala toliko problema sa ekologijom kao današnje moderno društvo, vodili su računa i o ekosistemu i o ekologiji.

Ono što zakon, naravno, ne može do zadnjeg detalja da istretira su te neke druge reke koje se ne nalaze u zaštićenim područjima, ali svakako svi, to sam rekao i na početku, i vi i kolege poslanici i ljudi u lokalnim samoupravama će svaku takvu jednu gradnju nadzirati, kontrolisati, vi ste opet ti koje treba da date dozvole da li nešto može ili ne može. Ja sam siguran, kao u neko vreme kada su državne velike ili javne institucije gradile neke zajedničke objekte koji su išli na opšte dobro, investicije privatnog kapitala uvek imaju za cilj neko lično dobro i uvek je fokusirano na one ljudi koji investiraju. Smatram da to možda unosi najveću zabunu kod građana i dobro je što ovaj zakon sada neke stvari stavlja na pravo mesto.

Treći zakon je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Srbija je bogata zemlja u svakom smislu te reči, to je danas ovde neko od kolega pričao. Ja lično smatram da se bogatstvo jedne zemlje pre svega meri u ljudima i mi možemo da se pohvalimo da smo bogata zemlja, mi imamo dobre ljude, ali svakako imamo i velike energetske potencijale. Malopre sam rekao da imamo najveće zalihe litijuma u Evropi, znači to su istraživanja, ne samo naša, to kažu eminentnije institucije od ovih sa kojima mi raspolažemo, a i naše su eminentne. I naša zemlja je bogom dana kada su u pitanju rude i minerali. Naša južna teritorija koju su okupirali teroristi, slobodno tako mogu da kažem, je izuzetno bogata rudnim bogatstvom. Mogu da citiram, kaže – procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosmetu u vrednosti do 1.000 američkih dolara, zvaničan podatak. Ja sam ovo citirao iz lista „Politika“.

Nije neobično da su u svetu ratovi počinjali zbog prirodnih bogatstava, jer činjenica je da bez vode i bez energije ne može nijedan sistem, ne može nijedno društvo. Bogu hvala, mi smo nekako, eto, sve to dobili na korišćenje, sada je samo da se trudimo na budemo dobri domaćini da taj sistem sačuvamo i da ga održimo.

Četvrti zakon je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Ako ne i najbolja stvar, mislim za široku upotrebu, a to je svakako taj neki novi pojam i neka nova terminologija koja se pojavila i građani su za to stvarno zainteresovani to je taj odnos kupac-proizvođač. Znači, to je jedan novi trend, ja sam se iskren da budem stvarno oduševio kad sam ovo pročitao, mislim da smo ispred mnogih evropskih zemalja sa jednim ovakvim trendom i moramo i dalje da se trudimo da informišemo građane šta to tačno znači.

Sad onako samo kratko, znači, ako svako na svoj stambeni objekat ugrađuje solarne panele, solarne kolektore, on tu svoju struju troši. Kad je ne troši iz bilo kog drugog razloga stvara se jedan energetski kredit koji može da potroši u nekom drugom periodu i to je fenomenalna stvar. Ono što ste i danas potencirali, ukoliko se trudimo da izvori obnovljive energije u rokovima koji su zadati mogu da budu ispoštovani, svi mi građani moramo da uzmemo učešće u tom radu.

Iskreno, kada je u pitanju šta štednja, sam ona generacija koja pamti starije ljude koji su nas uvek onako da nas opomenu, da nas povuku za rukav i da kažu - e, hajde, gasi tu sijalicu. Mi smo nekad imali i možda skuplju cenu struje, ali nekako sam siguran da nije to bila samo da li je velika ili mala cena struje, nego to nekako domaćinsko ponašanje koje su generacije ispred nas imale. Prosto, trudile su se na svemu štedimo. Ja imam osećaj da je nekako moja generacija, naša generacija još u tom duhu u tom vaspitanju, da vodimo računa o tome, iako mi je to nekad bilo smešno. Ja danas hvatam sebe, kako kažem svojoj deci – e, ugasi tu sijalicu. Onda mi sin kaže – ali tata to je led rasveta, to troši 2, 3 vata. Slažem se, ali mi danas koristimo i uređaje i mašine za pranje sudova, zamrzivače, frižidere, koji su stvarno kad je u pitanju energetska efikasnost obeleženi onom oznakom AAA. To je ono što treba uvek da gledamo kad kupujemo takve uređaje, ali bez obzira na sve, uštedom i najmanjom uštedom energije, kako kaže prof. Mijatović, mi se borimo za ekologiju.

