Kada govorimo o oblasti rudarstva i onome što se sada pokušava nametnuti kao problem i to se sluša upravo od onih kojih definitivno koriste jako važne projekte i budućnost i privredni rast i razvoj, a na osnovu rudarstva, a vezano za, recimo, istraživanje jadarita, ima jedna važna stvar i zanimljiva stvar. Upravo, kako je rekao i gospodin Arsić, vode se silne debate, komentariše se da će nestati praktično život u tom delu Srbije, a da niko još uvek ne zna i nema pojma kako će izgledati te tehnologije. Dakle, na njima se još uvek radi. Pilot postrojenje je napravljeno u Australiji da se napravi tehnologija koja će da bude čista i zdrava. Prema tome, sve ono što se danas priča od strane mnogih tzv. pokreta, organizacija, tzv. nezavisnih stručnjaka itd. je nešto što su oni videli možda negde ranije, čuli negde ranije, pročitali negde ranije, ali suštinski oni ne znaju, jer ne postoji još uvek nijedan dokument koji jasno kaže kako će izgledati tehnologija eksploatacije jadarita, odnosno kasnije proizvodnje litijuma. To je prva stvar.
Uz to što rade, zastrašuju javnost zato što naravno i normalno je da ljudi ne znaju mnogo, pogotovo kada su u pitanju nove rude i da je na nama svima zadatak da ljude o tome upoznamo, ali suštinski još uvek nisu završene niti studije, niti se znaju te stvari.
Zastrašuju ljude da će nestati vode iz Drine, da će se potpuno uništiti Jadar, da neće biti apsolutno ničega, da će doći do taloženja, do slaganja područja celog tamo u Mačvi i, u stvari, nestaće život. To negde liči i može da se napravi paralela zašto nas time zaista pokušavaju vratiti ko zna kad i ko zna gde.
Dakle, 1881. godine donet je Zakon u Srbiji da se gradi pruga. To je naša prva pruga bila Beograd-Niš-Vranje. Dakle, donet je zakon i jedan deo tzv. populista je zastrašivao narod, govoreći da ako prođe ta pruga, pored pruge života biti neće, ništa roditi neće. Mi smo bili poljoprivredna država tada, pre svega, dominanto.
Dakle, ništa od useva roditi neće i ne samo to, nego i žene koje žive i porodice koje žive duž te pruge neće imati decu. To su zvanične bile izjave ljudi koji su se tada u jednom delu parlamenta srpskog bavili politikom. E to malo liči i sada na ovo vreme. Dakle, nestaće život u Jadru? Neće nestati zato što smo mi država, kao što je i tada postojala država, koja ima svoje zakone, koja radi u skladu sa svojim zakonima, koja tek onda kada bude imala sve studije, bilo da su to studije koje će pokazati kako će se istražiti ili eksploatisati jadarit, odnosno litijum, bilo o studiji o zaštiti životne sredine, dakle, tek tada ćemo donositi odluke o daljim koracima. Sve drugo što se čuje jeste politika, ma koliko nas napadali ili govorili da nije. Jeste politika i jeste pokušaj da zastrašite našeg čoveka i da mu objasnite da tamo mora da ide odatle, jer neće moći da živi, a s druge strane vrlo dobro znate da ni vi koji pričate o tome ne znate uopšte kako će izgledati te tehnologije. Biće čiste, biće zdrave, inače se neće raditi. To je glavna poruka i nešto o čemu ja stalno govorim i ovo je, takođe, poruka građanima Srbije – verujte u vašu državu, vaša država nikada neće doneti pogrešnu odluku, a vezano za zdravlje i bezbednost građana svoje zemlje.
Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 15 sati i 10 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi raspravljamo danas o reformskim zakonima iz oblasti energetike, koji će promeniti energetsku i ekološku sliku Srbije. To su zakoni koji u budućnosti treba da obezbede stabilno snabdevanje pre svega električnom energijom, da omoguće da se spreči rasipanje energije i da značajno doprinesu smanjenju prisustva štetnih gasova u atmosferi, odnosno da pomognu ozdravljenju životne sredine, a da sa druge strane ne ugroze privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Tu moramo naći balans. Moramo se okrenuti održivom razvoju, jer ekonomski razvoj gubi smisao ako ugrožavamo prirodu, ako ugrožavamo životnu sredinu, odnosno ako na taj način ugrožavamo zdravlje građana.