Ne možemo svi mi, siguran sam da ovde niko ne baca ni kese, ni bilo kakav otpad u prirodu, ali ne možemo da stignemo sve da očistimo, ali sigurno možemo da čuvamo ekologiju tako što ćemo dodatno da se fokusiramo na uštedu struje.

Malopre sam čuo i podatak da smo mi možda, i kako ste rekli, četiri puta veći potrošači od neke statistike koja je u regionu, ali ja ovo moram da kažem, Srbija nije samo zbog toga veliki potrošač, jer mi imamo u odnosu na neki evropski prosek, koji je, ako se ne varam, oko četiri i nešto procenata za gubitke struje u mreži, naš prosek je 11,7% i to je ozbiljan gubitak. Ako to preračunamo i ako to nominalno treba da izrazimo, dođemo do cifre od 290 miliona evra. Meni je drago da ste prepoznali te probleme.

Zašto to kažem? Zato što međudržavni sporazum koji je krajem novembra Vlada potpisala sa francuskom Vladom, osim gradnje metroa donosi i saradnju u oblasti energetike, konkretno sa više od 129 miliona evra biće kreditirano unapređenje EPS-ove elektrodistributivne mreže. To je stvarno jedan ozbiljan pomak ako uzmemo u obzir šta se sve u sektoru energetike radi, ova ušteda će sigurno da se oseti.

Ono što je interesantno za, opet, kao jedna dobra ponuda za građane i to je svakako opet za pohvalu, to je ta subvencija za zamenu stolarije, 25% pomaže Republika, 25% moraju lokalne samouprave da obezbede sredstva. Mislim da će ovo da bude jedan dobar modalitet da uporedimo sve opštine i gradove, da vidimo koliko smo stvarno spremni na terenu da pokažemo koliko nam građani znače, a i da motivišemo iste te građane da se uključe u jednu ovu trku, a vas bih zamolio kao resornu ministarku, mi ćemo svakako ovde da se viđamo u narednom periodu, da nas s vremena na vreme onako izvestite i da nam kažete koji gradovi prednjače, da postavimo jedan dobar trend i da nađemo način ministarka da gradove i opštine koji se budu izdvajali nagradimo dodatno. Mi uvek nekako dođemo da nagradimo one gradovi koji kažu – znate, ovaj siromašniji, ovaj nema potencijal i uvek tražimo šta je to, kako možemo da ih motivišemo. Mi treba da motivišemo one predsednike, opštine i gradonačelnike kojima kad date jedan dinar od njega znaju da naprave pet. Lako ćemo onda da punimo budžet i lako ćemo da pomažemo i onima drugima koji nisu po prirodi stvari svi jednako sposobni.

Samo danas želim još samo kratko da se osvrnem da proizvodnju struje iz biogasa. To je jedan novi trend. Imao sam priliku da ovih dana, pa eto i ja sam se upoznao sa nekim detaljima, naravno, daleko je to od neke ozbiljne proizvodnje struje, da možemo da ga poredimo sa bilo kojim drugim proizvođačima i hidro i vetro, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, a da ne pričamo o ovim drugim proizvođačima struje, ali šta je bitno kod proizvodnje struje iz biogasa, to je upravo, a opet se vraćamo na onu temu ekologije. Znači, oni koriste organski otpad. Mislim da bi trebali da kao ministarstvo iznađete neki modalitet da njih izdvojite u odnosu na ostale proizvođače obnovljive energije. Treba ih motivisati, treba da se vidi kako su proporcionalno raspoređeni zato što do tog organskog otpada ne može lako da se dođe, ali su svakako oni čistači. Ako smo danas pričali o ekologiji, evo ovo je jedan od momenata gde vi možda zajedno sa Ministarstvom ekologije možete da napravite jedan iskorak i da motivišete da se i u onim delovima naše zemlje gde nemamo takve proizvođače pojave neki i da iskoriste te pogodnosti.

Ovo je velika tema svakako, a ova sva četiri zakona su ozbiljni i krupni zakoni. Ja sam se trudio opširnije o njima da pričam, ali moj kolega Nenada Filipović iz poslaničke grupe JS koji nas predstavlja na jugu, kao matematičar po obrazovanju će kasnije malo detaljnije kad su u pitanju brojke, procenti i statistika da priča.

Još jedanput, ministarka ono zbog čega ste vi danas ovde, poslanička grupa JS će svakako podržati sva četiri zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem se, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe JS.
Reč ima narodni poslanik, Daniel Đivanović. Izvolite.

Hvala, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rasprava o setu predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije, o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, je od posebnog značaja iz najmanje dva razloga. Teme korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, od čuvanja vojvođanskih oranica, sanacija reka i jezera su deo našeg programa i dnevnog angažovanja, zalaganja da se pronađu na primer načini sanacije reke Krivaje, samoizlečenja Palićkog jezera, da se spreči zagađenje jezera kod Bajmoka, reši saniranje gradske deponije u Subotici. Dakle, sve za nas važne teme su deo integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ova četiri predloga zakona prave dobru ravnotežu između ekonomije, energetike i ekologije i dobar temelj za razvijanje zelene ekonomije, za privređivanje koje donosi blagostanje celom društvu i povećanje socijalne jednakosti, a uz minimalni rizike po životnu sredinu.

Pored pomenutih dodatni razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati predložene zakone je sadržan u jednoj rečenici na koju se može svesti suština sva četiri predložena teksta, imaju za cilj integralni razvoj društva kroz ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost. Imaju za cilj dugoročni više generacijski održivi razvoj.

Dozvolite mi da se u okviru ove rasprave u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe osvrnem malo i na temu rudne rente koja je posebno važna i za one opštine i građane koje mi iz SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Naime, kao što je poznato zakonom je propisano da je rudna renta za naftu 7% od prihoda, ali je to drugačije formulisano u slučaju NIS. Od 2008. godine NIS je u većinskom vlasništvu ruskog „Gasprom Njefta“, a prodaja većinskog paketa akcija ugovorena je međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Jedan od odredbi tog sporazuma je i da i za NIS važi povlastica po kojoj rudnu rentu plaća u visini od 3% od prihoda, odnosno za NIS važe uslovi oporezivanja koji su u Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja do momenta tzv. isplativosti, projekata koji su dogovoreni tim sporazumom.

Međutim, eksploatacija nafte je znatno povećana u odnosu na period pre privatizacije. Prema Izveštaju o poslovanju NIS za 2019. godinu, na ime rente državi je uplaćeno milijardu i 400 miliona dinara.

Godinu dana ranije, osamnaeste godine NIS je na ime radne rente uplatio milijardu i 460 miliona dinara, što je i najveći iznos za rudnu rentu u proteklih pet godina, pokazuju poslovni podaci kompanije. Poređenja radi 2017. godine je uplaćeno milijardu i 200 miliona dinara a 2016. godine je uplaćeno oko milijardu.

Zakonom je propisana raspodela novca od uplaćene rudne rente, 60% pripada budžetu Srbije, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji AP Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50% ide u Republički budžet, 10% u pokrajinski, a 40% u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši ta eksploatacija.

Tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražili su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od 7% ili da se uplaćeni novac nekako drugačije raspoređuje, da svi prihodi od trenutne rudne rente, pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se Republika, odnosno Pokrajina odreknu svog dela.