Mislim da ne postoji niko u ovoj zemlji ko ne bi želeo da već sutra pređemo na isključivo zelenu ekonomiju. Ali, to je proces koji traje. To ne možemo da odradimo preko noći i upravo zahvaljujući odredbama predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, mi postavljamo jedan cilj, a to je da se postepeno smanji proizvodnja električne energije iz uglja. Drugi cilj je sprovođenje jednog investicionog plana za hidroelektrane, gasne elektrane, solarne i elektrane na vetar. Na taj način će se Srbija transformisati iz jednog niskougljeničnog ekološkog društva u jedno zdravo društvo kada govorimo o ekološkim pitanjima.

Moramo imati u vidu i da je naš ugalj osnovni energent iz koga dobijamo električnu energiju, 70% električne energije se dobija upravo iz uglja, ali, sa druge strane, moramo da vodimo računa i kao država koja je u pregovorima za pristupanje EU da je jedan od ciljeva EU da se do 2050. godine postigne klimatska neutralnost.

Upravo novi zakon o obnovljivim izvorima energije treba da tu sliku promeni i cilj je da se do 2040. godine 40% energije dobije iz obnovljivih izvora, a zapravo taj proces nije ni malo brz i nije ni malo jeftin. Dok ne postignemo ovaj cilj, uporedo moramo raditi i na gašenju onih postrojenja koja su dotrajala, onih dotrajalih blokova u postrojenjima i na modernizaciji postojećih postrojenja u termoelektranama.

Proces energetske tranzicije Srbije je pod budnim okom EU, ali i sve ovo što radimo, opet ponavljam, radimo zbog nas, želimo jednu zdravu životnu sredinu, a samim tim da ostavimo jednu zdravu prirodu budućim generacijama. Upravo zbog toga i donosimo ove zakone, među kojima je i Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji treba da obezbedi prelazak na čiste tehnologije, odnosno koji treba da nam omogući dobijanje tzv. zelenih kilovata.

Zahvaljujući svom geografskom položaju, Srbija može da računa da koristi energiju pre svega vetra i energiju sunca. Mislim da bismo, kada bismo koristili sve ono što imamo na raspolaganju, stali u red onih razvijenih država koje i te kako crpe ove izvore energije, a tu pre svega mislim na Nemačku i Veliku Britaniju. Navešću primer da ove dve zemlje oko 30% energije za proizvodnju električne struje koriste na osnovu obnovljivih izvora energije.

Ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana, mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, i to je jedan pozitivan iskorak. Opet ću se vratiti na sunčevu energiju i energiju vetra i smatram kada bismo iskoristili sve te potencijale, da možda ne bi bilo potrebe da gradimo mini hidroelektrane i da bi upravo ta energija mogla da nadomesti taj višak energije koji dobijamo na ovaj način.

Dobra novina zakona o obnovljivim izvorima energije je i to što će građani koji struju proizvode na ovaj način moći da tu struju, odnosno tu energiju, kilovate, osim što koriste za sopstvene potrebe, da taj višak isporuče u mrežu ili da kasnije to koriste, odnosno da ostvare pravo na umanjenje računa u nekom narednom periodu.

Još jedan odličan predlog zakona je pred nama, a to je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, gde će građani dobijati podsticaje za štednju energije u vidu subvencija. To se pre svega odnosi na zamenu stolarije za izolaciju stambenih objekata, zamenu kotlova na mazut i ugalj. Moram da naglasim da do 40% energije u domaćinstvima mi izgubimo upravo zbog toga što su stambene zgrade i kuće loše izolovane, imamo stare i dotrajale prozore i koristimo često neefikasne uređaje u domaćinstvima.

Na kraju želim samo još da istaknem da bez ulaganja u energetiku nema ni zdrave životne sredine i da samo čiste ekologije i održiv razvoj mogu sačuvati i našu zemlju i našu planetu. Zbog svega toga, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas je na dnevnom redu set predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva. Ovi predlozi zakona daju u stvari pravni okvir, stvaraju uslove koji treba da omoguće dalji razvoj, kao i nove investicije u ovoj oblasti i da usmere Srbiju ka zelenoj energiji, a to je energija iz obnovljivih izvora, koja gotovo i da nema nekih negativnih uticaja na životnu sredinu. Dakle, težimo da Srbija postane klimatski neutralna zemlja.

Kada spominjem životnu sredinu, zaštita životne sredine je suština ovih predloga zakona i zdrava životna sredina je, matematički rečeno, aksioma i o tome se ne diskutuje.