Memorandum o saradnji po tom pitanju, tada su potpisale od opština Srbobran, Kikinda i Kanjiža, međutim nažalost, po ovom pitanju nema nikakvog pomaka. Opštine su po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture. U Kanjiži se na primer od toga novca održava javna rasveta, kanali, asfaltiraju se ulice. U slučaju da je renta za NIS 7% umesto 3%, opštinama bi pripalo dvostruko više novca.

Ako gledamo samo prošlu godinu, opština Kanjiža je dobila oko 88 miliona dinara od naftne rente, ako bi ta renta bila 7% dobila bi 207 miliona dinara, koji bi iznos, recimo, ova opština mogla iskoristiti između ostalog na primer za projekat i izgradnju autobuske stanice u Kanjiži, projekat zamene stolarije na zgradama, projekat izgradnje biciklističke staze u naselju Horgoš, projekat sanacije postojeće vodovodne mreže u naselju Abdorjan, projekat asfaltiranja puteva, trotoara i parking mesta ili projekat ulaganja u infrastrukturu okolnih mesta.

Iznos rudne rente koji je uplaćen opštini Kanjiža, varira iz godine u godinu. Najmanje je uplaćeno za 2020. godinu 88 miliona dinara, a najviše 2019. godine 143 miliona dinara. Što se tiče merenja efikasnosti energetskog sektora, nažalost pokazatelji za Srbiju nisu najbolji.

Naime Svetski savet za energetiku je 2011. godine definisao metodologiju koja služi za merenje efikasnosti energetskog sektora a pokazatelj efikasnosti je tzv. energetska trilema ili ti sposobnost države da ponudi održivu energiju u tri dimenzije, a to su energetska sigurnost, pristupačnost i održivost. Vrednost ovog pokazatelja omogućuje rangiranje zemljama i poređenje prema nivou održivosti njihovog energetskog sektora.

Upoređivanjem podataka za period od 2014. do 2019. godine može se zaključiti da energetski sektor Srbije sa indeksom 63,8% da je loše rangiran, ne samo u odnosu na razvijene evropske zemlje, već i u odnosu na zemlje regiona. U regionu lošije rangirane od Srbije su severna Makedonija, Albanija i BiH, a samo primera radi indeks energetske trileme za Švajcarsku je 85,8%, za Sloveniju 79,2% a za Rumuniju 75,1%.

Srbija je najlošije rangirana prema pokazatelju energetske održivosti, a indeks je 90. Primera radi, po rangu energetske održivosti Švajcarska ima indeks 1, Slovenija 17, Rumunija 11. Šta kažu iskustva sa terena?

U periodu od 2007. do 2009. godine postavljanjem oko 300 solarnih kolektora na Dom učenika "Angelina Kojić Gina" i Gradske bolnice u Zrenjaninu obezbeđeno je zagrevanje vode uz pomoć Sunca.

Zrenjaninska bolnica je bila prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja koristi energiju Sunca, a procene su da godišnje u atmosferu neće odlaziti samo zahvaljujući tom projektu 67 tona ugljendioksida, koliko bi prilikom zagrevanja sanitarne vode proizvelo korišćenje nafte, proizvodnje mazuta ili gasa.

Godišnja ušteda energije se procenjuje na oko 20%. Smatram da će upravo odredbe Predloga zakona po kojima se višak električne energije može isporučiti u mrežu i umanjiti račun za utrošenu električnu energiju dobro doći pomenutom Domu učenika u Zrenjaninu koji je šest godina nakon postavljanja solarnih kolektora 2015. godine, započeo izgradnju i solarne elektrane kojem obezbeđuju i višak struje.

Takođe, grad Vršac je pre tri godine započeo uspostavljanje baze energetske efikasnosti, baza predstavlja osnovu upravljanja sistemom i u njoj se evidentiraju svi javni objekti, njihovi energetski utrošci električne energije, vode, gasa i drugih energenata. Baza obuhvata oko 300 električnih, 80 gasnih brojila i vodomera i prati mesečne utroške u poslednje tri godine.