S obzirom da ovi predlozi zakona prave jedan iskorak napred i strateški su važni za zemlju Srbiju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakone.

Takođe, s obzirom da se ovde radi o energetici, naročito o električnoj energiji, kada govorimo o energiji, moramo da podvučemo crtu i da znamo koliko imamo energije i koja je to energija, da li zadovoljava naše potrebe, itd. Podaci kažu da su potrebe Srbije zadovoljene energijom ukupno instalisane snage od oko 8,4 gigavata, koliki su naši kapaciteti. Međutim, ako vidimo da od tih 8,4 gigavata 4,4 gigavata su kapaciteti termoelektrana, a one rade uglavnom na lignit, vidimo da u stvari mi imamo tzv. prljavu energiju koja veoma zagađuje životnu sredinu.

Ako znamo da EU naplaćuje takse za svaku tonu CO2, tj. ugljendioksida koji na ovaj način nastaje, a mislim da je to trenutno oko 34 evra po toni i da svake godine sve više i više raste, to samo znači da mi u najbližoj budućnosti moramo da se rešimo termoelektrana.

Naravno, tu treba obratiti pažnju i na socijalni aspekt ljudi koji rade u tim termoelektranama i u rudnicima lignita itd, a država ima vremena za to, zato što je to jedna dugoročna energetska tranzicija. Ja obično kažem – dugoročna energetska tranzicija od lignita od obnovljivih izvora energije. I to je jedna neminovnost. Što pre krenemo, pre ćemo i završiti na tom putu. Nemačka je, na primer, u poslednjim godinama prepolovila svoju proizvodnju električne energije koja je bazirana na termoelektranama. Jer, kao što malo pre rekoh, zaštita životne sredine nema alternativu. I ako je to tako, ni profit, ni interes bilo koga ne može da bude ispred same zaštite životne sredine.

Dakle, kao što vidimo potrebe Srbije za električnom energijom su zadovoljene, ali ako malo bolje pogledamo videćemo da mi imamo čak i višak te električne energije. Kažem namerno višak, zato što, uslovno govoreći, mi bacamo energiju, i to vidimo iz pokazatelja da Srbija mnogo više troši električne energije, nego na primer zemlje u okruženju ili same EU. Verovatno je to zbog jeftine električne energije, koja je najjeftinija u Evropi, čak i ako uporedimo životni standard, opet smo u vrhu, što se tiče jeftine električne energije. Jedino skandinavske zemlje imaju bolju, jeftiniju struju, što se tiče samog životnog standarda.

Takođe, gubici u prenosu električne energije su dva i po puta veći, nego u EU, iako iz godine u godinu ti gubici koji su u 2019. godini bili 11,75%, prošle godine 0,45% smo smanjili gubitke i verujem da se i ove godine ti gubici smanjuju, ali su i dalje veliki. I kada smanjujemo te gubitke, mi u stvari na jedan način proizvodimo struju, tj. pravimo taj višak.

Dakle, jedan od naših ciljeva treba da bude da od trenutnih kapaciteta izvučemo maksimum, a to je ide dakle kroz smanjenje gubitaka i racionalnom potrošnjom energije. Vi ste kroz ove zakone dali rešenja koja smatram da su dobra, jer su obuhvatili običnog građanina i privrednike.

Kada su u pitanju građani, mislim da tu treba vršiti jaku edukaciju i bolju informisanost građana, kao i motivisanje, i stalno objašnjavati građanima da ulaganje u infrastrukturu koja smanjuje gubitke, bilo toplotne ili bilo električne energije, posle određenog vremenskog perioda će im se višestruko isplatiti.

Ja bih samo napomenuo jednu stvar koja nam je poznata. Do pre nekih dvadesetak godina, kada su vlasnici automobila počeli da prelaze na tečni naftni gas, bez obzira kolika je cena tog uređaja bila, oni su bili dobro informisani, znali su da će se posle određenog vremenskog perioda to isplatiti i da će posle da se voze mnogo jeftinije. Znači, imali su veru u ono što rade.

Mi sada uvodimo jedan institut kupac-proizvođač. Sada imamo da svaki potrošač električne energije može da bude i proizvođač, postavljanjem solarnih panela na svojim krovovima, i da ta proizvodnja, tu proizvedenu struju može da proda po istoj ceni po kojoj i kupuje električnu energiju. Dakle, kilovat za kilovat.

Moramo da znamo da to košta i da se trenutno raspituju mnogi ljudi koji bi želeli da to učine, ali oni koji imaju novca i koji su dobro informisani, koji znaju koji su to benefiti, ali oni koji nemaju toliki novac i oni bi želeli da smanje svoje račune za struju i zato treba vršiti edukaciju tih ljudi da znaju da će im se taj novac sigurno vratiti. Možda treba obezbediti neke energetske kredite ili energetsku neku liniju kredita sa povoljnim kamatama, da jednostavno i ti ljudi uđu u tu proceduru, a da kroz uštedu električne energije, da smanjenjem tih računa, to otplate.

Ovde se ne radi samo o njima. Ovde se radi o celoj zemlji, jer ako pogledamo teoretski govoreći i zamislimo da na svakom desetom krovu u Srbiji nikne, pod navodnicima, jedan takav solarni panel, pa mi ćemo onda imati nekih šest gigavata nove instalisane snage. To je paradigma kojoj moramo težiti.

Treba stalno govoriti, takođe, da je ulaganje u infrastrukturu solarne energije pojeftinilo čak 70% u poslednjih deset godina, da je korisna moć samih panela mnogo bolja i kvalitetnija i da je sada sve to mnogo isplativije.

Kada govorimo o uštedi električne energije, moramo pojasniti da upotreba led svetala u kućama i uopšte u javnom osvetljenju, dakle, gradovi trebaju da imaju to led osvetljenje, daju izuzetne uštede koje idu čak i do 80%. Investicija se brzo vraća. Pretpostavljam da domaćini u svojim kućama kada zamene obične sijalice led sijalicama da će im se investicija vratiti kroz godinu dana, a one traju mnogo druže. Tako da će kroz uštedu električne energije i kroz račune zarađivati, u stvari.

Što se tiče gradova koji to menjaju, treba stalno da se radi i ne bih sada pričao o led osvetljenju gradova, ali mislim da i oni daju izuzetne uštede. Dakle, sa manje energije postižemo isti cilj, to je tzv. energetska efikasnost.

Pored toga mogao bi da kažem i neku reč o toplotnoj energiji. Treba napomenuti da mera koju uvodite da se finansira zamena energetski neefikasnih stolarija novom koja je daleko efikasnija. Jedna izuzetno dobra mera. Tu treba spomenuti da će lokalne samouprave učestvovati sa 25%, 25% Republika i 50% sami građani. Tu treba napomenuti da lokalne samouprave već u maju javni poziv raspisuju i da lokalne samouprave treba da sve to apliciraju. To je jedna velika investicija koja godišnje može da košta i preko stotinu miliona evra, ali nešto što je bitno i mislim da je to izuzetno dobra mera. Tu treba vršiti neki vid popularizacije.

Zamena kotlova u toplanama sa mazuta na biomasu itd. To su dobre mere koje donosite i dobro je što je to krenulo u pojedinim gradovima, dobro je što će u narednih šest gradova, koje imate u planu, to rešiti. Same lokalne samouprave bi trebale da krenu tim putem.

Takođe, na kraju da kažem, što se tiče fid-in tarifa koje su bile u početku inicijalna kapisla da se krene sa obnovljivim izvorima energije, sada se ta fid-in tarifa smanjuje, odnosno idemo na aukcije, da cena struje na tim aukcijama bude što manja i naš cilj treba da bude da u što kraćem roku ovlašćeni proizvođači budu oni koji će biti u istom rangu sa ostalim proizvođačima tj. da nemamo povlašćenog proizvođača, nego da te fid-in tarife i ostalo više ne postoje, nego da budu na nulu.

Dakle, ima tu još mnogo štošta da se kaže, ali zbog vremena, na kraju želim da kažem da su ovi zakoni izuzetno dobri i da će poslanička grupe JS u danu za glasanje podržati ovaj set predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, sada je pred nama set zakona o energetici i poslanici SVM su stava da će ovi energetski izbori u 2021. godini odrediti gde će biti naša deca u 2030. godini, a naši unuci u 2050. godini.

Prihvatanjem ovih zakona što su pred nama napravićemo veliki korak ka zelenoj Srbiji, što nam je i dugoročni cilj.