Baza je direktno povezana sa bazom Ministarstva rudarstva i energetike, i generiše ukupne podatke i bilanse na republičkom nivou. A prošlog meseca je prezentovan i projekat rekonstrukcije racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera ušteda energije sa led tehnologijom na teritoriji grada Vršca.

Činjenica je da Srbija u ovom trenutku ne poseduje kapacitete da pravi stambene komplekse poput onog u Taj Peju gde se pravi zgrada sa 23 hiljade drveća, žbunova, biljaka u prizemlju na balkonima i terasama, stvarajući eko sistem koji arhitekte procenjuju da će apsorbovati oko 130 tona ugljendioksida na godišnjem nivou, što otprilike odgovara jednoj godišnjoj emisiji oko 100 automobila u EU.

Da bi ispunila standarde međunarodnog sistema za sertifikaciju energetski efikasnih i ekoloških objekata, ova zgrada ima dvostruku staklenu fasadu, kroz koju struji vazduh, niz solarnih panela postavljenih na krovu, koji napajaju zgradu obnovljivom energijom, vertikalni sistem prirodne ventilacije, sistem za reciklažu kišnice i led rasvetu.

Specijalizovani botaničari zaduženi su za odabir i sadnju različitih biljnih vrsta, koje pokazuju veću sposobnost apsorbacije ugljendioksida, ne bi li se dostigao visok kvalitet vazduha.

Nemamo kapacitet da pravimo, ali sam uveren da posedujemo kapacitet da učimo, da razmišljamo, o multidisciplinarnim kategorijama, da razmišljamo o kategorijama budućnosti, sanacijom postojećih i gradnjom novih objekata, racionalnom upotrebom energije, unapređujemo i štitimo energetsku efikasnost, kao javno dobro.

Ne smemo doći u situaciju, koju je pre gotovo dva veka opisivao veliki teoretičar društvenih procesa, Aleksis Detokvir, kada je pisao da se plaši da će ljudi dostići tačku gde će u svojoj novoj teoriji videti, u svakoj novoj teoriji videti opasnost, a u svakoj inovaciji nepotrebnu nevolju. I da će na kraju možda odbiti da se uopšte pokrenu.

Ali, raduje nas što je prema poslednjim pokazateljima od 2012. godine evidentan porast korišćenja biomase, u energetske svrhe, u Republici Srbiji, tako da je naša država trenutno najveći potrošač i proizvođač biomase u okruženju, što pokazuje i podatak da se 80 posto, raspoložive drvne biomase koristi, a samo 20 posto izvozi, dok je 2012. godine, bilo obrnuto.

Poštovana ministarko sa saradnicima, svesni smo da je u periodu od marta 2013. godine, u primeni bio Zakon o efikasnom korišćenju energije, i brojni podzakonski akti, koji su doneti na osnovu njega i da su na osnovu Zakona u prethodnom periodu, doneta tri akciona plana za unapređenje energetske efikasnosti, kao i metodologija koja omogućava praćenja ušteda nastalih kao rezultat sprovođenja akcionih planova, i apelujemo da se insistiramo na primeni ovih dokumenata.

Svesni i da u prethodnom periodu nije počelo praćenje indikatora energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja, jer odredbe Zakona nisu bile dovoljno usklađene sa regulativom, iz bezbednosti saobraćaja, koja je usvojena u prethodnih nekoliko godina, pozdravljamo što se to menja ovim predlogom zakona.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara pozdravljaju raspravu i usvajanje seta zakona iz oblasti energetike. U danu za glasanje ćemo podržati isti.

U nastavku rasprave će i druge kolege dati i svoj doprinos ovoj, nadamo se, konstruktivnoj raspravi u korist svih nas i naše budućnosti.

Samo na kraju, apelovao bih još jednom da se ne zaboravi na rudnu rentu i na opštine na čijoj teritoriji se vrši ta eksploatacija.

Hvala.