S obzirom na zatečeno stanje da naša zemlja troši dva puta više energije, nego zemlje u okruženju, čak četiri puta više nego zemlje u EU, zato naša zemlja ne može toliko ambiciozan plan da stavi ispred sebe, kao što je Španija stavila. U Španiji je pre desetak dana donet novi Zakon o energetici gde se predviđa da će 2050. godine u toj zemlji 97% energije biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije.

Mi smo isto postavili jako ambiciozan cilj, plan da ćemo za isto vreme, za 2050. godinu, proizvoditi električnu energiju, minimum 50%, iz obnovljivih izvora energije.

Moramo polako preći kod proizvodnje električne energije sa fosilnih na obnovljive izvore, kao što su sunčeva energije, energija vetrova, biogas, biomasa. Čuli smo i o tome. Znači, ima dosta obnovljivih izvora.

Ja bih nekoliko rečenica rekao o novinama u Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora. Jako cenimo da što se u zakonu zabranjuje izgradnja malih hidroelektrana u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima. Izuzetak je ovde izgradnja srednjih i velikih hidroelektrana, kao što je Đerdap III, što je od nacionalnog značaja.

Jedna novina za koju mislimo da je pozitivna u ovom zakonu, a to je da se uvodi institut kupac-proizvođač.

Znači, kupci električne energije, da li su to fizička lica ili pravna lica koja imaju ili će postaviti postrojenja solarnih panela na krovovima njihovih objekata, moći će da energiju koju proizvode da troše i višak energije da po istim cenama kao što kupuju da stave u električnu mrežu naše zemlje.

Mislimo da treba dati podsticaj i građanima i pravnim licima koja će sa sanacijom njihovih objekata postaviti ove panoe ili kod novih ulaganja, kod novih izgradnji objekata da postave ove solarne panele. Imamo podatak da u našoj zemlji postoji oko 600 kvadratnih kilometara neiskorišćenih krovnih površina i ako bi iskoristili samo jednu trećinu od ovih kvadratnih kilometara sigurno bi mogli da zamenimo bar jednu elektranu koja sada momentalno radi na lignit, na ugalj. Za solarne panele treba dati i podsticaj da se postavljaju na objektima koji su u javnim svojinama, kao što su škole, obdaništa, domovi zdravlja, bolnice i tako dalje.

I drugi novi zakon takođe pozitivno ocenjujemo. Kod Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije je obaveza da zgrade ili delove zgrada u javnoj svojini sa korisnom površinom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima tih zgrada.

Ova odredba Predloga zakona ima odloženo dejstvo, odnosno stupiće na snagu tek 2025. godine. Ovaj zakon predviđa između ostalog i formiranje Uprave za finansiranje i podsticaj energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, umesto budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

U tom smislu formiranje ove uprave će omogućiti da iz sopstvenih izvora i iz izvora koji se mogu povući iz evropskih fondova ili eventualno iz međunarodnih finansijskih institucija će biti dostupni i građanima. Tako da u poslednjih nekoliko dana jako veliku pažnju građanima privukla je ova nova odredba koja će dati građanima subvencije za obnovu fasada u njihovim stanovima ili u kućama ili eventualno da promene prozore i vrata ili eventualno, ako misle da promene staru peć za loženje, što je u kućama, i da pređu na neke nove modele pravljenja toplotne energije.

Iz ličnog iskustva mogu da kažem da izolacija stana ili izolacija kuće sigurno donosi uštedu od oko 20 – 25% toplotne energije. Ako se zamene još i prozori i vrata na tim objektima još možemo dodati 10 – 15% ušteda, a da ne govorimo o novim sistemima grejanja.

Postoji jedna projekcija da za ove radove možemo u građevinarstvu oko 100.000 ljudi da zaposlimo, znači novozaposlene, da bi odradili ove izolacije na kućama. Kao što smo čuli, već nekoliko puta u junu mesecu će biti javni poziv za lokalne samouprave od strane uprave koji će prihvatiti uslove za ovaj tender koji će biti ispisan građanima. To znači da od predračuna koji će građani predati ovim tenderima 50% će građani plaćati ovaj deo predračuna, a 25% će opština ili lokalne samouprave, a 25% će uprava.

Dolazim iz …

Zoltane, hoćete li da ostavite malo vremena za Rozaliju ili ne? Ako hoćete, onda odmah prekidajte.

Dolazim iz Sente koja je između onih gradova u kojima će se obnoviti deo gradskog toplovoda od kredita koji je dobijen od nemačke banke „Frankfurt na Majni“. Imamo dobre zakone koje treba da prihvatimo i Poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone.